18.09.2022. - 10:30
У Швајцарској су власти конфедерације одштампале плакате с питањем „да ли комшија греје стан на преко 19 степени?“. „Молимо, обавестите нас“, стоји изнад броја телефона за пријаве, уз напомену да су те пријаве анонимне и да награда за доушнике износи 200 франака.
У Риму, у излогу једног кафеа, као да се обесила виси лутка на надувавање с поруком: „Стигао је рачун за струју.“
10 пута више цене
Власница локала каже да јој је рачун са прошлогодишњих 900 скочио на 2.600 евра. А италијанска конфедерација занатлија и малих бизниса, Конфартиђанато, саопштава да су због раста цена енергената у опасност од затварања доспела тачно 881.264 микро и мала предузећа која запошљавају преко три и по милиона људи, односно, 20,6 одсто запослених у тамошњој привреди.
Није ни чудо. Како наводи портал „Блумберг“, „велепродајне цене енергената порасле су преко 10 пута у односу на сезонски просек из претходних пет година“. А сличну рачуницу, под насловом „Европа иде у рецесију. Колико ће тешка она бити?“, доноси и магазин „Економист“, који наводи да су „цене достигле висине какве су некада биле незамисливе: преко 290 евра за мегават час гаса, а уобичајена цена (…) била је око 30 евра; и преко 1.200 евра по мегават часу струје у односу на ранијих 60 евра.“
Масиван одлив просперитета
Те никакво чудо није ни то што није угрожена само споменута Италија, већ и сви остали њени партнери у Европској унији.
„Предстојећа зима могла би да буде једна од најгорих у историји“, упозорава европски комесар за економију Паоло Ђентилони у немачком „Шпиглу“, објашњавајући да је реч о „тешкој ситуацији, у којој смо изложени опасностима повезаним и са инфлацијом и са рецесијом… Инфлација с којом смо суочени гурнуће економију у турбуленције… Суочавамо се с нивоом несигурности какав нема преседана.“
Белгијски премијер Александер де Кро за „Блумберг“ износи и кудикамо апокалиптичнији сценарио: „Још неколико недеља попут ове, и европска економија једноставно ће се потпуно зауставити… Због тога постоји ризик да ће доћи до деиндустријализације, и озбиљан ризик од фундаменталних друштвених потреса… Оно што већ данас видимо јесте масиван одлив просперитета из Европске уније.“
„Могу да замислим да ће поједине индустрије једноставно стати с производњом на неко време… Не да ће банкротирати, али неке компаније, пекаре, занатске радње, и тако даље, престаће са радом током ове године,“ признаје и немачки вицеканцелар и министар економије, иначе филозоф по образовању и писац дечјих књига по професији, Роберт Хабек.
Стручнији од њега за ову врсту тема, као што је банка „Голдман Сакс“ на пример, преноси магазин „Форбс“, израчунала је да „Немачка нема много опција и, у најгорем случају потпуног обустављања испорука гаса (из Русије), уследило би гашење 65 одсто индустрије“.
Упозорење металског сектора
Али најубедљивије сведочење о катастрофи која прети Европи садржано је у досад незабележеном отвореном писму 40 генералних директора компанија из металског сектора, упућеном председници Европске комисије Урсули фон дер Лејен, председници Европског парламента Роберти Метсоли и председнику Европског савета Шарлу Мишелу, у коме их позивају на „хитну акцију како би се спречила њена трајна деиндустријализација услед растућих цена струје и гаса“.
Опомињући да све тежа енергетска криза представља „егзистенцијалну претњу“ за њихову будућност, челници европске индустрије обојених метала указују:
„Дубоко смо забринути да ће зима пред нама нанети пресудни удар нашем пословању… Већ сада је 50 одсто капацитета за производњу алуминијума и цинка у ЕУ приморано да престане с радом, уз значајне обуставе производње силицијума и даље ударе који се осећају широм сектора бакра и никла. Прошлог месеца неколико компанија морало је да најави затварање фабрика на неодређено време, а многе друге су на ивици уочи зиме која ће значити борбу на живот и смрт за многе. Произвођачи су суочени са трошковима струје и гаса преко 10 пута већим него прошле године, што надалеко превазилази продајну цену њихових производа. Из искуства знамо да, једном када се фабрика затвори, то веома често постаје трајно стање, јер поновно отварање подразумева значајну неизвесност и трошкове.“
Штавише, као да све ово није довољно, „Блумберг“ извештава и да су европске енергетске компаније суочене са захтевима за повећање депозита од барем 1,5 билиона долара, што „додатно угрожава ликвидност“. Владе чланица Европске уније до сада су намениле неких 350 милијарди како би ублажиле последице кризе, међутим, ту настају два нова проблема. Под један, како је пре неки дан у Бундестагу признао вицеканцелар Хабек, „не можемо дугорочно да субвенцијама решавамо проблем високих цена“. И, под два, упозорава „Шпигл“, резултат ових субвенција „биће огромне планине дуга. У исто време, каматне стопе расту, што ће неким државама и додатно отежати сервисирање дугова.“
А на све то, јавља „Ројтерс“ ових дана, немачко Министарство економије спрема низ мера чији је циљ смањење нивоа пословне сарадње с Кином како би Немачка „смањила своју зависност од азијске економске суперсиле (…) диверсификовала трговину и проширила пословање с демократијама“.
