Пише: Данијел Игрец, магистар права
Драги пријатељи,
многи од вас су ме ових дана питали какав је мој став поводом предлога Министарства државне управе и локалне самоуправе Србије да се новим Законом о референдуму између осталог укине и тзв. референдумски кворум односно одредба, према којој је референдум важећи само ако на гласање изаће већина свих (тј. уписаних) бирача.
Користим ову прилику да са вама поделим своје мишљење.
Мој став је јасан и недвосмислен – ПРОТИВ САМ НАЈАВЉЕНИХ ПРОМЕНА ЗАКОНА О РЕФЕРЕНДУМУ!
На самом почетку желим да кажем да као правник не видим ниједан оправдани разлог који би изискивао укидање законске норме о референдумском кворуму. Лажу нас они који кажу да је то неопходно како би се закон ускладио са Уставом. Устав Србије ни на једном једином месту такво нешто не налаже нити изричито забрањује постојање референдумског кворума.
Јасно је да иза свега стоје политички интереси, који се уклапају у дефетистичку политику разграничења и предаје Косова и Метохије. Заговорницима те политике добро би дошло укидање референдумског кворума јер би након тога, чак уз безначајну подршку народа, само са гласовима својих полтрона и симпатизера западних НВО могли да прогурају „решење“ које јужну покрајину трајно раздваја од Србије.
Свесни да народ Србије не би прогутао отворену промену Устава они су се досетили да на овакав неуставан и надасве прљав начин, обичном променом закона заобиђу Устав и Резолуцију 1244, да заобиђу већинску вољу народа који није за предају и поделе.
Када већ причају о Уставу требало би да знају да се кроз правило о неопходном учешћу већине свих уписаних бирача као услову за пролазност референдума на најбољи могући начин манифестује уставни принцип да суверенитет потиче од грађана. Смисао је да референдумска одлука буде што потпунија, да резултат референдума буде одраз истинске воље народа, да референдум задобије потребни легитимитет.
Зато се са правом може рећи да би укидање постојећег кворума био антиуставан и дубоко непромишљен потез, јер се тиме не само обесмишљава институт референдума већ и разједа сама суштина демократије и уставног поретка.
Тиме се отварају врата диктатури мањине над већином, врши се злоупотреба института референдума на уштрб државних и националних интереса, а интереси западних лобиста стављају се пред интересе народа. Србија би постала нова (Северна) Македонија где је власт на претходном референдуму о имену државе уз помоћ мањине успела да прогура одлуке, штетне по државу и народ.
Желим да подсетим на чињеницу да многе суверенистичке европске владе не желе да прихвате да из свог законодавства избаце референдумски кворум управо из разлога јер се њиме у најбољој могућој мери штите и афирмишу принципи већинске демократије, суверености грађана и владавине права. Узмимо пример Мађарске чији је премијер Орбан одлучно одбацио „препоруке“ Европске комисије о укидању референдумског кворума и тиме још једном показао како поступа прави државник и вођа народа.
Последње је утолико важније јер је и Србији из Европске комисије стигла „препорука“ о променама у области референдума, а највише забрињава чињеница што се те промене оправдавају потребом да се српски закон „усклади са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању“. Не бих на овом месту трошио време и речи о томе колико је поменути споразум штетан по српске државне и националне интересе. Довољно је само рећи колико је апсурдно и неодговорно позивати се на споразум који КиМ третира као засебну државну целину, одвојену од Србије, на документ који је деформисао атрибуте српског економског суверенитета и државу потчинио интересима лобија из ЕУ.
Уколико промена Закона, ипак, прође скупштинску процедуру позивам Уставни суд да такав закон без одлагања стави ван снаге и спречи национално и државно (само)понижење.
НЕ ГУШИТЕ ГЛАС НАРОДА!
Vidovdan.org