© Credit Oleksii Liskonih

Охрабрио бих Црну Гору да се мање фокусира на Србију и Русију, а више на реформе које ће привући западне инвестиције и додатно учврстити њено место као дела Запада, саветовао је Подгорицу отправник послова у Амбасади Сједињених Америчких Држава Мајкл Киз. 

Одговарајући на питање „Вијести“ „да ли је америчка администрација потценила утицај Србије и Русије у Црној Гори након 2020. године, како данас посматра концепт ‘српског света’ у односу на стабилност Црне Горе и региона“, Киз је рекао да би грађани Црне Горе требало да мање да брину о Србији и Русији, а више о реформама.

„Црна Гора има пријатеље на Западу на које може да рачуна, укључујући и Сједињене Америчке Државе, а њена будућност зависиће мање од спољних актера, а више од одлука које донесу њени грађани. Време ради у корист Црне Горе, али време за деловање је сада“, истакао је.

Он је похвалио „Војску Црне Горе да је стекла изузетну репутацију унутар НАТО-а“.

„Можда је малобројна, али је веома способна и остварује резултате који превазилазе њену величину. Грађани Црне Горе имају разлога да буду поносни на своју војску“, казао је Киз.

Навео је и да су „САД неутралне по питању приступања Црне Горе Европској унији“. 

Чланак Амерички дипломата саветује Подгорицу: Мање брините о Србији и Русији се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Александр Полегенько /

У Залазју код Сребренице обележене су 34 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони убили припадници муслиманских снага.

Поред већег броја грађана, парастосу су присуствовали потпредседник НСРС Петко Ранкић, изасланик српског члана Председништва БиХ Марко Милисав и министар саобраћаја Зоран Стевановић.

Парастосу су претходиле посете породицама страдалих Срба, војничком гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама, где је положено цвеће и одата почаст погинулим.

Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана у сребреничким и братуначким селима нестала су 22 Србина, од којих је 10 случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.

Посмртни остаци страдалих су после више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док су двојица војника пронађени обезглављени на сметлишту, ексхумирани, идентификовани и сахрањени раније, преноси РТРС.

Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживео и нико није одговарао за њихова убиства.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња, још нико није одговарао.

Чланак У Залазју код Сребренице обележене 34 године од страдања Срба — злочина без казне се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

Председник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да би БиХ могла да опстане када би све одлуке високих представника биле укинуте правним актом.

– Тада би се у БиХ могло нешто постићи дијалогом – рекао је Додик у интервјуу руској новинској агенцији РИА Новости.

Истакао је да је БиХ не треба никакав странац који би имао апсолутну власт.

– Парламенти и устави широм света борили су се против апсолутизма и монархија, али у нашој земљи су 30 година покушавали да поново успоставе неку врсту модерног `цара-краља` који се понашао као бик у продавници порцелана и стварао проблеме у унутрашњим пословима – рекао је Додик.

Нагласио је да Република Српска жели да високи представници нестану из БиХ јер већ 30 година стварају проблеме, те да је охрабрујуће да представници америчке администрације изјашњавају о потреби укидања ОХР-а и да домаћи политичари у БиХ сами доносе одлуке.

– Ово може бити охрабрујуће, мада се став САД донекле разликује од руског по питању временског оквира, јер они желе да затворе ОХР за једну до три године, док Русија и Српска желе да се то деси одмах – рекао је Додик.

Указао је да Република Српска и Русија нису прихватиле Кристијана Шмита јер га УН нису одобриле, нити његов рад.

Додик је оценио да је у одлуци Управног одбора Савета за спровођење мира да именује Луиса Кришока за вршиоца дужности високог представника видљива уобичајена ароганција Запада, јер Дејтонски споразум није предвидио такву функцију.

– Иако је неко раније тако називан, споразум то не предвиђа. С друге стране, јасно је да Американци имају један приступ, а Европљани потпуно другачији, због чега је настала чудна ситуација и појавила се нека врста `вршиоца дужности` – рекао је Додик.

Он је истакао да је такође потребно укинути такозвана бонска овлашћења високог представника.

– Од самог почетка, то је била злоупотреба овлашћења. Оно што није оправдано законом не може имати правне последице – рекао је Додик.

Међународну кампању „Упознајте српско страдање“, која је стартовала у Њујорку, назваом је делом укупног напора Срба да презентују чињенице, а не своје истине.

– Историјска је чињеница да је Србима било забрањено да презентују своје страдање или у случају да то негде успеју од тога су остали окретали главу – нагласио је Додик.

