Овако Милан Крстић са Факултета политичких наука за Спутњик сумира утиске инаугурације новог америчког председника Џозефа Бајдена, који је у среду, тачно у подне, на церемонији у згради Конгреса у Вашингтону положио заклетву на 172 године старој породичној Библији и званично преузео дужност 46. председника САД.

Бајденова инаугурација одржана је под мотом „Уједињена Америка“, што је била и главна порука првог председничког говора новог лидера САД. Бајден је истакао да је пред САД много изазова, пре свега пандемија вируса корона, климатске промене, борба против тероризма и расизма што, како је навео, захтева пуно више од пуких речи и јединство.

„Уједињена Америка“, али нема Трампа

Милан Крстић каже да је прво обраћање новог лидера САД било, очекивано, „типски“, те да је можда очекивао мало више елана у погледу порука о будућности Америке.

„Бајден ће дефинитивно покушати да помири подељену Америку. То му је у политичком интересу и то ће му бити прва ствар на агенди коју ће покушати да оствари. Али, питање је да ли ће у томе и успети. Мислим да је то јако тешко. Америка је веома подељена држава и данашњи републиканци и демократе су много мање слични него што су били почетком 21. века. Тако да је то приближавање „две Америке“, или можда чак и „више Америка“, врло тежак посао и јако захтевна мисија“, оцењује Крстић, који је и уредник портала „америчкиизбори.рс“.

На питање каква порука је Америци и свету послата са Бајденове инаугурације, у светлу чињенице да је она одржана у условима пандемије и великих мера безбедности, Крстић каже да је свакако негативна порука чињеница да 25.000 људи са дугим цевима мора да обезбеђује такав догађај.

„Такође, иако је услед пандемије било логично да у публици неће бити пуно људи, ту није био ни бивши председник, што говори да постоји једна озбиљна подела у Америци око тога да ли су избори били легални и легитимни. То је нешто што није ново јер ни демократе нису признавале легитимитет Трамповој власти, па је у том погледу ово донекле и континуитет непостојања потпуног поверења у исход избора. Али, упркос томе све ће наставити да функционише, институције неће бити поремећене, без обзира на то да ли неко интимно мисли да је покраден, као што се наставило и 2016-те када је изабран Трамп“, оцењује Крстић.

Како додаје, упркос Трамповом одсуству са церемоније, одлазећи потпредседник Мајк Пенс јесте био присутан на Капитолу, као и неки други лидери републиканаца, што је опет порука да не постоји потпуни бојкот нове власти, већ да је само Трамп тај који није лично хтео да присуствује.

Бајден ће покушати да зацели ране друштва

Јован Ковачић, члан Извршног комитета Трилатералне комисије, за Спутњик каже да је нови председник Бајден показао да је врсни политичар и дипломата, те да након свега што је видео и чуо на инаугурацији на том месту не види бољег политичара у Америци за задатак који му предстоји.

„Уколико у наредним данима не буде испада попут оних који су се десили 6. јануара, Бајдену се пружа велика шанса да почне да зацељује ране подељеног друштва. Он је човек који има изузетно богато политичко искуство у Сенату и на месту потпредседника. Такође, он је за 30 година на Капитолу постао познат као човек који није присталица демократизма, него демократије и који је познат по томе да је врло лако успостављао сарадњу са републиканцима, који је навикао да ради са обе стране „пролаза“ у Конгресу. То је велика ствар“, уверен је Ковачић.

Како напомиње, Бајден је у инаугурационом говору у свега неколико реченица поменуо државе ван граница Америке, чиме је јасно ставио до знања да су му приоритети проблеми у самој држави.

„Мислим да ће се Бајден борити са приоритетима, а то су домаћа политичка ситуација и корона. Спољнополитички приоритети биће обнављање односа унутар НАТО-а, Европе, као и понављање ставова према Јапану и одређених савезника на Блиском истоку. Понашање Кине биће му такође на радару, као и свима, а када је реч о Русији мислим да она можда више неће бити дежурни кривац. Америка ће се више бавити собом“, објашњава Јован Ковачић.

Опције за Трампа

На питање шта у наредном периоду чека сада већ бившег америчког председника Доналда Трампа, који се у опроштајном говору у Мериленду захвалио својим присталицама и обећао да ће се „вратити у некој форми“, Милан Крстић каже да за њега постоји неколико опција.

„Једна је да покуша да и даље буде неприкосновени лидер Републиканске партије, али мислим да му се за то смањује маневарски простор. Друга је да покуша да буде лидер свог покрета у оквиру републиканаца или да понуди неког другог као свог могућег наследника, попут своје ћерке Иванке или сина Доналда Џуниора. То би, по мом мишљењу, можда била и политички срећнија опција за њега, да он ту буде присутан као неки политички гуру. Трећа опција је да формира своју партију, што би политички можда било најлогичније, из угла тога да би веродостојније репрезентовало политички систем Америке ако би било више различитих партија на политичкој сцени. Али ми та опција делује најмање реално иако је са Трампом такав обрт могућ“, сматра Крстић.

Пре Џоа Бајдена заклетву је положила и потпредседница САД Камала Харис, док је претходни председник Америке Доналд Трамп неколико сати раније напустио Белу кућу.

Вашингтон је уочи церемоније изгледао као права тврђава са, до сада, невиђеним обезбеђењем. Инаугурација је одржана у специфичним условима, јер су организатори и локалне власти Вашингтона позвали Американце да не долазе, већ да церемонију прате онлајн у својим домовима.