МИЛАН ГАЈОВИЋ: ЕУРОАТЛАНТСКА ГЛОБАЛИСТИЧКА  ИМПЕРИЈА ЛАЖИ

„Лаж је религија робова и господара. Истина је Бог слободног човјека.“ (Максим Горки, 1868-1936,  руски писац)

„Заразна је и разорна моћ лажи.“                                                                            (Иво Андрић, 1892-1975, писац и дипломата)

„Лаж нема ноге и не може стајати, али има крила и може                          летјети далеко и широко.“ (Кинеска мудрост)

„Потчињавање вољи Америке (САД) је „предуслов моралног и материјалног напредовања народа по забитим деловима света““. (Теодор Рузвелт, предсједник САД;                                                               дневни лист „Политика“, 14.март 2011.)

„Технократска ера „…условљава постепени долазак једног друштва које ће све више бити контролисано и усмјеравано. Таквим једним  друштвом владала би једна елита, неометана традиционалним вриједностима. Та елита се не би устезала да своје политичке циљеве оствари увођењем најмодерније технике којом се може утицати на понашање народа и којом се друштво може у потпуности надгледати и контролисати…биће могуће вршити готово сталан надзор над сваким појединачним грађанином…““ (Збигњев Бжежински, дневни лист „Дан“, 13.фебруар 2005.)

 

Демократија је облик политичког уређења друштва (државе) који треба да се заснива на владавини истине. Фридрих фон Хајек (Friedrich August von Hayek, 1899-1992, аустријски либерални економиста и политички филозоф) казао је  да је „демократија једини начин мирне промјене коју је човјек до сада открио“.

Међутим, у глобалној стварности је битно другачије.

По Роберту Дејвиду Стилу (Robert David Steele, 1952-2021, бившем обавјештајцу CIA-е; часопис „Печат“, број 495/2017), „дубока држава“, то су водеће (британске и америчке) банкарске фамилије, лондонски Сити, њујоршки Волстрит, Систем федералних резерви (Централна банка САД), друге западне централне банке и Ватикан. А власти, војска, тајне службе, „независне“ невладине организације (НВО), PR агенције, психолошко-пропагандни апарат САД, као и НАТО пакт су главна средства те „дубоке државе“ за ширење (неолибералне) демократије пожељним обликовањем људске свијести у свим структурама нападнутог друштва – државе, као и оруђа њеног хибридног (мрежног, мрежноцентричног) рата. Исту функцију имају и велике медијске компаније у власништву тзв. newspapers barons-а, или медијских магната.

Циљ глобалиста  је „производња пристанка“ на добровољну десуверенизацију појединих  држава ради остваривања  планетарне превласти. Окупацијом етра, као обликом „колонијалне демократије“, „дубока држава“ – Империја остварује глобални медијски суверенитет, односно информациону супериорност. То значи да локалне истине не могу конкурисати глобалистичким лажним вијестима (енг. fake news).

Планетарна медијска супериорност (медијски суверениет) се остварује и тзв. операцијама  под лажном заставом (False Fleg Operation). То су, медијски подржане, операције, чији се субверзивни циљеви и средства приписују њима непријатељској страни. Циљ је придобијање сопствене јавности, као и јавности нападнуте државе, за „адекватан“ одговор, односно за претварање акта агресије у „хуманитарну“ интервенцију. Овакве операције често прати тзв. Редукција на Хитлера (Reductio ad Hitlerum), односно сатанизација (демонизација) лидера нападнуте државе. Циљ је оправдавање операција и делегитимизовање непријатеља, коме се ускраћују и атрибути људског бића. А против непријатеља, који је сведен на Хитлера, оправдан је и максимални степен нечовјечности.

Хитлеров министар пропаганде Јозеф Гебелс је говорио да „сто пута поновљена лаж постаје истина“. На том „принципу“ заснива се медијски метод „зујање оса“ ради произвођења когнитивне дисонанце, који је осмислио Денис Бушнел (Dennis M.Bushnell, научник – истраживач NASA-е – америчке Националне агенцијe ваздухопловне и свемирске администрације). Суштина је бескрајно понављање медијског представљања некога или нечега у негативном свијетлу, тако да се људи несвјесно од тога ограђују.

