Добро дошли у 2022: Шта нас чека у години пред нама?

CC0 / Pixabay /

Бил Гејтс каже да је оптимиста и да ће 2022. бити боља од године која јој је претходила, и слободни су да му верују сви који верују да је оно што је добро за Била Гејтса – добро и за њих. Док у стварном свету углавном можемо да се надамо да у години која је пред нама неће даље ескалирати проблеми из године за нама; све преко тога било би луксуз.
У 2021. настављен је самртни ропац донедавног светског поретка – понижавајући начин на који је Америка побегла из Авганистана, у тим смислу, био је и више него парадигматичан, и уз то нимало случајан – али су истовремено настављене и порођајне муке глобалног поретка у настајању. Баш ту и леже неке од понајвећих опасности с којима ћемо се суочити у 2022.

Триполарни свет

Начелник Генералштава америчке војске Марк Мајли, наиме, јесте признао да већ живимо у триполарном свету којим доминирају Сједињене Државе, Кина и Русија, но, то не значи и да су се Сједињене Државе одрекле амбиције да издоминирају над Кином и Русијом. Те стога ратне игре Америке и њених покорних партнера из НАТО-а и АУКУС-а у Украјини и Тајванском мореузу не треба схватати олако.
Најзад, очигледно је да их олако не схватају ни у Русији и Кини, чији су лидери Владимир Путин и Си Ђинпинг своју координацију, укључујући и војну, подигли на још виши ниво а већ дуже време је он највиши у дугој историји односа двеју земаља. Притом, војна сарадња Русије и Кине, која би морала да буде незаобилазни фактор одвраћања агресије у сваком разумном сценарију блиске будућности света, гарант је неометане сарадње у свим другим областима кључним за даље јачање њихове независности од оних који би да им је одузму; од енергетике и најављеног гасовода „Снага Сибира 2“ до најављеног формирања заједничког система плаћања, независног од СВИФТ-а који је под контролом оних који контролишу амерички долар.
Нема их много, али ово су дефинитивно неки од започетих послова из прошле године за које вреди пожелети да се наставе и у овој; не само зато што ће да користе Русији и Кини, већ стога што би, последично, могли да буду од користи и за онај остатак света који ће смети, и умети, да искористи шансу када му се пружи.

Европски суверенитет и подељена Америка

Своје шансе Европа је у последње време пропустила задивљујући број пута. Затезање око „Северног тока 2“ усред енергетске кризе, отуда, представља правило, а не изузетак, те није исувише претерано приметити да се Стари континентубрзано претвара у умирући. То је, ваљда, и логична последица њене дементне неспособности да се избори за сопствени интерес. А очигледан интерес Европе лежи у сарадњи с Русијом и Кином уместо у сукобљавању с њима због америчког интереса.
Најављујући нову 2022, магазин „Економист“ подсећа да у првој половини године Француска председава Европском унијом, а од њеног председника Емануела Макрона очекује да буде „доминантан глас у Европи у пост-Меркел ери“. И да се као такав „заложи за ‘европски суверенитет’“. Али Макрон најпре треба да преживи априлске председничке изборе; и да успут закрпи Европску унију која је на крају прошле године била још подељенија него на њеном почетку.
Са проблемом своје све дубље подељености суочиће се и Америка, у којој 52 одсто присталица Доналда Трампа и 41 одсто присталица Џоа Бајдена сматрају да је „време да се подели земља“. Америци предстоје избори за Конгрес – прогнозира се победа опозиционих републиканаца – а ионако климаву друштвену стабилност додатно би могла да заљуља инфлација која је у 2021. почела да се захуктава. И тек ћемо да видимо да ли ће се зауставити пре него што прерасте у хиперинфлацију коју је најавио власник „Твитера“ Џек Дорси.

„Нова нормалност“ Била Гејтса

А ту је, поврх свега, и ковид 19. Вакцине ипак нису зауставиле његово ширење кроз читаву ’21, али „најмоћнији доктор на свету“ (како га описује „Политико“) Бил Гејтс сад оптимистички најављује да ће се „акутна фаза пандемије окончати током 2022.“. За то су, како пише, заслужне вакцине засноване на мРНК технологији, „и надам се да ћемо кроз неколико година о вирусу размишљати само кад будемо добијали заједничку вакцину против ковида и грипа сваке јесени“. И можда је само производ случајности што Бил Гејтс у свом инвестиционом портфељу поседује акције „Фајзера“, „Бионтека“, „Мерка“ и осталих екстрапрофитера бескрајне вакцинације.
Тек, оптимиста Гејтс прогнозира да ће „2022. бити година у којој ћемо се коначно смирити у пост-пандемијској новој нормалности“. „Нова нормалност већ је ту. Навикните се на њу,“ командује и „Економист“ који је у (су)власништву породице Ротшилд.

Даље подгревање тензија

Да ли ћемо их послушати, и како уопште изгледа та „нова нормалност“ која нам се обећава? Који ће трендови обележити годину која је пред нама? Треба ли 2022. да се плашимо, или да јој се радујемо?
У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар и социолог Слободан Рељић.
Подсећајући да су се исправним показале прошлогодишње прогнозе да ће доћи до додатног затезања односа између Запада и Русије и Кине, уз истовремени наставак унапређивања односа између ових двеју земаља, Бранко Павловић и у 2022. предвиђа наставак ових трендова:
„Управо зато је Америка и извршила својеврсну идеолошку припрему својих савезника, која је за циљ имала даље уништавање идеје о самосталности Европске уније. И то је један од ретких успеха из прошле године којима може да се похвали – успела је да натера све кључне чланице ЕУ, почев од Немачке, да јој се придруже у ескалацији односа с Русијом и Кином. Управо зато, 2021. није била опасна само због онога што се током ње догодило, већ и због свега што је представљало припрему за оно што ће се догодити током 2022.“
Истовремено је, скреће пажњу Слободан Рељић, у западном свету „у току велики трансфер богатства ка све мањем кругу појединаца који се одиграва под окриљем пандемије ковида 19… Реч је о процесу који не може да буде заустављен а који ће додатно наставити да подгрева тензије у већ подељеном друштву какво је америчко. Прети и нова економска криза, уз пуцање надуваног финансијског балона какав није постојао никада у историји човечанства. Све су то разлози због којих је још већа опасност од изазивања рата као ‘решења’ за ове проблеме, уз неколико одличних кандидата за то, од Украјине, преко ситуације око Ирана, до Тајвана…“
„Истовремено, међутим“, додаје Рељић, „видимо и да је све веће унутрашње незадовољство у тим друштвима, уз све масовнију побуну грађана против тог система, о чему речито сведоче демонстрације грађана у Бечу, Риму, Лондону… које медији покушавају да игноришу.“
А „систем ће покушати да побуну и потпуно угуши“, предвиђа Бранко Павловић.
„Отуда и најаве ‘нове нормалности’, као нечега другачијег од онога што је било, треба схватити и као признање да им ситуација заправо измиче контроли… И управо је из тог разлога од изузетног значаја што све већи део света, како унутар ових друштава тако и изван Запада, на челу са Кином и Русијом, почиње на све организованији начин да се супротставља том систему. А опет, то не значи и да, како се буду суочавали с даљим губитком контроле над светом, они неће постајати све опаснији. И зато ће 2022. бити изузетно опасна година јер ће досад владајуће силе ићи на све већу ескалацију у настојању да спрече још већи губитак контроле, док ће им се силе у успону у томе супротставити. И питање је само какав ће облик попримити сукоби који су неминовни.“
rs.sputniknews.com, Никола Врзић
?>