Лавров: Запад пумпа Кијев да спроведе сопствену „Олују“; неспособност ЕУ доказана на примеру Косова

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је на годишњој конференцији руског спољнополитичког ресора да земље Запада доприносе негативном развоју ситуације, док се у свету конфликтни потенцијал акумулира.

Такође је казао и да НАТО наставља са покушајима да вештачки заврбује у свој састав нове државе-чланице, а пре свега Украјину и скандинавске земље.

„Ситуација се не поправља, акумулира се конфликтни потенцијал. Западне колеге доприносе том негативном развоју ситуације поткопавањем архитектуре међународних односа која је базирана на оснивачкој повељи УН будући да настоје да замене међународно право сопственим правилима“, казао је он.

О безбедносним гаранцијама

Перспектива за постизање споразума о безбедносним гаранцијама које је предложила Русија зависи од Сједињених Америчких Држава, изјавио је Лавров.
Како је рекао, Русија и од САД и од НАТО очекује реакције на све ставке нацрта споразума.

„У међувремену радимо на томе да будемо спремни на било какав исход. Сигурни смо да постоји добра воља. Ако постоји спремност на компромис, онда увек постоји могућност да се постигне договор“, казао је он.

Такође је нагласио и да одговор на руске предлоге мора да буде у писменом облику.

Говорећи о томе шта би се догодило у случају да Запад одбаци руске предлоге о безбедносним гаранцијама, Лавров је рекао да је сада о томе говорити контрапродуктивно, али да ће Москва свакако у том случају оценити ситуацију и донети одлуке у складу са свим постојећим факторима.

Додао је и да Русија неће дозволити да се преговори о безбедносним гаранцијама претворе у „апстрактне разговоре“, Москва од Вашингтона по том питању очекује „одраслу реакцију“.

„Понестало нам је стрпљења. Знате, ми смо веома стрпљиви. Међутим, доста смо упрезали нашу запрегу, време је да кренемо. Сад чекамо да нам из те друге запреге дају конкретне одговоре на наше предлоге“, рекао је Лавров.
Подсетимо, Москва је у децембру упутила Вашингтону и његовим савезницима нацрт споразума о безбедносним гаранцијама. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби. У Бриселу је у среду одржана седница Савета Русија-НАТО који је био наставак руско-америчких преговора о безбедносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.

Ширење НАТО на Исток

Руски шеф дипломатије је изјавио да ће Москва о питањима повећања војног присуства у другим земљама заузимати став базиран на „интересима глобалне стабилности“.

Упитан од стране новинара зашто је Русија баш сад изнела питање о неширењу НАТО-а на Исток, Лавров је рекао: „Накупило се доста тога“.

„Имамо основа да сматрамо да ће у наредних неколико месеци у близини руских граница бити појачано присуство војске под изговором ситуације у Украјини. Захтеви Запада да се руска војска врати у своје касарне категорички не одговара интересима Русије. Запад је отишао предалеко“, истакао је.
Такође је казао и да Русија неће бесконачно чекати да се обећања Запада реализују, Москва зна и уме да осигура сопствену безбедност.

Говорећи о потенцијалном ступању Украјине у састав Алијансе, Лавров је рекао да је за Москву категорички неприхватљиво да се на руским границама појави НАТО – то је крајња „црвена линија“.

„Чак и да Украјина остане ван састава Алијансе, могуће је постићи договоре са другим западним земљама да се разместе војне базе на, рецимо, Азовском мору. То је такође за нас неприхватљиво јер размештање офанзивног наоружања представља директну претњу за Русију. То је такође још једна црвена линија“, нагласио је.

У контексту ширења НАТО-а Лавров је упитан да ли Русија поштује суверенитет Финске и Шведске када је реч о њиховом сопственом избору да ли ће ступити у састав Алијансе, те је одговорио да управо они који желе да заврбују те државе у састав НАТО – не поштују њихов суверенитет.

Ситуација у Казахстану доказала да је ОДКБ ефикасан

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да је ситуација у Казахстану доказала да је Организација за колективну безбедност (ОДКБ) ефикасна и неопходна.

Како је рекао, постоји довољно простора да се утиче на ситуацију у земљама-чланицама ОДКБ-а, стога је неопходно да будемо спремни на такав развој догађаја.

„Мировњаци ОДКБ помогли су да се терористичка ситуација у Казахстану, на позив тамошњег председника, реши. Међутим, тренутно примећујемо велики број покушаја да се ситуација у земљама Централне Азије погорша. Надамо се да нећемо морати да поновимо искуство по питању употребе мировњака ОДКБ-а, али барут морамо чувати на сувом“, казао је.

Упитан да ли би Запад могао да уведе Русији додатне санкције због операције ОДКБ-а у Казахстану, Лавров је рекао да су западне колеге „спремне на све“.

Брисел зацементирао све механизме сарадње са Москвом

Москва жали што је Европска унија уништила и зацементирала све механизме сарадње са Русијом, рекао је Лавров.

„Жалимо што је сама Европска унија пре седам и по година уништила све механизме, укључујући механизме у оквиру којих је разговарано о практичним аспектима осигуравања безбедности… Наше европске колеге су зацементирале све наше канале комуникације са ЕУ“, додао је он Лавров је истакао да је разговарао са шефом европске дипломатије Жозепом Борељом на маргинама Министарског савета ОЕБС-а у Стокхолму где су обе стране потврдиле „да једна другу не избегавају“.

