„Политика престаје на америчким обалама“ била је доктрина коју су, не тако давно, поштовале обе странке, посебно када је председник боравио у иностранству, говорећи у име нације. Доктрину је први установио сенатор Артур Ванденберг из Мичигена 1947. године, пошто су многи републиканци на 80. седници Конгреса пружили подршку Трумановом вођству у Хладном рату против Стаљинове империје.
Традиција поштовања овог начела трајала је све до средине шездесетих година, када је лево крило Демократске странке скренуло у ирационално – и чак насилно – противљење према рату у Вијетнаму и председнику Линдону Џонсону.
Републикански председници Никсон, Реган и Буш Старији су, уз подршку конзервативних демократа, водили Америку до коначне победе у Хладном рату. Ипак, изузев кратких периода, попут окупљања око Џорџа Буша Старијег након тријумфа у Заливском рату 1991. године и Џорџа Буша Млађег након 11. септембра, истинско национално јединство више никада није било обновљено.
НЕДЕЉА РАСКОЛА
Ако за ту тврдњу уопште треба износити доказе, ова недеља их је показала. Председник Трамп отпутовао је у Ханој како би се састао са севернокорејским диктатором. Предмет преговора било је нуклеарно оружје Ким Џонг Уна, укључујући и његове ракете које би могле допрети до наше домовине.
Како је Демократска странка врховном команданту пожелела срећу у његовој мисији за Америку? Током Трамповог првог дана у Ханоју, Одбор за надзор владе Представничког дома којим председава Ненси Пелоси одржао је јавну расправу на којој је учествовао бивши Трампов адвокат и саветник Мајкл Коен, осуђени лажни сведок и преступник који се нагодио са тужилаштвом да му се смањи казна.
Вашингтон је уживао. Телевизије су пратиле овај догађај од почетка до краја. Коеново сведочење ставило је у други план самит Трампа и Кима, па чак и вести о ваздушним сукобима Индије и Пакистана, двају нуклеарних сила које су водиле три рата од стицања независности пре 70 година.
Какви су новински наслови сачекали Трампа када се вратио кући одбијајући да укине санкције Северној Кореји у замену за благе уступке које је понудио Ким? „Коен означио Трампа преварантом“ био је наслов на врху насловне стране Вашингтон поста. Коенов приказ свог старог шефа био је храбро цитиран изнад: „Он је расиста. Он је манипулант. И он је варалица“.
„Коен оптужује Трампа због лажи и заташкавања“, стајало је на насловници Њујорк тајмса. „Коен означио Трампа расистом, варалицом и преварантом“, гласио је огромни наслов Фајненшел тајмса. „Коен истиче да је Трамп инструисао заташкавање“, било је на врху насловне стране Волстрит џорнала.
Трампу се често пребацује то што медије назива „непријатељима народа“. Ипак, ти исти медији га у колумнама, као и у уводницима, обично називају расистом, сексистом, ксенофобом, хомофобом, исламофобом и фанатиком. Упуштање у мржњу према Трампу је преокупација, опсесија овог главног града. Ти наслови откривају не само новинске пресуде издавача, већ и план елите која му се прва обраћа сваког јутра.
Тај план подразумева сламање председника, његово срамоћење, пад и, ако импичмент не буде могућ, тежак пораз 2020. године и накнадну оптужницу. Наши такозвани „сањари“ у Вашингтону маштају о тријумфалном повратку естаблишмента на власт са које га је амерички народ збацио 2016. године.
Ипак, савез који тежи да сруши Трампа је застрашујући: перјанице дубоке државе и медијски сарадници, Демократска странка и Представнички дом, већина чланова америчких утицајних новинарских кругова, као и културне елите у уметности, академији и Холивуду.
ПРВА СЦЕНА ПРВОГ ЧИНА
Колико су далеко, изван политике, отишле поделе у нашем друштву? Како су деца Ковингтон католичке школе открила, ношење MAGA качекта (качкет са натписом Make America Great Again био је саставни део Трампове предизборне кампање и знак распознавања његових присталица; прим. прев.) се сада сматра расистичком провокацијом.
У представи која се одвија, Коеново сведочење пред одбором Представничког дома била је прва сцена првог чина. Сада следи Милеров извештај, иако се чини да Роберт Милер и његов тим, након двогодишњег истраживања, нису пронашли никакав дослух између Трампа и Владимира Путина у случају хаковања Национаног одбора Демократске странке или кампање Хилари Клинтон.
Стога се наде Трампових мрзитеља усмеравају ка канцеларији америчког државног тужиоца за јужни дистрикт Њујорка. Предмети истраге су Трамп организација, Трамп инаугурациони одбор, Трамп фондација, породица Трамп и сваки ентитет у који је Доналд Трамп био укључен у претходних 40 година.
Још једном, пошто је председник шеф државе и шеф владе, он не може бити оптужен. Прво мора бити смењен са места председника. Али, да би га уклонили, демократе га морају опозвати у Представничком дому и осудити га у републиканском Сенату. А ако то не учине, мораће да га победе на изборима.
Године 1968. Џорџ Валас из Алабаме отцепио је јужњачке десне популисте из Демократске странке. Либерали Џин Макарти, Роберт Кенеди и Џорџ Макговерн напали су потпредседника Хуберта Хемфрија са левице. Побуњеници из Грант парка су завршили остатак. Никсон, који је тада водио мањинску Републиканску странку, имао је убедљив коментар: „Ако демократе не могу да уједине своју властиту странку, како мисле да могу ујединити нацију?“.
Свет који све ово посматра данас се пита: Ако сте ви Американци у рату са самим собом због расе, религије, морала, културе и политике, ако не можете да се уједините, како онда мислите да можете ујединити свет? И око чега?
Можда је амерички век заиста завршен.
Превео Радомир Јовановић