С. Љепојевић: Француска користи мигранте као „оружје освете“ према Британији

Насловна фотографија: Reuters/Pascal Rossignol

„Француска је сада практично направила један екстериторијални простор близу границе са Белгијом где илегални имигранти живе у неким шаторима и одатле се пребацују према Великој Британији“

Док траје хајка на Белорусију због мигрантске кризе на граници са Пољском, а власти у Минску се кажњавају новим санкцијама Европске уније због наводне „инструментализације миграната у политичке сврхе“, Брисел упадљиво ћути на потезе Француске из које илегални имигранти у рекордном броју прелазе у Велику Британију.

Наиме, у четвртак је око 1000 људи чамцима прешло Ламанш како би стигли до Велике Британије, што је нови рекорд у мигрантским преласцима овог канала у једном дану. Пет пловила за спашавање и четири брода пограничних снага испратили су групе миграната до града Довера, а из владајућих кругова у Лондону оптужују Француску да је изгубила контролу над ситуацијом.

Према речима дописника српских медија из Лондона Синише Љепојевића, проблем Британаца са мигрантима који долазе из Француске је озбиљан и траје годинама, али је био на потпуно другачијем нивоу док је та земља била чланица Европске уније. Међутим, када је Велика Британија изашла из Уније дошла су и нова правила.

„Подсетио бих да су један од разлога зашто су Британци гласали за излазак из Европске уније били управо мигранти, а да је британска влада обећала да ће много оштрије да контролише прилив илегалних миграната. То једно време заиста јесте функционисало, али се наједном десило да је прилив миграната повећан. Примера ради, прошле године је у Британију из Француске дошло око 8000 миграната, али је ове године дошло око 24000. Притом, Велика Британија припада Конвенцији о људским правима и они имају неке обавезе према људима који долазе до њене обале, односно – не могу их вратити, па је овај проблем дошао до једног вишег нивоа од како Британија није чланица Уније“, објашњава Љепојевић.

ЕУ води хајку на Белорусију, а ћути на потезе Француске

Како додаје, многи верују да Француска, као највећи противник изласка Британаца из ЕУ, мигранте користи као „оружје освете“ према Британији и они представљају део једног комплексног односа Лондона и Париза после изласка Британије из ЕУ.

„Француска је сада практично направила један екстериторијални простор близу границе са Белгијом где илегални имигранти живе у неким шаторима и одатле се пребацују према Великој Британији. Има доста информација да тај нови камп у Француској контролишу трговци људима, а готово је јавна тајна да они превозе људе из разних земаља, попут Пољске, и довозе их ту. Знају се чак и регистрације аутомобила и реч је углавном о држављанима Велике Британије који тргују људима. То је, дакле, један веома комплексан проблем који се за дневно политичку употребу користи у тим обрачунима са Француском. Наиме, Француска не одустаје од „кажњавања“ Британије, а недавно смо имали и „хапшење“ британског рибарског брода у француској луци“, примећује Љепојевић.

Према његовим речима, врло је тешко видети да ли ту нешто може да се промени јер Конвенција о људским правима британску полицију спречава да илегалне имигранте врати када дођу до британских вода, а истовремено не постоји инструментаријум да Француска задржи те људе.

„Јавна је тајна да је ту реч о трговини људима и да Француска то толерише, даје им простор, а француска полиција многе чак и довлачи до британских територијалних вода. Тако да је то део једног општег хаоса који влада међу државама Европе“, категоричан је наш саговорник.

Илустрација лицемерја

На питање да ли се у том смислу може повући паралела са дешавањима на белоруско-пољској граници и да ли су на делу двоструки аршини Европске уније која, са једне стране, толерише понашање Француске, а кажњава Белорусију оптужујући је да користи мигранте као средство политичког притиска, Љепојевић је јасан:

„Апсолутно. То је још једна, очигледна илустрација тог лицемерја којем смо сведоци свакога дана. Француска нешто ради, а за то не да није кажњена него никоме ни у Британији ни у другим земљама не пада на памет да тражи било какве санкције, али када је у питању Белорусија онда је то ‘велики геополитички проблем’. Притом, на белоруско-пољској граници има око 2000 људи, а у том новом кампу у Француској близу белгијске границе, где је практично екстериторијалност коју не контролише француска власт, тренутно има око 37000 људи. Све је, дакле, постало политика, а ми смо сведоци једног невероватног лицемерја које неће ништа добро да донесе, али је још једна изузетно очигледна чињеница о стању савременог света и тога до које мере то лицемерје може да иде.“

Иако у Великој Британији нико, наравно, не говори о санкцијама Француској, има идеја, каже наш саговорник, да се смањи увоз сирева или вина и да се на тај начин „казни“ Француска.

„Међутим, то је једноставно немогуће јер вино не увози држава већ приватне компаније. То је још један од проблема савременог Запада, то што је власт прешла у приватне компаније, тако да је ситуација таква каква јесте и упркос томе што су сами Британци веома незадовољни, нема неких промена, а све ово је део општег хаоса у коме савремени свет живи већ неко време“, наводи Синиша Љепојевић.

Европска унија увела је строже санкције Белорусији везано за мигранте, што значи да се њихов обим сада може проширити и на авиокомпаније, туристичке агенције и било кога ко је умешан у илегално довођење миграната на границе ЕУ.

 

Аутор Сандра Черин

 

 

Извор Спутњик, 15. новембар 2021.

?>