Getty © Anadolu / Contributor

Највећи победник избора у БиХ је човек чије име није ни било на гласачком листићу. Онај чији политички крај нису преживели они који су га најављивали – Милорад Додик.

Док су се други кандидовали, он је дириговао кампањом. Док су други обећавали промене, он је обећавао да неће ништа да мења, а још мање да се било коме прилагођава. И добио је оно што је тражио: Сава Минића за председника Републике Српске, Жељку Цвијановић за српског члана Председништва БиХ, СНСД као странку која је освојила највише гласова и за Народну скупштину Републике Српске и за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ из Српске.

„Немојте да нас ико пита за промену политичких ставова“, поручио је Додик синоћ у слављеничком заносу, најављујући да ће СНСД са партнерима имати двотрећинску већину у Народној скупштини.

Другим речима, после четири године политичких криза, санкција, судских процеса, Додик је показао да се у политици најбоље сналази после сопственог краја.

Шта кажу бројке

Једна од порука које се могу прочитати из резултата јесте и да приближавање дела опозиције Кристијану Шмиту није донело политичку добит. Контакти са Шмитом и спремност на сарадњу с њим, укључујући и покушаје прекомпоновања власти на нивоу БиХ, нису се претворили у већу подршку бирача у Републици Српској.

А бројке су прилично речите. Према јутрошњим прелиминарним резултатима, Саво Минић освојио је 272.836 гласова, а Бранко Блануша 218.651 – разлика је нешто већа од 54.000 гласова. Жељка Цвијановић убедљиво је испред својих противкандидата, док је СНСД први и у обе парламентарне трке.

Резултат постаје још занимљивији када се упореди са оним из 2022. године. СНСД је тада за Народну скупштину Републике Српске освојио 34,6 одсто гласова, а сада је на око 39 одсто. На изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ резултат је готово пресликан – нешто више од 41 одсто.

После четири године санкција, судских процеса, политичких притисака и готово рутинских најава почетка краја Милорада Додика, СНСД, дакле, није остао без свог бирачког тела. На републичком нивоу га је чак проширио.

Зато су ови избори били и својеврстан тест тезе која се последњих година упорно понављала – да уклањање Додика са функције истовремено значи и почетак Републике Српске после Додика. Испоставило се да су то две сасвим различите ствари.

А он је из освојених процената прочитао нешто много конкретније: дозволу да не мења спољнополитички курс. И то се најбоље видело по томе коме је захвалио у изборној ноћи.

„Да није било величанствене победе Трампа и да није склонио омражену Бајденову структуру, ми бисмо вероватно били политички мртваци. Сада смо политички победници“, рекао је Додик и додао: „Захваљујем и Путину који нас је примио и пожелео успех на изборима“.

У те две реченице стала је готово читава спољнополитичка рачуница на коју се годинама играло и у Сарајеву и ван њега: уверење да Бањалука не може истовремено да задржи Москву и отвори врата Вашингтона. Испоставило се да може.

Не одричући се традиционалних веза са Русијом, Република Српска је тражила и проналазила канале према новој америчкој администрацији и Израелу, док је Београд остао њен главни политички, економски и национални ослонац. Зато је Додик у изборној ноћи, после Трампа и Путина, посебно захвалио и досадашњем председнику Србије Александру Вучићу, уз поруку да очекује наставак сарадње Србије и Српске.

Где је нестала Јелена Тривић?

Пре само четири године Јелена Тривић освојила је 273.245 гласова у трци за председника Републике Српске и била најозбиљнији изазивач Милорада Додика. Овога пута добила је свега 1.498 гласова, док је њен Народни фронт са 2,24 одсто остао испод цензуса за Народну скупштину.

Можда је управо овај случај најбоља илустрација необичне Додикове моћи политичке регенерације: његов крај најављује се годинама, али се, по правилу, брже мењају они који би требало да му пресуде.

Ни опозиција, наравно, није нестала, већ се у њој променио односи снага. Покрет Сигурна Српска избио је испред СДС-а за Народну скупштину РС са 14,07 процената наспрам 12,14 одсто, а Драшко Станивуковић потврдио је позицију једног од њених најпрепознатљивијих лидера.

Али је баш у директном изборном поређењу са Станивуковићем стигао још један занимљив резултат. Игор Додик, син Милорада Додика је на својим првим изборима у изборној јединици три освојио 19.131 лични глас, док је Станивуковић добио 16.361.

А шта су урадили остали?

Док је у Републици Српској кључна реч ових избора била континуитет, у Федерацији БиХ дошло је до промене која би могла да буде важнија од саме смене једног имена другим.

Денис Бећировић иде ка другом мандату као бошњачки члан Председништва БиХ, испред Бакира Изетбеговића и Семира Ефендића, док код Хрвата Даријана Филиповић из ХДЗ-а БиХ води испред својих противкандидата. Према прелиминарним резултатима ЦИК-а, ново Председништво требало би тако да чине Жељка Цвијановић, Денис Бећировић и Даријана Филиповић – два позната лица и једно ново, али са знатно другачијом политичком комбинацијом од досадашње.

И још једним резултатом који није без политичке тежине: од троје будућих чланова Председништва убедљиво највише гласова освојила је Жељка Цвијановић – 288.606, наспрам 210.483 гласа Дениса Бећировића и 109.168 Даријане Филиповић. Тако је СНСД, поред победа на свим нивоима у Републици Српској, добио и кандидата са највећим појединачним бројем гласова у новом сазиву Председништва БиХ.

А после два мандата Жељка Комшића, чији су избор ХДЗ БиХ и званични Загреб годинама оспоравали уз тврдњу да није израз већинске изборне воље Хрвата, у Председништво се, по свему судећи, враћа кандидат ХДЗ-а.

Тиме се мења и политичка аритметика у Сарајеву. Жељка Цвијановић долази из политичког блока који инсистира на изворном Дејтону и снажној улози ентитета, док је ХДЗ БиХ годинама захтевао доследније поштовање принципа конститутивности и легитимног политичког представљања Хрвата.

То не значи да ће Бањалука и Мостар о свему говорити истим гласом, али значи да би у Председништву две стране могле да се нађу на истој страни када је реч о једном од темељних спорова у БиХ: колико Сарајево сме да буде центар, а колико БиХ мора да остане оно што је Дејтоном направљена.

А Демократски фронт не само да је изгубио место у Председништву БиХ, већ њихов председник Жељко Комшић није успео да уђе ни у државни парламент из своје изборне јединице.

После Додика – Додик?

Остаје, међутим, још једно питање које избори нису решили:ко ће водити нову Владу Републике Српске?

Српска је синоћ била јасна – онај који је то радио и пре 28 година.

И ту се изборна прича враћа тамо одакле је и почела: избори који је требало је да покажу колико СНСД вреди без Милорада Додика на гласачком листићу, показали су колико Милорад Додик вреди Републици Српској и када на листићу није.

Чланак Дан после избора у БиХ: Кад Додик није кандидат, али јесте победник се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Vatican Pool / Contributor

Црногорски председник Јаков Милатовић стигао је у Ватикан са пажљиво одабраним симболима своје државе: Конкордатом из 1886. године, бокељским филиграном и тениским рекетом са црногорским државним мотивима.

А онда је, у причи о тенису и Црној Гори, стигао и до Новака Ђоковића.

Ту је, међутим, папа Лав Четрнаести показао да се, осим у тенис, разуме и у балканску географију и идентитет, па је на Милатовићево помињање Ђоковића уследила кратка опаска да се тениски ас „изјашњава као Србин“.

Милатовић је покушао да спасе поен констатацијом да Ђоковић има „веома леп однос према Црној Гори“, што је, наравно, тачно, само што наклоност према некој земљи још није постала држављанство, а камоли националност.

Епизода би била тек симпатична дипломатска анегдота да не погађа једну много ширу балканску навику: када је тешко произвести довољно великих савремених симбола, увек се може покушати са крађом туђих. А Ђоковић је за такве покушаје нарочито незгодан: воли Црну Гору, летује у њој, има породичне везе са том земљом и никада није крио наклоност према њој, али исто тако никада није остављао простора за недоумицу о томе којој земљи и народу припада.

Неколико секунди разговора у Ватикану постало је много занимљивије од читавог дипломатског протокола, а Милатовић се из Ватикана у Подгорицу вратио са бар једном лекцијом из тениса: рекет може бити црногорски, али је Новак – српски.

Чланак Милатовић сервирао папи Ђоковића, из Ватикана стигао ритерн: Новак је Србин се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ FOTO SRNA / BORISLAV ZDRINJA, fotografija niske rezolucije/ nr.

Централна изборна комисија БиХ објавила је ажуриране резултате избора и на основу преко 90 одсто обрађених бирачких места и у трци за председника Републике Српске води Саво Минић са 269.290 гласова. Бранко Блануша је освојио 216.867, Рамиз Салкић – 9.019, Ћамил Дураковић – 5.886, Иван Бегић – 2.579, Игор Балукчић – 2.227, пренела је РТРС.

У трци за српског члана Председништва БиХ води Жељка Цвијановић са 284.934 гласова. Маринко Божовић је освојио 136.799, а Небојша Вукановић – 93.389.

Што се тиче резултата за Народну скупштину Републике Српске, Савез независних социјалдемократа (СНСД) је освојио 38,85 одсто, Покрет сигурна Српске (ПСС) – 14,12, Српска демократска странка (СДС) – 12,18, ДНС-НПС – 5,58, СП-ДЕМОС – 5,47, а Уједињена Српска – 5,29.

У изборима за Представнички Дом Парламентарне дкупштине БиХ, СНСД је освојио 40,91 одсто, ПСС – 15,10, СДС – 13,13, За правду и ред – 5,86, ДНС-НПС – 5,30.

У Републици Српској и Федерацији БиХ у недељу су одржани 10. општи избори за представнике у заједничким, ентитетским и кантоналним институцијама.

Грађани са правом гласа бирали су три члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народној скупштини Републике Српске, као и посланике у скупштинама 10 кантона Федерације БиХ.

Чланак ЦиК БиХ са 90 одсто обрађених места: Минић и Цвијановићева воде, СНСД најјачи у трци за парламенте се појављује прво на ИСКРА.

© Срна

Председник СНСД Милорад Додик прогласио је убедљиву победу СНСД-а на изборима у БиХ – Жељке Цвијановић за српског члана Председништва БиХ и Саве Минића за председника Републике Српске.

„Проглашавам победу на свим нивоима. Хвала свима. Ово је резултат сличан ономе пре 20 година. Захваљујемо се свим људима који су били уз нас. Преко 120.000 људи прошло је кроз наше скупове. Немојте да нас ико пита за промену политичких ставова. Ово је завет који смо дали народу, и идемо даље за добробит нашег народа“, каже Додик.

Захвалио је свим пријатељима који су помогли, председнику Русије Владимиру Путину и председнику САД Доналду Трампу.

„Захваљујем председнику Путину који нас је примио и пожелео нам успех на овим изборима. То је за нас било важно. Такође, да није било политике Доналда Трампа, да није склонио омражену Бајденову структуру, ми би данас били политички мртваци, а сада смо победници“, навео је Додик.

