Кнежевић: Ђукановићеве пријетње новом „Олујом“ не могу заплашити српски народ у Црној Гори

Као активни учесник ратних дешавања 90-их, Мило Ђукановић би из елементарне пристојности требало да ћути, ако већ није спреман да искаже пијетет и жаљење над страдањем српског и црногорског народа на простору бивше СФРЈ.

За неког ко је започео своју државничку каријеру бомбардовањем Дубровника и позивом на одбрану свете српске земље Косова и Метохије, на Савјету одбране гласао да се СРЈ брани свим расположивим средствима од НАТО агресије, да би након што су пале прве бомбе на Црну Гору и Србију побјегао НАТО авионом у Брисел одневши агресору војне тајне и планове, Мило Ђукановић има све елементе да и формално буде осуђен за велеиздају.

Његове пријетње неком новом „Олујом“ српском народу у Црној Гори не могу нас заплашити.

Ово, у интервјуу за „Новости“, поручује Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије и један од лидера Демократског фронта поводом последњих иступа црногорског предсједника Мила Ђукановића.

Шта, по вама, стоји иза ових злослутних призивања „Олује“ и у Црној Гори ако се, како каже Ђукановић, „Срби не опамете“?

То представља очајнички покушај скретања пажње од скај-преписки, у којима се јасно види да је ова држава захваљујући њему и његовим најближим сарадницима постала власништво криминалних кланова у којој су правила мафије једини устав који Ђукановић поштује. Уосталом, управо је Ђукановићев брат први напустио Црну Гору после 30. августа јер је закључио да се ова земља највише воли из Швајцарске, са романтичним погледом на Женевско језеро, које би требало да му замијени жабљачко Црно језеро. Тако да би Ђукановићу било боље да за сваки случај има спаковане кофере и упамћене бројеве жиро рачуна по офшор дестинацијама, јер ми немамо намјеру да бјежимо из Црне Горе, макар нам припремили стотине „Олуја“.

Видите ли овакве изјаве као део синхронизоване кампање која се у региону, али и из западних центара моћи води против Србије?

Кампања коју дјелови званичне Црне Горе воде против Србије има шири геополитички контекст и у сврху је јачања притиска да Александар Вучић призна независност Косова, одрекне се Републике Српске и уведе санкције Русији. Како се ближи зима, ови притисци су све бруталнији и непримеренији, а што је најважније, засновани су на бруталном гажењу међународног права.

Иако се Србија јасно декларисала да подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине, од ње се тражи да се одрекне сопственог суверенитета и територије…

Да, иако у овом тренутку све државе Квинте имају званичне и незваничне контакте са Кремљом, од Србије се тражи да прекине сваки вид односа са Русијом и да усклади политику са ЕУ, иако исти Брисел свакодневно шаље поруке да у наредних десет година земље Западног Балкана не види у уједињеној Европи. До тог датума, по мишљењу многих, ми би требало да престанемо да живимо или макар да будемо на апаратима које ће укључивати и искључивати у амбасадама, одређујући колико нам је кисеоника потребно, да којим случајем, не дај боже, не удахнемо ваздух пуним плућима.

Влада Црне Горе, коју је три деценије чинио Ђукановићев ДПС, срушена је због односа са СПЦ и непотписивања Темељног уговора, а влада Абазовића могла би да падне управо због овог парафираног акта. Какав расплет политичке кризе у Црној Гори очекујете 19. августа, када ће се гласати о поверењу Влади?

Влада Абазовића по својој неспојивости, људским, политичким и идеолошким противрјечностима била је осуђена на пад и да није потписан Темељни уговор са СПЦ. Напросто, пројекат формирања ове владе настао је у кулоарима и салонима амбасада Квинте, заснован на игнорисању изборне воље од 30. августа 2020. године, уз јасну намјеру оживљавања ДПС и Мила Ђукановића, који су до прије десетак дана подржавали Абазовића. Након потписивања Темељног уговора, само је убрзан распад Абазовићеве владе и судећи према изјавама челних људи готово свих парламентарних странака, више је него извјесно да ће до њеног формалног пада и доћи 19. августа.

Техничка влада, па избори на свим нивоима

Јесте ли добили одговор на ваш захтјев за ресетовање парламентарне већине на 30. август 2020. и формирање прелазне владе?

Добили смо као одговор начелну Абазовићеву спремност да нема ништа против нашег предлога, који укључује формирање техничке владе и припрему парламентарних, предсједничких и локалних избора у једном дану. Међутим то није довољно, јер актуелни премијер будућим активностима мора и конкретизовати свој јавни одговор. Оно што је извјесно јесте да вријеме неумитно цури и да ниједан парламентарни субјект нема луксуз за било какав политикантски маневар јер је сваки следећи сценарио гори од нашег предлога.