Иза претњи санкцијама упућених Русији са Запада је идеја да се поново покуша с увођењем Украјине у НАТО и да на тај начин тај простор на граници Русије постане већи проблем од оног у балтичким земљама. Ту је и идеја опкољавања и цепања Русије, од које се никада није одустало, рекао је за Спутњик директор Института за европске студије Миша Ђурковић.

Ђурковић је гостовао у „Спутњиковој“ емисији „Од четвртка до четвртка“, у којој је коментарисао догађаје који су обележили протеклих недељу дана, пре свега растуће тензије између Запада и Русије, чије упориште је у Украјини.

Он се осврнуо и на поруке председника Русије Владимира Путина које је послао на данашњој годишњој конференцији за новинаре. Шеф руске државе је, између осталог, тада рекао да та земља не може бити побеђена, већ само уништена изнутра и истакао да Русија жели да избегне сукоб с Украјином и Западом, као и да је ширење НАТО-а на исток неприхватљиво.

„Чини се да је ова америчка администрација потпуно или великим делом одбацила покушај Трампове администрације да спроведе идеју да Русију приближи себи, а да је Кина неко ко је већи противник, и да су они, заправо, иницирали нужно приближавање Русије и Кине у читавом низу ствари, јер, ево, и против Кине се уводе санкције. Русија нема много избора, сем да настави да ради оно што иначе ради, а то је да брани себе“, казао је Ђурковић.

Како је подвукао, све што се догађа данас се своди на угрожавање елементарног функционисања и безбедности Русије, којој се најављују ратови и која је у сличној ситуацији као и пре Другог светског рата.

„Понашање Русије је много више дефанзивно него офанзивно на било који начин. Чак је деловање Русије на Балкану, на ком ‘западњаци’ граде целу причу, далеко од онога што је елементарни интерес Русије као озбиљне регионалне и потенцијално глобалне силе, да буде много више присутна и у конкретним питањима и ставовима у погледу меке моћи“, истакао је он.

На питање да ли би Путинова порука о пријатељству између Русије и Кине могла да заустави намере НАТО-а да уведе Украјину у пакт и нагомилавање НАТО трупа на граници између Украјине и Русије, Ђурковић одговара да Кина и Русија нису савезници по дефиницији, али да, с друге стране, постоји заједнички непријатељ:

„То је оно што дефинише међународне односе, а Стејт департмент се у Бајденово доба умногоме вратио на позиције које знамо из деведесетих година: униполарности, улажења у конфликте на свим крајевима света… Међутим, ово нису деведесете године. Ја се бојим да на Западу још увек има много ‘усијаних глава’ које су спремне да улазе у сукобе јер сматрају да је то у интересу светске историје. Постоји још једна ствар: одлазак Ангеле Меркел с власти. Сад уместо ње добијамо Аналену Бербок, врло проблематичну политику, која, удружена с разним планерима из Стејт департмента, заиста може да тера овај сукоб преко границе онога што је прихватљиво у међународним односима и отвори нови конфликт. Дакле, они хушкају Украјинце“.

Насловна фотографија: Reuters/Gleb Garanich

Извор Спутњик, 23. децембар 2021.