Истакао је да је данас нешто другачија ситуација и у самој Америци, где је основни наратив заштита хришћанских вредности у свету и борба за очување хришћанства.

– И у томе амбијенту, верујем, да ће далеко више имати продора та презентација него што би имала да смо је радили за време администрације Џозефа Бајдена, који није чинио ништа да помогне Србима – додао је Додик.

Указао је да је неко смислио да на крају грађанског рата у БиХ фаворизује лаж о томе да су Срби побили 300.000 муслимана и силовали 60.000 муслиманских жена.

– Сада сви знају да је то лаж – поручио је Додик.

Према његовим речима, у тој атмосфери лажи против српског народа направљена је атмосфера за политички споразум који се зове Дејтонски, који је искључиво имао намеру да привуче Србе.

– БиХ је за нас зла коб и не може да буде наша оријентација. Наша слобода се зове Република Српска и Србија, и ми ћемо наставити да се за то боримо – поручио је Додик.

Немогуће је, како је рекао, да су у праву они који желе да потлаче Србе, а да није у праву српски народ који се бори за сопствену слободу, без жеље да потлачи друге.

Подсетио је да је Сена Узуновић, острашћена фундаменталисткиња и муслиманка, која је судила њему као председнику Српске за ништа, била помоћник команданта такозване Армије БиХ за правна питања у Коњицу, баш у време када је убијено сво српско живље у Брадини.

– Она је по закону била дужна да тај злочин процесуира и пресуди. Касније је прешла на суд и ослободила те починиоце, да би се они појавили у Хагу, који их је осудио за тај злочин. Значи, Узуновићева је прекривала злочине – навео је Додик.

Наводећи да је њему суђено што „не поштује странца“, Додик је рекао да би у случају да је попустио пред Кристијаном Шмитом значило да су безвезе погинули Срби на Козари, те упитао какав би он био Србин, Козарчанин или Поткозарчанин да је био поданик Шмита.

– Зато нисам могао ниједног тренутка да прихватим такве лажи које су пласирали – додао је Додик.

Он је поручио да Република Српска данас боље стоји него икада до сада.

– Данас Република Српска има само један задатак – да буде окупљена око вредности која се зове Република Српска. И апелујем на сваког грађанина, и сваког човека у Републици Српској да се окупимо око Српске – навео је Додик.

Чланак Додик: БиХ је за нас зла коб, али може имати шансу ако правним актом буду укинута наметања високих представника се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ Aleksandar Antonić

Окружни суд у Љубљани изрекао је условну затворску казну од четири месеца, са роком провере до годину дана, патријарху српском Порфирију и Српској православној црквеној општини љубљанској због „мобинга“, односно злостављања на раду свештеника Жељка Лубарде.

Ако бисмо овај апсурд разлагали даље, ваља објаснити и да то значи да би српски патријарх, уколико у наредних годину дана почини неко кривично дело, могао да заврши у словеначком затвору на четири месеца. А можда и да за њим буде расписана потерница – црвена, дакако, у старој доброј традицији из неких других времена када нисмо били регион, него заједничка држава.

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве саопштио је јуче да ни патријарх ни његов пуномоћник нису били обавештени да је судски поступак уопште покренут, да се ради о кафкијанском процесу и бесмисленим оптужбама рашчињеног свештеника Лубарде чије су антицрквено деловање, како су навели, више пута разматрала највиша црквена тела СПЦ: Свети архијерејски Синод и Свети архијерејски Сабор. Словеначки суд занемарио је чињеницу да постављење на црквену службу и премештај парохијских свештеника спада у неотуђива канонска и Уставом Српске православне цркве прописана права надлежног епископа, наводи се даље у саопштењу Синода. У којем се сама пресуда описује као скандалозна.

О каквом се процесу, уствари, ради о томе су нас у наставцима средином марта ове године извештавали прозападни медији, одушевљени чињеницом да „еуропска“ рука правде сустиже „Првослава Перића“, како су га у тим текстовима ословљавали користећи патријархово световно име. Била је то још једна прилика за жестоку медијску кампању против СПЦ и њеног поглавара.

50 нијанси злостављања

Средином марта сазнали смо, дакле, захваљујући ревности прозападних медија увек спремних да баце први камен на српску цркву, да је државно тужилаштво у Љубљани поднело је Окружном суду оптужни предлог против патријарха српског Порфирија и Црквене општине Љубљана због злостављања на раду.

