НАТО без Америке: Да ли Европа остаје сама пред новом трком у наоружавању

Getty © Stock Photos

Раздвајање америчке и европских армија унутар НАТО-а више није академска расправа, већ процес који је већ почео на терену.  Вашингтон отказује распоређивања трупа, одлаже испоруке оружја савезницима и све јасније шаље поруку да Европа више не може бесконачно да рачуна на амерички војни кишобран.

 Последњи сигнал стигао је почетком маја, када су САД отказале ротацију 4.000 војника у Пољску, само недељу дана након одлуке о повлачењу 5.000 америчких војника из Немачке. Истовремено, амерички министар одбране Пит Хегсет стопирао је и распоређивање јединице за ракете дугог домета у Немачкој.

Иако у НАТО-у формално нико не говори о разводу, европске престонице све теже игноришу чињеницу да се послератни модел америчке заштите полако распада.

Од Хладног рата до „Америка на првом месту“

Америчке снаге су непрекидно присутне у Европи још од Другог светског рата. До 2025. године у Европи је било стационирано око 80.000 америчких војника у систему „повезане одбране“.

Међутим, и администрација Џозефа Бајдена и администрација Доналда Трампа све су отвореније показивале да је амерички фокус померен са Европе. Трамп упорно оптужује Европу да живи под америчком заштитом, док истовремено недовољно издваја за сопствену одбрану. Данас, поред Кине, која је главна дугорочна брига Пентагона“ и рата са Ираном у Вашингтону све више преовладава став да Европа постаје споредно геополитичко поприште.

Америчко-израелски рат против Ирана додатно је исцрпео америчке залихе ракета, муниције и система ПВО. Због тога су више европских савезника већ добили упозорења да ће испоруке кључног оружја кроз програм „Програм војне продаје иностранству“ каснити.

Истовремено, Пентагон и Кину и Пацифик види као главни дугорочни фронт, што значи да свака америчка бригада у Европи постаје луксуз који Вашингтон све мање жели да плаћа.

Европа жели војску, али не и заједничку команду

Суочена са могућношћу да остане без америчке заштите, Европа све гласније говори о стварању сопствених одбрамбених капацитета. Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус недавно је позвао на „велики прасак у одбрани“ и формирање сталних европских снага од 100.000 војника, независних од НАТО-а и САД.

Међутим, та идеја отвара огромне политичке и правне проблеме. Заједничка европска армија захтевала би пренос дела суверенитета националних држава на Брисел, што је за многе чланице неприхватљиво. Француски председник Емануел Макрон годинама инсистира на „стратешкој аутономији“ Европе, али истовремено не жели да француски нуклеарни арсенал стави под заједничку европску команду.

С друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц покренуо је највеће војно улагање у модерној историји Немачке и најавио да ће Бундесвер постати „најјача конвенционална армија у Европи“. Управо та комбинација, француски нуклеарни амбициозни планови и немачко масовно наоружавање, код многих европских држава буди старе страхове.

Милитаризација као нови економски модел

Европске чланице НАТО-а су 2025. за одбрану потрошиле око 559 милијарди долара. Шпанија је повећала војне издатке за 50 одсто, а Немачка за 24 процената. Званично, разлог је „руска претња“, иако Москва одбацује тврдње да планира напад на НАТО.

Међутим, унутар Европе све више аналитичара указује да милитаризација постаје и нови економски мотор у тренутку када индустријски раст успорава, а европске економије губе конкурентност. Ипак, упркос огромним улагањима, Европа остаје дубоко зависна од САД – од шпијунских сателита и транспортне авијације до ракета дугог домета и подморничких капацитета.

Према проценама немачких војних стручњака, истинска европска војна аутономија коштала би најмање 59 милијарди долара годишње током наредне деценије.

Москва: Европа поново маршира на исток

У Москви раст европске војне потрошње и идеја претварања ЕУ у војни блок доживљавају се као директна претња. Руски званичници тврде да европске елите користе русофобију како би оправдале милитаризацију и скренуле пажњу са унутрашњих проблема – економске кризе, миграција и пада животног стандарда.

Москва упозорава да би претварање ЕУ у војни савез без америчке контроле могло додатно да наруши већ крхку безбедносну равнотежу у Европи.

Док Вашингтон све више гледа ка Пацифику, Европа убрзано улази у нову еру неизвесности — и први пут после деценија озбиљно разматра како би изгледала безбедност континента без Америке.