Амерички идеолог Роберт Каган залаже се за директни војни судар САД и Русије

АМЕРИЧКИ часопис Foreign Affairs је већ цео век перјаница идеолошке борбе против Русије.

У последњем броју (за јануар-фебруар наредне године) објавио је програмски чланак познатог идеолога глобалног либерализма Роберта Кагана „Слободан свет, ако га можеш задржати. Украјина и амерички интереси“.

За сваки случај, треба јасно рећи да овај виши сарадник Института Брукингс није обичан политиколог. Својевремено је радио у Стејт департману, саветовао најантирускије председничке кандидате (попут Џона Мекејна и Хилари Клинтон), стално бранећи потребу за спољном оружаном агресијом.

Сматра се једним од архитеката рата у Ираку, јер је управо Каган био аутор навода да је Садам Хусеин умешан у терористички напад на Куле близнакиње у Њујорку 11. септембра 2001. године.

Мада се сада Каган у јавности појављује само као теоретичар, његов утицај на практично формирање спољне политике САД тешко се може преценити. Довољно је подсетити се да је он супруг заменице америчког државног секретара Викторије Нуланд. Да, да, оне која је организовала Кијевски Мајдан 2013. године, а широм света је постала позната по подели кексића мајдановцима и грубој фрази „Јебите ЕУ!“.

Вероватно би било наивно претпоставити да Каган не дели своја теоријска достигнућа са својом високорангираном супругом и да не утиче на њену позицију и формулисање актуелне америчке стратегије у вези са Украјином.

Породични клан Нуланд-Каган има огроман утицај на агресивну политику САД. Познати амерички истраживачки новинар Роберт Пари је у низу својих публикација доказао да је тај клан створио потпуни затворени циклус породичног бизниса заснован на ратовима. А убрзо одмах Пари је после кратке болести преминуо…

Ево како сада изгледа сам клан.

Роберт Каган пружа идеолошку подршку агресивној спољној политици САД. Његов брат Фредерик Каган сматра се војним стручњаком и директно је повезан са војно-индустријским комплексом САД. Конкретно, радио је као саветник шефа ЦИА Дејвида Петреуса, који сада делује као једна од главних „говорећих глава“ у западним медијима поводом украјинског сукоба. Кимберли Каган, Фредерикова супруга, позната је и као оснивачица и директорка Института за проучавање рата, чији свакодневни брифинзи и отворено пристрасна аналитика чине основу за извештавање светских медија о рату у Украјини. Овај ефикасни породични ланац затвара Викторија Нуланд, која реализује ту агресивну политику.

Прави породични бизнис на крви.

Сада Роберт Каган покушава да попуни идеолошки вакуум који је настао током сталног позивања на формулу „Поредак заснован на правилима“. Истовремено, он одговара на питање: шта је национални интерес САД у распиривању ратног сукоба у Украјини.

То питање се, иначе, све чешће чује и из уста других личности, укључујући и популарног ТВ водитеља Такера Карлсона који га стално поставља.

Каган јасно објашњава јавности: САД од почетка прошлог века носе тежак терет заштите „либералне хегемоније”; а чим се Америка мало окрене, да се бави искључиво сопственим проблемима, неразумна Европа и Азија одмах почињу светске ратове, а „гангстерске нације“ покушавају да сломе либерализам.

Тада Сједињене Државе морају да интервенишу у глобалним сукобима чак и у време када ништа не угрожава безбедност самих САД.

У Кагановом чланку реч „либерал“ у својим разним изведеницама је употребљена скоро педесет пута.

Каган изводи једноставан закључак који Foreign Affairs посебно истиче: „Одбрана Украјине штити либералну хегемонију. Када републикански сенатор Мич Меконел и други кажу да САД имају виталне интересе у Украјини, они то не чине зато што ће САД бити директно угрожене поразом Украјине. Они знају да ће либерални светски поредак бити угрожен ако Украјина изгуби.“

Какве везе има диктаторски режим у Кијеву, који користи нацистичке симболе, идеологију и праксу, са демократијом и либералним вредностима?

Каган се не труди да објашњава такве „ситнице“. Уосталом, он Други светски рат слика искључиво као рат између „либералних демократија” (помиње само САД и Британију) и „ауторитарних режима” (помиње само Немачку и Јапан). Он једноставно ћути о улози СССР у поразу нацизма, иначе би морао да објашњава како се догодило да је Стаљин постао бедем борбе за либералне вредности.

Код Кагана је све јасно и недвосмислено.

„Свет заснован на правилима“ је потпуна хегемонија (читај: диктатура) Сједињених Држава.

Дакле: стандардни облик империјализма и колонијализма. И, ту се уопште не ради о демократији.

Зато у Вашингтону вођу Украјине или било ког другог савезника САД, чак и кад је то најкрвавији диктатор, и даље сматрају „либералом“. Све док се придржава упутстава „светског хегемона“.

Каган, као прави идеолог глобалног либерализма, искрено образлаже потребу директног војног окршаја Запада и Русије. Не због Украјине – породични клан Нуланд-Каган не мари за њу. Већ због потребе да се цео свет држи у покорности, укључујући и њихове неразумне европске савезнике, који без Америке ни за шта нису способни.

У ствари, то је креативни развој формуле Викторије Нуланд „Јебите ЕУ!“.

Међутим, сада се не ради само о Европској унији, већ о – светском рату. Амерички породични клан који зарађује на ратовима сада дођавола шаље целу планету.

Роберту Кагану се треба захвалити на овако исцрпној искрености иако смо и досад знали одговор на питање шта је то „свет заснован на правилима“. Јер, сада имамо доказ који можемо предочити другом свету – оном који, попут Русије, не жели да се потчини диктатури самопроглашеног „хегемона“.