Патријарх се терети да је мобинговао бившег свештеника Жељка Лубарду и то у време док је био митрополит загребачко-љубљански, а разлог злостављања наводно је то што Лубарда није хтео да пред судом лажно сведочи у корист љубљанског пароха Перана Бошковића, који је био оптужен за проневеру црквене имовине.

Сам Лубарда је 2012. поднео кривичну пријаву против Бошковића и он је 2020. осуђен због проневере 33.000 евра, иако су га првобитно теретили за проневеру око 850.000 евра. Лубарда је више пута изјавио медијима да га је тада митрополит загребачко-љубљански Порфирије терао да повуче пријаву, да сведочи у корист Бошковића, што је он одбио и да је то разлог његовог прогона.

О целом овом случају пред љубљанским Окружним судом „ексклузивно“ нас је обавештавала Нова С која се позвала на свој увид у судска документа и за коју је о судском поступку говорио тада у марту и Лубарда. Српска православна црква није се тада оглашавала овим поводом, иако су новинари Нове С, као и Н1, сматрали да је од националне важности да српски патријарх јавно одговори бившем „запосленом“ зашто га је и како мобинговао јер је „открио криминал у СПЦ“ – што је као разлог злостављања на раду наводио Лубарда.

Н1 је чак тада констатовала да су сви пренели вест да је патријарх писао папи, Путину, Трампу и светским државницима да помогну да се заштити српски народ на Косову и Метохији од погубног тзв. закона о странцима, а да готово нико није пренео вест о подизању оптужног предлога против патријарха у случају мобингованог свештеника. Да ли су за Н1 те две вести имале исту тежину, насиље над целим једним народом и случај „злостављања на раду“, или је то жал што се медијског хајци против оптуженог „Првослава Перића“ заснованој добрим делом на посредним сазнањима и исказима странке у поступку нису придружили и други медији, тешко је проценити.

Случај, ипак, ту бисмо се могли делимично сложити, заслужује неострашћену пажњу и то пре свега због саме пресуде словеначког Суда за радна и социјална права, која је и омогућила подизање оптужног предлога пред Окружним судом у Љубљани, а онда и пресуду о којој нас је јуче обавестио Синод СПЦ.

Према ономе што је објављено у медијима, словеначки радни суд је 2020. године пресудио да је Жељко Лубарда претрпео злостављање на раду, а наведено је 50 конкретних случајева злостављања међу којима су и „забрана учешћа на богослужењима“ као освета због кривичног поступка против свештеника Перана Бошковића и „неоправдани премештаји“ на другу парохију у Словенији, а потом и у Хрватској који „нису били објективно условљени потребама службе, већ су имали субјективан карактер (губљење поверења), са циљем да га присиле да напусти службу“. Као пример мобинга, радни суд је утврдио и „забрану обављања свештеничких дужности“.

Канони словеначких судова

Словенија као секуларна држава је одвојена од цркве, а слично као и у већини европских земаља, својим законом о црквама и верским заједницама гарантује црквама да могу самостално да организују свој рад. Односно, да без учешћа државе рукополажу свештенике, одређују где ће они служити и разрешавају их дужности.

Црква је, са своје стране, дужна да поштује законе државе, што значи да државни судови могу да реагују у случајевима када дође до кршења закона, а злостављање на раду јесте кривично дело које гони држава. Ма колико необично било да се држава меша у радно-правне односе који највећим делом нису регулисани државним прописима, већ оним црквеним, суд, у теорији, може да разматра и утврди постојање кривичног дела „злостављање на раду“, односно мобинга.

Нејасно је, међутим, из материјала који су објављени у медијима, на основу чега је словеначки суд утврдио да је свештеник Лубарда „неоправдано“ премештен на другу парохију или да му је из „осветничких разлога“ забрањено да учествује у богослужењима и то у Загребу. На основу којих прописа или закона је држава утврдила да је дошло до прекршаја? Јер да би утврдила зашто је свештеник премештен, морала би да пред собом има одлуке црквених органа о томе, које су засноване на црквеним прописима о којима држава нема права да одлучује. Нити држава доноси црквене прописе нити се по њима води када доноси пресуде.

И да ли, ако државни суд има право да утврђује „незаконита“ премештења и забране богослужења, онда имају право и да врате бившег свештеника на посао, односно да одређују који ће свештеник служити на којој парохији и који, по налогу суда, може да служи литургију у цркви у Загребу. У другој држави, мада евроатлантско братској.

