ПУТИН ДАО НОВ ЖИВОТ РУБЉИ: Западне земље ће морати да купују руску валуту од Централне банке у Москви

РУСИЈА се враћа на велика врата на међународно финансијско тржиште, након одлуке председника Владимира Путина да ће се плаћање руског гаса за „непријатељске земље“ обављати у рубљама.

Овом мером изјаловио се циљ САД и ЕУ да се оштрим и свеобухватним санкцијама потпуно изолује и поништи финансијска позиција ове државе. Руска валута је и у четвртак наставила опоравак, ојачавши за два процента у односу на долар, а за два и по одсто према евру. На листи „непријатељских земаља“ налазе се оне које су увеле санкције Русији, а ова мера се не односи на Србију.

Како за „Новости“ објашњавају стручњаци, државе које су до сада увозиле руски гас биће принуђене да наставе да га купују, јер у кратком року не могу да пронађу други извор снабдевања. Оне које су на листи, то ће моћи да ураде само тако што ће га платити у рубљама, а повећана тражња за руском валутом јача њену вредност. Јуче је из Моксве стигла умирујућа порука Србији поводом забринутости председника Александра Вучића због плаћања гаса у рубљама.

– То је потпуно нормално, он је у праву – оценио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. – То заиста може да буде проблематична ситуација, зато што је Бугарска у овом случају иступила са непријатељским корацима према нама. Зато ће морати да плаћа у рубљама, хтела – не хтела, свиђало јој се то или не. Али у исто време то не важи за Србију. То је проблем који треба решити. Наравно, забринутост Србије биће за нас приоритет.

Економиста Иван Николић указује да је циљ ове мере стабилизација руске валуте и јачање позиције Русије на међународном финансијском тржишту која је била потпуно поништена санкцијама, са ког су хтели да је изгурају.

– И она се враћа на велика врата на то тржиште – истиче Николић за наш лист. – У структури глобалног промета, учешће руске валуте је мало. Према Путиновој одлуци, трансакције за куповину енергената, које се не могу избећи, морају да се обаве у рубљама. Адреса на коју ће бити принуђени да се обрате јесте руска централна банка, јер је нема довољно на међународном валутном тржишту. Санкције које су подигнуте према овој финансијској институцији мораће да буду скинуте. Потребно је да се она врати на међународно тржиште, да би од ње пословне банке са Запада могле за своје клијенте, који купују енергенте, да обезбеде руску валуту за плаћање робе.

И професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић сматра да компаније немају баш неки избор и простор да у кратком року нађу замену за руски гас, тако да ће морати да прихвате ту одлуку. Дешава се, како оцењује, једна игра у којој се користе нестандардне мере, али ни ситуација није стандардна.

– Одлука је усмерена на очување девизних резерви Русије и стабилност националне валуте која је угрожена свим овим догађајима и јасно је да је дошло до бекства капитала из Русије – каже Грубишић. – Ради се о оправданом страху због смањења девизних резерви, које су делимично заробљене у иностранству и поставља се питање ко ће их ослободити, а рубља за то време слаби.

С друге стране, Николић сматра да Русија у овом тренутку нема потребу за великим гомилањем девизних резерви у доларима или у еврима, јер санкције онемогућавају трансакцију. Те валуте су јој сада потребне само за сервисирање спољног дуга.

– Верујем да је платни биланс Русије, иако звучи парадоксално, у доброј позицији и преплаваљен приливима долара и евра, јер су цене енергената, метала, свега онога што Русија извози вишеструко порасле, а та се роба и даље купује – прецизира Николић. – Увођењем плаћања руског гаса у њиховој валути, види се ефекат њеног јачања и да иде ка стабилизацији.

Од када је почео сукоб на истоку Европе, како наводи, рубља је слабила. Од ње су се ослобађале земље и грађани који је поседују, да би прешли на стабилнију валуту. Он истиче да се сада ти токови мењају, јер расте тражња за рубљом, како би се купили енергенти.

– Сада је потребно 95 или 96 рубаља за долар, а пре Путинове одлуке плаћало се 104, док је приликом избијања конфликта ниво био на 78 рубаља за долар – наводи Николић. – Пад вредности руске валуте у односу на период пре кризе тренутно је око 20 одсто, са тенденцијом да се потпуно поништи, захваљујући овој мери.

Поједине компаније и земље реаговале су у четвртак на Путинову одлуку, истичући да не разумеју како ће се она реализовати и указујући да је постојећим уговорима све договорено. Кремљ је најавио да ће Русија у року од седам дана разрадити механизам и разјаснити услове за плаћање гаса у рубљама.

– Сходно томе, како се буду успостављали контакти са купцима гаса и након што им се објасне услови плаћања у рубљама, они ће моћи да формулишу свој став – објаснио је Дмитриј Песков. – Хајде да сачекамо тај моменат.

Званичници Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) сматрају да би евентуални ембарго ЕУ на црно злато из Русије само нанео штету потрошачима, а о свом ставу су обавестили Брисел.

СКОЧИЛА ЦЕНА ГАСА И АКЦИЈЕ

ЦЕНА гаса у Европи за априлске испоруке на холандском ТТФ чворишту достигла је у четвртак 1.430 долара за 1.000 кубика, а на лондонском 1.400 долара. Руске акције су јуче узлетеле првог трговачког дана после скоро једномесечне паузе. Највећи скок цена забележиле су акције енергетских компанија, попут произвођача гаса „Новатека“, нафтне компаније „Росњефт“ и „Лукоила“, као и гасног гиганта „Гаспром“, које су порасле у распону од 10 до 20 одсто.

АГЕНЦИЈА: ПРЕТЊА ПО БЕЗБЕДНОСТ

ИЗВРШНИ директор Међународне агенције за енергију, Фатих Бирол оценио је Путинову одлуку да „непријатељске земље“ плаћају руски гас у рубљама као претњу безбедности. Он је на јучерашњој конференцији за медије у Паризу рекао да су чланице те организације уједињене у настојању да радикално смање увоз нафте и гаса из Русије.

БАЈАТОВИЋ: ГАС КРОЗ БУГАРСКУ СИГУРАН 20 ГОДИНА

НЕЋЕ бити „рубљизације“ плаћања транзита руског гаса, а Бугарска према уговору о Балканском току, који важи 20 година, не може да прекине транспорт гаса кроз своју територију. Ово је у четвртак рекао генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, истичући да су Руси већ платили Бугарима транзит у доларима до краја 2023. године, како је било договорено.

– Ми у Србији то наплаћујемо у еврима, а уколико не буде могуће у тој валути, узећемо неке количине гаса који припада „Гаспромекспорту“ и на тај начин се наплатити, као да смо га добили у еврима – објаснио је Бајатовић. – Добро је што „Гаспром“ и „Гаспромекспорт“ нису на листи санкција. Србија није означена као непријатељска земља Руске Федерације. Мислим да се то никад неће ни десити. Требало би да можемо да успешно решимо пре свега питање гаса, а чини ми се да ћемо имати разумевања ЕУ, с обзиром на позицију у којој се налази Србија, и за набавку руске нафте.