Бридлав: НАТО трупе да уђу у Украјину, не сме се дозволити пад Одесе

Насловна фотографија: Reuters/Chris Wattie

„НАТО не сме бити заплашен претњама Владимира Путина да ће употребити нуклеарно оружје и требало би да пошаље трупе да успоставе базу за снадбевање војним и хуманитарним залихама у Украјини”

„НАТО не сме бити заплашен претњама председника Русије Владимира Путина да ће употребити нуклеарно оружје и требало би да пошаље трупе да успоставе базу за снадбевање војним и хуманитарним залихама у Украјини”, рекао је бивши највиши амерички командант у Европи са четири звездице, преноси лондонски Тајмс.

Како се све више тешког наоружања шаље у регион, генерал Филип Бридлав, врховни командант савезничких снага за Европу од 2013. до 2016, рекао је да је време да се супротставе Путину тако што ће ући на тло Украјине.

„Морамо да поштујемо чињеницу да би Путин могао да користи нуклеарно оружје али не би требало да будемо парализовани тиме”, казао је он.

Да ли би његова употреба тактичког нуклеаног оружја у Украјини била прекретница за НАТО, ЕУ и свет? „Имамо нуклеарке и нисам лакомислен. Морамо да предузмемо мере да га одвратимо.” У супротном, навео је, радимо у његову корист.

„Више светских лидера је рекло нећемо се борити против Руса у Украјини”, подсетио је. „Дакле све њих је одвратио Путин. Ако га наградимо (на радећи ништа) то ће довести до још лошијег понашања. Биће потребна политичка одлука да се каже: доста је било”, додао је Бридлав.

„Запад није дошао до те тачке после Буче, а ни након Мариупоља”, навео је. „Нисмо урадили ништа да зауставимо пад Мариупоља. Шта Запад ради да не падне Одеса? Опет ништа.”

Бридлев (66), један од неколико високорангираних пензионисаних команданата који саветују Бајденову администрацију о Украјини, на питање шта би Запад могао да уради указује:

„Тренутно нема руских трупа западно од реке Дњепар, зашто онда не бисмо поставили трупе НАТО у западну Украјину да обављају хуманитарне мисије и да успоставимо предњу базу за снадбевање оружјем?”

Коментари генерала долазе у тренутку посете државног секретара САД Ентрони Блинкена и шефа Пентагона Лојда Остина Кијеву где су разговарали са председником Володимиром Зеленским. Састанак у недељу била је прва посета највиших америчких званичника Украјини од почетка рата пре два месеца.

„Не можете данас да нам дођете празних руку”, рекао је Зеленски пре састанка. Како је навео, не очекујемо поклоне у виду колача већ очекујемо конкретне ствари и конкретно оружје”, додао је.

Бридлав наводи да су Украјинци вриштали за хуманитарном помоћи.

„Зашто не уђемо и помогнемо им? Што је најважније, шта је једина ствар коју Путин сада жели? Он жели копнени мост до Молдавије, а за то треба да заузме Одесу.”

Како је навео, овај лучки град који је током викенда погођен ракетним ударима од виталног је значаја за Украјину и њену економију.

„Ако Одеса падне, Украјина ће постати земља без излаза на Црно море. Утицај на украјински БДП био би огроман. То би било погубно за привреду. Запад каже да пружа све што је Украјини потребно за одбрану од Руса. Ако су људи из Мариупоља морали да се боре без ПВО система Стингерс, то је био неуспех Запада.”

Генерал додаје да сада морамо да осигурамо да Украјинци победе у бици за Одесу.

„Послато оружје није стигло до Мариупоља јер је Запад био сувише спор и када су они стигли Руси су већ опколили Мариупољ.”

„Одеса није опкољена зато морамо да обезбедимо да оружје стигне до Одесе, као што су крстареће ракете, систем ПВО С-300 (који је испоручила Словачка) такође и артиљерија дугог домета. И морамо се побринути да имају довоље залихе. Да ли је свет спреман да брани Одесу и спречи оно што се догодило у Мариупољу?”

