Русија је извукла поуке из Другог светског рата, за разлику од оних земаља које покушавају да спроведу ревизију историје, оцењују руски експерти поводом 80. годишњице напада нацистичке Немачке на тадашњи Совјетски Савез.
Русија 22. јуна обележава Дан сећања и туге, 80. годишњицу напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Дан кад је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез за Немце је разлог за срамоту, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел у видео-обраћању. Такође, објављено је да ни Бундестаг ни влада Немачке не планирају званичну прославу посвећену 80. годишњици почетка Великог отаџбинског рата против нацистичке Немачке и њених савезника.
Историчар Олег Ајрапетов са Московског државног универзитета „Ломоносов“ рекао је за Спутњик да је потребно сећати се рата и преносити знање о њему, али и да ће бити тешко овај став пренети Западу и Европи, једноставно зато што је тренутна политика европских земаља и Сједињених Држава таква да све више говоре о рату „људи су престали да се боје те речи“.
„Стиче се утисак да су Европљане и Американце навикавају на идеју да је некакав рат већ у току, а да није било ничег страшног у прошлости. Поред тога, Европска унија доноси разне одлуке о једнакој одговорности за покретање рата између Совјетског Савеза и Немачке“, каже Ајрапетов.
Он додаје да јавни позив Ангеле Меркел на стид и покајање неће помоћи у данашњим сложеним односима Русије и Немачке.
„Немци су врло практични људи, на њих може утицати само новчани аспект и разматрање користи. Речи о стиду за Други светски рат ће утицати само на појединце“, сматра Ајрапетов.
Члан Удружења историчара Другог светског рата Дмитриј Суржик истиче да се не смеју заборавити поуке Другог светског рата у који су хитлеровски режим и његови савезници увукли читав свет.
„Са друге стране, ја сам против тога да се издваја нација надљуди и нација отпадника, јер се управо тиме бавио Хитлер. Дакле, не треба говорити да су сви Немци зло, јер су на тој основи играли немачки националисти после Првог светског рата, а на том таласу је и Хитлер дошао на власт. Више ми се свиђа совјетска и источнонемачка парадигма: нема народа-отпадника, већ у свакој земљи постоје криминалци и сваки конкретан случај мора бити испитан“, нагласио је Суржик.
Овај историчар упозорава истовремено да је само једна од страна извукла поуку из Другог светског рата. То су СССР и земље народне демократије. Али СССР више не постоји и тих режима више нема. У источној Европи преовладава потпуно другачија атмосфера, док Русија остаје правни наследник СССР-а.
„С тим у вези, постоје иницијативе руског председника и владе које представљају јавности многобројне документарне изворе који говоре о рату: архивски материјали разних министарстава, тајни извештаји совјетских специјалних служби, десетине хиљада докумената и тако даље. У Русији се активно спроводе васпитно-патриотски радови који имају за циљ спречавање настанка атмосфере националне супериорности и шовинизма и истовремено одговарају свима који покушавају да фалсификују историју Другог светског рата“, рекао је Суржик.
Што се тиче друге групе држава победница, по мишљењу Суржика, оне нису научиле ове лекције. Насупрот томе, у првим месецима после Другог светског рата у Европи, ове земље су почеле да врбују бивше Хитлерове сараднике, као што је био случај са генералом Вермахта Рајнхардом Геленом, како би се супротставиле СССР-у и започеле Хладни рат.
„Дакле, нису сви извукли поуке. Штавише, неке државе су директно допринеле инфилтрацији, то јест, обезбедиле су новац и положаје бившим нацистичким генералима, попут Гелена или Адолфа Хојзингера који је чак на крају добио позицију у НАТО-у“, констатује Суржик.