Захвалио jе и Синиши Карану, јер је, у изазовном времену, водио Српску.

Саво Минић jе захвалио грађанима Српске.

„Постојала је увек зебња у технологије, али оно што није доведено никада у питање је јасан циљ који смо ми поставили. Желим да будем председник свим грађанима Српске, онима који су за нас гласали и онима који нису, свих вера и нација. Република Српска ће међу првима формирати владу и наставићемо да испоручујемо сигурност“, навео је он.

Нови, стари српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић захвалила се грађанима што су јој указали поверење да након четири године, још четири може да буде на том месту.

„Обећам да никада нећу издати интересе Републике Српске. Ово је победа СНСД и политике Милорада Додика. Наша политика је стабилна и јака Српска . Ова победа је круна нашег рада, а показало се да је СНСД снага Републике Српске“, навела је она.

Чланак Милорад Додик прогласио победу СНСД-а: Резултат као пре 20 година се појављује прво на ИСКРА.

©in4s.net

Србија би као држава требала да на нивоу министарстава оснује тело које би се бавило злочинима над Србима током деведесетих година, не да би се знала српска истина него права истина ко је био жртва тих ратова, каже историчар професор Милош Ковић.

Приштински Институт за злочине почињене током рата на тзв. Косову потписао је у Загребу два споразума о сарадњи, један са Државним архивом Хрватске, а други са Хрватским меморијално-документационим центром Домовинског рата.

Чиме Србија може да одговори на ову “коалицију” за ревизију историје сукоба из деведесетих година?

За историчара Милоша Ковића ова вест није велико изненађење а одговор је, како каже, у оснивању националног тима под патронатом државе који би сакупили све податке о страдању Срба деведесетих на просторима бивше СФРЈ.

Хиперактивност Хрватске

„Очигледно је да је Хрватска хиперактивна у покушајима да на неки начин угрози позицију Србије и да утиче на унутрашње ствари на територијама на којима живе Срби. Пре свега мислим на војни савез Хрватске са делом српске територије, такозваним Косовом, односно Косовом и Метохијом, а наравно мислим и на активности у Црној Гори. Притисак се врши на Црну Гору. Најновија вест гласи да се из Хрватске сугеришите Црној Гори да за свој званични језик у ЕУ пријаве и хрватски. Е сад ту долазимо на идентитетску раван у којој Хрватска пружа помоћ и логистичку подршку покушајима Приштине да покаже и да докаже тобожни геноцид који је извршен над косовским Албанцима,“ каже Ковић.

Управо они, додаје он, који су извршили геноцид у Хрватској над СРбима, то је геноцид који је почео 1941. да би био окончан 1995. године, саветују Приштину како да геноцидну намеру припишу Србима.

Од жртве праве кривца

„Оно што је урађено Србима на КиМ то се може назвати само геноцидом, дакле, они оптужују жртве да су починили геноцид. И видимо ту сарадњу у нечему што приштински институт назива сакупљањем документа. А све је у ствари то очигледно политичка представа. Како би Србија могла да одговори на то? Па када jе реч о војним и безбедностима изазовима, постоји начин да се и на то одговори. Дакле, Србији је наметнута трка у наоружању и ја бих рекао да,Срби морају да живе у једном стању константне мобилизације. Не мислим на војну мобилизацију, колико мислим на духовну. Јер са друге стране имамо хиперактивност, пре свега Хрватске која се претворила у средиште свих иницијатива које би требало да штете Србији и Српском народу региону. Тако да, када је реч о овој иницијативи, оно што Србија може да уради, то је да на организован начин приђе истраживању ратова из 90-их година. То се до сада није догодило. И ја одавно о томе говорим,“ каже Ковић.

Он сматра да је ово питање од националног интереса и да би иницијатива да се овако нешто покрене била или на Министарству просвете или Министарство за науку.

Национално питање за Србе

„Дакле да окупи стручњаке, да се поделе задужења у истраживању ратова деведесетих година, од 1991. до 1999. и да се формирају тимови. Да се обезбеди финансирање… А имате стручњаке који би на тим пословима радили и бесплатно. Притом није нама потребна српска верзија историје ратова из 90-их година – потребна нам је истина. Потребни су тимови који би истражили све што је везано за рат на Косову и Метохији, поготово број српских жртава и страдања Срба, све што има везе са ратом у БиХ, све што има везе са ратом у Хрватској, уништење Крајине и правовремено превођење документације и резултата их истраживања на светске језике. То је посао који припада министарствима науке, министарствима просвета и министарству културе. Али тај посао још није започет. Тај рад мора бити систематски, он мора бити организован. Српски историчари, социолози имају право на своје пројекте, на своја истраживања, али ово је пројект који би се радио под заштитом и старањем наших министарства. То је и у интересу науке, али и у интересу нечега што су национални интереси,“ закључује Ковић.

Према наводима из института у Приштини, споразуми потписани са хрватским институтима су од значаја за приступ документацији која се чува у Хрватској, размену стручног знања и стварање могућности за заједничка истраживања.

Потписивањем та два споразума Хрватска се придружује Албанији, Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, земљама са чијим је државним институцијама институт у Приштини већ успоставио сарадњу, преноси Спутник.

Чланак Да ли то Хрвати помажу Албанцима да Србе оптуже за геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Olsi Shehu/Anadolu

Комеморација посвећена сећању на децу страдалу 1942. године у усташком логору за децу у Сиску одржана је данас у том граду у организацији Српског народног већа (СНВ) и Већа српске националне мањине Сисачко-мославачке жупаније.

У име организатора Јелена Несторовић поручила је да су се окупили како би сачували сећање на животе и постојање деце која су страдала.

„Њихови кратки животи видели су више зла него што обичан човек види током целог свог века. Била су раздвајана, отимана, одузимана од својих породица, превожена у сточним вагонима, изложена болестима, глади, смрти и безосећајности. На то се свело њихово тек започето детињство“, рекла је Несторовић, саопштено је из СНВ-а.

Историчар Марио Шимунковић рекао је да је страдање деце у Сиску било последица политике усташког режима Независне Државе Хрватске (НДХ).

„Дечји логор у Сиску деловао је од августа 1942. до јануара 1943. године. Кроз њега је прошло на хиљаде деце, углавном српске деце са Козаре и из других крајева захваћених прогоном. Међу њима је било и одојчади“, рекао је Шимунковић.

Он је указао и на ревизионистичке покушаје да се логор у Сиску представи као „прихватилиште за ратну сирочад“, односно место на којем су власти НДХ збрињавале и спасавале децу. Скуп је одржан у парку названом по Диани Будисављевић, која је током Другог светског рата организовала акцију спасавања и збрињавања српске деце из усташких логора.

Чланак Усташка одмазда над најмлађима: Сећање на страдале у дечјем логору у Сиску се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov /

Председник Милорад Додик најавио је да ће се ускоро поново састати са председником Русије Владимиром Путином, као и да ће убрзо поново отпутовати у посету Сједињеним Државама. Он је рекао да се европски пут показао као антисрпски, односно пут укидања Српске и српског народа на овим просторима.

„Зато морамо да се окупимо, разгрнемо чињенице и донесемо одређене закључке“ рекао је Додик, преноси РТРС.

Поручио је да ће руководство Српске наставити да ради и јача републичке институције.

„Верујем да ћемо имати конекцију са Америком и нашим партнерима у Европи, не са Бриселом, већ са Русијом и неким другим далеким земљама те са Кином“, навео је Додик.

Он је истакао да колективни Запад све чини да БиХ направи муслиманском земљом и да се и даље неправедно и асиметрично односи према Србима, па и њиховим тежњама да као један народ живе у једној држави.

Додик је указао да српски народ мора да размишља о све већем утицају муслимана у одлучивању у Европи.

„У складу са тим процесима, они ће по природи ствари да подржавају муслиманско Сарајево. И зато наш положај у БиХ и шире може у наредном времену бити све гори. Морамо да размишљамо о томе“, рекао је Додик за АТВ.

Он је указао да колективни Запад све чини да БиХ направи муслиманском земљом, истичући да се европски пут показао као антисрпски, односно пут укидања Српске и српског народа на овим просторима.

Говорећи о будућем, 30. састанку са председником Руске Федерације Владимиром Путином, Додик је рекао да сигурно неће бити одржан у Бањалуци, али да ће бити организован ускоро негде у Русији.

„Путин ми је обећао да ће доћи на освештање руско-српског храма у Бањалуци, али видимо какве су околности у свету. Ако се нормализују геопитички односи у свету и уколико се укаже таква прилика, сигуран сам да Путин не би имао ништа против да дође у Бањалуку“, рекао је Додик.

Додик је изразио задовољство што око себе има одличан и искусан тим сарадника међу којима свако ради свој део посла.

„Жељка Цвијановић је на том плану неприкосновено вођа нашег међународног тима. Ја водим тим унутрашњих односа и координишем поменуте међународне односе, поготово тамо где мој ауторитет омогућава да продрем до великих државника, попут Владимира Путина, Бенјамина Нетанјахуа или до Беле куће“, навео је Додик.

Чланак Додик: Европски пут се показао као антисрпски се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Александар Милачић

Црна Гора, попут малог од палубе над киме се иживљавају треба да постане регуларан члан брода званог ЕУ тако што трпи најразличитија понижења, поручује режисер Драгослав Бокан поводом вести да ће Црногорци у ЕУ, највероватније, са законодавством на хрватском језику, јер због недостатка тумача и преводилаца неће стићи да заврше сву бирократију.

Преговарачки оквир са ЕУ јасно налаже да Црна Гора мора „на време пре приступања осигурати преводе правне тековине“ и оспособити довољан број преводилаца и тумача који би превели десетиине хиљада законских аката. Црна Гора планира да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године, а у Бриселу расте сумња да тај посао неће бити готов на време због чега су направили резервни план да званична Подгорица користи неки од постојећих службених језика ЕУ, при чему се хрватски намеће као најочигледнији избор због језичке блискости.

Бокан истиче да га ситуација у којој се налазе Црногорци подсећа на иницијацију морнара који морају да претрпе разна иживљавања пре него што постану равноправан члан посаде.

„У митологији морнара постоји ситуација када мали од палубе треба да постане регуларан члан посаде и тај улазак у „свет одраслих“ се плаћа тако што он мора да преживи најразличитија понижења. Да риба по тоалетима за другим морнарима, да га они малтретирају, вуку за уши, иживљавају се над њим. Мени се чини да се овде дешава нешто веома слично“, поручује саговорник Спутњика.

Ситуацију још апсурднијом, како примећује Бокан, чини свест да тај брод Европске уније нема у себи ништа тако перспективно да можемо очекивати да ће преживети крај ове деценије, и то у неком рудиментарном облику, без икаквих већих амбиција, дрхтећи од страха пред Русијом коју тренутно изазива и коју призива за довршетак свог политичког постојања.