„Најтежи случај мобинга у историји словеначког правосуђа“

У вези са Жељком Лубардом постоје и одлуке црквених судова: њему је забрањено богослужење 2016, а Епархијски црквени суд Митрополије загребачко-љубљанске разрешио га је свештеничке дужности 2018, што је потврдио и Велики црквени суд.

У његову корист пресудио је Радни суд у Словенији те 2020. године и наложио Црквеној општини Љубљана да исплати Лубарди 13.000 евра одштете (нису га вратили на посао, зачудо). Након чега је Лубарда поднео кривичну пријаву против тада митрополита загребачко-љубљанског Порфирија на основу које се и разматрало покретање кривичног поступка против српског патријарха.

Прозападни медији инсистирају на томе да је ово „најтежи случај мобинга у историји словеначког правосуђа“, што је наводно утврђено у судским документима. Звучи крајње необично за државу која је 1992. једним потезом пера из свог регистра лица са сталним боравиштем избрисала више од 25.000 људи, махом српске националности. И оставила их преко ноћи без посла, стана, могућности да наставе свој живот у Словенији, да би им тек одлуком скупштине и то из 2010. године било омогућено да регулишу свој статус – што је учинило мање од половине избрисаних.

И Синод је у свом јучерашњем саопштењу, позивајући се на оцене правних стручњака, закључио да су изрицањем условне затворске казне патријарху српском Окружно тужилаштво и Окружни суд у Љубљани прекршили Споразум о правном положају Српске православне цркве – Митрополије загребачко-љубљанске, Закон о верским слободама и обавезујуће мишљење Уставног суда Републике Словеније, као и основна начела цивилизованог друштва, правне државе и владавине права, како су навели.

Упркос томе, како се додаје, српска црква неће предузимати правне кораке против овакве накарадне и скандалозне пресуде.

„Свети Архијерејски Синод је, имајући у виду напред наведено поступање тужилаштва и суда у Љубљани, умолио Његову Светост да не улаже приговор на пресуде Окружног суда у Љубљани и да, упркос чињеници да се њима пориче канонско устројство Цркве, ипак не учествује, као што ни до сада није учествовао, у кафкијанском процесу који је искључиво усмерен против угледа, устројства и достојанства Српске Православне Цркве и, посебно, против Патријарха српског“, закључује се у јучерашњем саопштењу Синода.

Чланак Јозеф К: Како је суд у Словенији изрекао условну казну српском патријарху се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ MILICA DŽEPINA

Козара је симбол свих српских страдања, рекао је председник СНСД-а Милорад Додик на обележавању 84. годишњице Битке на Козари.

„Чињенице о страдању су јасне.Овде су покупили преко 80.000 Срба, одвели их у Јасеновац и побили на најокрутније начине. Њихова политика је била трећину Срба раселити, трећину прекрстити и трећину побити. СПЦ нас учи да не заборавимо и опростимо, али ово се никада не може опростити“, истакао је Додик.

Јасеновац, додао је, никада није био квалификован на начин како то историја каже.

„И то је само једна од неправди према нашем народу. Република Српска је данас јединствена, за разлику од ондашњих времена, када смо имали два ослободилачка покрета, и то је чињеница коју су признали Американци и многи други“, навео је.

Он је нагласио да српски народ не сме заборавити своју прошлост.

Козара је симбол свих српских страдања и зато је важно да се овдје окупљамо.

Са Козаре је у логоре у Јасеновац одведено више од 80.000 Срба, гдје су убијани на најсвирепије начине у оквиру злочиначке политике Независне Државе Хрватске.

Српска православна црква нас учи да не… pic.twitter.com/7roMm88qQk

— Милорад Додик (@MiloradDodik) July 11, 2026

„Други народи око нас живе на наративу да су само они жртве, а Срби да су монструми. Они не признају ниједну нашу жртву, без обзира када је пала и колика је била“, нагласио је Додик.

Српски народ, како је истакао, зна да је егзекуција која се зове Хашки трибунал био основан да би се пресудило само Србима, преноси РТРС.

„Желели су нама да припишу кривицу на век векова. И зато морамо у нашој колективној свести да уградимо – један народ једна држава. Ако други могу то да имају, онда може и српски народ“, казао је и додао да „данас јачају снаге у свету које желе да чују и Републику Српску“.

Такође, Додик је изјавио да је међународна кампања у Њујорку под називом „Упознајте српско страдање“ део укупног напора Срба да презентују чињенице, а не своје истине.  

