Највећи политички “маратонац” у региону који влада већ 30 година Црном Гором заказао је нешто као “опроштајни концерт” или последњу “фудбалску утакмицу” за своје навијаче. Мило Ђукановић данас трчи почасни круг.
Никако другачије, него тим метафоричним и гротескни сликама, не може се описати то да један режим, који апсолутно држи све видљиве и скривене и полуге државног система, стоји иза уличних протеста против – резултата избора.
Како другачије окарактерисати митинг који је за данас заказан у Подгорици, а који је усмерен искључиво против недвосмислено исказане изборне воље народа, упркос доказаним нерегуларностима иза којих стоји Милова власт.
Власт протестује против чињенице да систем није успео да поткупи, заплаши, подмаже, присили, још већи број људи како би победио “силе мрака” и остао моћан, неупитан и недодирљив.
Власт протестује против чињенице да није било довољно дуплираних личних карата, није се довољно прошверцовало гласача из Луксембурга, Сарајева, Приштине, Албаније, европских и светских метропола, него су већину однели они који постоје и живе у Црној Гори.
Власт протестује данас јер медији у Црној Гори, иако су само бранили режим, а оцрнили опозицију, нису довољно згазили све норме слободног новинарства, нису довољно улепшали Мила, а анатемисали Србију, Русију, Василија Острошког, манастир Морачу, митрополита Амфилохија.
Власт излази на улице јер службе нису довољно нападале исламске светиње по Пљевљима и Бијелом Пољу и нису успеле да убеде народ да иза тих бласфемија, каменовања и претњи стоје брадати четници закрвављених очију са задахом ракије и масном брадом од гибанице.
Власт данас протестује јер Албанци нису натерали све припаднике своје заједнице да буду бранитељи Миловог лика и дела, нису успели да застраше све своје људе него им је промакао тамо неки “албански четник” Дритан који би сада још и да води Црну Гору.
Власт данас, што није виђено у модерној политици, подиже буну против саме себе, јер је навукла гнев сопственог народа, окренула апсолутну већину грађана Црне Горе против своје “политике” и њихових “чистих намера” да створи нови језик, нову цркву, нови идентитет, ново постојање.
Власт данас протестује и против међународне заједнице, западних центара моћи који нису мрднули малим прстом, нису притекли у помоћ да спасу Мила који им је тако приљежно служио деценијама, који је земљу угурао у НАТО, био кооперативан, довољно мрзео Русе, Србе, православни свет.
Власт протестује против криминалних кругова који сад ћуте као незахвалници, не помажу, седе по кафићима уз еспресо и киселу воду уместо да свим својим силама и стеченим милионима евра бране поредак који им је обезбедио привилегије и богатство.
Дакле, Мило Ђукановић и његов режим данас играју своју последњу утакмицу. Одржавају опроштајни концерт после “предигре” у Цетињу где су његове малобројне присталице певале усташке песме и, наказно славећи тракторе, најављивали нову олују за Србе .
И добро, нека Мило одржи још тај један протест против самог себе. Нека покаже још једном лице свог тродеценијског режима. Нека истрчи тај почасни круг, па да почне да се рађа једна нова и другачија Црна Гора.