Подсећа и да Црна Гора није желела, бар не њено руководство, братство са српским народом и Србијом, а сад пристаје на „слугерањску“ варијанту постојања са Хрватском која их од самог почетка преговарачког процеса саплиће на сваком кораку и условљава наставак преговора.

Одрицање од достојанства

„И то је оно што је најневероватније, да они улазе, потенцијално, у Европску унију као колонија Хрватке и као остварење оног усташког и монтенигерског сна о Црној Гори као „Црвеној Хрватској“, оцењује Бокан.

Уместо да уђу онда када треба и ако треба, под условима сачуваног достојанства, заједно са Србијом, у истом оном правцу у коме је Црна Гора вековима постојала, онда док је била заиста суверена, Црногорци ће у ЕУ одричући се сопственог достојанства.

„Тако да ово са Хрватима постоје неко вишеструко иживљавање и на регионалном и на европском нивоу, нека врста одрицања од достојанства, што је најстрашније, најопасније и што је неупоредиво важније него припадништво овом или оном политичком и економском савезу“, закључује Бокан.

Неће само брод

Иначе, Црна Гора је добила нова условљавања Хрватске у процесу придруживања. Како је у четвртак на састанку министара дипломатије у оквиру Берлинског процеса у Пржну рекао хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман, брод „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска тражи назад од Црне Горе, већ је реч о својини вредној више од 2,7 милијарди долара .

Како је објаснио, то је утврђено 1991. године, и тачно знају чиме су располагали, на дан 31. маја 1990. године у Хрватској.

„Имали сте негде отприлике око 207 тих пловила, а 30-ак сте имали у Црној Гори. И сад имате годину касније где је све обрнуто. Значи, 207 у Црној Гори, а 30-ак у Хрватској. Дакле, ми имамо те податке и то је наша позиција, не треба да скупљамо никакве потписе“, казао је Грлић Радман.

Чланак Мали од палубе на европском броду: Црногорци би се одрекли и ијекавице само да уђу у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Уступљено Спутњику

Деца Козаре, некада малишани који су сведочили незапамћеним страхотама 1942. а данас деведесетогодишњаци синоћ су изашли на бину и поздравили публику 30. Међународног филмског фестивала (ФЕСТ) на коме је премијерно приказан филм хрватског редитеља Лордана Зафрановића „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)

Публика их је поздравила громким аплаузом а њихово појављивање на сцени било је уједно и величанствено и потресно.

„Поштована публико, представљамо Славка Милановића, Јелену Радојчић, Витомира Василића, Гојка Рончевића, Стојана Суботића, Влајка Каурина и Милинка Чекића, председника Удружења жртава и потомака „Јасеновац“. Њихова сведочења нису само сећања. Она су живи трагови једног времена и гласови оних стотина хиљада мученика који више не могу да говоре. Имају 92 и више година, поздравите их великм аплаузом“, поручио је водитељ фестивала.

Тако је публика после четворочасовне пројекције имала прилике да уживо види људе чија је животна прича инспирисала славног хрватског редитеља.

Непосредни сведоци незапамћене страхоте чији је детињство уткано у овај филм — последњи живи сведоци страдања, бивши логораши и деца Козаре, који у себи носе сећање на једно од најстрашнијих поглавља историје јесу својеврсни “Чувари истине” о Јасеновцу, поручили су са бине.

Редитељ филма их је срдачно поздравио.

Иначе, њих дванаесторо, већ је имало прилику да одгледа филм на пројекцији уприличеној само за њих и поново прођу сцене које су гледали својим очима пре више од осам деценија.

Њихове реакције после пројекције филма, како је најављено, биће забележене у посебном документарном филму под називом „Чувари истине“. Идејни творац пројекта је новинарка Весна Југовић.

Чланак Величанствено и потресно: „Чувари истине“ о Јасеновцу изашли пред публику ФЕСТ-а /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Diy13

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио вандалски напад на православни храм Свете Петке у Доњој Бочињи код Маглаја, који се догодио током ноћи између 30. септембра и 1. октобра.

Линта је указао на то да је оштећена светиња стара око сто година коју су српски повратници почели да обнављају сопственим средствима и прилозима.

Према доступним информацијама, оштећени су кров и фасада храма, покрадени олуци, а на зидовима и крову остали су трагови вандализма, наводи Танјуг.

„Надлежне институције имају обавезу да утврде све околности овог догађаја и да одговорни буду санкционисани. Ако починиоци не буду пронађени и кажњени, то ће додатно продубити неповерење српских повратника“, истакао је Линта, наводи се у саопштењу Информативне службе Савеза Срба из региона.

За малобројне српске повратнике у Доњој Бочињи храм Свете Петке представља једно од ретких места на којима се окупљају и чувају своју веру, традицију и национални идентитет, наводи Линта и наглашава да је због тога напад на њихову светињу истовремено и удар на њихова основна људска права.

Он је истакао да посебно забрињава чињеница да су повратници, уместо да добију подршку институција за обнову свог живота и имовине, сада суочени са уништавањем светиње коју су сами обнављали.

„Људи који су се вратили на своја огњишта имају право да живе слободно, да обнављају своју имовину и да без страха долазе у своју цркву. Српски народ у Доњој Бочињи има право на мир, безбедност и достојанствен живот. То право нико не сме да доводи у питање, а сваки покушај застрашивања или уништавања њихових светиња мора добити јасан одговор институција у складу са законом“, рекао је Линта.

Чланак Линта о нападу на храм Свете Петке код Маглаја: Удар на српске повратнике се појављује прво на ИСКРА.

Printscreen/Instagram ©in4s.net

Подгоричко Основно државно тужилаштво (ОДТ) прекршајно ће гонити 11 особа зато што су, како тврде у саопштењу из ОДТ-а, у Кучима, 16. септембра подстицали мржњу и нетолеранцију истичући транспарент на ком је писало „Слава хероју – Ратко Младић“.

„Основно државно тужиластво у Подгорици поднијело је данас Суду за прекршаје у Подгорици захтјев за покретање прекршајног поступка против 11 лица, зато сто су дана 16.септембра 2026.године, у мјесту Орјево,Сјеница – Кучи, у Подгорици, подстицали мрзњу и нетолеранцију изражену у форми национализма, величањем лица правосназно осуђеног за ратне злочине и злочине против човјечности, окупивши се на локалном путу Подгорица  –  Кучи и истичући транспарент на ком је писало: ‘Слава хероју- Ратко Младиц’“, истиче се у саопштењу.

Чланак Кучи на удару због транспарента: 11 особа у прекршајном поступку због поруке „Слава хероју – Ратко Младић“ се појављује прво на ИСКРА.

Током ноћи са 30. септембра на 1. октобра оштећен је храм Свете Петке у Доњој Бочињи код Маглаја. Случај је пријављен надлежној полијској станици, а за Провјерено.инфо кажу да раде на случају.

Ову светињу, стару сто година, повратници су почели обнављати од сопствених прилога. Она представља једино мјесто окупљања повратника у овом крају, а вандали су значајно оштетили храм.

Како сазнајемо оштећен је кров, уништена фасада, покрадени су олуци, а остављени су знакови вандализма на зиду и крову храма.

Из Полицијске станице Маглај за портал Провјерено потврдили су да је случај пријављен и да је истрага у току.

Међутим, повратници се боје да ће на томе остати и да починиоци неће бити санкционисани.

Чланак Поново напад на српске светиње у ФБиХ: Оштећена црква у Доњој Бочињи код Маглаја се појављује прво на ИСКРА.

Getty © picture alliance / Contributor

Брисел још ради на „мапи пута“ за најнапредније кандидате за улазак у Европску унију (ЕУ) и на могућим заштитним механизмима за нове чланице, поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је у посети Црној Гори.

Детаље о „мапи пута“, међутим, није могла да открије јуче у Подгорици, већ је само открила да ће бити представљена „ускоро“. Коју реч више није могла да каже ни о заштитним механизмима, пишу „Вијести“.

Фон дер Лајенова је, на конференцији за новинаре с премијером Милојком Спајићем рекла да ће заштитних механизама бити, али да је потребно сачекати да се све чланице сагласе.

„Јако је важно знати да смо при претходним приступањима имали заштитне механизме. Биће их и у новим уговорима, без сумње. Јер, то је важно и за саме чланице, да сви они успеси које смо постигли заједно остану и задрже се. Ипак, морамо сачекати да се пакет заврши и да се сви сагласе с њим“, казала је Фон дер Лајенова.

Британска агенција Ројтерс је у среду објавила да Комисија разматра предлагање нових инструмената, укључујући „привремену политичку обавезу“, према којој би нова чланица дала изјаву да се, током ограниченог периода, неће противити одлукама које се доносе консензусом.

Разматра се изаштитна клаузула која би, током одређеног периода након приступања, омогућила постојећим чланицама да суспендују права нове чланице, укључујући право гласа, квалификованом већином од 15 од 27 држава чланица, које представљају 65 одсто становништва Уније.

Нови уговори о приступању могли би да садрже и временски ограничене заштитне мере у областима попут слободног кретања радника и пољопривреде, наводи се у документу Комисије.

Бриселски портал „Политико“ је у понедељак објавио да се за Црну Гору, Украјину, Молдавију и Албанију разматрају „мапе пута“, које ће јасније дефинисати шта се тачно очекује од сваке земље кандидата, али и створити обавезе за постојеће чланице ЕУ, које морају дати сагласност да би процес напредовао.

Плановима би такође требало да се утврде оквирни датуми за завршетак група реформи, познатих као преговарачки „кластери“, што представља важне прекретнице на путу ка чланству.

Фон дер Лајенова је синоћ рекла да Комисија верује у Црну Гору као 28. чланицу ЕУ до 2028. године, додала да је држава напредовала у реформама и да зато има затворених 18 од 33 поглавља, те да је чланство у ЕУ надохват руке што ће, додаје, послати снажну поруку Западном Балкану.

На питање да ли ће актуелна политичка криза у Подгорици угрозити план да до краја године Црна Гора затвори сва преговарачка поглавља, Фон дер Лајенова је одговорила да је потребна широка подршка свих политичких партија и да треба да задрже фокус на путу ка ЕУ.

Политичка криза настала је након што прошле седмице није одржана седница парламента на којој би се расправљало о смени председника Скупштине Андрије Мандића. Иницијативу је поднела опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС), која сад гласање о уставним променама условљава одржавањем седнице о смени Мандића.

И Спајић је имао поруку за политичке актере у Црној Гори.

„Видимо да смо дошли скоро до краја пута и зашто бисмо сад било шта направили да то одложимо? Верујем да су све партије окренуте ка ЕУ чланству. Оптимиста сам и убеђен да нема разлога да не изгурамо до краја и уђемо у ЕУ“, казао је премијер.

Говорећи о споровима Црне Горе с Хрватском, председница Европске комисије је рекла да је свесна билатералних спорова две државе, али да очекује да ће се решити.

Међу отвореним питањима, због којих је Хрватска Црној Гори у јануару 2025. блокирала затварање поглавља 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика), су власништво над бродом „Јадран“, исплата одштете логорашима из Мориња, решавање питања несталих особа, промена имена базена у Котору… Осим Поглавља 31, Загреб је у јулу Црној Гори блокирао и затварање Поглавља 14 (саобраћајна политика).

