Ендрју Корибко: Како ће изгледати преговори Русије и САД о Украјини?

Дванаести фебруар 2025. биће уписан у историју као дан када је НАТО-руски посреднички рат у Украјини званично почео да се завршава. Секретар одбране Пит Хегсет је све започео изјавивши следеће: Украјина неће приступити НАТО-у; САД не верују да Украјина може да обнови своје границе пре 2014. године; САД неће распоредити трупе у зону сукоба; САД желе да Европљани преузму део одговорности за очување мира тамо; али САД неће проширити гаранције из члана пет за снаге ЕУ у Украјини.

Након тога, Трамп и Путин су разговарали по први пут након Трамповог повратка у Белу кућу. Сагласили су се да започну преговоре о миру без одлагања, што је амерички председник искористио да позове Зеленског и обавести га о томе, вероватно и да би извршио притисак на њега да уступи оно што је, претпоставља се, обећао Путину.

Трамп је такође предложио да се ускоро сресне са Путином у Саудијској Арабији, а да касније долазе у обзир и билатералне посете Москви и Вашингтону као део мировног процеса. Ево неких информација о ширем контексту:

• Трећи јануар: „Креативна енергетска дипломатија може поставити основу за велики руско-амерички договор“
• Седамнаести јануар: „Предности демилитаризоване ‘Транс-Дњепарске’ регије под контролом ненатовских миротвораца“
• Трећи фебруар: „Територијални уступци могу претходити прекиду ватре који води до нових избора у Украјини“
• Четврти фебруар: „Трампова заинтересованост за ретке земне минерале Украјине може имати негативан ефекат на Зеленског“
• Седми фебруар: „Трампов специјални изасланик открива више детаља о плану за мир у Украјини који је предложио његов шеф“

Прва анализа о креативној енергетској дипломатији садржи десетак предложених компромиса који могу помоћи да разговори напредују. У ствари, она која се односи на то да САД неће проширити гаранције из члана пет за снаге ЕУ у Украјини сада је званична политика, према Хегсетху, тако да је могуће да ће и неки други компромиси следити.

Пет тема

Додатно, Трамп је напоменуо колико је Зеленски постао непопуларан, што сугерише да планира „фазни прелазак власти“ преко нових избора, што је такође било предложено у једном од наведених текстова.

Остаје да се види који од осталих предлога ће ускоро постати политика Сједињених Држава. Такође, видећемо које компромисе Русија може реализовати. Што ће потенцијално подразумевати пристанак на војна ограничења на својој страни демилитаризоване зоне (DMZ), која ће вероватно бити створена до краја овог процеса.

Даље, треба размотрити пет главних питања која ће обликовати руско-америчке мирне преговоре о Украјини:

Најнепосредније питање које мора бити решено је где ће бити нова граница. Хегсетова изјава о томе да Украјина сигурно неће моћи да обнови своје границе из 2014. године наговештава да би Трамп могао приморати Зеленског да се повуче барем из целог Донбаса, који је у центру територијалне димензије сукоба, иако је могуће да његове снаге могу да се повуку чак до града Запорожја. Допуштање Русији да контролише тај град и делове својих нових региона западно од Дњепра јер мало вероватно у овом тренутку.  Један од разлога је и то што Трамп вероватно не жели да преузме кривицу да је Русији дао град са више од 700.000 становника, чији грађани нису гласали на референдуму из септембра 2022. године. Исто важи и за делове нових руских региона западно од Дњепра.

Уместо тога, он би могао предложити референдум под надзором УН након што се сукоб замрзне, како би се решио овај аспект територијалног спора, што би дозволио Русији да званично настави да полаже право на спорне области. То би могло бити довољно прагматично да Путин пристане.

Трамп је напоменуо колико је Зеленски постао непопуларан, што сугерише да планира „фазну промену власти“ путем нових избора

Следеће питање које треба решити после горенаведеног су услови постојања демилитаризоване зоне (DMZ) дуж привремене границе и улога миротвораца који би били распоређени.