На питање шта би могло да исповоцира Путина да употреби тактичко нуклеарно оружје, Бридлав мисли да Путин неће донети такву одлуку да пређе на нови ниво због залиха оружја које Запад обезбеђује.

„Али верујем да би његов праг могао бити достигнут ако се десе један или два догађаја: прво, он је већ ‘гласно бичеван’ и покушава да сакрије ту чињеницу од унутрашње јавности. Већина Руса не зна за то. Обавештајци знају шта се дешава, али Путин контролише проток информација. Па шта ако више не може да контролише поруке у Русији? На пример, прва група регрута треба да се врати следећег месеца али се многи од њих неће вратити. Како ће Путин то да објасни? Друго, ако доживи још један велики пораз овога пута на истоку у регион Донбаса то би могла бити још једна прекретница. Мислим да га је потонуће ‘Москве’ (руске водеће крстарице) скоро довело до те тачке. Мислим да Путинов праг неће бити у везти са количином или врстом наоружања које Запад испоручује. Више се ради о томе какви су ефекти на бојном пољу.”

Генерал додаје да не верује да било која страна може да победи. Неки људи верују да Руси могу да издрже још дуго али он се са тим не слаже.

„Руси имају опреме да попуне бојно поље али немају довољан број војника.”

Шта је потребно Украјини

Велики део свог успеха на бојном пољу заснива се на противтенковском оружју које је донирао Запад укључујући и британско лако противтенковско оружје, Javeline и АТ-4 (ненавођено противтенковско оружје) који су се показали смртоносним против застарелих совјетских оклопа. Кијев каже да им је потребно више залиха.

Украјина је такође добила британски ПВО систем Starstreak, британске ручне лансере који могу да гађају авионе и хеликоптере, и Стингере, амерички систем земља- ваздух са инфрацрвеним навођењем. Словачка је послала батерије за ПВО С-300 на захтев пресдседника Зеленског у складу са споразумом по коме ће САД надокнадити њихове истрошене залихе. Да би заштитила Украјину од руске Црноморске флоте Британија је послала ракете Harpun. Украјинци су обучени за оружје из совјетског доба а Чешка је постала прва земља која је послала тенкове овог месеца са пошиљком Т-72.

Пољска је спремна да уради исто према споразуму са Британијом где су тенкови Challenger 2s привремено распоређени у источној Европи. Немачка ће са Словенијом договорити још један споразум за слање тенкова Т-42. Берлин је такође послао 56 возила ПбВ-501. Из Британије Кијев ће примити 120 оклопних возила и доста возила Stormwer. Од САД Кијев добија 100 америчких оклопних возила Humvee и 200 америчких оклопних транспортера М113.

Тешка артиљерија ће бити критична у следећој фази. Француска ће дати самоходне хаубице Цезар калибра 155 мм као допуну америчким хаубицама Зузана калибра 155мм. Борис Џонсон, премијер Британије, је обећао артиљерију иако није још јасно шта ће послати. Немачка је одбила захтев Кијева за самоходне хаубице Pancerhaubitze 2000 155 мм.

Украјини ће бити потребни извођачки дронови за усмеравање атртиљеријске ватре у Донбасу. Лутајућа муниција се такође може користити за гађање циљева. САД донирају „камиказе” Switchblade дронове. AeroViuronment америчка фирма која прави Switchblade такође је даје 100 беспилотних летелица „Quantic Recon UAVs”. Зеленски је казао да жели ловце МиГ-29 из совјетске ере. НАТО је то одбио плашећи се да би то увукло Запад у сукоб са Русијом. Уместо тога послати су резервни делови за поправку украјинске флоте.

 

Извор Данас, 25. април 2022.

 

Насловна фотографија: Reuters/Chris Wattie

?>