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман казао је јуче у Морињу да брод „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска тражи назад, већ да имају документацију о својини вредној више од 2,7 милијарди долара коју ће захтевати. Како је најављено, Фон дер Лајенова ће данас са црногорским званичницима отворити нови Национални координациони центар (НЦЦ) Граничне полиције Црне Горе. Из Делегације Европске уније у Црној Гори казали су да НЦЦ представља важан корак у јачању система интегрисаног управљања границом у Црној Гори, преноси РТЦГ.

Чланак Фон дер Лајенова обећава Црној Гори место у ЕУ до 2028: Али уз нове „заштитне механизме“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Scott Olson

Дипломатија коју председник СНСД-а Милорад Додик води са Вашингтоном, Москвом и Тел Авивом представља повратак природном савезништву српског народа са Сједињеним Америчким Државама и Русијом, какво је постојало у оба светска рата, изјавио је бивши гувернер Илиноиса и сарадник америчког председника Доналда Трампа, Род Благојевић.

„Ово је генијалност дипломатије коју Милорад Додик и његови људи воде. Реч је о изузетном дипломатском потезу, посебно када се узме у обзир колико је Српска мала у односу на земље којима се Додик обратио. Имате САД, најмоћнију земљу на свету, имате Русију, која је, уз Кину, међу најмоћнијим земљама света“, рекао је Благојевић, преноси РТРС.

Он је додао да је онда ту Израел, који има изузетно снажан и моћан савез са САД.

„Тај однос је прекинут због погрешно схваћених и лоше осмишљених политика администрације председника Клинтона, а затим и администрација Буша, Обаме и Бајдена“ рекао је Благојевић.

Он је додао да је и недавни сусрет српског члана Председништва БиХЖељке Цвијановић са шефом кабинета Беле кућеСузи Вајлс, важан корак у развоју нових односа између САД и Републике Српске.

Он је додао да САД развијају снажне и добре односе са српским народом у БиХ.

„Тај састанак је важнији од њеног састанка са државним секретаром Марком Рубијом или са било ким у Стејт департменту, јер је Вајлсова на улазним вратима, на капији код председника Трампа. Зато је ово огроман напредак за Републику Српску, за српски народ на Балкану, за српски народ у БиХ. Надајмо се да ће се то наставити“, рекао је Благојевић.

Он је истакао да је све ово доказ да се приступ Вашингтона према Републици Српској дефинитивно променио, као и да се све то десило за само годину и по.

Благојевић је нагласио да је важно за Републику Српску да има америчке политичке личности и гласове који разумеју њену позицију и који су спремни да директно комуницирају са њеним представницима.

Чланак Благојевић: Додикова дипломатија са САД, Русијом и Израелом је генијална се појављује прво на ИСКРА.

Ибрахимовић и Грлић Радман на школском броду „Јадран“, Фото: Саша Матић/Влада Црне Горе ©in4s.net

Причало се о „Јадрану“, а сада је на сто стигло 2,7 милијарди долара.

Оно што је Подгорица дуго могла да представља као један спор око школског брода, из Загреба сада добија сасвим другу димензију. Хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман саопштио је да „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска потражује од Црне Горе, већ да Загреб, како тврди, има документацију о војној имовини вриједној више од 2,7 милијарди долара.

И ту се, заправо, отвара много важније питање од самог „Јадрана“.

Јер ако је до сада изгледало да је спор око једног брода питање историје, сукцесије и различитог тумачења власништва, сада из Загреба стиже порука да је списак далеко дужи. Грлић Радман говори о пловилима, подморници, војној болници и другој имовини, уз тврдњу да Хрватска располаже документима и мапама које, по њиховом тумачењу, потврђују те захтјеве.

Другим ријечима, „Јадран“ није крај приче, већ тек њен највидљивији дио.

А посебно је занимљиво што се ова прича не појављује у вакууму. Исти хрватски министар који говори о имовини коју Загреб жели назад, истовремено поручује Црној Гори да се поједина европска поглавља не затварају довољно пажљиво и да се, како је рекао, нека поглавља затварају „пребрзо“.

Хрватска, дакле, каже да не успорава европски пут Црне Горе, али истовремено задржава право да говори која поглавља треба успорити, шта треба додатно провјеравати и шта Подгорица још мора да „испоручи“.

То је већ политика, а не само питање једног брода.

Црна Гора је, притом, годинама на европском путу који се све чешће претвара у простор за отварање билатералних питања са сусједима. Једном је тема „Јадран“, други пут Моринь, па друга питања имовине, границе или насљеђа бивше државе. Сада се, према ријечима Грлића Радмана, на сто ставља и цифра од 2,7 милијарди долара.

Наравно, кључно је да се разликује оно што Хрватска тврди од онога што је правно утврђено. Само то што Загреб каже да има документацију не значи да је његов захтјев аутоматски неспоран. Али политичка порука је више него јасна: Хрватска не намјерава да питање имовине сведе само на „Јадран“.

И зато је можда право питање за Подгорицу много једноставније: ако је „Јадран“ био тек почетак, шта ће бити сљедеће на списку?

Јер када се један спорни брод претвори у причу о имовини вриједној 2,7 милијарди долара, онда више није ријеч само о „Јадрану“. Ријеч је о томе колико ће још питања из прошлости бити отворено пред Црном Гором док буде покушавала да затвори своја европска поглавља.

Чланак „Јадран“ само врх леденог бријега: Хрватска потражује милијарде од Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ТЕКУЋА предизборна кампања пред Опште изборе 4. октобра до краја је оголила сурову истину да помирење између Бошњака и Срба никада није постигнуто. Или, прецизније, није постигнуто у оној мјери која би била довољна за суживот у заједничкој државној заједници.

Реакције које су у бошњачкој јавности и политичком Сарајеву услиједиле поводом смрти и сахране генерала Ратка Младића, додатно појачане предизборном хистеријом и страхом странака владајуће „Тројке“ од изборног пораза, показале су да бошњачка политичка елита не жели суживот са српским конститутивним народом у БиХ.

Посебно забрињава утисак да се простор за сарадњу са Србима све чешће условљава прихватањем доминантних бошњачких политичких и историјских наратива, док се оспоравање тих наратива представља не само као политичко неслагање него и као конкретно кривично дјело.

Изјаве и поступци министара Конаковића и Хелеза, као и бошњачког члана Предсједништва БиХ Бећировића, могу се посматрати као примјери ширег проблема — да ли политичко Сарајево српски конститутивни народ прихвата као равноправан политички субјект, са сопственим политичким интересима, правима, идентитетом и погледом на прошлост, или је политичком Сарајеву пожељан само онај српски политички представник који је спреман да се уклопи у унапријед постављене оквире бошњачке политике, препуне стереотипа, политичких митова, дисквалификација и говора мржње.

Другим ријечима, идеалтипски модел српског политичког представника за политичко Сарајево представља искључиво она особа српског поријекла која би дословно негирала и Републику Српску и српски национални идентитет, у складу са илузијама бошњачке политичке елите.

Такво стање пред Републику Српску и њене грађане поново поставља темељно питање политичке стратегије — на који начин заштитити уставну позицију, политичку аутономију и националне интересе Срба у условима све горих пријетњи које се чују из бошњачке јавности и њених политичких лидера. Предстојећи избори зато нису само надметање власти и опозиције, него и прилика да се преиспитају домети различитих приступа које су странке из Републике Српске имале према политичком Сарајеву и отпору према бошњачким хегемонистичким амбицијама које је још прије двадесет година загребачка професорица Мирјана Касаповић описала категоријом ”бошњакизација Босне и Херцеговине”.

У питању је дакле бошњачко политичко хтјење да се државна заједница БиХ која се састоји од два ентитета и три равноправна конститутивна народа претвори у националну државу Бошњака, док би друга два конститутивна народа постала националне мањине.

Трајна стабилност Босне и Херцеговине дакле није могућа кроз наметање једног националног наратива другима, нити је могуће градити ни минимум сарадње на поставкама у којима два конститутивна народа морају бити апсолутно потчињена трећем, најбројнијем народу, његовим илузијама, колективним хистеријама, митовима, хегемонистичким намјерама и сл.

И то посебно у околностима у којима трећи, најбројнији конститутивни народ те своје нереалне визије  БиХ планира да успостави на бази силе, пријетњи џихадом, дроновима и хаубицама, лажним кривичним дјелима, злоупотребама заједничких институција, политичким преварама, подметањима, итд.

Стога питање „Да ли будућност српско-бошњачких односа у БиХ зависи од заблуда политичког Сарајева?“ у суштини постаје ново питање које се тренутно налази пред српским народом — да ли ћете на изборима подржати ону политичку опцију која успјешно брани Републику Српску од бошњачког хегемонизма, међународног интервенционизма и њихових заједничких антисрпских акција у оквирима државне заједнице БиХ, или ћете подржати неки „раштимовани политички оркестар“ у виду данашње опозиције у Републици Српској, који немају одговор на сарајевске хегемонистичке намјере, а чији прваци су већ доказали своју сервилност бошњачкој политичкој елити и њиховим западним спонзорима, њиховим наративима и визијама будућности БиХ.

То на крају отвара и ново питање: да ли би, у новим геополитичким околностима, у којима се Република Српска репозиционирала и остварила никада бољи статус, избор кандидата који су посљедњих недјеља демонстрирали политичку дезоријентисаност и општу недосљедност у суштини представљао историјску и кобну грешку од које се Република Српска не би опоравила?

Док предсједник Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и премијер Саво Минић показују како се граде и бране позиције Републике Српске, од Бијеле куће па до Кремља, избор политичких аматера који нису дорасли бављењу сложеним политичким процесима на унутрашњем и спољном плану био би велика грешка за будућност Републике Српске коју би бошњачка политичка елита радо искористила за своје хегемонистичке амбиције, а за српски народ то би била још једна историјска пропуштена шанса.

    (Tрибина је одржана 30. септембра у Прес-центру УНС– у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Српске у Србији)

Чланак Врањеш: Бошњачка политичка елита не жели суживот са српским конститутивним народом у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Светигора ©borba.me

У сриједу, 30. септембра, викарни епископ хвостански г. Алексеј, у име Његове светости патријарха српског г. Порфирија, учествовао је у обиљежавању 110. годишњице Кајмакчаланске битке, једног од најзначајнијих догађаја у историји српског народа и његове војске у Првом свјетском рату.

На Кајмакчалану, у присуству министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије гђе Милице Ђурђевић Стаменковски, представника републичких, војних и локалних власти Србије и Сјеверне Македоније, представника дипломатског кора, припадника Војске Србије, представника Заједнице Срба у Сјеверној Македонији, на челу са предсједником г. Зораном Жугићем, као и бројних представника српског народа из матице и других крајева, епископ Алексеј је у спомен-капели служио помен пострадалим српским ратницима и освештао ново звоно.