Когнитивна дисонанца (недоследност) је ментални процес који се јавља кад су два или више истовремених мишљења или увјерења  логички или психолошки несагласни (налазе се у међусобном конфликту). Социјални (медијски) притисак може утицати да, појединац или маса, прихвате ставове или увјерења са којима се суштински не слажу. А циљ глобалистичких медија и јесте да се когнитивна дисонанца отклони тако што ће се, као истинит, прихватити садржај (ставови и мишљења) њихових лажних вијести.

НВО и „независни“ глобалистички медији (као и локални медији које финансирају) су главна средства за мијењање друштвених прилика и власти у некој неподобној земљи и за успостављање контроле и западног система „вриједности“. Јацек Куроњ, некадашњи пољски опозициони лидер је, својевремено, говорио да би, између тајне полиције и телевизије, увијек бирао телевизију. А Курт Вимер, сарадник адвокатске канцеларије „Ковингтон и Барлинг“, из Вашингтона, која се бави консултантским пословима и израдом медијских закона у земљама у транзицији, објаснио је  чијим интересима служе „независни“ медији, ријечима:

„…снажни независни медији широм свијета (су) у америчком националном интересу и од изузетног значаја за америчку националну безбједност.“ (Часопис „Геополитика“, март 2011.)

Фебруара 1981.године, Вилијам Кејси (William J.Casey, 1913-1987) је, одговарајући на питање,  тек изабраног предсједника САД  Роналда Регана, шта сматра својим главним циљем на мјесту директора CIA-е, казао:

„Знаћемо да је наш програм дезинформација успјешан када све у шта америчка јавност вјерује буде неистинито.“ (Часопис „Печат“, број 510/2018)

У роману Џорџа Орвела „1984“, Винстон Смит ради у Министарству истине, чији је задатак да усклађује податке (из прошлости и садашњости) са оном верзијом историје коју смишљају моћне елите. На тај начин се лаж успијева представити као истина, рат као мир, а ропство као слобода и „…укида се свака могућност другачијег мишљења, веровања и делања. Тиме онда нестаје и разлика између истине и лажи…“ (Ђуро Шушњић, социолог и филозоф, 1934.)

Користећи знања из психологије маса, Ајви Ли (Ivy Ledbetter Lee, 1877-1934, амерички стручњак за пропаганду)  је, 1914.године, у Њујорку, отворио канцеларију за производњу наручених вијести. То ће се касније назвати „public relations“ – PR („односи с јавношћу“), као амерички пропагандни модел у коме је главни проток информација под потпуном контролом корпорација као власника глобалистичких медија („индустрија свијести“).

Едвард Бернез (Edward Bernays) (1891-1995)  је отац технике спиновања (убјеђивања) јавности путем PR агенција и медијске повезаности са интересима моћника. Односе с јавношћу (PR) он је дефинисао као „информације којима се грађани снабдијевају како би се обликовали њихови ставови и поступци према различитим институцијама“. Био је  увјерен да ће, медијски створена, вјештачка реалност замијенити праву, јер се људима може управљати иза сцене.

Технику убјеђивања јавности назвао је „инжењеринг (производња) пристанка“ – manufacturing consent, која се не заснива на војној принуди, већ на манипулацији свијешћу, увјерењима и осјећањима грађана, односно, на утицају на људске умове. Јер, медији, као „духовни наркотици“, успављују људе и онеспособљавају их за трезвено и критичко сагледавање стварности.

Значи, глобалистички процес обликовања пожељног мишљења, базиран је на „удаљавању вијести од истине“ и усмјерен је према масама грађана односне државе, како би се обезбиједила лојална власт и прихватио западни (неолиберални) систем „вриједности“.

Кинески војсковођа и теоретичар ратовања Сун Цу (4.в.п.н.е.) је, у свом дјелу „Вјештина ратовања“, написао да је „највећа вјештина ратника побједа и потчињавање непријатеља без борбе, што је могуће само освајањем непријатељског духа“.

Како глобалисти (прије свега, преко САД) „производе“ ратове („хуманитарне“ интервенције) путем „зујања“ лажних вијести? Навешћу неколико карактеристичних примјера.

У јануару 1893.године, САД су заузеле Хавајска острва, свргавши тамошњу краљицу. А прије тога су лажно објавиле да њена владавина „представља пријетњу по животе и имовину Американаца“. (Дневни лист „Политика“, 28.октобар 2011.)

Предсједник САД, Вилијам Мекинли је, 1898.годие, понудио шпанским властима да купи Кубу за 300 милиона долара. Одбијање понуде и инсценирана експлозија на америчком ратном броду „Мејн“, који је био усидрен у хаванској луци, били су повод за шпанско-амерички рат  којим су САД отеле Кубу од Шпаније.

