Срамота без граница: Западна одбрана човека који позива на – убијање Руса

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Немачка држава, новинарска удружења и невладине организације штите „свог“ човека, али то тешко може бити разумљиво имајући у виду нацистичку прошлост породице Михаела Мартенса. Нама, који имамо снажну антифашистичку традицију, такав однос према ратнохушкачком новинарству још је мање схватљив.

Овако новинарка и некадашња председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, коментарише вести да су у одбрану Михаела Мартенса који је, подсећамо, Владимира Зеленског у Београду питао шта Европљани још могу да учине како би Украјина убијала што више Руса (односно руских војника, како се одмах исправио), стали немачка држава, Савез немачких новинара и организација „Репортери без граница“.

Бојазан немачке државе и новинарских удружења заснива се на томе, како је саопштено, да би Мартенс, за којим је Русија расписала потерницу, као дописник са Балкана, могао да буде посебно угрожен током путовања у земље које имају блиске односе са Москвом.

„Постоји опасност да налог за хапшење буде извршен у државама са тесним односима са Русијом“, рекао је Мајк Бојстер, председник Савеза немачких новинара.

И док немачко Министарство спољних послова саопштава да пажљиво прати случај и да је у тесном контакту са Мартенсом, као и да путем одговарајућих канала од Русије тражи да обустави кривични прогон слободног изражавања мишљења, „Репортери без граница“ од Немачке и Европске уније траже политичку подршку Мартенсу.

Мартенсов поступак – типично ратнохушкачко новинарство

Према речима Љиљане Смајловић, тактика немачке државе и немачких и европских новинарских удружења је јасна. Представљање Мартенса као жртве класична је пропагандна тактика.

„И увек је, наравно, жртва Руса, зато што су Руси за њих архинепријатељи и представљају их као народ који ће да се острви на целу Европу чим побију све Украјинце“, наводи Смајловићева.

Не замерам им што, како год знају, штите свог новинара, али морају да знају да је за нас, српске новинаре то што је Мартенс урадио типично ратнохушкачко новинарство – и томе су нас деведесетих година научиле наше колеге са Запада, додаје она.

„Ти се стављаш у положај војног команданта и кажеш како да убијемо што више ових. То није човек који говори из било ког јавног интереса, то је ратнохушкачко новинарство. Сад нам кажу из Берлина, из Париза, да то није исто за њихове новинаре и да за њих не важе иста правила каква су деведесетих година важила за наше. Али, видели смо да је и Зеленском, који се баш труди да убије што више Руса, ово питање било веома непријатно. И за њега је непријатно да тако говори зато што зна да убијање Руса значи убијање што више Украјинаца. И он, као ратни командант мора да има обзира према сопственом јавном мнењу, а Мартенс таквих обзира нема. Он не говори из угла јавног интереса, он, по мени, подстрекава на убијање, што значи да подстрекава на мржњу“, сматра наша саговорница.

Мартенс и сам зна да његов потез није био новинарски – то се види и по томе што се у оправдању свог поступка позива на Черчила – једино што је Черчил био ратни војсковођа, а не новинар у тренутку када је нешто слично изјавио.

Мартенс одрастао у нацистичком окружењу

То нас доводи и до чињенице да у Другом светском рату, Мартенсов деда није био на Черчиловој страни, већ је био нациста на веома високом положају. То што ће га његова држава, редакција или нека невладина организација прогласити жртвом, не може да забашури чињеницу да се Мартенс у Београду понео као ратни хушкач.

„Ево, ја разумем организације које штите Мартенса – он је њихов, они га штите и вероватно су сличних уверења. Али, нека мало виде ствари из нашег угла. Рецимо, како је његов деда избегао денацификацију. Зар он није био у првом ешелону око Хитлера? Зар није био, не само нациста из раних дана те странке, већ и у смеђекошуљашима, паравојном крилу нацистичке организације, која је тридесетих година по улицама прогањала Јевреје и застрашивала све који нису били на страни Хитлера. У каквом је окружењу растао Мартенс, после овог његовог питања, морам и ја да питам. У сваком случају, то окружење је веома другачије од мог“, наводи Љиљана Смајловић.

Могуће је да неразумевање између Мартенса и српских новинара (исто тако и грађана) долази отуда што смо ми расли у породицама чији су се чланови са пушком у руци борили против Хитлера – зато нас и брине питање колико је оних попут Мартенса међу немачким грађанима, с обзиром да су Словени, како Смајловићева каже, наследили биолошки страх од идеологије која је пре једног века објављена у „Мајн кампфу“ – да Словене треба истребити.

Мартенсу ишла вода на уста пре него што је поставио питање

Дилема да ли је Мартенс намерно изабрао Београд да постави своје опскурно питање је улазак у психолошке спекулације, али чињеница је да је пет дана пре доласка Владимира Зеленског у Београд, немачки новинар на друштвеним мрежама најавио да ће у српској престоници нешто спектакуларно да уради. Просто му од тога иде вода на уста, каже наша саговорница.

„Мислим да је он то намерно урадио у Београду и мислим да је то намерно урадио јер је хтео да нашкоди председнику. Мислим да је хтео да га доведе у срамотну и непријатну ситуацију, њега и своје београдске домаћине. Што није из добрих намера ни према Србији. Може он Вучића да мрзи, али мислим да ово није било добронамерно ни према Србији. Он је хтео да нам свима напакости“, закључује Љиљана Смајловић.