„Али сам подсетио: лопта је на страни ЕУ, нисмо ми прекинули односе. Разговарали смо са Борељом прошле године, спремни смо и да додатно комуницирамо. Све зависи од тога у којој мери ће му бити дозвољено да обнови дијалог са Русијом и колико ће конструктивна бити питања које они могу да покрену“, прецизирао је Лавров.

Такође је додао да му није јасно како ЕУ види своје могуће учешће у преговорима о безбедносним гаранцијама.
„Питали сте да ли је могуће успоставити неки канал са ЕУ о безбедносним питањима одвојено од САД и НАТО. Отворено говорећи – не знам“, прецизирао је Лавров.

Не занима нас много с ким ћемо водити дијалог ако у њему учествују Сједињене Државе, додао је он.

Спремни смо на све санкције Запада

Русија је спремна на било какве санкције Запада и развој догађаја по питању економије, изјавио је Лавров.

„Од њих можемо да очекујемо било шта. Међутим, уверавам вас, спремни смо на било какав развој догађаја у сфери економије. Ако смо и гајили којекакве илузије, за последњих седам година смо их се ратосиљали“, навео је.
Лавров је казао и да сви механизми економских веза које зависе од структуре Запада са собом носе одређене ризике које Русија систематски решава и одстрањује, пре свега у високотехнолошкој сфери.

Русија никада није претила украјинском народу, али Украјина Русима јесте

Русија никада није претила украјинском народу, за разлику од украјинског председника Владимира Зеленског који је претио Русима, рекао је Лавров.

„Русија никада, ниједном, нигде, ни јавно, ни иза затворених врата није претила украјинском народу. А господин Зеленски и његови сарадници то отворено чине. Већ сам наводио пример када је Зеленски тражио од Руса да се губе из Украјине. То је директна претња“, рекао је Лавров.

Такође се запитао и шта ако Зеленски озбиљно одлучи да употреби Оружане снаге Украјине да протера Русе.

„У Кијеву се разговара о плану Б. Чак се (министар спољних послова Украјине Дмитриј) Кулеба саветовао са Хрватима о њиховом искуству са такозваном операцијом ‘Олуја’ након које се 200.000 Срба нашло ван своје отаџбине и постали избеглице“, додао је Лавров.
Он је предложио западним колегама да погледају какве циљеве против Руса и говорника руског језика прокламују украјински радикали на челу са председником Зеленским.

У Украјини се налазе стотине америчких и британских војника, а снабдевање украјинске стране оружјем са Запада ствара додатно искушење за Кијев да пређе на насилне методе решавања сукоба у Донбасу, оценио је Лавров.

„Тамо има страних војника, и то много. Не на хиљаде, како неки погрешно говоре, али тамо је неколико стотина Американаца, Британаца и других. Одлично разумемо да све што Запад ради у смислу пумпања Украјине оружјем, ствара код власти те земље додатно искушење да пређе на насилне методе решавања питања на истоку Украјине. За нас је то апсолутно неприхватљиво из очигледних разлога“, оценио је шеф руске дипломатије.

САД директно одговорне за кризу у православљу

Власти САД директно су одговорне за актуелну кризу у православљу, изјавио је Лавров и додао да је Вашингтон за те потребе створио специјални механизам.

„Уведена је функција специјалног представника за слободу вероисповести који се заправо није бавио слободом, већ активно финансирао цариградског патријарха Вартоломеја да лично предводи раскол, пре свега у Украјини. Стварањем расколничке неканонске православне цркве у Украјини су се створиле најозбиљније несугласице у целокупном православном свету“, нагласио је.
Руски шеф дипломатије се осврнуо и на Грчку православну цркву рекавши да се она налази под огромним притиском грчких власти.

„Ако успемо да постигнемо договор са владама тих земаља на којима се налазе канонске православне цркве да се оне не мешају у њихове каноне, онда бисмо успели да одржимо управо ту слободу вероисповести“, додао је.

Преговори Београда и Приштине доказ да је ЕУ неспособна

Говорећи о томе колико је ЕУ способна да спроводи у дело оно о чему се договара, Лавров је навео пример посредништва Брисела у преговорима Београда и Приштине.
Како је објаснио, још 2013. године постигнут је Споразум о стварању Заједнице српских општина на Косову и Метохији чиме би Срби на северу покрајине добили озбиљна права по питању аутономије, али се то ни дан данас није догодило.

Он је такође казао и да су слична питања, као у споразуму Београда и Приштине, садржана и у Минском споразуму за решавање кризе на југоистоку Украјине, у чему су такође учествовале земље ЕУ.

„У оба случаја је ЕУ учествовала у постизању договора и у оба случаја се ти договори не спроводе у дело, како од стране Приштине, тако и од стране Кијева“, нагласио је.
Он је међутим казао и да би ЕУ на крају крајева, након свих апела Москве, била дужна да испуни оно за шта се заложила и за шта је утрошила толико напора, међутим, за сада не постоји никаква реакција Брисела.

„Сетите се само пет принципа политике ЕУ које је својевремено дефинисала бивша шефица европске дипломатије Федерика Могерини, а све се сводило на то да ће Брисел нормализовати односе са Москвом када Русија испуни Минске споразуме. То такође можемо назвати политичком шизофренијом јер Мински споразуми не укључују Русију већ Украјину, односно Кијев, Луганск и Доњецк“, навео је.

Лавров је додао да Русија жели да ЕУ буде самосталнија и да са њом има нормалне односе, међутим сада је на Бриселу да одлучи када ће бити спреман на тај корак.