Кина је, иначе, још 2016. постала највећи трговински партнер Немачке, и можда је посланица Левице у Бундестагу Сара Вагенкнехт заиста у праву када каже: „Имамо најглупљу владу у Европи.“ Премда је, у том смислу, конкуренција заиста оштра…
Нема алтернативе
Срља ли Европа у деиндустријализацију? Ко ће од тога профитирати? И да ли слом историјских размера, ипак, може да буде спречен?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.
„Не постоји бизнис модел који је у стању да издржи десетоструко вишу цену енергената од уобичајене“, уверен је Бранко Павловић. „Због постојећих залиха и кудикамо позитивних биланса с почетка 2022. ситуација макроекономски показатељи можда и неће изгледати сасвим катастрофично када се на крају године буде подвукла црта, али, већ од почетка следеће године постаће веома драматично. А обичан човек је све то већ почео да осећа на својој кожи.“
„Инерција система потрајаће још неко време, али, већ постаје очигледно оно што и говоримо све време – да Европа нема алтернативе руском гасу“, указује Бојан Димитријевић. „Данашње стање нарочито је погубно по немачки привредни модел, који је био заснован на јефтиним енергентима из Русије и на извозу немачких производа у Кину. Сада је и једно и друго, из геополитичких разлога, доведено у питање, а некакав другачији модел, напросто, не постоји… Сви смо годинама живели у заблуди да је њихова економска агенда важнија од идеолошке, међутим, показало се супротно. А све већи број банкрота у европским земљама показује куда ствари иду, и тек остаје да видимо какав ће ефекат произвести комбинација рецесије и инфлације.“
Амерички екстрапрофит
Поврх тога, скреће пажњу Бранко Павловић, „83 милијарде долара већ је напустило инвестиционо тржиште Европске уније, а истовремено је ниво инвестиција у друга тржишта повећан за 160 милијарди, што значи да инвеститори не беже са свих дестинација, него баш из Европе. Такође, тек ће се осетити ефекти повећања каматних стопа у комбинацији са инфлацијом и рецесијом, што значи да ЕУ заправо није суочена само с једним проблемом, већ са читавим сплетом околности које јој не иду на руку.“
„Амерички долар је у последње време знатно ојачао у односу на евро, што значи да су Сједињене Државе један од канала којима тече одлив капитала из Европе“, објашњава Бојан Димитријевић.
На ову појаву је на Источном економском форуму у Владивостоку указао и председник Русије Владимир Путин:
„Европа само што у пећници санкција није спалила своје успехе у изградњи производних капацитета, квалитет живота својих становника и социоекономску стабилност, уништавајући свој потенцијал по директиви Вашингтона у име фамозног евроатлантског јединства. Заправо, ово је равно жртви у име очувања доминације Сједињених Држава у глобалним питањима… Конкурентност европских компанија је у опадању јер их сами званичници Европске уније одсецају од приступачних сировина и енергената, као и од тржишта… Неће бити изненађујуће ако напослетку нише које тренутно заузимају европске компаније, и на континенту и у свету, преузму њихови амерички патрони који не оклевају у спровођењу својих интереса и постизању својих циљева.“
„Лидери Европске уније потпуно занемарују опасност од Америке, надајући се да ће заједно са њом моћи да наставе да владају светом“, коментарише Бранко Павловић. „Али, како Сједињене Државе буду наставиле да губе контролу над остатком света, Европа ће се све више претварати у њихов плен. А Америка ће, док се долар потискује у другим деловима света, у своју корист потиснути евро, купити европске компаније којима је пала цена због пада вредности евра, и тиме себи обезбедити још извесно време.“
„У мери у којој долар буде нестајао као доминантна светска валута – а доминантан он може да остане само на простору колективног Запада, чији је удео у светском БДП-у у опадању – нестајаће и укупна моћ која је генерисана тиме. Европа ће, у том сценарију који је и најреалистичнији, имати само маргиналан значај – осим ако у потпуности не преокрене своју свеукупну досадашњу политику. Али, да би се то догодило, пре свега је потребна политичка револуција,“ закључује Бојан Димитријевић.
