МЕЂУ Русима је све популарнија позната песма Александра Маршала „Ја сам Рус“.
Факти преносе њен садржај, а за боље разумевање треба знати: да украјински русофоби и неонацити за Русе говоре „колорад“ (кромпирова златица) и „вата“ (са алузијом на јефтине јакне постављене ватом).
Маршал себе са поносом назива „рашистом“, што је изведеница од Russia – Раша… И пева:
Ја сам – Рус. Ја сам онај „колорад“.
Совјетски талог, рашиста и вата.
Ја сам онај што воли вотку и параде,
Син сам победника солдата.
Не радујте се, нисмо нестали.
Много нас је који се не ождеравају.
Нас је човечношћу пелцовао живот
У болничким собама умирућег Сојуза.
Нисамо, наравно, преживели сви.
Али смо ми преживели тврђи од челика.
Ми, Руси, трипут смо се порусили
И из праха ваше савести устали.
За нас су светиње – Родина и мајка.
Нас се свет боји зато што зна:
Ко неће да умом појми Русију,
Томе она по навици све објасни.
Шта осим злих гласина остаје у свету,
Честитост, достојанство и савест.
И наше руско „Идемо на вас!“
За вас су, братани, лоше вести.
Од вас стаменост не морамо позајмљивати.
Већ сте видели како ратујемо.
Ако не желите да се присетите
Подсетићемо и све вам опет објаснити.
Не дирајте Русију, господо.
Запамтите: нас туку, а ми јачамо.
Чујте нас, а ако нећете, тада…
Тада ми за себе не одговарамо.
Не покушавајте да нас проверите на вашке.
Прекоокеански момче, ти ниси месија.
Љубазни наш, ми нисмо Вијетнам већ Русија.
Поразмисли с ким би да ратујеш.
Поразмисли, братко, Русија ти није Босна.
Поразмисли и – не дирај нашу мајку!