Михаило Меденица: Европске вредности – не

Ти си за „европске вредности“ и то те, јелте, чини добрим само по себи, ја сам против сваке од њих и због тога немам шта друго бити до: „затуцани верски фашиста“ (добих најновију дијагнозу)!

Добро, какаве су то вредности које се намећу?

Вредност је када ти натоваре камен на плећа, окују ноге, свежу руке, кад те ослепе и кажу: „Хајде, сад си слободан, иди…“?

Вредност је што ћу деци бити „неко“, а она мени „нешто“?!

Вредност је што ћемо се стидети неписменог ђеда и бабе чије су руке и њиве описмениле децу, унучад…

Вредност је родитеље у домове кад занемоћају и забораве ко су?

Која је то вредност кад ми заборавимо ко су нам, и шта смо својој деци- будући терет?!

Вредност је слобода, док се не помиње колико је Србин пострадао за њу?

Вредност је да се „суочимо са прошлошћу“ али да у тој прошлости не буде српских мајки у црнини?

Вредности су кад за њих јуришамо али не и кад нас је због њих више за опела неголи крштења?

Вредност је да сачекамо да деца довољно одрасту па да сама одлуче да ли су уопште били деца или су рођени као старци, некога пола, у некаквој вези неких људи..?

Вредност је да сама одлуче да ли је игла у вени лоша или не, ко смо да им се мешамо у „дечија права“?

Вредност је да дечије право више није право да буду деца, безбрижна, растрчана, разгаламљена…но да стасавају за онај камен, оковане ноге, свезане руке…да иду „слободна“…

Вредност је да смишљам изговоре куда ћу кад пођем на Литургију, исповест, причест…

Не да слажем друге већ себе.

Вредност је да од себе највише зазиремо, да знамо границе добра и не спутавамо зло никаквим међама…

Вредност је да пред Дечане станемо као пред туристичком знаменитости, а не пред домом?

Да на иконама не познамо никога свог?

Да нам монах не пређе пут ко црна мачка..?

Вредност је да нам Косово поље буде ливада…

Да нам Дрим и Дрину пакују у боце и продају?

Да се раскашљемо на мирис тамјана, да се гушимо, да се гнушамо…

Да се саграде некакаве клинике за одвикавање вере, море!

Вредност је да верујемо у најбоље намере Европе чија смо зла видели, али да не верујемо у Господа којег видели нисмо али чија добра живимо?

Вредност је да сам на својем надничар?

Да послодавца зовем газдом?

Да имам сва права осим да имам сва права?

Вредност је да је Јасеновац безмирисни камени цвет, и то је то?

Да шапућемо Његоша?

Да не питамо јер одговори боле?

Да не казујемо јер казивање освести?

Да брата зовем братом само кад не могу другачије?

Да се радујем кад ми се каже, а кад се радујем да иштем помоћ јер радост је лечи…

Вредност је прихватити све што Европа код себе презире али силно жели да потури другима ко откровење?

Е, па, једина европска вредност за коју ћу се довека борити су опанак, она дивна капа прађедовска са четири оцила и гусле!

Опанак на земљи коју је Србин крвљу Европи даривао, капа на небу где је Србља више неголи на земљи, а гусле- и колевка и гроб рода мог!

Тридесет упредених коњских длака у пет тонова- сва слава и патња рода мог, и читаво житије твоје Европо, све што би да прећутиш и ућуткаш Србина, но земљу и небо не можеш!

Тих вредности нема…