Бриселска контрареволуција или Орбан после Орбана: Шта је резултат избора у Мађарској

© REUTERS Marton Monus

Алекс Сорош, син најпознатијег светског шпекуланта филантропијом Џорџа Сороша, дао је одушак свом одушевљењу исходом избора у Мађарској. Твитовао је: ”Руси, бежите кући! Мађари, вратите се кући! Народ Мађарске поново је преузео своју земљу!” Илон Маск је, у одговору на ту објаву, извео свој закључак: ”Сорошева организација преузела је Мађарску.”

А у сличном, јетком духу је убедљиву победу фаворита Европске уније Петера Мађара над најпознатијим унутрашњим непријатељем Европске уније Виктором Орбаном прокоментарисала из Француске и Марин ле Пен. Задовољство резултатом мађарских избора које је исказала Европска комисија, опоменула је, Мађаре треба да забрине због будућности њихове слободе…

Ипак, без обзира на наведено задовољство Урсуле фон дер Лајен и Алекса Сороша, није све баш толико једнодимензионално као што им се чини.

Арогантан и злобан

Почев од саме личности Петера Мађара кога чак и бриселски ”Политико” – који му је, да не буде забуне, наклоњен изразито – описује појмовима као што су ”арогантан, егоцентричан и злобан”. Он је, указује се, поларизујућа фигура чак и међу својим присталицама, а и осим тога својом партијом Тиса влада аутократски чврстом руком – само он сме да прича с новинарима, на пример – а бележи му се и креирање токсичне атмосфере налик оној у Орбановом Фидесу – и сам се окружио богатим и утицајнима – уз повремене изливе агресије, па и понеки јавни инцидент у ноћним клубовима.

Након што је годинама безуспешно покушавао да се пробије с политичке периферије, указује ”Политико” на његову огорченост и фрустрацију услед осујећене амбиције, напокон се прославио тако што је, кад је затражила развод, тајно снимао своју, у том моменту, будућу бившу жену, Орбанову блиску сарадницу Јудит Варгу, у чијој је сенци живео годинама њиховог брака, окончаног оптужбама за вербално и физичко злостављање које су укључивале и оптужбе да ју је присилно закључавао у собу…

Добра врста популисте

Наравно, како је то одавно и мудро приметио Денг Сјаопинг, није важно које је мачка боје него да ли лови мишеве , па је у складу с тим и Петер Мађар, какав год био, послужио својој сврси смене Виктора Орбана. Међутим, питање је да ли је истом приликом побеђен и, такорећи, орбанизам .

Већ цитирани ”Политико”, на пример, у једној постизборној анализи опомиње да ће нови мађарски парламент бити у потпуности ”десничарски, националистички и суверенистички”, те у складу с тим скреће пажњу и да Мађар, за кога се наводи и да је и сам скептичан у погледу Украјине те да је мало вероватно да ће знатно променити Орбанову мигрантску политику, по узору на Орбана поручује и да се историја Мађарске ”не пише у Вашингтону, Москви или Бриселу”.

Петер Мађар себе описује као ”добру врсту популисте” а изборе, како се анализира, није ни добио на крупним геополитичким темама већ на питањима свакодневне економије, корупције и пада животног стандарда обичних Мађара.

Уосталом, и либерални лондонски ”Гардијан” ће, испод питања ”Шта Мађарова победа значи за Европску унију и Украјину”, опрезно приметити да – иако Русију описује као ”безбедносни ризик за Европу” – његови ставови о Русији и Украјини нису много различити од Орбанових. Као и Орбан, Мађар одбија да се придружи европском зајму од 90 милијарди евра за Украјину све и ако га неће блокирати чим нафтовод ”Дружба” поново проради – што је била и Орбанова позиција – а није се експлицитно изјаснио ни око подршке (евентуалном) 20. пакету санкција Европске уније Русији. Насупрот томе, изјаснио се за укидање санкција Русији након окончања рата, уз здраворазумско објашњење да није у интересу Европе да (од неког другог) купује сировине јер то уништава њену конкурентност.

Листа услова Европске уније

Но, као што је познато, није здрав разум у Европској унији нарочито цењена категорија. Те, у складу с тим, ”Фајненшел тајмс” открива да је победа Петера Мађара у Бриселу толико подстакла наду око улоге Будимпеште у оквиру Европске уније и НАТО-а да је Будимпешти већ испоручена листа од 27 разних услова које мора да испуни како би откључала фонд од око 35 милијарди евра, ускраћених Орбану јер је одбијао да поступи под тим условима.

”Мора пуно тога да се уради да би се Мађарска вратила на европски пут”, и отворено је указала Урсула фон дер Лајен да европски пут значи испуњавање захтева Брисела. Уз нарочито циничан детаљ да двотрећинска већина коју је Мађар освојио значи и да ће се од њега тражити још више, јер нема изговор да то не може да учини због танке парламентарне већине.

Значајан тест ће у том погледу представљати захтев немачког канцелара Фридриха Мерца да Мађар(ска) престане да користи ”Дружбу” чак и ако проради, него да се преоријентише на нафтовод ”Јанаф” преко Хрватске, те наставак изградње нуклеарне електране Пакш 2 у сарадњи с Русијом.

Да ли ће Петер Мађар наставити (гео)политику свог заклетог противника Виктора Орбана, или ће поступити у складу са 27 наређења Брисела? Шта ће његова победа донети Европској унији, и да ли она значи да је подршка Доналда Трампа постала токсична? И какав однос Будимпеште према Београду и Бањалуци можемо да очекујемо?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили политички филозоф Драгољуб Којчић и уредник на РТ Балкан и аутор емисије ”Трећи Рим” Филип Грбић.