Запад би добро требало да размисли куда иде: Каква је порука свету наоружавање Немачке
© AP Photo / Michael Sohn
Кад год је била наоружана, Немачка је представљала опасност. Из стања милитаризације Немачке, произилазили су ратови. Отуда је наоружавање Немачке забрињавајућа чињеница. Не за Русију, која ће увек бити довољно снажна да се одупре немачкој опасности. Наоружана Немачка много је већа претња за Чехе, Пољаке и друге наводне немачке савезнике.
Овако историчар Драгомир Анђелковић коментарише вести о намерама немачке владе да се наоружа. Немачка, наиме, планира, не само да достигне фамозних два одсто издвајања за одбрану, што је зацртани стандард НАТО-а, већ да у поновно враћање Бундесвера у борбену форму уложи 100 милијарди евра. Уз то, руска специјална војна операција у Украјини наново је покренула дебату о враћању војне обавезе за немачке грађане.
„Мислим да ће се оног момента када Немачка потпуно поврати самопоуздање, а то ће се десити када поново буде имала велику војску, покренути и питање територија, од Судета у Чешкој до Шлезије и других области који припадају Пољској, а биле су насељене Немцима до Другог светског рата. Отуда, Запад би озбиљно требало да размисли о томе куда иде, ако се Немачка милитаризује“, сматра Анђелковић.
Европи се смеши експлозија раста војних трошкова
Сума од 100 милијарди евра је само почетак процеса наоружавања, објашњава војни аналитичар Александар Радић. Бундесвер је протеклих деценија радикално смањен, додаје он.
„Немачка војска има неке недостатке који су напросто несхватљиви у неким категоријама средстава наоружања које поседују, али изгледа да је сада ситуација драматично промењена и да ће реакције на збивања у Украјини бити брзе и радикалне“, сматра он.
Наводна руска опасност је повод за планове наоружавања, а специјална операција у Украјини је иницијална каписла која ће променити однос према војсци у Немачкој, али и у Европи, додаје он. На континенту следи, како Радић каже, експлозија раста војних трошкова, као и отварања теме како попунити бројно стање у војскама широм Европе.
„После неколико декада маргинализације војске као теме у европском друштву, сада војска поново избија у први план и моћи ће да рачуна и са већом јавном подршком, а не само са новцем који је потребан за ново наоружање“, каже Радић.
Оно што ће се догодити у Европи, према Радићевим речима, биће да и све друге земље, иако су данас немачке савезнице, такође кренути истим путем – увешће војну обавезу и кренуће да се наоружавају.
Пукотине у европском јединству
Према речима Душана Достанића из Института за европске студије, реакција из окружења на немачке намере да се поново наоружа за сада нема. Вероватно нико није хтео да Немачкој прави проблем док траје украјинска криза, а да ли ће се немачким суседима наоружавање Немачке обити о главу као 1914. или 1938, нагађање је, додаје он.
„Немачка је у специфичној ситуацији, која је доста конфузна. Имате друштво које, не само да је антимилитаристичко, него је и антивојно расположено. Које има друге проблеме. Рецимо, у Немачкој је још изражена потреба да се стално преиспитује сопствена прошлост. То је друштво које се одриче сопствених традиција и које покушава да живи као малтене хипи заједница. Са друге стране, исти промотери такве идеологије су у неким другим ситуацијама били изузетно агресивни. На пример, у случају бомбардовања и агресије на нас“, објашњава Достанић.
Када говори о могућим реакцијама суседа на немачке намере да се наоружа и уведе војну обавезу, Достанић упућује на чињеницу да, без обзира што се данас говори о „јединству какво никада до сада није виђено“, постоје пукотине, рецимо у немачко-пољским односима. Немачка је критиковала Пољску у оквиру ЕУ због унутрашње политике коју Варшава спроводи, док је са друге стране Пољска тражила одштету од Немачке због окупације током ИИ светског рата.
Могуће је, каже Достанић, да са те стране дођу критике на немачку политику наоружавања која би могла да буде заоденута у моралистичку копрену која је служила Социјалдемократама и Зеленима да оправдају агресију на СРЈ, поентира он.
Војна обавеза у Немачкој укинута је када и у Србији, 2011, а дебате о њеном враћању почеле су пре неколико година. Бивша министарка одбране и лидерка ЦДУ-а, Анегрет Крамп-Каренбауер покренула је ово питање 2018, али две године касније није успела да идеју изгура у Бундестагу. Њена идеја била је да се уместо војне обавезе уведе службу под називом „Твоја година за Немачку“ – после шестомесечне војне обуке, а потом шест месеци распоређени у разне службе у близини својих домова.
Сличну идеју има и тренутни потпредседник, сада већ опозиционе ЦДУ, Карстен Линеман – он би војну обавезу комбиновао са такозваном „општом службом“. „Служење друштву“ како би се ова комбинација звала, подразумева да би млади могли да се прикључе војсци, али и другим службама, као што су ватрогасци, социјалне службе или хуманитарне организације. За ову идеју, међутим, не постоји подршка међу владајућим странкама.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