Хегсетова изјава да САД неће проширити гаранције из члана пет за снаге ЕУ у Украјини могла би их одвратити од учешћа у демилитаризованој зони. А свакако би то Русија морала да прихвати преко Резолуције СБ УН, у супротном би они били легитимне мете. Ненатовске снаге су стога много прихватљивије.

Испоставило се да огромна већина миротвораца УН-а долази из незападних земаља, па би могли потенцијално бити распоређени тамо под мандатом СБ УН према предлогу Русије. На крају, то би могло довести до потпуног искључивања било којих западних миротвораца. Њихови услови морају бити прихватљиви и за Русију и за САД да би ова резолуција прошла, па није јасно шта ће тачно моћи да раде или не раде, али то директно води ка следећем питању.

Руски услови

Два главна циља Русије у специјалној операцији су демилитаризација и денацификација Украјине, што је првобитно покушала да постигне војним притиском према условима који су били утврђени у нацрту мировног споразума из пролећа 2022. године, што је пропало због утицаја Велике Британије и Пољске.

Нереално је замислити да ће Трамп пристати да дозволи Русији распоређивање оружаних снага широм Украјине како би то спровела, што значи да ће се то моћи постићи само дипломатским средствима, уз сагласност Кијева.

Ту лежи могућа улога коју миротворци УН-а могу играти у праћењу и спровођењу онога што буде коначно договорено за демилитаризацију и денацификацију Украјине. Ово би могло укључивати инспекцију сумњивих илегалних оружаних објеката и целог транзита преко границе Украјине (укључујући њене луке), уз право да се наложе промене у медијском извештавању и школским програмима.

То је једини начин да се осигура да Украјина остане демилитаризована и денацификована након завршетка сукоба.

Русија је више пута захтевала укидање свих западних санкција, али може се рећи да „мајстор преговора“ Трамп не би пристао на то одједном, већ би радије припремио план за фазно ублажавање санкција као награду за поштовање примирја или мировног споразума од стране Русије.

Ово би могло да се реализује у облику онога што је предложено у горепоменутој анализи о креативној енергетској дипломатији, где би неки руски извоз у ЕУ могао поново да се настави у првој фази, као мера за изградњу поверења.

Док би Русија радије да све санкције буду одмах укинуте, њени доносиoци одлука могу закључити да је боље прихватити фазни план ако је то све што је Трамп спреман да понуди.

Међутим, било би добро да учини гест добре воље и укине санкције на руски извоз нафте морским путем, јер би то доносиоце одлука у Русији могло убедити да је озбиљан у намери да олакша притисак на њихову земљу. То би Путину олакшало да „прода“ компромис о фазном ублажавању санкција у својој земљи.

Русија је планирала да створи нову европску архитектуру безбедности кроз међусобне споразуме са САД и НАТО у децембру 2021. године, у складу са захтевима за безбедносне гаранције које је тада обелоданила.

У ретроспективи, ови захтеви су били намењени да би се дипломатски решила њихова безбедносна дилема (чији корени се налазе у континуираном ширењу НАТО-а на исток након старог Хладног рата, а посебно у тајном ширењу алијансе у Украјину), уместо војног пута специјалне операције коју је Путин тада планирао као алтернативу.

Од тада се толико ствари променило да морају започети одвојени свеобухватни преговори о овоме одмах након било каквог споразума који буде постигнут о Украјини.

Нова питања укључују војно јачање НАТО-а на његовом „источном крилу“, чланства Финске и Шведске, руски хиперсонични орешници и њихово распоређивање у Белорусији, распоређивање руских нуклеарних оружја такође у Белорусији, будућност Новог СТАРТ-а који истиче наредне године, нову трку у наоружању у свемиру и слично томе. Договор о новој архитектури безбедности ће стога стабилизовати свет.

***

Као што се може видети, пут који је пред нама биће веома тежак због осетљивих питања која Русија и САД морају да реше, али су њихови лидери показали вољу да преговарају у доброј вери. Ниједна страна вероватно неће достићи своје максималне циљеве, али дипломатија је уметност могућег, па ће обе стране учинити све што је у њиховој моћи да постигну што више у датим околностима. Најбољи сценарио био би праведан и трајан мир који би решио коренске узроке овог конфликта.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: korybko.substack.com

Насловна фотографија: brookings.edu