„Историјска је чињеница да је Србима било забрањено да презентују своје страдање или у случају да то негде успеју од тога су остали окретали главу – навео је Додик.

Додик је истакао да је данас нешто другачија ситуација и у самој Америци, где је основни наратив заштита хришћанских вредности у свету и борба за очување хришћанства.

„И у том амбијенту, верујем, да ће далеко више имати продора та презентација него што би имала да смо је радили за време администрације Џозефа Бајдена, који није могао ништа да помогне Србима“, навео је Додик.  Указао је да се неко смислио да на крају грађанског рата у БиХ фаворизује лаж о томе да су Срби побили 300.000 муслимана и силовали 60.000 муслиманских жена.

„Сада сви знају да је то лаж“, поручио је Додик.

Козара и Поткозарје постали су језгро отпора немачкој окупацији и усташком терору. Слободну територију и 80.000 цивила бранило је 3.500 партизана када су је 10. јуна 1942. напале десет пута јаче немачко-усташке снаге. Битка је трајала 45 дана. Током Битке на Козари убијено је око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.

Чланак Додик о Козари: Страдање Срба се не може опростити се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

СПЦ је саопштила да је Свети Архијерејски Синод примио информацију о скандалозној пресуди Окружног суда у Љубљани којом је патријарху Порфирију и Српској Православној Црквеној општини љубљанској изречена условна казна од четири месеца на годину дана и условна новчана казна од 10.000 евра на годину дана, а да се за поступак није знало

Синод наглашава да је тај судски процес још једна у низу бесмислених тужби које је против Српске Православне Цркве покренуо рашчињени свештеник Жељко Лубарда, који је, како се наводи, крајње нецрквено и недостојно понашање, започето још у време блаженог спомена митрополита Јована, наставио и док је патријарх српски Порфирије управљао Митрополијом загребачко-љубљанском.

Додаје се да су пресуде, на предлог Окружног државног тужилаштва у Љубљани, донете у скраћеном или тачније, по кратком поступку, а то тужилаштво никада није позвало патријарха да се изјасни о оптужним наводима, што је, само по себи, преседан своје врсте и речито говори о намери овог судског поступка.

„Посебно забрињава чињеница да су информације о овом судском поступку доспеле у поједине медије у Србији непосредно пред овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора, без сваке сумње у циљу вођења прљаве медијске кампање против Српске Православне Цркве и патријарха српског Порфирија“, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да су и Синод и Свети Архијерејски Сабор више пута разматрали антицрквено деловање овог рашчињеног свештеника и о томе донели више одлука, чак и пре него што је патријарх Порфирије, тадашњи викарни епископ јегарски, изабран за митрополита загребачко-љубљанског.

„Према оцени правних стручњака, Окружно тужилаштво и Окружни суд у Љубљани су, сходно образложењу пресудâ, занемарили чињеницу да постављење на црквену службу и премештај парохијских свештеника спада у неотуђива канонска и Уставом Српске Православне Цркве прописана права надлежног епископа.

Прекршени су Споразум о правном положају Српске Православне Цркве – Митрополије загребачко-љубљанске, Закон о верским слободама и обавезујуће мишљење Уставног суда Републике Словеније, као и основна начела цивилизованог друштва, правне државе и владавине права“, наводи се у саопштењу.

Због свега тога Синод је умолио патријарха Порфирија да не улаже приговор на пресуде Окружног суда у Љубљани и да, упркос чињеници да се њима пориче канонско устројство Цркве, ипак не учествује, као што ни до сада није учествовао, у „кафкијанском процесу“ који је искључиво усмерен против угледа, устројства и достојанства СПЦ и, посебно, против српског патријарха.

Чланак Скандалозна пресуда љубљанског Окружног суда против СПЦ и српског патријарха се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov /

Република Српска се противи уласку Босне и Херцеговине у НАТО, изјавио је Милорад Додик, председник Савеза независних социјалдемократа у интервјуу за РИА Новости.

„Европски пут је за нас одавно упитан. Придржавамо се политике неприхватања чланства у НАТО – одбацујемо га. Наставићемо ту политику“, рекао је Додик.

Са друге стране, како наводи, Европска унија води погрешну политику.

„Француски председник Емануел Макрон има веома скромну подршку, као и канцелар Фридрих Мерц у Немачкој. Други политичари су готово невидљиви. Они воде политику која губи на значају, јер је јасно да је политика садашње европске елите погрешна у питању учешћа у сукобу у Украјини и подршци једној страни – Кијеву“, оценио је Додик.

