У 2021. настављен је самртни ропац донедавног светског поретка – понижавајући начин на који је Америка побегла из Авганистана, у тим смислу, био је и више него парадигматичан, и уз то нимало случајан – али су истовремено настављене и порођајне муке глобалног поретка у настајању. Баш ту и леже неке од понајвећих опасности с којима ћемо се суочити у 2022.
Триполарни свет
Начелник Генералштава америчке војске Марк Мајли, наиме, јесте признао да већ живимо у триполарном свету којим доминирају Сједињене Државе, Кина и Русија, но, то не значи и да су се Сједињене Државе одрекле амбиције да издоминирају над Кином и Русијом. Те стога ратне игре Америке и њених покорних партнера из НАТО-а и АУКУС-а у Украјини и Тајванском мореузу не треба схватати олако.
Најзад, очигледно је да их олако не схватају ни у Русији и Кини, чији су лидери Владимир Путин и Си Ђинпинг своју координацију, укључујући и војну, подигли на још виши ниво а већ дуже време је он највиши у дугој историји односа двеју земаља. Притом, војна сарадња Русије и Кине, која би морала да буде незаобилазни фактор одвраћања агресије у сваком разумном сценарију блиске будућности света, гарант је неометане сарадње у свим другим областима кључним за даље јачање њихове независности од оних који би да им је одузму; од енергетике и најављеног гасовода „Снага Сибира 2“ до најављеног формирања заједничког система плаћања, независног од СВИФТ-а који је под контролом оних који контролишу амерички долар.
Нема их много, али ово су дефинитивно неки од започетих послова из прошле године за које вреди пожелети да се наставе и у овој; не само зато што ће да користе Русији и Кини, већ стога што би, последично, могли да буду од користи и за онај остатак света који ће смети, и умети, да искористи шансу када му се пружи.