Први пут у последње две године седница ОПЕК плус одржана је уз лично учешће министара земаља чланица и очекивало се да ће на њој бити донете тешке одлуке.
Како јављају стране агенције, одлука о смањењу производње биће на снази од новембра.
„Министри чланица ОПЕК нису тек тако допутовали у Аустрију. Предстоји историјско смањење“, изјављивали су аналитичари „Pickering Energy Partners“ уочи састанка.
Ово се није догодило од пандемије ковида 19. То може довести до наглог скока цена нафте. Одлука ће се реализовати у сектору тренутне производње, а не на рачун квота које поједини учесници у трансакцији не могу да изаберу.
Како истиче лист „Фајненшел Тајмс“, у Ријаду због напетих односа са Вашингтоном намеравају да подигну цене како би „наљутили Сједињене Америчке Државе и помогли Русији“. Ипак, како је обећао министар енергетике Уједињених Арапских Емирата, организација ће донети економску, а не политичку одлуку.
Без драматичних последица по Русију
У међувремену, Европска унија је донела политичку одлуку, усагласивши осми пакет антируских санкција, које предвиђају ограничење цене руске нафте.
Сада су под забраном транспорт нафте поморским путем у треће земље, уколико је цена већа од одређеног лимита. Издање „Политико“ је објавило раније да је то уплашило Малту, Грчку и Кипар чији танкери превозе огроман део руског црног злата.
Русији ће то створити додатне проблеме, али ипак се ништа драматично неће догодити, уверени су аналитичари.
„Биће отежан транспорт морем, а европске земље ће престати да купују сировине по ценама вишим од утврђених. Москви потенцијално прети смањење прихода. Али, Русија ће преусмерити извоз у Азију, афричке земље“, објашњава руководилац аналитичког одсека „AMarkets“ Артјом Дејев.
Услед одлуке ОПЕК+ цена нафте типа „брент“ већ је драстично скочила – до 92 долара за барел. И то је само почетак. Аналитичари очекују троцифрене вредности.
„Веома повољно ћемо заменити смањену производњу високим ценама“, наводи Фјодор Маумов из „PFL Advisors“.
„Вашингтон пост“ констатује да ће раст цена и смањење производње веома помоћи Русији.
„Подршка колега из ОПЕК+ у борби против очекиваних нафтних санкција ЕУ долази баш у правом тренутку за Москву“, указују у „Rapidan Energy Group“.
Тржиште руских сировина већ је преоријентисано на Исток и низ пријатељских држава. Високе цене омогућавају да се компензује смањење извоза. Према подацима, удео сектора нафте и гаса у приходима у оквиру федералног буџета у првој половини године износи 45,5 одсто, што представља раст од 12 процентних поена за годину дана, а у првом полугодишту – 1,7 пута.
Антируске иницијативе без позитивних резултата
Још једна антируска иницијатива ни Европи не слути ништа добро.
„Вештачке баријере резултирају смањењем понуде што аутоматски води ка расту цена. Санкције су већ нанеле ударац привреди ЕУ која трпи последице због поскупљења гаса. Највероватније ће се исто догодити и са нафтом. Потом ће кренути гориво, намирнице“, упозорава Дејев.
У августу је просечна годишња инфлација у ЕУ већ достигла рекордних десет одсто, а у Естонији, Летонији, Литванији је премашила 20 одсто.
Поред енергената, осми пакет санкција погађа индустрију, али не само руску.
Забрањен је увоз производа од челика, иако су се највећи произвођачи 29. септембра обратили ЕК с молбом да се то не ради. И то у ситуацији када се у Европи фабрике већ затварају због драстичног поскупљења плавог горива, јер су трошкови превелики.
Неће бити комотно ни Американцима, који су активно подстицали Европљане на увођење ограничења цене руске нафте а паралелно су, у очајању, покушавали да одговоре савезнике на Блиском истоку да гласају против смањења експлоатације нафте и чак да врше притисак на њих.
Бројна ограничења Запада против Русије изазвала су рекордну инфлацију и раст цена горива. Амерички председник је још у јулу био у посети Саудијској Арабији, захтевајући да се повећа производња и испоруке нафте земљама Персијског залива. У последње време, како наводе амерички медији позивајући се на изворе у администрацији, Бела кућа је покушавала да наговори да се производња смањи за милион барела дневно, али није помогло.
Како пише „Хил“, картел је „подметнуо проблем“ администрацији председника САД баш уочи избора за Конгрес. Према информацијама ТВ Си-Ен-Ен, Бела кућа је оно што се догодило назвала „потпуном катастрофом“ и „непријатељским актом“.
Сада у Европи и Америци чекају на нову спиралу енергетске инфлације која ће, према неким прогнозама, потрајати неколико година.
У саопштењу Беле куће након састанка ОПЕК+ наводи се да је Бајден разочаран одлуком ОПЕК+ о смањењу експлоатације нафте и додаје да је одлука, имајући у виду енергетску кризу, кратковида.
С друге стране, потпредседник руске Владе Александар Новак оценио је да је данашња одлука ОПЕК+ о смањењу производње нафте пре свега условљена тиме што је потребно избалансирати тржиште које улази у зону турбуленције, неизвесности, посебно у периоду јесен-зима, када потражња опада, а понуду је потребно прилагодити.
ОПЕК плус је смањио производњу нафте за 9,7 милиона барела дневно у мају 2020. због пада потражње изазване пандемијом. Затим су се услови споразума више пута прилагођавали, а од августа ове године алијанса је прешла у завршну фазу изласка из својих скраћивања.