Светом чину саслуживали су протојереј-ставрофор Златко Костовски из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, отац Александар Милановић, војни свештеник из Ниша, и ђакон Владимир Јовић.

Помен српским ратницима служен је и испред оближње костурнице, гдје почивају њихови земни остаци. Након молитвеног чина, епископ Алексеј се обратио присутнима у име Његове светости патријарха српског г. Порфирија, говорећи о значају Кајмакчаланске битке и величини жртве српских војника.

„Долазећи јутрос са свештеним трепетом и узбуђењем на овај поносни врх, имао сам осјећај да се приближавам једном посебном мјесту, које није узвишено само по својој надморској висини, већ прије свега по ономе што се овдје прије 110 година одиграло; по жртви и страдању наших предака који су овај сурови предио залили својом крвљу и посијали својим костима“, рекао је епископ Алексеј.

Истичући да се значај Кајмакчалана не може разумјети само кроз историјске податке, већ и кроз непосредан сусрет са мјестом страдања, владика је казао да све оно што је о овој бици читано и слушано овдје постаје „јасна и опипљива стварност“, која човјека подсјећа на библијске ријечи: „Изуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на којем стојиш света земља!“

„Да искажемо захвалност њима који су послије тешких мука и велике голготе показали надчовјечанске напоре, храброст и упорност и тиме отворили Капију наше слободе и прокрчили пут у поробљену отаџбину“, поручио је епископ Алексеј.

Говорећи о молитви за пострадале српске војнике, епископ је подсјетио на Христове ријечи: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје!“

Као знак сјећања и благодарности, на Кајмакчалану је освештано и ново звоно за спомен-капелу.

„Како би убудуће својом звоњавом са ових висина свједочило о њиховој жртви и позивало на молитву“, рекао је владика, додајући да обновљени крст треба непрестано да подсјећа да је „пут нашег народа, као и пут сваког хришћанина, неодвојив од крста Христовог – од страдања које води ка Васкрсењу“.

На крају обраћања, епископ Алексеј је истакао да је обавеза живих да буду достојни жртве својих предака.

„Нека нас њихов примјер учи храбрости, пожртвованости и љубави према ближњима, а њихов спомен нека нас подстиче да чувамо мир, слободу и достојанство сваког човјека“, поручио је викарни епископ хвостански.

У наставку свечаности, званичне делегације положиле су вијенце у спомен-капели и испред костурнице, након чега су услиједила пригодна обраћања и културно-умјетнички програм.

Обиљежавању јубилеја на Кајмакчалану претходио је боравак епископа Алексеја у Битољу и Скопљу.

У уторак, 29. септембра, као изасланик Његове светости патријарха српског г. Порфирија, епископ Алексеј је, благодарећи гостопримству Његовог високопреосвештенства митрополита преспанско-пелагонског г. Петра, обишао више светиња и знаменитости Битоља. Посјетио је цркве Светог архангела Гаврила, Свете мученице Недјеље и Светог Димитрија – Саборног храма, као и Стари град и Широк сокак.

Истог дана, на Српском војничком гробљу у Битољу, гдје почива 1.321 припадник српске краљевске војске, епископ Алексеј је служио помен пострадалим српским ратницима, уз саслужење протојереја-ставрофора Златка Костовског, војног свештеника Александра Милановића и ђакона Владимира Јовића. Пред централним крстом положени су вијенци у знак сјећања и поштовања према пострадалим српским војницима.

У вечерњим часовима у Скопљу, епископ Алексеј је присуствовао свечаној Академији у Дому армије, коју је поводом 110. годишњице Кајмакчаланске битке организовала Заједница Срба у Сјеверној Македонији.

На Академији, током које су кроз пригодна обраћања, филмски приказ и културно-умјетнички програм представљени историјски значај Кајмакчаланске битке и сјећање на њене јунаке, присутнима се обратио и епископ Алексеј, пренијевши поздраве, благодарност и архијерејски благослов Његове светости патријарха српског г. Порфирија.

На крају Академије, предсједник Заједнице Срба у Сјеверној Македонији г. Зоран Жугић уручио је грамате признања и дарове заслужним институцијама и појединцима. Међу лауреатима су били и Његова светост патријарх српски г. Порфирије и епископ хвостански г. Алексеј.

Том приликом, епископ Алексеј је у име патријарха Порфирија предсједнику Заједнице Срба у Сјеверној Македонији г. Зорану Жугићу даровао икону Милешевског Бијелог анђела.

Обиљежавањем 110. годишњице Кајмакчаланске битке, молитвом, поменом и сабрањем на мјестима страдања, још једном је сачувано сјећање на српске војнике који су своје животе положили у борби за слободу и отаџбину.

(Светигора)

Чланак „Пут нашег народа неодвојив је од крста Христовог“ Владика Алексеј на Кајмакчалану служио помен поводом 110. годишњице славне битке се појављује прво на ИСКРА.

©in4s.net

Некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић задужила је Српску јер је у тешким временима, са осталим руководством, стала у одбрану тадашње Српске и српског народа у БиХ, поручио је председник СНСД-а Милорад Додик.

Истакао је да се борила за што бољи положај Републике Српске и да је нажалост, потпуно неоправдано одговарала у Хашком трибуналу.

„Али, то је био тренд да одговара било ко да је био на позицији у Републици Српској, без да је починио иједно кривично дело“, рекао је Додик, преноси Срна.

Он је нагласио да Плавшићевој, као бившем председнику Српске, припадају све почасти Републике Српске.

„Била је мој близак сарадник. Доживела је дубоку старост и сведочила да је Република Српска стабилна“, истакао је Додик, преноси РТ Балкан.

Он је додао да је она свој живот посветила Републици Српској и да је била задовољна оним што чини републичко руководство.

Некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић преминула је данас у 96. години у Београду.

Чланак Додик: Биљана Плавшић стала у одбрану Српске у тешким временима се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

Држављани Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине у недељу гласају на председничким и парламентарним изборима, по новим прописима које је наметнуо сада већ бивши страни намесник Кристијан Шмит.

Постдејтонска Босна и Херцеговина има чак 14 скупштина и влада: заједничке институције, Дистрикт Брчко, Републику Српску и Федерацију БиХ, а унутар Федерације 10 кантона. Од њих се 13 бира на овим општим изборима, јер је власт у Брчком изабрана на локалним изборима 2024. године.

У Републици Српској се гласа за српског члана Председништва БиХ, председника и два потпредседника Српске, као и 83 посланика Народне Скупштине и 14 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Гласачи уФедерацији БиХ би требало да изаберу бошњачког и хрватског члана Председништва, 98 чланова Представничког дома ФБиХ, 28 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, као и укупно 289 посланика у скупштинама свих десет кантона.

Хрвати већ годинама приговарају што се оба члана Председништва из Федерације бирају са истог списка, што често омогућава Бошњацима да стратешки поделе гласове и изаберу оба. Тако је Жељко Комшић провео чак четири мандата у Председништву (2006-2014 и 2018-2026).

Индиректни избори

Изборе додатно компликује чињеница да се посланици за Представнички дом ПС БиХ бирају делимично са отворених страначких листа а делимично са тзв. „компензационе листе“.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ се не бира директно, већ федерални Дом народа делегира пет Бошњака и пет Хрвата, док Народна скупштина Републике Српске делегира пет Срба.

Посланике Дома народа Федерације, њих 80, делегирају кантоналне скупштине, док се 28 чланова Већа народа РС делегира из састава Народне скупштине РС.

Председника и потпредседника Федерације бираће накнадно федерални парламент, док су управе Брчког и општина/градова (79 у Федерацији и 64 у Српској) изабране на локалним изборима 2024.

Шмитова правила

Ово је први пут да се на целој територији БиХ користе нова изборна правила, које је у марту 2024. наметнуо самозвани високи представник Кристијан Шмит. По њима, обавезно је да гласачи покажу личну карту или пасош на бирачком месту, као и да се њихово учешће овери биометријски, отиском прста.

Шмитове „реформе“ такође су увеле употребу нових гласачких листића који се не убацују ручно у кутије, већ у електронске скенере. Изборне комисије онда обрађују електронске податке са флеш-картица, док се папирни листићи чувају ради евентуалне контроле.

Мобилна гласачка места и биралишта у дијаспори, међутим, не морају да користе скенере већ могу да гласају путем старих папирних листића.

Занимљиво је да БиХ има више регистрованих бирача него становника. Наиме, укупна популације земље се процењује на 3,1 милиона, док се у Централном бирачком списку налази  3.414.364 регистрованих бирача, укључујући 48.074 особа регистрованих за гласање у иностранству, путем поште или у дипломатско-конзуларним представништвима.

Чланак Избори у БиХ: Ко кога бира у дејтонском галиматијасу по Шмитовим правилима се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Alexandr Kryazhev/RIA Novosti/Pool/Anadolu via Getty Images

Председник СНСД-а Милорад Додик рекао је да се ништа више не може радити на штету Срба и да је то прошлост.

Он је истакао да председник САД Доналд Трамп говори да треба заштитити хришћане јер су сада у дефанзиви.

„Ми овде треба да видимо како да сачувамо варница. Од мене председник Русије Владимир Путин никада није тражио да радимо нешто на штету Бошњака. Али ја сам гледао многе који траже да се ради на штету Срба. То је сада немогуће и неприхватљиво“, навео је Додик за РТРС.

Наводи да рационалан приступ може произвести само једну ствар, а то је да је БиХ пропала земља.

Руска Федерација с пажњом прати и подржава Републику Српску, изјавио је раније лидер СНСД-а после повратка из Москве и састанка са руским председником Владимиром Путином.

Он је истакао да Руска Федерација остаје привржена сарадњи народа.

„Руска Федерација је постала и јесте један од глобалних играча и ово је једна од најважнијих адреса на којој смо могли да будемо“, навео је Додик на конференцији за медије.

Чланак Додик: Ништа се више не може радити на штету Срба се појављује прво на ИСКРА.

Спомен плоча у “Морињу“ ©in4s.net

Потпредсједник Владе Црне Горе и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић, министар вањских и европских послова Републике Хрватске Гордан Грлић Радман и комесарка Европске уније за проширење Марта Кос положиће у четвртак, 1. октобра 2026. године, вијенце код спомен-плоче хрватским логорашима у Морињу.

“Церемонија полагања вијенаца почеће у 16:10 часова, док су изјаве за јавност троје званичника предвиђене у 16:30 часова”, наводе из Ибрахимовићевог ресора.

Имајући у виду да ће се церемонија полагања вијенаца и изјаве за јавност одржати у простору војног објекта Морињ, представницима медија неће бити омогућен улазак у круг војног објекта. Медијске екипе догађај могу пратити до капије војног објекта.

Чланак Ибрахимовић, Грлић Радман и Марта Кос сјутра полажу вијенце код срамне плоче у Морињу се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Michel Porro/Getty Images

Бивши политички лидер „Хрватске Републике Херцег-Босне“Јадранко Прлић, признао је злочине над муслиманима због којих је осуђен у Хагу на 25 година затвора, рекао да се каје, и тражио поново од Међународног механизма за кривичне судове превремено пуштање на слободу, јер је у априлу 2024. године одслужио две трећине казне.

