Угледни амерички лист „Вашингтон пост“ недавно је објавио темељан извјештај о улози пензионисаних високих војних америчких чинова у земљама са недемократским режимима и кандидовао питање како се десило да колијевка демократије регрутује свој кадар за потребе структура које слове за највеће непријатеље демократије.
У ауторском тексту за Срну, којег преносимо у цијелости, експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић анализира извјештај у форми истраге коју су спровели новинари ове куће, те која су се све имена из америчког војног естаблишмента нашла на списку сарадника репресивних режима и колика је цијена аранжамана који је подразумијевао интриге, ратове и смрт:
БУЏЕТ ИМПРЕСИВАН, ЗАДАЦИ ИНТРИГАНТНИ
Јавност је обавијештена да пензионисани амерички генерали, дијелећи искуство на новим позицијама, прећутно подржавају деструктивну спољну политику земаља у којима су ангажовани.
За те услуге земље Блиског истока обезбиједиле су импресивне буџете.
Није тајна да владе бројних заливских монархија већ дуго промовишу своје интересе у Вашингтону преко америчких политичких и јавних личности, политичких технолога и запослених у консултантским и истраживачким центрима.
Није тајна ни да се лобистичке активности великодушно награђују.
Оно што јесте новина је да су током протекле деценије блискоисточне земље показале интересовање за сарадњу са високо котираним америчким војницима због стручности, али и политичког утицаја, покушавајући да на тај начин ојачају безбједносна партнерства са Пентагоном.
Већина пензионисаних америчких војника раде као консултанти за унапређење рада оружаних снага, спровођење закона и унапређење рада специјалних служби у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и другим Заливским монархијама.
Њихова улога у политичком животу је велика, иако се о томе мало или нимало јавно говори.
УЛОГА У ЈЕМЕНСКОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ
Намеће се питање улоге америчких генерала у кројењу безбједносне политике заливских земаља, која је, ако је судити по извјештајима УН, резултирала не поштовањем, већ бруталним кршењем људских права.
Према подацима УН, захваљујући размјени обавјештајних података, политичкој подршци америчке владе и „неименованих савјетника“, Саудијска Арабија и УАЕ интервенисале су у јеменском грађанском рату, што је довело до катастрофалних посљедица, глобалне хуманитарне кризе и смрти хиљаде цивила.
На терет америчких обавјештајних агенција стављено је и убиство новинара „Вашингтон поста“ Камала Кашогија у просторијама конзулата Саудијске Арабије у Истанбулу.
Када је ријеч о улози америчког Конгреса у слању пензионисаних високих официра у земље Залива, треба рећи да ово тијело дозвољава пензионисаним војницима, као и резервистима рад за стране владе уколико су претходно добили одобрење команде за неку врсту оружаних снага и Стејт департмента.
Међутим, пракса показује да одговарајући биро Стејт департмента дјелује као одјељење за печатирање које формално даје дозволе готово свима који то затраже.
РАЗОТКРИВЕНЕ ТАЈНЕ
Америчка Влада је годинама држала у тајности све информације о овој пракси, укључујући списак земаља које запошљавају највише пензионисаних америчких војника, као и финансијске облигације.
Да би освијетлио ово питање, „Вашингтон пост“ је тужио савезно ваздухопловство, морнарицу, маринце и Стејт департмент у складу са Законом о слободи информација.
Након двогодишње правне битке у септембру ове године амерички Окружни суд пресудио је у корист медијске куће и наложио Влади да објави све финансијске и административне документе.
Као резултат тога, публикација је добила више од 4.000 страница докумената, укључујући случајеве пензионисаних војника, морнара, ваздухопловаца и маринаца.
Анализа наведених докумената показује да је више од 500 пензионисаних америчких војника, укључујући представнике Врховне команде, од 2015. године, по одобрењу владе САД, радило за стране владе, углавном у земљама са недемократским режимом.
Материјали такође откривају да плате које добијају амерички професионалци често достижу шест, а понекад и седам цифара – много више него што већина америчких војника заради током службе.
ИМПОЗАНТАН СПИСАК ПЛАЋЕНИКА
На списку високо плаћених војних савјетника нашли су се и пензионисани генерал маринаца Џејмс Л. Џонс, савјетник за националну безбједност предсједника Барака Обаме и пензионисани генерал Војске Кит Александер, који је у вријеме предсједниковања Обаме и Џорџа Буш, био на челу Агенције за националну безбједност. Џонс посједује двије консултантске фирме у Вирџинији „Ironhand Securiti LLC“ и „Jones Group International LLC“.
Пензионисани генерал је 2016. године добио одобрење САД за савјетовање Министарства одбране Саудијске Арабије, а већ 2017. године окупио је тим од десетак бивших високих званичника Пентагона, укључујући Вилијама Коена, некадашњег министра одбране у администрацији Клинтона.
Његове компаније, на шта указују материјали, раде несметано на задатку савјетовања Саудијаца о томе како да реорганизују структуру своје војне команде.
САЈБЕР РАТНИЦИ
Још један високи официр који је пословао са Саудијском Арабијом је Кит Александер /70/, некадашњи директор Агенције за националну безбједност и први шеф америчке сајбер команде.
Његова консултантска фирма „Ironnet Cibersecurity“ у јулу је потписала партнерство са Саудијцима за отварање колеџа за кибернетичку сигурност принца Мохамеда бин Салмана.
Колеџ је основан уз подршку Сауда ел Кахтанија, утицајног помоћника престолонасљедника и убрзо је позициониран као прва институција у Краљевству која подучава технологијама вођења сајбер рата.
Вриједи напоменути да је Кахтани водио операције кибернетичке заштите које су биле усмјерене на критичаре и непријатеље престолонасљедника широм свијета, укључујући поменутог новинара Камала Кашогија.
Током истраге „Вашингтон пост“ је открио да се многи војни пензионери запошљавају у иностранству, а да о тим активностима уоште није обавијештена америчка влада.
Дописници публикације пронашли су на порталу „Линктин“ /LinkedIn/ мноштво пензионера који су објавили податке о раду на уговор са оружаним снагама земаља Персијског залива, али за које не постоје подаци о одобрењу савезних власти.
КРВАВИ ТРАГОВИ
Пентагон и Стејт департмент немају механизам за откривање таквих случајева, осим ако прекршиоци правила не привуку пажњу јавности, као што се догодило Мајклу Флину, кога је ФБИ ухватио у сумњивим контактима са руским амбасадором у САД.
Тако су дуги низ година амерички ветерани добијали уносан посао у земљама познатим по својим недемократским режимима, не доприносећи промовисању и заштити људских права, већ, напротив, погоршавајући ситуацију, суочавајући интересе земаља арапског свијета и ангажујући их у крвавим сукобима на Блиском истоку.
А амерички званичници су прећутно одобравали ову активност и борили се да је задрже у тајности, истакао је Галијашевић на крају ауторског текста.