Да ли су Руси желели рат у Украјини? Руси питали Србе…

Аутор: Дмитриј ЛЕУСЕНКО, текст написан за Јужну службу новости

СПЕЦИЈАЛНА операција руске војске у Украјини је пример за сталну рефлексију у медијима и Telegram-каналима.

Посебно је занимљиво пратити европске медије, који су од пуне подршке западноукрајинском режиму прешли на схватање и разумевање да земље ЕУ, неохотице увучене од САД у конфронтацију са Русијом, трпе огромне губитке у економији.

Актуелна је ова тема и за Србију, која је доживела директну агресију од стране САД и Запада. Срби већ више од 20 година после НАТО бомбардовања УМИРУ од њихових последица.

Гранате НАТО стандарда са осиромашеним уранијумом изазвале су пораст броја оболелих од концера. Председник Србије Александар Вучић је формирао специјалну комисију у вези са овим питањем и више пута је замерио САД и западним земљама због злочина над његовим народом.

Пре свега, желим да истакнем безусловну подршку Срба дејствима руских трупа у Украјини. Изражавају је како обични грађани, тако и представници интелигенције и научних кругова Србије.

Конкретно, Радомир, возач камиона, сматра да су главни кривци сукоба „Американци, Британци и Немци који желе да буду светски полицајци”. Крива је и кијевска влада јер се не брине за свој народ, па се појавио израз: „Борба против Русије до последњег Украјинца“. Осим тога, по његовом мишљењу, „Ватикан има велику улогу у `одвајању` Украјинаца од Русије, јер постоји огромна разлика између становника Западне, Централне и Источне Украјине.

Запад је увек имао и има велики утицај на Украјинце. Можда је тешко тачније проценити ситуацију него што је то учинио овај обични возач камиона.

О одговорности колективног Запада за сукоб у Украјини говори Дејан Мировић, професор Универзитета у Косовској Митровици: „Европска унија, Вашингтон и Кијев су криви, јер не желе да испоштују и не спроводе Резолуцију СБ УН из 2015, Минске споразуме. Подстицај за војну операцију била је изјава Зеленског од 19. јануара 2022. о могућем прављењу нуклеарног оружја. И, наравно, бомбардовање Донбаса, које је почело 2014-те“.

О борби „политичког Запада“ против Словена, било да се ради о „папству, протестантској британској империји или глобалистичкој плутократији“, о његовој заједничкој жељи за „политичком хегемонијом, економском експлоатацијом и културном доминацијом над народима и државама које не припадају немачко-романском свету“, говори Зоран Чворовић, професор Универзитета у Крагујевцу.

Интернет портал „Балканист“ преноси мишљење становника Црне Горе.

Страдо Туровић из Подгорице: „Живела Русија! Русија – до Вашингтона, преко Црне Горе! Где се пријављују за добровољце за Русију?“

Сандра на друштвеним мрежама пише: „Неко одлично зна позадину сукоба и разлоге због којих руска влада није имала другог избора него да започне војну операцију у Украјини. Осам година Русија гледа масакр свог народа… осам година, људи! И тражила је, буквално молила, да се поштују Мински споразуми. Нису хтели… Русија није имала избора“.

Ђорђе Бојовић, фотограф, пише: „Имамо превише нерешених питања са њима [са Западом] да бисмо ћутали. Нико нам није донео толико зла као атлантско ђубре, које је захваљујући корумпираним елитама гурнуло и украјински народ у хаос. Нико нормалан не може да се радује страдању словенске браће, али све границе су одавно пређене, а Русија предуго ћути, тихо посматра страдање руског народа. Да се подсетимо бар спаљивања живих људи у Одеси“.

Према владиним изворима Србије, у оквиру уставног референдума, 62 одсто Срба подржало је амандмане о формирању Високог савета судија и Високог већа јавних тужилаца. Сада ће ти органи – уместо парламента – одобравати именовања судија и тужилаца. Ова реформа судног система се спроводи према инструкцијама ЕУ и предуслов је за улазак земље у ту организацију.

„Пузећа“ евроинтеграција се наставља, поступци званичника су у супротности са интересима српске већине, која не жели у ЕУ по цену споразума о Косову и Метохији, а може да се спроведе путем уставних реформи.

Стручњаци су склони да мисле да ће сада за Вучића, а и за било ког другог политичара, договор о Косову и Метохији са Западом бити исто што и политичка смрт.

Сам Запад, чак и унутар ЕУ, има проблеме које треба што пре решити. Инфлација, незапосленост, имиграциона и енергетска криза треба да натерају западне политичаре да се баве сопственим проблемима, а не да држе лекције другим земљама.

Нема сумње да је важна чињеница промена политике владе Републике Србије. Иначе, биће прецртани сви принципи који су значајни за српску државност.

А тренутак када ће Србија постати нови објекат за прекрајање граница у Европи, каква је некада била Југославија, не треба дуго чекати.

(аутор је сарадник Јужноруског института за управљање у саставу Руске академије народне економије и државне службе при председнику РФ)