Но, у писму које је његов адвокат Стивен В. Бекер послао председници Механизма Грасијели Гати Сантани навео је још олакшавајућих околности.

Како преноси „рапорт.ба“, написао је да је Прлић, који служи казну у Великој Британији, задужен за осигуравање различитости и инклузије у складу са британским Законом о једнакости. Он тако унутар затвора организује активности и учествује на форумима који се баве заштитом права заштићених група, с посебним нагласком на етничке мањине, стране држављане, ЛГБТ заједницу, младе одрасле особе те затворенике старије од 50 година.

Документ открива да је у британском затвору изабран за „верског представника“ у свом затворском крилу, које броји око 80 осуђеника.

У захтеву се наглашава да затвореници у том крилу припадају потпуно различитим религијама, а да се Прлић службено „брине и надгледа“ да сви они укључујући и затворенике исламске вероисповести имају апсолутно једнаке могућности и услове за молитву.

„На изричит захтев господина Прлића, овде се наводи да прихвата правоснажну пресуду у свом предмету. Прихвата да су током оружаног сукоба између Хрвата и муслимана у БиХ 1992–1994. године почињени тешки злочини, како је утврђено пресудама. Прихвата своју личну одговорност за злочине за које је осуђен. Дубоко жали због своје личне улоге у почињењу тих злочина, било својим поступцима или пропустима. Изражава искрено кајање и упућује дубоко саучешће жртвама муслиманске/бошњачке националности и њиховим породицама због изгубљених живота, као и због физичке и психичке патње коју су претрпели“, навео је у поднеску, између осталог, Прлићев бранилац Стивен В. Бекер.

Такође, пише да је он пензионер и да не би морао да ради, али ради пуно радно време као чувар у затворској теретани. Завршио је курс за новинара, покреће часопис, а осмилио је и фитнес програм за пензионере.

Подсетимо, за Хаг није био довољно убедљив разлог да генерала Ратка Младића пусти на лечење ни то што су се сви лекари сложили да умире. Он је након одбијања више захтева умро у Хагу.

Чланак Хоће ли Хаг пустити Прлића: Признао злочине, каје се, штити ЛГБТ права, проповеда, ради у теретани се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / POOL /

Председник СНСД Милорад Додик рекао је након састанка са председником Русије Владимиром Путином у Москви да је разговарано о односима Републике Српске и Русије.

„Честитао сам на победи Путину на изборима. Све говори да ћемо и ми имати успех. Организовали су нам посебне технологије које су спекулативне, али мислимо да ћемо успети. Захваљујем се на подршци у УН“, рекао је Додик.

Додик је истакао да се слаже са политиком Русије.

„Осећамо и ми притиске из Брисела, али наше политике остају исте. Не дозвољавамо санкције Русији. Подржавамо војну неутралност и не дозвољавамо улазак у НАТО. Неће бити увођења виза за руске држављане у БиХ“, казао је Додик.

Додик је током састанка изразио подршку циљевима Специјалне војне операције и истакао да је руски лидер увек био у праву у својим упозорењима у вези са поступцима Запада.

„Желим да Вам још једном захвалим и изразим нашу подршку циљевима Специјалне војне операције. Ви сте увек били у праву и сва Ваша упозорења која сте износили и све што Запад чини — све је то очигледно. Апсолутно се слажем с тим. Све ово време сам био уз Вас и о томе смо увек говорили. Добро се сећам тих првих дана, како је све почело и колико је било тешко, али ви сте истрајали“, рекао је Додик.

Премијер Републике Српске Саво Минић на састанку са руским председником истакао је да жели да буде део екипе председника Додика који ће јачати односе Републике Српске и Руске Федерације.

„Значи нам Ваша стабилност и подршка“, рекао је Минић на почетку састанка са руским председником у Кремљу.

Чланак Додик после састанка са Путином: Слажемо се са политиком Русије упркос притисцима из Брисела се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Grigory Sysoev /

Лидер владајућег Савеза независних социјалдемократа у Републици Српској Милорад Додик намерава да у уторак са председником Русије Владимиром Путином разговара о испорукама гаса, као и о сарадњи у области ремонта мотора за хеликоптере.

„Разговараћемо и о могућностима сарадње у одбрамбеној индустрији — о сарадњи у ремонту мотора за хеликоптере и авионе — као и о подршци нашим привредним активностима. Република Српска је заинтересована за извоз воћа на територију Руске Федерације и, наравно, незаобилазна тема биће разговор о гасном уговору“, рекао је Додик Спутњику.

„Ми смо мали потрошачи, али је веома важно да сачувамо партнерске односе са Руском Федерацијом, које је омогућио председник Путин, као симболичну поруку о томе какве предности доноси сарадња са Русијом“, нагласио је Додик.

Чланак Додик пред сусрет са Путином: На столу гас, војна индустрија и извоз из Српске се појављује прво на ИСКРА.

Мајор Тепић ©in4s.net

На данашњи дан, 29. септембра 1991. године погинуо је Милан Тепић, мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.

Септембра 1991. године хрватске оружане снаге, оличене у Збору народне гарде, који је формално формиран у оквиру Министарства унутрашњих послова Хрватске, отпочеле су битку за касарне. Циљ ове операције био је окружење јединица Југословенске народне армије у блокираним касаранама и њихово приморавање на предају, услед чега би хрватске снаге дошле до њиховог наоружања, а посебно ратне технике коју до тада ниjeсу имали. Након заузимања гарнизона у Вараждину, на удару се нашао бјеловарски гарнизон, који је био знатно ослабљен крајем августа 1991. године.

Дан прије пада касарне у Вараждину, отпочела је потпуна блокада свих војних објеката ЈНА у Бјеловару. Наредба о нападу на гарнизон ЈНА донијета је у Загребу, а према претходном плану. Напад на све војне објекте бјеловарског гранизона отпочео је у недјељно јутро 29. септембра 1991. године око 7:30 часова, а мало прије тога је дошло до првих сукоба код складишта муниције у шуми Беденик. Истовремено са нападом на војне објекте у самом Бјеловару, извршен је и напад на војно складиште у шуми Беденик у близини Бјеловара. Група опкољених војника, која је обезбјеђивала складиште пружила је тада одлучан отпор. Мајор Тепић није био спреман да прихвата све добре стране свог посла, а да, када дође вријеме да се коначно стане на црту и оружјем супротстави непријатељу, одустане од борбе и кукавички се повуче са попришта.

Није пристајао да се окористи привилегијама, а да касније побјегне са ”страшног мјеста”, незаинтересован за судбину и страдање свог народа и својих младих војника. Како је постало јасно да се складиште више не може одбранити, мајор Тепић је наредио свим војницима да се склоне на безбједно мјесто, како би могао да активира детонатор и уништи складиште муниције. Ову Тепићеву наредбу одбио је једино војник Стојадин Мирковић, који је наставио да дејствује из свог транспортера, након чега је био смртно погођен.

Након Мирковићеве погибије, када се увјерио да су остали војници на безбједном мјесту, мајор Милан Тепић је активирао детонатор, након чега је услиједила јака експолозија. Огромна бијела печурка и облак дима видјели су се чак до мађарске границе…

Приредио: Миомир Ђуришић

Чланак Херојство и храброст мајора Милана Тепића и Стојадина Мирковића се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov /

Председник СНСД Милорад Додик рекао је у Москви да ће сутра на састанку са руским председником Владимиром Путином разговарати и о будућим плановима сарадње.

Истакао је да ће анализирати и раније договорено.

Додик је истакао да су односи Републике Српске са Руском Федерацијом на највишем могућем нивоу, да се одржавају у оквиру стратешке сарадње.

„Република Српска подржава Руску Федерацију у њеним напорима да обезбеди стабилност и слободу“, рекао је Додик.

Додик је додао да је оправдан страх од ширења НАТО и да је тиме оправдана и Специјална војна операција у чему Русији жели да успе.

То што је председник САД Доналд Трамп позвао Путина на Самит Г20 у Америку, за Додика говори о томе да је Русија неазобилазна у свему томе и уколико се данас жели данас уредити свет онда Русија мора да седи за столом.

Због преваре Запада од Дејтонског споразума остале олупине

Додик је навео да су од Дејтонског споразума остале олупине, а разлог за то је превара Запада.

„Како је преварио на случају Минских споразума, тако је преварио и на приступу Дејтонском споразуму“, изјавио је Додик, преноси РТРС.

Додик је напоменуо да није успео план да се исто деси и у Русији, који нису успели да потчине.

„Ми смо свесни снаге Русије и подржавамо њене напоре да са земљама, без обзира на потенцијал, разговара на равноправним основама, за разлику од Запада где постоји тежња да се све стави у функцију протектората“, рекао је Додик.

Додик је подсетио да се Русија увек принципијелно понашала у Савету безбедности УН када је реч о Дејтонског споразуму.

Срби и Руси су братски народи

Срби и Руси су братски народи и на нама је да ту чињеницу претворимо у конкретне везе, изјавио је Додик током предавања на московском универзитету МГИМО.

„Са катедре МГИМО-а, институције која је деценијама ковала руску дипломатску елиту, послао сам јасну поруку: пријатељство Републике Српске и Русије није само историјска успомена – оно је стратешко опредељење за будућност“, написао је Додик на мрежи Икс.

Са катедре МГИМО-а, институције која је деценијама ковала руску дипломатску елиту, послао сам јасну поруку: пријатељство Републике Српске и Русије није само историјска успомена – оно је стратешко опредјељење за будућност.

Српски и руски народ су братски народи. То није фраза – то је чињеница потврђена вијековима. На нама је да ту чињеницу претворимо у још чвршће везе: у заједничке пројекте, студентске размјене, инвестиције, енергетску сарадњу. У све оно што грађани могу да виде и осјете.

Посебно сам поносан што Русија има радну групу за сарадњу са Републиком Српском. То је порука да Москва разумије ко смо и поштује нас као равноправног саговорника. А ми то умијемо да цијенимо.

Република Српска зна ко су јој пријатељи. И пријатељство се не напушта, оно се чува када је тешко. Русија и Република Српска својим односом то доказују.

— Милорад Додик (@MiloradDodik) September 28, 2026

Према његовим речима, српски и руски народ су братски народи и то је чињеница потврђена вековима.

„На нама је да ту чињеницу претворимо у још чвршће везе: у заједничке пројекте, студентске размене, инвестиције, енергетску сарадњу. У све оно што грађани могу да виде и осете“, додао је Додик.

Како каже, то што Русија има радну групу за сарадњу са Републиком Српском је порука да Москва поштује Бањалуку као равноправног саговорника.

„Ми то умемо да ценимо. Република Српска зна ко су јој пријатељи. И пријатељство се не напушта, оно се чува када је тешко. Русија и Република Српска својим односом то доказују“, закључио је лидер СНСД.

„Сви који се баве политиком добро знају за шта се Српска бори“

Након предавања Додик је изјавио да је и у Русији било тешко изградити односе и објаснити да неко зна где је Република Српска, али да данас сви који се баве политиком добро знају за шта се Српска бори.