Он је напоменуо да ова политика не добија подршку јавности у Европи.

Додик је раније истакао да Запад покушава да прекине сваку комуникацију између Срба и Русије, а да се и НАТО и Европска унија залажу за исту ствар.

Чланак Додик: Република Српска се противи чланству БиХ у НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Никола Тесла

На данашњи дан, 10. јула 1856. године у Смиљану, у тадашњој Хабсбуршкој монархији, као син сеоског православног свештеника, рођен је српски научник и проналазач Никола Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји.

Иако је студирао електротехнику, никада је није завршио, међутим његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја човјечанства у 20. вијеку.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инстистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну. Овај научник је највише допринио науци и технолошком прогресу свијета као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Чувени проналазач је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као „Теслин трансформатор“, трансформатор без језгра, Теслину завојницу, или Теслин калем.

Средином 1882. године одлази у Париз, а 1883. године из Париза прелази у Стразбур гдје је направио први прототип индукционог мотора.

Године 1884. одлази у Сједињене Америчке Државе, гдје остаје до смрти.

Почиње да ради у Едисоновој компанији, коју напушта већ 1885. године и оснива сопствену компанију – „Tesla Arc & Light Co.“ Почиње да прави прве моторе и генераторе наизмјеничних полифазних струја.

Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генераторе и моторе. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера. Одмах потом Компанија Вестингхаус откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

У Питсбургу (1888-1889) са инжењерима Компаније Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.

Централа је комерцијално отворена 15. новембра 1896. године пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од свјетских чуда тога доба.
Следећу велику област његових истраживања чине наизмјеничне струје високих фреквенција и њихово дејство.

Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Један је од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, кољена и лакта. Први је истраживач који је указао на веома штетно дејство рендгенских зрака на организам при сувише дугом излагању зрачењу.

Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Без изума Тесле, једног од најпознатијих научника свијета, савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед.

По њему је једна јединица међународног „СИ“ система добила назив – мјера за магнетну индукцију „тесла“.

Овај свијет напустио је у јеку Другог свјетског рата, на самом почетку 1943. године. Сахрањен је 12. јануара на њујоршком гробљу, послије опела служеног у српској катедралној (саборној) цркви светог Јована Богослова на Менхетну.

Чланак На данашњи дан рођен је Никола Тесла, српски геније који је промијенио свијет! се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом/ Бранкица Ристић

Хрватски председник је драматично на самиту НАТО причао о борбеној моћи Србије као да је желео да упозори ову војну алијансу да се припази а запрао се иза тога крије покушај Хрватске да Србију прикаже као безбедносну претњу у региону, каже професор Митар Ковач.

Хрватски председник Зоран Милановић каже да jе „ морао“ да на НАТО самиту у Анкари обави „своју дужност“ и отвори питање наоружавања Србије уз напомену да ће и Хрватска нешто морати да предузме тако што ће се опремити нечим сличним.

Забринута Хрватска

Милановић је истакао и да му је „чудна“ политика наоружавања Србије па је стога поставио питање на које жели одговор о „процена претње“ и како ће набављено оружје бити искоришћено.

Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума, каже да оваква изјава има за циљ да Србију представи као безбедносну претњу у региону и да на конто тога Хрвати „искамче“ које наоружање од НАТО-а за себе.

„Нажалост, постоји та константа неког непријатељског понашања и деловања руководилаца хрватске државе од грађанског рата, па до данас према нама. Било је различних периода стишавања мало тих тензија, али то непријатељско деловање и понашање није никад престајало. И сада када и међу Андреjем Пленковићем и Зораном Милановићем постоје та трвења од када обављају дужност премијера и председника Хрватске, они су били сагласни само по том питању односа према Србији, у смислу условљавања пред институционалним органом Европске уније, НАТО компромитовања и тако даље. Тако да се ово уклапа у њихову стратегију односа према држави Србији,“ каже Ковач.

Наш саговорник додаjе да је брига Загреба за оружане снаге Србије почела са набавком рафала и карактеристикама оних које је набавила Хрватска, и оних који треба да дођу у Србију.

