Газиводе и Радоњићко језеро: Албанцима судски процеси од седам година, Србима 10 дана за исељење

© Принтскрин

У јеку рушења 17 кућа и викендица на Газиводама чији су власници Срби, и најаве рушења још 11 објеката на том језеру, власти Аљбина Куртија рушењем пет викендица Албанаца на Радоњићком језеру код Ђаковице очигледно су, наводе саговорници РТ Балкан са севера КиМ, покушале да докажу како закони на тзв. Косову важе за све.

Испоставило се, међутим, и на овом примеру, да оно што на тзв. Косову важи за Албанце не важи за Србе и обрнуто.

„Викендице Албанаца на Радоњићком језеру срушене су после правних и институционалних поступака који су трајали и до седам година, уз право оштећених да искористе и исцрпе све жалбене могућности, викендице и куће Срба на Газиводама порушене су без извршних судских решења, без права власника да се жале, без права и на привремену меру“, кажу наши саговорници, Срби са севера КиМ.

„За Албанце судови, процедуре и заштита права. За Србе, решења, полиција са дугим цевима, багери и песнице у сопственој кући“, објавила је на друштвеним мрежама посланица Српске листе Јована Радосављевић, некадашња извршна директорка Нове друштвене иницијативе.

По њеном мишљењу, за „Радоњићко језеро и Газиводе  очигледни  су двоструки стандарди које више ни не покушавају да сакрију“ и да „овај случај најбоље показује колико различити стандарди важе за Албанце и Србе на Косову и Метохији“.

„Регионална компанија за водовод Ђаковица је још 2019. године пријавила објекте изграђене без дозволе на својој имовини и у заштићеном подручју. Инспекција је то потврдила, али објекти нису одмах срушени. Онима који су их изградили омогућено је да заштиту својих права траже пред судовима. Предмети су прошли Основни, Апелациони и Врховни суд. Тек након што су исцрпљене све судске инстанце и окончани други поступци, приступило се рушењу, данас, после седам година“, наводи Радосављевић у својој објави.

Она даље констатује да је на Газиводама потпуно другачије.

„Куће и други објекти Срба руше се на основу решења Ибар-Лепенца, док су судски поступци у појединим случајевима још у току. Српским власницима се тако имовина руши пре него што добију коначну судску заштиту. Када се Албанцима омогућава да годинама користе све правне механизме, а Србима се имовина руши пре почетка или окончања судских поступака, онда више не можемо говорити само о различитој административној пракси. Ово је јасан етнички мотивисани образац дискриминације, двоструких стандарда и институционализоване мржње према Србима без преседана“, наводи она.

И док је на Газиводама већ порушено 17 српских објеката, власници још једанаест кућа и викендица у Ковачима и Резали којима је јуче истекао рок од десет дана да „ослободе имовину“ дане и ноћи проводе у неизвесности очекујући упад полиције са дугим цевима и тешких грађевинских машина на своја имања.

Из породице Ђукић из Резале ових дана су, очекујући рушење куће, испричали да су се жалили суду, објашњавајући да су се са имања иселили 1978. због градње бране хидроакумулације, да су се вратили десет година касније а онда 1995. добили прво а две године касније и друго правоснажно решење којим им се имовина враћа у посед. Испричали су и да су из куће већ изнели икону и основне ствари да се „неко не би иживљавао на основу свега тога“.

Заједничким саопштењем јавности се поводом рушења на Газиводама и на Радоњићком језеру обратило и пет НВО са севера КиМ – АЦДЦ, Актив, Институт за територијални економски развој – ИнТЕР и Центар за афирмативне друштвене акције – ЦАСА.

„Данашње саопштење Регионалног предузећа за водовод ‘Ђаковица’, у којем је детаљно описана вишегодишња судска процедура утврђивања имовинских права која је претходила данашњем уклањању нелегалних објеката на Радоњићком језеру, представља још један доказ селективне примене закона и различитих правних стандарда које институције примењују у случају Срба, власника објеката на Газиводама“, наводи се у саопштењу пет НВО.

Они такође пореде трајање поступка код Радоњићког језера са роковима које су добили власници објеката на Газиводама.

„Посебно забрињава чињеница да су у случају Радоњићког језера надлежне институције поштовале судску процедуру и омогућиле власницима објеката да користе расположива правна средства, док су у случају Газивода предузеће ‘Ибар-Лепенац’ и Министарство животне средине, просторног планирања и инфраструктуре власницима објеката одредили рок од свега 15 дана за исељење, без претходно донете судске одлуке којом би била утврђена њихова обавеза да напусте објекте“, стоји у саопштењу.

Ове НВО такође подсећају да су власници објеката на Радоњићком језеру  водили поступак пред Основним судом, да су затим имали могућност да користе правна средства све до Врховног суда тзв. Косова, а да су власници кућа и викендица са Газивода  добили 15 дана за исељење „без претходног утврђивања њихових права и обавеза у судском поступку и без омогућавања правне заштите и коришћења правних лекова под једнаким условима“.

„Овакво поређење показује да надлежне институције познају процедуре које се примењују приликом уклањања објеката и да су свесне обавезе да се права заинтересованих лица заштите кроз одговарајући поступак. Управо зато различито поступање у случају Газивода отвара озбиљно питање селективне примене закона и једнакости пред законом“, тврде ове организације.

НВО са Севера износе и отворену сумњу у мотиве тренутка у којем је рушење спроведено:

„Овакав немар институција у случају Радоњићког језера, који је у оштрој супротности са ургентношћу и бесправношћу којом је приступљено нелегалним рушењима на Газиводу, отвара сумњу да је једини разлог због ког је данас министарка животне средине наложила рушење на Радоњићком језеру покушај симулирања правног процеса и једнаких права за све.“

Министарка заштите животне средине тзв. Косова Фиторе Пацоли изјавила је претходно да је срушено пет објеката изграђених без дозволе на јавној имовини код Радоњићког језера те да ће „успоставити законитост у сваком кутку Косова„.

Иначе, Радоњићко језеро Срби са Косова и Метохије памте по злу из времена када је тим просторима владао терор тзв. ОВК. Септембра 1998. године у близини језера, код села Глођане убијено је 34 цивила српске и албанске народности а за злочин је пред Хашким трибуналом оптужен Рамуш Харадинај. На терет му је стављено убиство најмање 30 цивила чије су тела нађена у самом језеру, али је он априла 2008. године ослобођен тих оптужби.