Приметио је да је велики интерес младих у Русији да знају што више о Републици Српској.

Навео је је да је свака политика, посебно дипломатија успешна, ако је истрајна и принципијелна.

„Руска дипломатија данас је предводница“, нагласио је Додик.

Истакао је задовољство што на овом универзитету студирају и студенти из Републике Српске.

Подсетио је да му је ово други пут да долази на Московски државни институт за међународне односе и да ми је то посебна част.

„Наставак сарадње с Русијом je од великог значаја за политичку, економску и сваку другу стабилност и развој Републике Српске“, написао је на друштвеним мрежама Додик који је са премијером Српске Савом Минићем у Москви.

Делегација Републике Српске допутовала је ноћас у Москву , где ће током вишедневне посете обићи значајне институције и одржати низ важних састанака.

Посјета Москви још једном потврђује снагу и братске везе Републике Српске и Руске Федерације.
Наставак сарадње с Русијом je од великог значаја за политичку, економску и сваку другу стабилност и развој Републике Српске. https://t.co/SmuH4oNuKW

— Милорад Додик (@MiloradDodik) September 28, 2026

Централни догађај посете биће сусрет са председником Руске Федерације Владимиром Путином , заказан за сутра.

Чланак Додик у Москви: Српска зна ко су јој пријатељи, сутра с Путином о будућим плановима сарадње /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © 4FR

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсетио је да се данас навршава 31 година од злочина над 10 српских цивила у селу Вариводе код Книна за који нико није правоснажно осуђен, као и да тај злочин не сме да остане још један заборављени злочин над Србима.

Он је навео да истина о страдању Срба мора да буде део историјског памћења српског народа.

„Два месеца од завршетка злочиначке акције ‘Олуја’ убијени су недужни људи чија је просечна старост била око 67 година. Мали број Срба остао је у својим селима, јер нису могли или нису желели да напусте своја огњишта. Неки су поверовали позивима тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана да ће онима који нису ‘окрвавили руке’ гарантовати личну и имовинску безбедност“, рекао је Линта, а наводи се у саопштењу.

Наводи да је уместо тога 10 недужних српских цивила у Вариводама брутално убијено, као и да после више од три деценије за овај злочин нико није правоснажно осуђен.

„Хрватско правосуђе је покренуло поступак 1996. године. Током поновљеног поступка тужилаштво је 2002. године одустало од оптужнице, уз најаву нове истраге. До данас нема правоснажно осуђених за ликвидацију десет српских цивила у Вариводама. Такође нико није правоснажно одговарао ни за многе друге злочине над српским цивилима у околним селима, међу којима су Голубић, Гошић, Плавно, Отон, Мокро Поље, Уздоље, Жагровић и друга места“, рекао је Линта.

Оценио је да је то само један од многих примера који показују да је „хрватско правосуђе пристрасно“ и, како је рекао,  „у функцији проусташке власти у Загребу“. Поновио је да је један од начина да се злочини над Србима не забораве оснивање Меморијалног центра српских жртава на подручју бивше Југославије који би се плански борио у међународној заједници за истину о масовном страдању српског народа.

Подсећа и да је према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Вариводама живело 477 људи, од којих 472 Срба, два Југословена, један Хрват и двоје осталих, а да је према попису из 2021. године, у селу живела свега 61 особа, без ознаке националне припадности, од чега је само четворо било млађе од 40 година.

Чланак Годишњица злочина у Вариводама код Книна: Убијено десет цивила који у „Олуји“ нису отишли се појављује прво на ИСКРА.

Игор Додик, Фото: СРНА ©rtrs.tv

Републици Српској је најпотребније српско јединство у вези са виталним националним интересима и економском самоодрживошћу, изјавио је организациони секретар СНСД-а Игор Додик.

– Српска ће бити сигурна у себе и своју будућност онда када додатно ојачамо наше институције, када у потпуности контролишемо наше природне ресурсе и када наша економија буде толико јака да не зависимо од било чијих политичких уцјена – изјавио је Додик у интервјуу за „Политику“.

Говорећи о односима у БиХ, Додик је оцијенио да ће се они помјерити са мртве тачке тек када домаћи политички актери схвате да се рјешења доносе у Бањалуци, Сарајеву и Мостару, а не у страним амбасадама.

– Све док политичко Сарајево рачуна на то да ће им неко са стране прекројити БиХ по њиховој мјери и на штету Срба и Хрвата, имаћемо кризу – нагласио је Додик.

Истакао је да је кључ успјеха потпуни повратак Дејтонском споразуму и унутрашњи дијалог без уплитања нелегитимних страних фактора и ОХР-а.

Он сматра да је потребно промијенити сам приступ и да се схвати да је поштовање уставне позиције Републике Српске нулти услов за било какав договор.

– Ми смо за договор, али искључиво за договор равноправних конститутивних народа. Све изван тога је илузија која само продужава политичку кризу – указао је Додик.

Нагласио је да СНСД не нуди празно обећања, него конкретне резултате као што су сигурне и редовне исплате пензије и плата, као и заштита имовине Српске од отимања и наставак великих инфраструктурних пројеката.

– У овом глобалном невремену потребно нам је сигурно вођство, а не политички авантуризам. Повјерење тражимо да бисмо наставили да градимо, а не да бисмо експериментисали са судбином народа – истакао је Додик.

Као главне аргументе СНСД-а за бираче, навео је институционалну стабилност, економску сигурност и чињеницу да једино садашња владајућа коалиција има снагу да заштити Републику Српску.

– Са једне стране, имате СНСД са људима који су доказали да знају да воде институције и чувају Српску у најтежим глобалним околностима, а са друге политички експеримент и несигурност – навео је Додик.

Говорећи о утрци Саве Минића и Бранка Блануше за предсједника Републике Српске, Игор Додик је рекао да је Минић човјек са огромним политичким и оперативним искуством који је руковођењем Владом и министарствима доказао да посједује јасан план, визију и енергију да води Републику Српску у кризним временима.

– Основна разлика између њих двојице се најбоље видјела по томе што Блануша није смио да дође на ТВ дуел. Ми нудимо стабилност и људе који држе ријеч, док опозиција нуди празне приче без икаквих рјешења за економију и без храбрости да изађу на црту и одбране ставове пред јавношћу – навео је Додик.

На питање шта за њега значи суверенизам, одговорио је да то није апстрактан појам, већ су то изграђени ауто-путеви и енергетска независност, стабилне институције.

– То је и право да с поносом држимо главу горе и кажемо ко смо и шта бранимо. Суверенизам је свето право да сами доносимо своје одлуке о својој судбини, својој земљи и са својим новцем, без тога да нам ико са стране диктира како ћемо да живимо – објаснио је Додик.

Према његовим ријечима, генерација која је стварала Републику Српску урадила је најтежи дио посла, а да мисија његове генерације је да побиједи у економским, технолошким и информационим биткама 21. вијека.

– Притисци и санкције којима смо изложени нас не плаше, већ додатно мотивишу да будемо сложнији паметнији и одлучнији у заштити Српске – рекао је Додик.

Говорећи о састанцима српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић у САД, Додик је оцијенио да је Цвијановићева остварила изузетан дипломатски успјех који представља круну напора да се глас Републике Српске чује на најважнијим свјетским адресама.

– Доказали смо да су врата која су некада била херметички затворена за нас, сада широм отворена. Састанци које је Цвијановићева имала показују тектонску промјену у приступу америчке администрације. Америка сада уважава легитимне ставове српске стране и има избалансиран однос према народима у БиХ – навео је Додик.

Он је рекао да то за Републику Српску значи скидање дугогодишњег политичког притиска и отварање директног простора за долазак великих америчких инвестиција.

О свом недавном сусрету са Доналдом Трампом Млађим у Бањалуци и његовим ефектима рекао је да је та посјета показала да Република Српска није у изолацији и да има директан канал комуникације са људима из најужег круга администрације Бијеле куће.

– То је био политички, економски и дипломатски тријумф Српске, који је дошао као резултат нашег рада на грађењу пажљивих и стратешких односа. Трамп Млађи је препознао Републику Српску као стабилно мјесто за инвестиције у енергетику, инфраструктуру и нове технологије – навео је Додик.

На питање шта очекује на изборима 4. октобра, Додик је рекао да очекује велику побједу СНСД-а на свим нивоима.

– Мој једини циљ у овој кампањи је да СНСД оствари зацртани резултат и обезбиједи стабилну скупштинску већину која ће подржати нашег предсједника Саву Минића – навео је Додик.

Он је истакао да фокус републичке власти након избора мора бити на три кључне ствари, а то су агресивно оснаживање кроз нове институције, потпуна дигитализација јавне управе и снажна директна подршка домаћој привреди.

– Снажна породица, запослен човјек и сигурна Српска оно су на чему ћемо инсистирати од првог дана након избора – нагласио је Додик те додао да га презиме не штеди него обавезује да ради више, брже и одговорније од свих других.

Чланак Игор Додик: Српској најпотребније јединство о виталним националним интересима се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Срби у Мостару живе и на левој и на десној обали Неретве. Никада не желим рећи да је подељен. Фактички јесте, али ми га не доживљавамо тако, не живимо тако. Обнова Саборне цркве је као обнова Мостара, читавог града. Исто као што ми нисмо обновили цркву, није се обновио живот у граду. Без ове цркве и без Срба град Мостар никад неће наћи свој мир.

Овако за Спутњик говоре Срби који су се вратили у Мостар , град из којег је током последњег рата протерана готово читава српска заједница:

„Пуно је још неравноправности, наша деца не могу да похађају наставу на матерњем, српском језику, али смо за многе ствари успели да се изборимо. Без обира на све, овде се заиста осећамо као своји на своме. И јесмо на своме“.

Ово нам прича Сања Бјелица Шаговновић , рођена Мостарка. Вратила се из избеглиштва 2002. године, а данас је председница Српског просветног и културног друштва „ Просвјета “ Мостар.

Ишчупати из срца града све што је српско

На челу је важне мисије у граду са две националне, политичке и стварности свакодневног живота, граду у коме Неретва тече као линија поделе између Хрвата и муслимана .

У подељени град вратила се из избеглиштва 2002. године, тачно деценију од када су га напустили сви Срби , под, како каже, још неразјашњеним околностима:

„То је било у јуну када је и страдао велики број становништва, а све наше овде уништено и запаљено. Запаљена је, па минирана Саборна црква Свете Тројице, комплетна српска села, манастир Житомислић, Пребиловци… Хтело се потпуно уништити и ишчупати из срца овог града све што је српско “.

Срби нису постојали, ни на папиру

Пре рата у Мостару је живело око 23.000 Срба, 18 одсто од тадашњих 126.600 становника. Данас их је у граду и околним насељима свега 4.500 . Упркос свему што су преживели, воле свој град. Некада бројна, важна заједница, данас покушава да сачува свој језик, писмо, веру, културу и сећање.