Хрватска се заборавила

„Сада под тим утиском и притиском домаће јавности они се утркују ко ће бити већи ратни хушкач против Србије и ко ће експлицитније указивати на тај проблем. Тако да ово што је Милановић тражио јесте намера да се компромитује Србија, њена улога у региону, да се она прикаже као милитантна држава која се припрема под наводницима за неке ратове и која је извор небезбедности, посредно према оним народима, државама с којима постоји проблем. А Хрватска очигледно сматра да постоји проблем, јер је прогнала преко 450, неки наводе и 550.000 Срба у току трајања грађанског рата, не само у Олуји и у Бљеску са простора Републике Српске Крајине, него и на простору унутрашње територије Хрватске,“ подсећа он.

Ковач напомиње да им очито није био довољан тај тихи геноцид над Србима у Хрватској, него и даље чине све да прикажу Србе као одговорне и за тај историјски период, али и сада као реметилачки фактор.

„Такође, Хрвати имају проблем са Републиком Српском, иако то јавно не исказују у тој политичкој димензији, јер тај „гладни стомак“ Хрватске, они желе да надоместе Федерацијом Босне и Херцеговине, у складу са стратегијом Фрање Туђмана која је подразумевала делове територије у РС. Крајина као део западно од коридора не уклапа се у дугорочну стратегију Хрватске према Босни и Херцеговини и према Републици Српској. Мислим да ту негде они не желе војно јаку Србију, која би штитила српске интересе западно од Дрине, али и која би штитила српске интересе у пограничним територијама са Хрватском, пре свега Барање и западног Срема,“ каже Ковач.

Загреб забринут за НАТО

Он напомиње да је НАТО упознат са набавком српског наоружања по дефолту, јер смо чланови Партнерства за мир – програма НАТО савеза што Милановићеве речи чини помало смешним јер испада као да Хрватска упозорава НАТО на војну снагу Србије.

„ То је исто као када би ми веровали да НАТО није умешао у прсте у војни савез Албаније, Хрватске и тзв. државе Косово, што је прича преко које Хрватска изражава директан анимозитет према Србији и српском народу, и гледа где год је могуће да загорча положај и ситуацију Србије. Дакле, то са Косовом знамо да је њихов тројни споразум који је антисрпског карактера. Исто као што смо видели и видимо да jе и она војна вежба на Слуњу приказала технику коју ће Хрватска донирати Приштини -оклопна возила које није дала Украјини. Јасно је да тај савез има различите димензије које нису само увежбавање, вежбе, војно-техничка сарадња него и наоружавање,“ каже Ковач.

Милановићу је засметала и сарадња Србије и Израела у војној области па jе напоменуо да имамо и израелске далекометне ракете с дометом од неколико стотина километара, при чему је подсетио да су Израелци и стратешки партнери Хрватске.

Чланак Хрватско упозорење НАТО пакту: Пазите! Србија је оружана сила се појављује прво на ИСКРА.

Милановић

Предсједник Хрватске Зоран Милановић оцијенио је да између Хрватске и Црне Горе не постоје озбиљне препреке које би оптерећивале односе двије државе, наводећи да питање школског брода „Јадран“ није од пресудног значаја, док би питање разграничења требало ријешити. Истакао је и да са предсједником Јаковом Милатовићем и премијером Милојком Спајићем има добру комуникацију.

„Тај брод је грађен у вријеме Карађорђевића. На њему су пловили Титови морнари. Био је регистрован у Сплиту и сада га Хрватска потражује. У реду, и ја се прикључујем том зборном пјевању – ево, то је хрватско, вратите нам то. Јер вама у Црној Гори то ионако ништа не значи. Али да је то баш нека важна ствар, е богами није. Дакле, то је банализовање односа између двије државе и два народа“, рекао је Милановић.

Према његовом мишљењу, питање границе је оно које би требало ријешити.

„Границе – то би требало ријешити. То питање годинама функционише, али сада је ствар снаге и кредибилитета власти у Црној Гори да то апсолвира и да политички прође неокрзнута, јер ће увијек бити оптужби да је неко издао Превлаку. Јасно је шта је хрватско, а шта црногорско“, рекао је хрватски предсједник.

Говорећи о могућности да Хрватска блокира европски пут Црне Горе уколико отворена питања не буду ријешена, Милановић је рекао да одговор на то питање треба тражити од хрватског премијера Андреја Пленковића.

На питање о другим отвореним темама, попут обештећења логораша и питања Мориња, Милановић је казао да би „нека геста требало да постоји“, али је нагласио да између двије државе има много више тема које их повезују.

„И поново подвлачим да у Црној Гори имам саговорнике – предсједника Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића. Са Спајићем сам јуче дуго разговарао, и та врста комуникације је добра“, поручио је Милановић, преноси РТЦГ.

