Владан Вукосављевић: Око аутокефалности „МПЦ“ интелектуални кнезови нису ради кавзи – ал’ је рада сиротиња раја

Ако сам и у заблуди па не видим за српски народ и цркву повољне аспекте давања аутокефалности расколницима и то на овако подмукао и преваран начин, скровито и без објашњења, онда је моја заблуда дубока и усковитлана као набујали Вардар.

Сваки могући напор сам уложио да видим ишта добро у томе и нисам успео.

Замислио сам шта би могли да кажу када би устали из гробова ктитори наших светиња, цркава и манастира, наши безбројни мученици страдали за веру и српство, свештеници, младићи и девојке, жене и деца, стари и млади, поклани, спаљивани и черечени, невине жртве Турака, Бугара и Арнаута током трагичних векова.

Не бих да напишем који одговор ми се причинио. Груб је за осетљиве уши данашњих мекушаца.

Унео сам у размишљање и корективе новог доба, свежијег историјског искуства, реалних историјских и политичких околности тамо на терену, у Старој Србији и свуда у свету. Опет ми се не да другачије да закључим.

Запажам и одсуство сличних погледа у претежном делу наше интелектуалне и политичке елите, са и без наводника.

„Ту кнезови нису ради кавзи…“ стара је и позната епска инкантација, симболички снажна и тужна и онда када је настала и сада.

Углавном ћути образован свет, задовољно ушушкан у своје материјалне и духовне привилегије и синекуре. Не би да се замере ни цркви ни било ком другом носиоцу ауторитета и силе. И нису ради кавзи. Ето нове добре прилике да се обнови раскинута веридба власти и опозиције и да се у брак уђе са одлучном намером да се и друга отворена питања српске судбине решавају „братски, хришћанском љубављу“ и уз благослов Васељенске из Вашингтона.

„Ал’ је рада сиротиња раја…“ каже даље српска Илијада. Као и увек, најоданија српству и светосављу, оштрих чула за неправду, ћутљива али јуначка када куцне час.

Видећемо шта ће сада „сиротиња раја“ да каже. А данас је то сав онај бројни тихи, обичан, паметан, вредан и богобојажљив, крштен свет, који поштује традицију и слави славу, религиозан ни мање ни више него његови преци 1804. или 1912. или било када, који можда и не зна шта су томоси, канонска јединства, васељенске и друге заврзламе али зна и инстинктом осећа и разумом препознаје шта су били и остали интереси српства од Светог Саве до данас.

Ако и та тиха, сржна већина у Србији, у наредним недељама прећути или благослови овај потез своје цркве или оцени да је допуштен по било ком основу, онда ћу и сам да се приклоним таквом ставу и трајно заћутим на ову тему.

Против духа саборности се не може и не ваља ићи па нека нам судбина испоставља рачуне по заслугама.

То је закон наше историје и нашег опстанка.

Од воље Вам браћо Срби.

Праштајте…

(Фејсбук страница Владана Вукосављевића)