„Језик и писмо, то је једна од највећих препрека да се већи број наших људи овде врати, јер деца не могу похађати наставу на матерњем . Нити могу да имају националну групу предмета, јер Срби до назад четири године нису заправо ни били признати Уставом овог кантона као конститутиван народ. Нисмо постојали, ни на папиру“, каже председник „Просвјете“.

Симбол обнове – црква Свете Тројице

Симбол српског живота у граду је Саборна црква Свете Тројице , чија се обнова доживљава као питање самог опстанка. Највећа црква на Балкану до краја 19. века, сравњена је са земљом кобне 1992.

Јереј Душко Којић , старешина храма, родом је из Сарајева, а Мостарац скоро седам година. Његова главна мисија је обнова светиње. Уверен је да без ње Мостар није Мостар, да град неће наћи мир:

„Просто, није могуће живети без толико припадника једне националне групе или вероисповијести који данас нису у Мостару. Многи не желе и неће да се врате док не виде обновљену Саборну цркву, јер је то за њих порука. Ако црква не може да обнови овакав национални споменик Босне и Херцеговине без подршке власти, немамо никакву подршку за обнову од власти Федерације и владе кантона у коме живимо, онда нема воље ни за повратак Срба“.

Отац Душко додаје да малобројни мостарски Срби достојанствено представљају свој народ у овом граду. Тренутно имају четири богослужбена места у којима се сваке недеље служи литургија. Иза грандиозне Саборне је стара црква Рођења Пресвете Богородице, недалеко је обновљени Житомислић , али и још две цркве у којима се окупљају.

„Постоји неки напредак у градњи наше заједнице. Ове године имамо 26 првачића уписаних у православну веронауку у школама у Мостару“, истиче са радошћу свештеник.

Поштуј Вележ и Зрињски – навијај за Звезду

Вероучитељ им је Његош Вељанчић из Прњавора. За Спутњик каже да га у овом граду пре свега држи послушност и благослов цркве, али и огромна љубав према послу и деци којој предаје.

Иако су групе мале, а услови специфични, у учионицама седе заједно деца различитих узраста , на часовима се ревносно учи богословље, али и српска историја и традиција:

„Пре свега инсистирам на српском језику и ћирилици , да знају ћирилицу, да пишу ћирилицу. Мислим да је богатство овог нашег поднебља да знамо оба писма, и читати и писати. Али опет, да знају наша деца овде да им је матерње писмо ћирилица“.

Вељанчић додаје да се деца којој предаје друже са свима, да нису гетоизирана, али да је Мостар ипак подељени град, па се, нажалост, идентификују са делом града у којем живе:

„Причам с њима да не треба да се тако идентификују да кажу, ја сам за Зрињски, не волим Вележ. Ја поштујем оба клуба подједнако док живим овде. Тако ће бити и на другом месту. А навијам за Звезду . Ми морамо да будемо фактор повезивања, да се не делимо на ову или ону обалу“, поручује вероучитељ.

Преживе се и затворена врата

Да би сачували језик, историју и културу, „Просвјета“ и Српска православна црквена општина покренуле су Просвјетину школу српског језика, историје и културе . Допунска школа ради викендом у комплексу Саборне цркве, у згради најстарије школе у Мостару.

„ Просвјета“ је обновила рад пре 12 година . Организује образовне и културне програме, Шантићеве вечери поезије, Светосавску академију, Божићни концерт и друге манифестације, које посећују сви Мостарци. Стипендија „Владимир Ћоровић“ помаже ученицима и студентима који су међу најбољима у граду.

„Наилазили смо на затворена врата , да негде не можемо одржати неки програм Шантићевих вечери, да не добијемо средства из буџета и још много тога. Међутим, преживи се . Идемо даље. Ово је наш град . Намеравамо овде живети, радити, одгајати своју децу. Наши корени у Мостару су јако дубоки. Видљиви, свуда око нас“.

Поп свих Мостараца и народ који памти

Генерације Срба у Мостару оставиле су траг који данашњи повратници покушавају да обнове. Однос државе је једно, а народа друго, кажу наши саговорници.

„Радују се да ме виде у Старом граду, кажу, ево, иде наш поп . И увек је борба у који дућан ћу свратити да попијем кафу. Увек је спреман, како је то једна рок група отпевала, филџан вишка . У том смислу немамо проблема, имамо заиста добре односе са комшијама, и наравно, са верским службеницима Исламске заједнице и Католичке цркве, имамо и заједничке пројете“.

Отац Душко каже да је циљ сарадње са другим конфесијама да оптерећеност ратом страдањима и жртвама остане у њиховој генерацији. Да деца имају светлију будућност у којој неће гледати једни на друге са мржњом:

„ Само у будућност и верујем , наравно, ишчекујући Царство Божије. Обнова Саборног храма, ако се деси за две године, биће још повратка у Мостар. Ако се деси за петнаест, биће и тад. Обнова храма уједно је и обнова вечног сећања, јер народу који не памти , историја се понавља “, закључује отац Душко Којић.

Чланак Остајте овде! Спутњик у подељеном граду: Где само Срби живе на обе обале са којих су – протерани се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Највише ме је погодило када су растављали децу од родитеља – све погађа: шта су нам само радили, прича кроз тешке уздахе Анка Ранђеловић, једно од деце која су преживела усташке логоре смрти, после пројекције филма Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – дјеца Козаре“. Све је тако било, само још и горе, додаје она.

Када је дошла у логор 15. августа 1942, Анка је имала свега дванаест година. Са њом у логору били су и њени млађи брат и сестра.

Многи од њих изгубили су све рођаке, браћу сестре и родитеље у Јасеновцу. Њих дванаестро, више од осам деценија касније, присуствовало је пројекцији филма Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – дјеца Козаре“, уприличеној само за њих. Њихове реакције после пројекције филма биће забележене у посебном документарном филму под називом „Чувари истине“. Идејни творац пројекта је новинарка Весна Југовић.

Управо Анкине речи можда најбоље објашњавају због чега је за преживеле жртве усташких концлогора организована посебна пројекција, јер, оно што за публику може да буде историјско сведочанство или уметничка импресија редитеља, за Анку и њене сапатнике део је личног сећања. За њих пројекција је била посебан догађај јер „Децу Козаре“ нису гледали као обична публика; гледали су причу у којој су препознавали делове сопствених живота.

Да је у филму приказан сав ужас, трајао би двадесет сати

Милинко Чекић, рођен у Козарској Дубици, у Поткозарју, подручју које је нарочито тешко страдало током усташког терора, сматра да је Зафрановић урадио оно што ниједан филмски уметник пре њега није успео.

„Било је доста снимака о Јасеновцу, али сви су некако околишили да кажу праву ствар. Оно што мени мањка, када је у питању филм, али ја то разумем – мало је сцена жртава, али онда би филм трајао двадесет сати, а не четири. Он се потрудио да прође кроз цео пут Козаре: заробљавање, Јасеновац, Јастребарско, страдања, ослобођење. То је дуг период за један филм“, наводи Чекић.

Највише су га погодиле аутентичне сцене деце из логора у Сиску, јер је и сам био једно од те деце.

„Искрено говорећи, доживео сам много горих сцена и на Козари и у Јасеновцу и у Сиску. Он (Зафрановић) то није могао ни да зна, ни да нађе снимке тога, па ни да прочита“, додаје Чекић.

Ми Срби лако заборављамо

Филм је веродостојан и требало је да буде снимљен одмах после рата, али ми Срби смо добри па заборављамо лоше ствари, каже Гојко Рончевић, рођен 1935. на Кордуну, у селу Бовић код Карловца.

„Ништа ме није изненадило, он је реално снимљен. Знам јер сам ја све то прошао – мени су убили целу породицу. Оца су ми заклали, убили су ми мајку, малог брата од три године, старијег брата (имао је девет година) и сестру од тринаест година. Један брат ми је преживео. Усташа га је јурио да га закоље двеста, триста метара, па када је прешао неки поток, усташа није хтео да се прља, па је пуцао и ранио га. А ја сам после доспео у логор Јастребарско“, прича Рончевић.

Филм се бори против лажи о Јасеновцу

Идеја Весне Југовић била је да, како каже, реакције преживелих буду сачуване и забележене у тренутку када је њихов број све мањи.

„Моја пријатељица Јелена, која има 95 година и која је преживела Јасеновац, звала ме је у тренутку када сам седела поред Лордана Зафрановића и тада сам дошла на идеју да предложим Лордану да окупимо преживеле логораше“, испричала је Југовићева за Спутњик.

За њу је бележење њихових реакција важно и због начина на који се данас говори о Јасеновцу и његовим жртвама.

„Најважније од свега је да, у време када се смањује број жртава Јасеновца, од 600.000 на 47.000, у моментима када нестају експонати, артефакти трагичног убијања, у моменту када се нацизам буди, могуће је очекивати да ће у неким будућим временима, без овог документарног материјала, неко рећи да је Лордан Зафрановић све то измислио, да је то ‘уметничка прича’, да то није било тако него онако како то представљају разноразни хрватски историчари и политичари који кажу да је то био радни логор у коме је свирала музика… Дакле, апсолутне лажи би могле да прођу без овог данашњег снимања“, каже Југовић.

Лордан Зафрановић је највећи хрватски патриота

Главна идеја је, према речима Бориса Кнежевића, потпредседника Удружења логораша Јасеновца и њихових потомака да се покаже да и даље постоје живи сведоци онога о чему говори „Златни рез ’42 – дјеца Козаре“ и да морамо да чувамо истину – зато се, каже он, филм и зове „Чувари истине“.

Истина мора да буде изнесена, она је тако болна и толико стравична и не постоји разлог да се било шта измишља, наводи Кнежевић.

„Захваљујемо Лордану Зафрановићу, који је жртвовао свој живот, свој боравак и Хрватској, који је највећи хрватски патриота јер покушава да освести те неке који одлазе на концерт Томпсона са покличом ‘За дом – спремни!’. Лордан Зафрановић је човек који је цео свој живот посветио скидању те црне кошуље, те усташке униформе, крваве униформе како он каже, и њега је срамота као човека за све оно што се догодило тамо“, истиче он.

Добро је што је за преживеле логораше организована посебна пројекција Зафрановићевог филма. Премијере имају свој ритуал и добро је што ће преживели логораши моћи да филм погледају сами, као и да после тога кажу своје утиске, наводи филмски критичар Слободан Зечевић.

„То је за њих једна животна траума која се сад завршава једним великим филмом. Тај филм је велики, не само што обележава ову тему, него због тога што је то једно велико уметничко дело које отвара низ егзистенцијалних питања, не само за наш народ, него за целу Европу и цео свет, јер то једна дубока рана нанесена целој цивилизацији. Она се директно тиче нас, али се у ствари директно тиче и целог света, поготово данас, када се та рана на неки начин отвара, не само доласком овог филма, него ревитализацијом нацизма уопште, а нарочито у нашем најближем суседству и нарочито од оних који су директно одговорни за трагедију у Јасеновцу“, закључује Зечевић.

Чланак Све је тако било, па и горе! Потресна пројекција Лордановог филма — пред преживелима усташког зла се појављује прво на ИСКРА.