Владимир Варава: ХУМАНИСТИЧКИ БАЛОН ОД САПУНИЦЕ

Чехов је често био зао и циничан. И често – оправдано. Он није волео цело то „високо друштво“, „научни свет“, „познате људе“, презирао их је и исмејавао. Нарочито му је била непријатна „хуманистичка интелигенција“, да се изразимо савременим језиком. Видео је сву њену безвредност и бесмисленост, празнину свих њених истраживања и филозофирања.

Ево пензионисаног професора Серебрјакова из „Ујка Вање“. Просветљени Војницки, сȃм ујка Вања, уздише због њега и због његовог, како му се чини, узалудно проведеног живота.

„Обожавао сам тог професора, тог жалосног гојазног старца, и радио за њега као во! … Био сам поносан на њега и његову науку, живео сам, дисао њиме! Све што је писао и говорио, чинило ми се генијалним… Боже, а сад? Ето, у пензији је, и сад се види сав резултат његовог живота: после њега неће остати ни једна страница његових радова, он је потпуно непознат, он је ништа! Балон од сапунице!“

Чехов је суров, али веома истинољубив и хипер-савремен, он је прозрео у корен: тај балон од сапунице хуманистичке науке – незаконито дете Петрових реформи, данас је достигао неке апсурдно бескрајне границе.

Наравно, постоје и честити научници, али није о њима реч, већ о овом „балону од сапунице“, који је еволуирао у веома непристојне форме.

Данас, за разлику од Чеховљевих времена, скоро да нема Војницких који би могли да разоткрију и разобличе шарлатана. И што је важно, сад читаво то хуманитарно пространство није само скуп научне макулатуре, већ је још и натопљено разним страним агентима и другим релокантима.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)