У подстрекавању војне интервенције на Кубу значајну улогу је одиграо највећи новински тајкун САД свих времена Вилијам Рандолф Херст (William Randolph Hearst, 1863-1951,  бизнисмен и новински издавач, прије свега, сензационалистичке и жуте штампе). Његови медији су распиривали ратну атмосферу, ширећи лажи о шпанским злочинима на Куби и позивали на рат против Шпаније.

Свом дописнику-илустратору, кога је послао на Кубу, кратко је телеграфисао:

„Ти обезбиједи слике, а ја ћу да обезбиједим  рат!“ (Дневни лист „Политика“, 1.мај 2021.)

САД су, исте године, приморале владу Кубе да у сопствени Устав унесе „измјену Плата“, према којем су могле да, у сваком тренутку војно интервенишу на острву. Такође, приморале су кубанске власти да предају базу Гвантанамо, чији се статус не може мијењати „без сагласности једне од страна у споразуму“.

Повод за Вијетнамски рат су били изрежирани инциденти у Тонкиншком заливу, у Јужном кинеском мору. Тачније, лажне информације о нападима два сјеверновијетнамска патролна чамца на америчке разараче, августа 1964.године?! То је послужило тадашњем предсједнику САД Линдону Џонсону да отпочне рат у Вијетнаму. Наиме, Конгрес је одобрио Џонсону да помаже јужноазијским државама, тобоже, угроженим од „комунистичке агресије“. Подсјећам на ријечи америчког писца Марка Твена  да САД имају „најбољи Конгрес који новац може да купи“!

Политички филозоф Хана Арент је тврдила да су власти САД у Вијетнамском рату највише обмањивале сопствене грађане, те да „легитимисање лажи води разарању разума“.

Повод за монструозну агресију НАТО пакта на СРЈ, 1999.године, којом је извршен још један геноцид над српским народом, била је медијски спинована лаж да је полиција Србије, 15.јануара 1999.године, у селу Рачак, на КиМ, убила албанске цивиле. Чињенично је утврђено и документовано да је то била легитимна полицијска акција против албанских терориста из тзв. ОВК. Као повод за НАТО агресију послужиле су и лажи да су  Војска СРЈ и полиција Србије извршиле масовно етничко чишћење Албанаца на КиМ!

У агресији на Ирак, 2003.године, учествовала је коалиција 48 земаља, на челу са САД. Повод су биле грандиозне лажи предсједника САД Џорџа Буша Млађег, државног секретара Колина Пауела  и британског премијера Тонија Блера  да Ирак посједује средства за масовно уништење и биолошко оружје, те да је под „режимом“ Садама Хусеина  страдало око 400.000 људи!?

Америчка компанија за односе с јавношћу и пропаганду „Hill + Knowlton Strategies“ „произвела“  је огорченост јавности у САД против Садама Хусеина и ирачких власти пласирањем лажних вијести о наводно почињеним злочинима ирачких војника у Кувајту. Ова компанија је, у том циљу, те у координацији са Бијелом кућом, осмислила „потресно“  јавно „свједочење“ ћерке амбасадора Кувајта у САД (што јавност, наравно, није знала).

Лажно оправдање за НАТО агресију на Либију, 2011.године, била је „заштита цивилног становништва“.

Шта је решење за Црну Гору и Србију?

1)Доношење закона о медијима и невладиним организацијама (НВО) који се финансирају из иностранства, као страним агентима, ради контроле и јавног обзнањивања њихових новчаних прихода и извора финансирања. У САД, још од 1938.године, постоји Закон о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act – FARA).

2) Уређивачком политиком и кадровским решењима у медијима који се финансирају из државног или локалних буџета, а посебно у телевизијским кућама, треба обезбиједити критички однос према глобалистичким информацијама, те  да се свака вијест, прије објављивања, провуче „кроз одбрамбени филтер“ (Слободан Стојичевић).

3) Кривичним и прекршајним законодавним решењима треба пооштрити санкције за објављивање и ширење лажних вијести које угрожавају безбједност државе и повређују јавни морал (етичке стандарде).

3) У Црној Гори треба донијети закон о престанку важења Закона у приступању злочиначком, терористичком и окупаторском НАТО пакту, или тај Закон прогласити неуставним. И грађанима који нијесу правници јасно је да је Црна Гора том пакту  неуставно приступила.