
Историчар Момчило Павловић казао је да Видовдан асоцира на Косово, али и на страдање, рађање и идеју слободе, те да, док режим у Приштини хапси Србе због различитих обележја приликом обележавања тог празника, идеја и свест се не могу ухапсити и малтретирати, већ стварају природни отпор.
„Видовдан је најпознатији дан у српској историји. Нема таквог дана где су поражене војске, где су погинула два цара, где је показано јунаштво, где је српско царство и господство поражено, а ипак, до дана данашњег у свести српског народа, ма где живео, Видовдан и Косово су сплетени у један догађај и један доживљај“, истакао је Павловић за Косово онлајн, указујући на то да се од Косовског боја, подигнутих мраморних стубова, споменика кнезу Лазару на коме, између осталог, стоји ‘пао за српску земљу’, па до данашњег дана када се спомене Видовдан, мисли на Косово.
Али, како додаје, не само на Косово, већ и на страдање, рађање, идеју слободе, ослобођења.
Према његовим речима, колико су Срби били посвећени Косову показало се 1999. године.
„Од 1999. године, уласком међународних снага које су ушле силом, а не милом, излазила је српска војска, са њом и преко 200.000 цивила, ненаоружаних људи, а са њима и историја, сећање, памћење, и до дана данашњег велики део тог становништва се није вратио. Створен је један вид окупаторског режима који подржава албански сепаратизам и национализам на начин да ту нема места за Србе“, казао је наш саговорник.
Како је навео, од 1999. године ствари се нису битно промениле.
„Нити се велики број људи вратио на Косово, нити је имовина која је узурпирана на овај или онај начин враћена. Притом треба рећи да је страдало и албанско становништво и њихова имовина је била узурпирана, па ако се то све зна и ако су ти односи такви какви јесу, Видовдан је згодан дан и празник да се сагледа не само прошлост, која се не може променити, него и будућност. Зар није боље, исплативије и логичније да се улаже у мир, а не у сукобе и поделе? Другим речима, да се 28. јуна на Газиместану несметано, ко жели – и Срби, и Албанци, и било ко други – тај празник достојно обележи на начин на који је то чињено вековима уназад, посебно од 1912. године када је Косово реокупирано у односу на Османско царство“, рекао је историчар.
Павловић је казао да Видовдан нема везе са Албанцима, али да режим на Косову настоји да изврши притисак над Србима који на одређени начин и одређеним обележјима желе да обележе тај празник.
„Косовски бој и све оно што је везано за Видовдан нема битне везе са Албанцима. Нити су они значајно учествовали, нити је то битка између Срба и Албанаца, нити је национално осећање у 14. веку исто што и данас. Нације су, плод 19. века, а пре свега нација није у крви, нација је у глави. Сада ви имате тај подржани, млади албански национализам који се претвара у шовинизам, да једноставно на Косову и Метохији нема места за још један народ који баштини Косово и укупну прошлост. Било како било, актуелни режим на Косову и Метохији, подржан од међународних фактора, спроводи притисак према Србима који би желели да обележе Видовдан одређеним муралом, билбордом, плакатом, мајицом, заставом“, изјавио је Павловић.
Иако су хапшења Срба приликом обележавања Видовдана учестала, Павловић наводи да се свест и идеја не могу хапсити и малтретирати.
„Ти људи су због тога хапшени, привођени, малтретирани, неки осуђени. Некима је забрањено да истакну заставу или обичну паролу „Завет Видовдана“. Притом се заборавља да се идеја и свест, а Видовдан је у свести српског народа ма где живео, као и Косово, не могу хапсити, не могу се малтретирати, не могу се бомбардовати, оне остају и опстају. Привођење, малтретирање због тих идеја и због свести само изазива природни отпор и нестабилност. И у том смислу моје мишљење је да је боље улагати у мир, у некакво заједништво, паралелни живот, а не у сукобе, малтретирања или показивања Србима да им ту није место и да они не могу обележавати ниједан празник, нити истицати своје симболе“, рекао је Павловић.
Поводом иницијативе да се Видовдан заштитити у Унеско, историчар каже да је то комплексно питање.
„Видовдан је комплексан, вишезначан појам. Па да ли би ми, рецимо, штитили само споменик на Газиместану, и један и други спомен-комплекс? Али испоставило би се да је он на простору Косова, без обзира што су ти споменици направљени раније. Што се тиче духовне сфере баштине, Видовдан је и црквени и народни празник, у неким тренуцима и државни празник. Дакле, како би се то формулисало? Како би органи у Унеску могли да то питање ставе на дневни ред и да донесу одлуку је тема за озбиљну дискусију“, додао је Павловић.