12.10.2022. - 11:12
© Пресс-служба Минобороны РФ
Снажан одговор Русије на украјински терористички напад на Кримски мост је очекиван, а како сматрају саговорници Спутњика, наговештава нову фазу у руској операцији која ће бити одлучнија него досад. Професор ФПН др Драгана Митровић констатује да овакво реаговање Русије не само да није никог изненадило већ да је и у Русији било таквих захтева.
Управо оваква врста удара је логичан одговор Руске Федерације, истиче Митровићева поводом серије руских удара високопрецизним ракетама на више објеката у Украјини. Како је прецизирао руски председник Владимир Путин, реч је о енергетским објектима, војним командним и комуникационим пунктовима.
„Очигледно да су се руске савезничке снаге досад устручавале од удара по цивилној инфраструктури. Међутим, ситуација је таква, нарочито после терористичких напада на Северни ток 1 и 2 и на Кримски мост, који су врло снажни у смислу њиховог психолошког утицаја на обе стране, па и на све посматраче и на симболички значај самих објеката који симболизују руску енергетску и економску моћ“, образлаже наша саговорница.
Логичан одговор Русије
Историчар Драгомир Анђелковић сматра да је одговор Русије више него сразмеран, али и да је, како каже, морао давно да уследи.
“Овде се ради о различитим концептима ратовања. За Украјинце, или бар онај део Украјинаца који је идентитетски утонуо у русофобију и за западне центре моћи који их подржавају, ово је тотални рат. У таквом рату Украјинци сматрају да могу да користе све, да је апсолутно прихватљиво све што доприноси њиховој страни, све што Русима наноси штету”, оцењује Анђелковић, уз опаску да су Украјинци овде “пешадија НАТО, топовско месо у евроатлантском походу на Русију”.
Кад је већ тако, сматра наш саговорник, крајње је време да и Русија почне да води такав рат и да одговори свим средствима. Не очекујем, каже Анђелковић, да ће Русија повести тотални рат, али би могла много озбиљније да делује.
“Ово је једна врста огледног бомбардовања, да им покаже шта заправо може да уради. А мислим да је прошло време показивања шта може да се уради већ је потребно да се тако и ради. Јер Запад не разуме други језик”, наводи Анђелковић. Он издваја два аспекта руских ракетних удара, који ће по његовом мишљењу имати широке економске последице:
“Украјина је битан фактор за одржавање енергетског система ЕУ, а како иде зима, како неће бити у одговарајућим количинама гаса, струја је од огромног значаја. Друго, Украјина снабдева западноевропске земље ретким врстама челика, одређеним производима који су неопходни за већ деиндустријализовану Европу, а то могу да добију или из Русије или из Украјине. Ако би Русија наметнула такав темпо рата да украјински енергетски систем нема ни за себе, а камоли за извоз… многе ствари би се мењале у Украјини и та врста позерско-ратнохушкачке атмосфере би и те како би спласнула”, верује историчар, додајући да ће се и у Европи, ако им енергенти буду у дефицит, а још не буде ни струје, озбиљно запитати да ли овако даље ићи.
Покушај диверзије на Турском току
Драгана Митровић коментарише и информацију коју је открио руски председник Владимир Путин да је, после диверзија на Северном току један и два, нешто слично покушано и на Турском току, што би имало утицаја и снабдевање Србије гасом. Како истиче, такви покушаји су застрашујући и показују невероватну безобзирност и бруталност.
„То нас уводи у фазу да све што можете замислити да је изазов вашој доминацији или супротан вашим интересима може постати ваша мета. Нама је та логика позната из агресије на Југославију кад су и болнице, и путнички возови, избегличке колоне, мостови били „колатерална штета“, односно намерне мете. Ми смо то прошли и лакше нам је много тога да разумемо и прозремо“, примећује Митровићева.
Наравно да апсолутна безбедност не постоји, али такви покушаји говоре о, додаје она, „пустом пољу без правила, војничке части и поштовања међународног права“ које одређује правила и у сукобима, и то је оно што људе највише плаши и виси као опасност над свима нама. Не знамо, упозорава Митровићева, како ће се ово завршити јер не знамо шта су прави циљеви рата за оне који доносе одлуке испред Вашингтона и НАТО и докле су они спремни да иду.
Притом, како каже, ако прижељкују смену режима у Русији анкете о подршци становништва и Путину и политици коју он води показују да је то бесмислица, уништавање руске економије није ни на помолу – напротив, поништење Русије као државе и цивилизације је такође апсурдно, као и уништење православне цркве.
Уколико су им то циљеви онда овај сукоб може трајати до краја света, али се то неће десити пошто, поручује наша саговорница, средства за њихову реализацију нису неограничена и пошто ипак постоје грађани који ће у неком моменту морати да се чују.
Почетак новог приступа Русије
Запад преко Украјине води тотални рат против Русије у мери у којој то може, а с друге стране, како каже Анђелковић, Русија се стално уздржава, омогућава им извоз жита, струје, снабдевање угљем, све што им је потребно. Ако се већ Русији уводе санкције и на храну за бебе, Москва може макар на територији Украјине да уведе, условно речено, санкције Западу и онемогући да одатле добију оно што им треба, сматра он.
„Надам се да је ово почетак новог приступа јер Русија, ако жели, уистину може да јако загорча живот Западу, да их врати у предмодерно време. Модерна потрошачка цивилизација да би функционисала потребни су енергенти, одређени метали – Русија може да све то, ако не потпуно пресече, оно да битно ограничи и да одједном та Европа која је врло размажена почне да живи на начин како не може ни да замисли“, закључује Анђелковић.
