У току је сатанизација Русије с циљем да се спречи пораз глобалиста, а „случај Наваљни“ је најновији покушај Запада да заустави опадање своје моћи
Случај са наводним тровањем Алексеја Наваљног, опозиционара актуелној руској власти, који се налази у болници у Немачкој, поново је разбуктао праву салву оптужби на рачун Русије и њене власти, и на рачун самог председника Владимира Путина. Случај је практично додатно обновио политички и дипломатски рат који Запад интензивно води против Русије од 2014. године.
Права медијска и информациона кампања против руске државе почела је одмах пошто је Наваљном позлило током лета из Сибира у Москву, 20. августа, када је хитно пребачен у болницу у Омску. Оптужбе, а са њима и политичка и медијска хистерија, су почеле практично још у моменту док се о болести Наваљног ништа није ни знало. Да ли то значи да је ова кампања била унапред режирана?
Наиме, западни медији, друштвене мреже, политичари из земаља Европске уније (ЕУ), разни медицински и други стручњаци – сви су углас викали: Наваљни је отрован. Како су могли да знају да је „отрован“, када је једино што се у моменту његовог пријема у руску болницу знало јесте то да је руском опозиционару позлило? То је било довољно да се руска држава брзопотезно оптужи за још једно наводно тровање, без обзира што су руски лекари у међувремену саопштили да Наваљни није имао клиничку слику карактеристичну за тровање.
РЕЖИРАН СЛУЧАЈ
Да се ради о режираном случају, у коме активно учествује Немачка, види се и по томе што је Наваљни, на захтев Немачке, пребачен у берлинску болницу. Руске власти се томе уопште нису противиле – јер очито нису имале шта да крију. Међутим, по смештају Наваљног у болницу у Берлину, влада и медији у Немачкој, друге земље ЕУ, па чак и сам врх НАТО, почињу да у својим сталним обраћањима домаћој и европској јавности као кривца означавају само Кремљ.
Створен је нови случај којим је, по ко зна који пут, отпочела нова политичка и медијска хистерија против Москве. Она тако траје од 20. августа, да би 2. септембра била додатно покривена „налазима“ лабораторије Бундесвера. Тада је немачка влада саопштила да је Алексеј Наваљни „отрован“ супстанцом из групе бојних отрова „новичок“. Тринаестодневна кампања и демонизација Кремља се на крају некако морала покрити наводним налазима немачке војне лабораторије, при чему те налазе војна лабораторија није никоме показала.
Хистерија против Русије у „случају Наваљни“ веома је слична оној из 2018. године, када је по истој матрици унапред, па касније по исконструисаним доказима „потврђено“, да је руска држава „отровала“ двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља, који је био под заштитом Велике Британије. Тадашњи британски министар спољних послова, а данас премијер Борис Џонсон оптужио је Русију да је „зла и деструктивна сила“, а британски државни секретар за безбедност је рекао да је одговорност искључиво на Путину. То је био окидач да мноштво западних земаља стане уз Велику Британију и крене у „свој рат“ против Русије. У том рату, оне су протеривале руске дипломате и додатно заоштравале санкције из 2014. године.
Шта можемо да очекујемо у овом случају? Изгледа да се све исто дешава, само што улогу Бориса Џонсона данас врши Ангела Меркел. Она је 2. септембра навела да ће Берлин обавестити земље ЕУ и НАТО о новим околностима у „случају Наваљног“ и да ће бити договорена заједничка реакција и донета одлука о заједничкој изјави. Некоме можда изгледа чудно да је Меркелова та која две године после „случаја Скрипаљ“ врши улогу Британца Џонсона? Ништа није чудно. Меркелова је на заласку своје политичке каријере, а глобалистима, који контролишу обавештајне службе западних земаља, у интересу је да Немачка остане на досадашњој линији. Та линија је супростављање Русији на било ком пољу.
Немачке тајне службе су још пре девет година, у познатој афери америчког прислушкивања Ангеле Меркел, ставиле до знања и немачкој и светској јавности да немачким тајним службама не управаља сама Немачка, већ управо америчке службе. Америчке службе су, као део дубоке државе, камен око врата и америчком председнику Трампу. Јасно је да целу операцију око Наваљног координишу те службе, а Ангела Меркел је само играч. Наравно, и опозиционар Наваљни је само играч. Он вероватно зна шта му се дешава.
САТАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ
Што се тиче Русије, сви случајеви наводних тровања говоре само једно. У току је сатанизација Русије, а она није ништа друго до облик специјалног рата. И то није ништа ново. Када је Русија у питању, њена сатанизација има своју историју која сеже дубоко у средњи век. О томе су управо са Запада многи историчари написали своја истраживања (Аустријанац Ханес Хофбауер, Швајцарац Ги Метан). Међутим, једно је сигурно – сатанизација увек наступа када је Русија у јачању, а данас је усмерена на саму власт, на Кремљ.
Наиме, садашња сатанизација Кремља и председника Путина проузрокована је чињеницом да Запад види како већина становништва подржава актуелну власт. То се могло видети на сверуском референдуму о промени устава у јулу ове године. Рећи да је Русија „зла и деструктивна сила“ говори да су Путин и Кремљ персонификација тог зла. Због тога нема позивања на крсташки рат против Русије, јер је то непродуктивно, али рећи да је Путин крив и злочинац, да је диктатор који је опасан за демократију и свет, звучи некако лакше и за њих и за западно друштво. Због тога је исконструисан „случај Наваљни“.
Према томе, у току је – путем сатанизације руске власти – још једна консолидација против заједничког непријатеља, како би се та енергија усмерила према унутра и спречио пораз глобализма. Треба зауставити Русију, која се вратила на геополитичку сцену као велика светска сила и јака држава. А глобализам и западни либерализам суочавају се са отпором не само у Русији, него управо гледамо и кризу наметнутог глобалног експеримента да се народи и њихове културе растопе и претворе у безличну масу која слуша глобалне корпорације. Управо преко Русије гледамо повратак идеја државе, културе и нације. То треба зауставити, а „случај Наваљни“ је само још један у низу случајева којим се Запад безуспешно опире опадању своје моћи.
Др Срђан Перишић је професор међународних односа на Универзитету у Источном Сарајеву, саветник српског члана Председништва БиХ за политичка питања и аутор књиге „Нова геополитика Русије“. Ексклузивно за Нови Стандард.
Насловна фотографија: Kirill Kudryavtsev/AFP via Getty Images
Извор Нови Стандард