Победнички савез: Како је Северна Кореја помогла Русији да ослободи Курск

© Sputnik / Iliya Pitalev

Севернокорејски војници учествовали су, раме уз раме са руском војском, у операцији ослобађања пограничног подручја Курска у складу са Споразумом о свеобухватном стратешком партнерству, као и у складу са међународним правом. Ова војна сарадња шаље сигнал НАТО блоку о снази савеза Москве и Пјонгјанга, каже руски војни експерт Алексеј Леонков

Он сматра да су реакције међународне заједнице, посебно западних земаља, на учешће Северне Кореје на страни Русије показатељ двоструких стандарда , указујући на то да они осуђују сарадњу Москве и Пјонгјанга, док истовремено пружају свеобухватну подршку Украјини – од војно-техничке и обавештајне помоћи до учешћа у планирању и извођењу операција. Леонков наглашава да се овај сукоб не може посматрати као искључиво локални конфликт између Русије и Украјине, већ као прокси рат , у коме више од 50 земаља, углавном чланица НАТО-а ратује против Русије.

Ова оцена уследила је након званичне потврде Москве и Пјонгјанга да су севернокорејски војници учествовали у борбама за ослобођење Курског региона.

„Ствар је у томе да су пре слања тих јединица из Северне Кореје, Русија и Северна Кореја потписале Споразум о свеобухватном стратешком партнерству, у којем је постојао договор о узајамној војној помоћи у случају да нека од потписница тог уговора, било Русија или Северна Кореја, буду изложене оружаној агресији. И тако се поклопило да је, након потписивања тог споразума, Украјина извршила упад на територију Руске Федерације у Курској области. Због тога је, у оквиру дејствујућег уговора, испробан управо модел војне помоћи, која је пружена од стране Северне Кореје Руској Федерацији“, каже Леонков за Спутњик.

Северна Кореја је у Курску област послала своје јединице копнене војске и део снага за специјалне операције , чиме је практично закључени споразум о узајамној одбрани добио своју практичну примену, а војска Северне Кореје , која је последњи пут активно ратовала на свом полуострву до 1953., први пут је у 21. веку учествовала у војним операцијама везаним за ослобађање Курске области, додао је Леонков.

Према његовим речима, извели су копнену операцију уз примену стрељачког наоружања, минобацача, артиљерије и других система , извршавајући конкретне борбене задатке у Курској области.

„Бројност овог контингента није објављена. Можда ће, ако то одлуче руководећи органи обе државе, у неком тренутку саопштити колики је заправо био контингент послат у Курску област, али може се рећи да је учешће ових јединица копнене војске и специјалних снага у Курској области свакако допринело успеху ослобађања те области од оних који су извршили упад у августу прошле године. Није ни чудо што је наше руководство, на челу са начелником Генералштаба и врховним командантом, председником Русије Владимиром Путином, истакло професионализам и херојство ових јединица. Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун чак је рекао да ће у њиховој земљи бити подигнут одговарајући споменик, у којем ће бити овековечена њихова војничка слава , а такође ће бити и одата почаст онима који су погинули током борбених дејстава“, каже Леонков.

Зашто су Москва и Пјонгјанг месецима ћутали

Званична потврда о учешћу севернокорејске војске стигла је тек по завршетку курске операције, а на питање зашто су Москва и Пјонгјанг тако дуго о томе ћутали Леонков каже због хистерије која се дигла на Западу, оцењујући ту одлуку оправданом.

„То је још било у време Бајденове администрације, која је покушавала да од тога направи тзв. ‘casus belli’ тј. повод за рат . Сви памте да је у сенци те информације Бајден дао дозволу украјинским снагама да користе високопрецизно оружје, као што су ‘атакамси’, ‘хајмерси’ и ракете ‘сторм шедоу’ против тих јединица у Курској области. Украјинска војска , која је у свом саставу имала и стране плаћенике, a који су, испоставиће се, били кадровски војници из многих НАТО земаља и не само из НАТО-а — покушала да из тога извуче политичку корист, тврдећи да Северна Кореја нема правода пружа војну помоћ Русији и да тиме крши некакве норме. То је била дуготрајна информациона кампања која је почела тврдњама да је Северна Кореја испоручивала Русији милионе граната, а потом и артиљеријске системе — свашта су измишљали“, каже Леонков.

Због тога су, сматра Леонков, обе државе, Русија и Северна Кореја , одлучиле да не објављују информацију у том периоду, јер то „није био рационалан потез“.

„А кад је курска операција завршена, односно када је противник коначно и неповратно протеран из Курске области, тада је, по договору страна, информација обелодањена, и медији су сазнали да су у Курску заиста учествовале јединице армије Северне Кореје“, додао је експерт.

Говорећи о могућим санкцијама, којима европске земље већ прете због сарадње Русије и Северне Кореје у војној сфери, Леонков каже да су поново на делу двоструки стандарди Запада. У том контексту, он поставља реторичко питање — ако се осуђује учешће Северне Кореје на страни Русије, зашто се онда не осуђују и све те државе које директно и отворено пружају војну помоћУкрајини?!

„Али Русија је, за разлику од Сједињених Америчких Држава и земаља НАТО -а, све учинила у складу са међународним законима. То јест, закључено је свеобухватно стратешко партнерство, закључен је споразум о војном савезу између Русије и Северне Кореје и у оквиру овог споразума, Кореја је пружила војну помоћ слањем своје јединице у Курску област, која се одувек сматрала уставном територијом Русије…“, нагласио је Леонков.

Према његовим речима, у случају Украјине приметни су двоструки стандарди — та земља потписује нејасне споразуме о безбедности који не прецизирају ни како ће се та безбедност осигурати. И под овом нејасном формулацијом Запад пружа Украјини све што сматрају неопходним, често заборављајући да таква војна помоћ може довести до ескалације конфликта и претварања локалног рата у шири – континентални, па чак и глобални сукоб , упозорава Леонков.

„Изгледа да су управо због тога Сједињене Државе схватиле да таква нејасна формулација и неодређеност у слању војне помоћи Украјини могу довести до таквог сукоба. И управо је украјинска страна гурала ово питање, покушавајући да увуче земље НАТО-а и САД у директан сукоб са Руском Федерацијом. Али, као што видимо, нису успели у томе…“, каже Леонков.

Севернокорејски војници на паради у Москви

На питање од каквог је значаја ово учешће севернокорејске војске за даљи развој војне сарадње између Русије и Кореје, Леонков каже:

„Знате, заправо је тиме у 21. веку створен преседан, јер су представници мултиполарног света и они који се у америчким доктринама националне одбране означени за земље-противнике и потенцијалне земље са којима Америка може у будућности да ратује, показали да потписани договори могу добити и стварну примену. Овим је послата јасан сигнал и европским чланицама НАТО-а да Русија није сама, већ да има војне савезнике, као и Сједињеним Америчким Државама, које настоје да појачају своје присуство у Азијско-пацифичком региону — да ни Северна Кореја више није сама, јер је уз њу Русија, чији нуклеарни потенцијал вишеструко премашује онај којим располаже Северна Кореја“, истиче Леонков.

Руски војни експерт је уверен и да ће током војне параде 9. маја у Москви , на Црвеном тргу, заједно са припадницима Оружаних снага Русије дефиловати и севернокорејски војници. То ће бити управо делови јединица Корејске Народне Армије које су учествовале у борбеним дејствима за ослобођење Курског региона, прецизирао је он.