Северни ток ће, ако не проради, довести у опасност целу Европу
15.07.2022. - 10:08
© Sputnik / Евгений Биятов
Ако не проради Северни ток, то ће довести у опасност целу Европу, а и Србија би због тога могла да има проблем јер би то могао да буде један од праваца за набаку гаса купљеног на слободном тржишту пошто нам количине уговорене са Гаспромом нису довољне, сматра стручњак за енергетику Јелица Путниковић.
На то да бисмо и ми могли да имамо
велики проблем уколико не проради Северни ток, указао је председник Србије, Александар Вучић. Он је констатовао да имамо изванредну цену гаса договорену са Русима, али да поред тих уговорених количина
морамо да купимо још 35 одсто гаса.
Већ смо купили 150 милиона кубних метара, дневно трошимо 15 милиона кубних метара, а око 300 до 500 милиона кубних метара гаса ћемо имати у мађарском складишту. У најгорем случају, како је оценио, зиму ћемо дочекати са количином гаса која ће задовољити две трећине наших потреба.
Северни ток битан за додатне количине
Објашњавајући зашто нам је Северни ток битан, Путниковићева за Спутњик подсећа на ситуацију у којој смо.
„Окружени смо са две државе које имају специфичну ситуацију по питању гаса. Бугарска је пролетос одустала од куповине руског гаса, а Мађарска је јуче прогласила ванредно стање по питању енергената, јер она с Русијом није уговорила комплетну набавку за своје целокупне потребе. Мађарска је сада у проблему да ли ће ако не проради Северни ток имати довољно гаса за грејање“, каже она.
Уредница „Енергије Балкана“ подсећа да је Бугарска својевремено обећала да ће и нама и Мађарима наставити да транспортује уговорене количине гаса кроз Турски ток и засада то функционише. Она, међутим, додаје, да треба имати у виду да је у Бугарској веома напета политичка ситуација. Тамо опозиција критикује и премијера и министра који су брзоплето одустали од куповине руског гаса и сада је питање како ће изаћи из проблема.
Бугарска је јуче завршила гасну конекцију са Грчком, али је, како напомиње, питање да ли ће гас који би туда требало да стигне из Азербејџана заиста бити довољан, јер су уговорили мање од милијарду кубних метара гаса на годишњем нивоу, а Бугарска троши око 3,5 милијарди.
Без обзира на то што имају гасно складиште питање је шта ће складиштити у њему ако не купе гас на слободном тржишту, напомиње наша саговорница.
Управо због проблематичне ситуације у којој се нашла Бугарска остаје бојазан хоће ли поштовати обећање и пропустити гас за Србију и Мађарску балканским краком Турског тока. А мимо куповине руског гаса које смо дугорочним уговором већ прецизирали са Гаспромом, с њим би могли да испреговарамо и додатну куповину недостајућег гаса који би такође долазио путем Турског тока.
Друга варијанта је, каже Путниковић, да га набављамо на слободном тржишту, а то би био гас који би у Европу стигао преко Северног тока.
Шта ако не проради
Она напомиње да гасно складиште у Мађарској, које смо закупили, још није напуњено и каже да се прибојава шта ће бити и ако га напунимо, а Мађарска буде имала проблема са снабдевањем гасом – да ли ће бити доследна да нам пушта гас када нам на зиму буде потребан.
„Северни ток ће, ако не проради, довести у опасност целу Европу, не само Немачку већ све земље које су се снабдевале руским гасом из тог правца. Знамо да је прекинут транзит гаса кроз Пољску, а и Украјина је сама довела у питање транзит гаса преко своје територије“, истиче наша саговорница.
Да ли ће уопште бити простора да Србија добија гас Северним током, када западна
Европа која већ има проблема са снабдевањем, највећим делом плави енергент добија тим правцем?
Путниковићева каже да ће Западна Европа свакако бити у проблему са снабдевањем гасом ако Северни ток не проради, јер оно што стиже ЛНГ танкерима никако не може да надомести оно што је стизало кроз гасоводе из Русије. При том, они још немају гасом напуњена складишта ни 80 одсто, а како сами кажу, то би требало да буде 90 процената.
Европа је свакако у проблему
Чак и ако се обистине сценарија која заговарају неки политичари ЕУ и смањи се
потрошња гаса у домаћинствима, па и затворе неке гране индустрије, то не гарантује да ће бити довољно гаса за једно нормално функционисање. Она подсећа да је ЕУ саопштила да
од 1. августа више неће увозити руски угаљ без кога они онда морају да троше природни гас да би надоместили потребну количину електричне енергије коју не могу да обезбеде из обновљивих извора.
Ако не могу да упале термоелектране на угаљ, а у Аустралији су биле велике поплаве које су направиле проблеме и рудницима угља, питање је како ће да испоруче веће количине европским потрошачима. То значи да ће Европа бити ослоњена ипак на гас, констатује Путниковићева.
Зато она верује да ће полако почети неко преговарање са Гаспромом око гаса и да ће европски политичари схватити да им се одлука да смањују куповину руског гаса заправо вратила као опасан бумеранг.
rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља
