Обим производње руске нафте и њене цене на тржиштима указују на то да Москва побеђује у конфронтацији на тржишту нафте, пише колумниста Блумберга Хавијер Блас.
Аутор напомиње да се то може видети „који год индикатор да користите“. Први показатељ је ситуација са обимом производње нафте у Русији. Прошлог месеца овај показатељ се скоро вратио на ниво са почетка године, у просеку скоро 10,8 милиона барела дневно, што је тек нешто мање од 11 милиона у јануару.
„Ово није налет: јул је био трећи узастопни месец опоравка производње нафте“, истиче Блас.
Други показатељ је цена руске нафте. У почетку је Русија била принуђена да продаје нафту са огромним снижењима, али је последњих недеља Москва повратила ценовне могућности тако што је искористила ограничену понуду на тржишту.
„У крајњем случају, сада енергетске санкције не функционишу“, наглашава аутор чланка.
Последњи показатељ успеха Русије је, према његовим речима, политички, а не тржишни. Тако су западни политичари још пролетос били оптимисти у својим очекивањима да ће картел ОПЕК-а, на челу са Саудијском Арабијом и УАЕ, одустати од савеза са Русијом, али се догодило супротно. Убрзо после посете америчког председника Џозефа Бајдена потпредседник руске владе Александар Новак одлетео је у Ријад, а неколико дана касније ОПЕК плус је објавио само благи пораст производње нафте, истиче Блас.
„Када у новембру ступе на снагу европске санкције на извоз руске нафте, владе у региону ће се суочити са тешким избором, пошто ће енергетска криза почети да утиче на потрошаче и предузећа“, упозорава аутор.
Како колумниста примећује, комбинација хладног времена, наглог повећања потражње за електричном енергијом и инфлације касније ове године могла би да поткопа подршку Запада Украјини.
Европски политичари који су јурили међународно одобравање демонстрирајући подршку Кијеву можда неће толико желети да финансирају мере за спречавање несташице енергије, закључио је Блас.
Као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Замрзнута је руска имовина вредна стотине милијарди долара, а Европска унија је већ усвојила седам пакета рестриктивних мера, укључујући ембарго на угаљ и нафту. Све се то већ преокренуло у проблеме за сам Запад, изазивајући нагли пораст инфлације и цена хране и горива.
Како је истакао председник Русије Владимир Путин, политика обуздавања и слабљења Русије је дугорочна стратегија западних земаља, али су санкције задале тежак ударац целокупној глобалној економији.