
Getty © Sion Touhig/Sygma/Sygma
Ни после 28 година нема правде ни истине за породице и колеге новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића који су отети на новинарском задатку, на путу Велика Хоча–Зочиште.
Овај случај никада није расветљен.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту како би направили прилог о повратку отетих монаха.
Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту. Након неколико пређених километара, аутомобил „застава-128“ скренуо је на погрешан пут који их је одвео до припадника тзв. ОВК.
Од тог тренутка губи им се сваки траг, а породице и колеге до данас нису добиле никакве у званичне информације о њиховој судбини.
У близини места отмице 2012. године постављена је спомен-плоча како би се овај нерешен случај сачувао од заборава. На њој, на српском и албанском језику, пише:
„Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их.“
Спомен-плоча је, међутим, до сада девет пута скрнављена и рушена, последњи пут крајем јула ове године.
Еулекс је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници тзв. ОВК односно да су их, запретивши им оружјем, повели у непознатом правцу. Међутим, Еулекс је истрагу у наводном недостатку доказа обуставио.
Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да данас, као и свих претходних година захтева да се пронађу и казне одговорни за отмицу новинара како би правда била задовољена, а породицама отетих пружена каква-таква утеха. Подсећа се да Славуј и Перенић нису једини новинари који су под неразјашњеним околностима нестали или страдали током сукоба на Косову и Метохији, али су постали симбол патње недужних и некажњавања одговорних.
„Нажалост, политичка и безбедносна клима у којој данас раде и извештавају новинари на српском језику на Косову и Метохији обележена је дискриминацијом, забранама, онемогућавањем рада, притисцима, док се медијски радници легитимишу и кажњавају наочиглед међународне заједнице и то само зато што савесно и одговорно желе да пренесу истину о томе како данас живи српски народ на Косову и Метохији“, наводи се у саопштењу Канцеларије.
У периоду између 1998. и 2005. године, док су обављали свој посао, на КиМ је убијено, киднаповано или нестало 19 новинара и медијских радника.