Мексички предлог добар, али одлучују само Москва и Кијев. Сви остали морају да се повуку

© Sputnik / Владимир Трефилов

Предлог Мексика о прекиду рата у Украјини и постизању примирја на најмање пет година, како би између свих земаља завладао мир и како би се то време посветило борби против озбиљних глобалних друштвених и економских проблема је „добар“, али тешко остварив, све док НАТО не скине своју шапу са Украјине и док Русија не добије безбедносне гаранције.
Руски политиколог Јуриј Светов оцењује да решење сукоба у Украјини могу да пронађу и спроведу само две земље – Русија и Украјина, док сви остали, како је истакао, треба да се повуку из овог сукоба. Према његовим речима, западне земље треба да престану да упумпавају оружје у Украјину и престану да намећу санкције Русији.
„И тек тада се можемо са њима договарати и договорити. Крајем марта, на састанцима у Истанбулу, Украјина и Русија су износиле своје предлоге и чинило се да је дошло до помака и да се преговарачки процес одвија и да је на путу ка примирју. Међутим, Вашингтон је интервенисао, извршио притисак на Украјину, па су они одбили да наставе преговоре. А када се говори о преговорима, морамо да знамо какве су позиције, ставови и захтеву страна у разговорима о примирју“, додаје Светов.
Светов напомиње да Русија има пет главних захтева, које је председник Русије Владимир Путин поновио на самиту ШОС-а у Самарканду, а то су: признање независности Доњецке и Луганске народне републике, признање чињенице да је Крим део Русије, денацификација и демилитаризација Украјине.
„Какав Русија чује одговор на те захтеве и шта Зеленски каже на то? Услов Кијева за преговоре је повлачење руских снага са целе територије Украјине, Донбаса, Луганска и Крима. И даље, након што се то догоди, Украјина је спремна да са Русијом преговара о репарацији. Како се о томе може преговарати и договарати?!“, каже експерт.
Светов напомиње да је примирје тешко постићи, између осталог, и зато јер Кијев и Запад, као и до сад, такве договоре неће поштовати.
„Биће нам понуђено примирје, а то би значило одређивање, фиксирање линије контакта са Русијом, руском војском и савезничким снагама ДНР и ЛНР. С друге стране, украјинске трупе ће наставити да гранатирају територију Донбаса и Луганска, а након што добију нове америчке ракете почеће да гађају и Крим, док ће западна заједница на то ћутати. Видимо да су у последње време учестали напади на нуклеарну електрану Запорожје. Ту нуклеарку је посетила комисија Међународне агенције за атомску енергију, која је у свом извештају сву кривицу свалила на Русију. О томе ко је гранатирао нуклеарку нису рекли ни речи. Дакле, ова мексичка иницијатива није реална. Чујемо Шолца, Макрона и друге који имају иницијативе и сви они кажу једно – Русија је обавезна, Русија мора… Дакле, Русија сама одређује и сама ће одређивати шта мора и шта је обавезна“, каже Светов.
Осврћући се на најаве председника Мексика Андреса Мануела Лопеза Обрадора да ће мексички министар спољних послова Марсело Ебрард наредних дана поднети Генералној скупштини УН иницијативу за проналажење начина за решавање ситуације у Украјини, Светов напомиње да су и раније постојали проблеми са поштовањем резолуција усвојених у тој међународној организацији. Као пример, експерт наводи, усвајане су резолуције о сукобима у Ираку и Либији, али у пракси, како је рекао, ништа није примењивано.
Према његовим речима, Мински споразуми, који су били основ за регулисање ситуације у Украјини, пропали су, упркос томе што су гаранти тих споразума биле западне земље, Русија и Украјина.
„Уједињене нације су одобриле те споразуме, али их нису спровеле. Украјина као једна од страна у овом сукобу није ни намеравала да испуни те споразуме. Уместо тога, наставили су офанзивна дејства, чиме су поништили све те договоре. Ми поштујемо предлоге председника Ердогана да постане посредник, а то је и Путин помињао у Самарканду, а такође ценимо и оно што ће Мексико понудити и о чему ће се говорити у УН, али решење сукоба у Украјини је само на Москви и Кијеву. Сви остали треба да се повуку из овог сукоба…“, истиче Светов.

Да ли су могући преговори Путина и Зеленског?

Мексички председник је предложио формирање Комитета за дијалог и мир, у који би, у договору са странама, ушли као посредници индијски премијер Нарендра Моди и папа Фрања, као и генерални секретар УН Антонио ГутерешМировна мисија треба да има за циљ тренутни прекид непријатељстава у Украјини и почетак директних преговора између председника Русије и Украјине Владимира Путина и Владимира Зеленског. Међутим, Светов сматра да тренутно преговори између лидера две земље нису могући.
Специјална војна операција у Украјини је започета зато што Русију нико није хтео да слуша. Нас су забрињавала питања безбедности Русије и изнели смо своје предлоге, укључујући и став да Украјина не треба да буде примљена у НАТО, о чему смо годинама говорили. Ми смо против тога. Међутим, добили смо одговор да је Украјина слободна држава, а да су врата НАТО-а отворена за све. Иначе, Зелински и даље говори да је улазак у НАТО њихов циљ… Тако да преговора између Зеленског и Путина неће бити, ма колико се Ердоган трудио. А што се тиче Гутереша, њему би боље било да се позабави питањем зашто делегацији Русије не дају америчке визе за седницу Генералне скупштини УН, где би она требало да наступи. Американци имају обавезу да издају визе свима за тај догађај, али их не дају. Тиме Гутереш треба да се бави“, оцењује Светов.
Он такође сматра и да предлог састава посредника Комитета за дијалог и мир није најсрећније решење. Према његовим речима, папа Фрања нема ауторитет у Русији, пошто Русија није католичка земља, па се самим тим поставља и питање „зашто би поглавару Римокатоличке цркве била поверена питања безбедности Русије?!“.
„Господин Гутереш је представник Поругалије – земље која је чланица НАТО-а, а такође и државе која је активно укључена у санкције против Русије, па се намеће питање – како онда он може да буде посредник, а нарочито зато што показује своју јасну оријентацију према САД. Једина фигура која је меродавна за Русију је премијер Индије, господин Моди. Али, у том случају такве предлоге треба да чујемо од самог Модија, а не од представника Мексика. Путин се управо састао са Модијем у Самарканду и о томе није било речи“, наводи Светов.
Руски експерт Кирил Коктеш сматра да је сасвим логично да се велики играчи, попут Мексика, труде и предлажу своја решења, али истовремено оцењује да је мексичка иницијатива за проналажење начина за решавање ситуације у Украјини тешко остварива, између осталог, и зато што је Кијев под контролом Вашингтона.
„Пошто Зелински није независна фигура, самим тим директни преговори немају много смисла. То јест, они се могу одржати ако Зелински стекне неку врсту самосталности, али данас Зеленског контролише директно Вашингтон, па су самим тим захтеви за преговоре апсолутно неприхватљиви, јер не постоји предмет преговора“, каже Коктиш.

Укидање санкција спас за светску економију

Предлог Мексико Ситија, који је одбио да се придружи санкцијама Запада усмереним на руску економију и уздржао се од трансфера оружја влади у Кијеву, обухвата и питања везана за нуклеарно оружје и ракете. Како је објаснио мексички председник, такав споразум треба да садржи обавезе земаља да спрече сукобе и немешање у унутрашње сукобе.
Уједињене нације, сматра он, заједно са лидерима водећих држава, сноси свој део одговорности за тренутну ситуацију у Украјини, будући да није била у стању да створи услове за дијалог између страна у циљу решавања несугласица. Тиме су, сматра Обрадор, УН у овој ситуацији показале своју политичку неефикасност и „декоративни карактер“, иако је требало да буде активнија и да се не ограничава на формалностима.
Обрадор је такође критиковао и интересне групе, произвођаче оружја, НАТО савезнике и светске силе које желе да сукоб у Украјини служи њиховим интересима, погоршавају га, наносећи додатну патњу како жртвама, тако и целом свету.
„Поштујемо председника Мексика, његове изјаве, његову осуду свих тих поступака, али то не значи да ћемо деловати у питањима заштите наше безбедности фокусирајући се на туђе позиције. За безбедност државе одговара власт одређене државе. Ми нисмо марионете попут Пољске, Литваније или Украјине, које сматрају да Вашингтон треба да им осигура безбедност. Чујемо захтеве Кијева, који говоре: ‘Дајте нам оружје да се бранимо’. Да ли су то речи једне суверене државе?! Русија сама одређује границе своје безбедности и сама ће их бранити. Зато ћемо паљиво саслушати све предлоге, али ћемо одлуке сами доносити“, истиче Светов.
С друге стране, Коктеш оцењује да предлози председника Мексика одражавају општи тренд све већег утицаја трећих земаља незападног света.

„Али за сада можемо говорити о тенденцији, али не и о резултатима. Мислим да САД тренутно ометају тај процес“, истакао је Коктеш.

Осврћући се на предлог Мексика о прекиду рата у Украјини и постизању примирја на најмање пет година како би између свих земаља завладао мир и како би се то време посветило борби против озбиљних глобалних друштвених и економских проблема, Светов оцењује да се глобална економска криза не може у потпуности ублажити, али се може олакшати укидањем санкција и потпуном напуштању политике санкција према другим земљама.
„То јест, потребно је укинути санкције Руској Федерацији, а такође и Кини и Ирану и дозволити да се светска трговина развија по принципима трговине, а не по принципима политике… Путин је, рецимо, рекао и како решити енергетску кризу у Немачкој – потребно је само одврнути вентил на ‘Северном току 2’ и за један дан ћете имати обиље гаса. Живите као и пре, ако хоћете. Што се тиче сукоба у Украјини, Кијев мора да престане да гранатира градове, а украјинске трупе морају напустити територију Донбаса… Све остало се може разматрати“, закључио је Светов.
sputnikportal.rs, Оливера Икодиновић
?>