Чланак Милановић: „Вратите нам ‘Јадран’, вама ништа не значи“; Превлаку треба ријешити, зна се шта је хрватско се појављује прво на ИСКРА.

Скупштина Црне Горе подржала је покретање поступка промјене Устава гласовима 74 од 77 присутних посланика, док су три представника Демократске народне партије била против. Предсједник ДНП-а Милан Кнежевић навео је да приједлог не може да подржи јер њиме нијесу предвиђени српски језик као службени, тробојка као народна застава и двојно држављанство.

„Манипулација која је довела до тога да српски народ буде обесправљен“

Оцјењујући да садашњи статус српског језика – језика у службеној употреби, равноправног са албанским, хрватским и бошњачким – није прихватљив, професор Антић рекао је да је ријеч о „манипулацији која је довела до тога да српски народ буде обесправљен и сегрегиран“.

Упозорио је да измјену идентитетских одредби чине готово недостижном високи услови које прописује Устав.

„Потребне су двије трећине Скупштине, а за те идентитетске законе неопходно је да се спроведе референдум и да се на том референдуму добије за Црну Гору недостижних 350 хиљада гласова“, навео је Антић, додајући да не сматра добрим да Србија као матица „било шта учини да Србе подијели у Црној Гори“.

Антић је поставио и питање каква је то Европска унија у коју се улази ако се положај Срба не ријеши. „Ако Европску унију неко схвата као краву музару и као нову Аустроугарску, не треба да иде тамо“, рекао је он.

„Али хајде да кажемо овако: ако дајете другим народима права, а једном не дајете, то је кршење људских права“, указао је Антић и навео да Срба у Црној Гори има између 34 и 35 одсто и да већина грађана говори српским језиком.

„Европска унија има механизам идеолошког цензуса“

Професор Копривица оцијенио је да су црногорски Срби морали да поставе ово питање као услов. „Требало би да та већина која се изјашњава као Црногорци, којима српска идентитетска питања нијесу релевантна, нађе начин да укључи у тај аранжман и црногорске Србе“, рекао је Копривица.

Ukazao je na, kako je rekao, zakonitost koja se ponavlja kad god se Srbi približe vlasti. „U onoj mjeri u kojoj se Srbi, i to ne samo u Crnoj Gori, približe vlasti, Evropska unija ima mehanizam jedne vrste ideološkog cenzusa. Dakle, da uslovi da, ako hoćete da učestvujete u vlasti, morate da odustanete od nekih bazičnih identitetskih pitanja“, istakao je profesor.

Podsjetio je i na sporazum iz 2020. godine, nakon izlaska tadašnjeg mandatara Zdravka Krivokapića iz njemačke ambasade, u kojem je, kako je naveo, bilo predviđeno da nova vlada neće pokretati osjetljiva identitetska pitanja, uključujući pitanje himne i zastave.

„Pitanje himne i zastave Crne Gore ipak je eminentno unutrašnje pitanje“, ocijenio je Koprivica, zaključivši da se pokazivala sklonost da se Crnom Gorom upravlja tako da Srbi ostanu marginalizovani.

„Konsenzus je moguć samo zahvaljujući spoljašnjem pritisku“

Копривица је оцијенио да је висок степен сагласности у Скупштини био могућ само због притиска споља.

„Ситуација да су од 77 посланика 74 гласала за, била је могућа само захваљујући спољашњем притиску. Нема другог објашњења за овај, под знацима навода, консензус осим притиска Брисела“, сматра Копривица.

Указао је и на, како је рекао, очигледну дискриминацију по питању двојног држављанства.

„Муслимани могу имати двојно држављанство са БиХ, Хрвати могу са Хрватском, Албанци могу са Албанијом, али Срби не могу са Србијом“, навео је Копривица, додајући да управо на тим двоструким стандардима почива Европска унија као заједница вриједности.

Оцијенио је да су Срби, како је рекао, „жртвовали своја колективна права зарад нечега што је некаква магла европских вриједности“.

„Црногорска мањина у Србији утицајнија него у Црној Гори“

Говорећи о односима са Србијом, Антић је оцијенио да проблем лежи и у неспособности да се у самој Србији пацификују они који дјелују против Срба у Црној Гори.

„Ми нијесмо успјели овдје да пацификујемо црногорску мањину у Србији. Ми на Врачару и Старом Граду имамо људе утицајније него Србе у Црној Гори, који раде против Срба у Црној Гори“, рекао је Антић.

Указао је и на, како је навео, криминалне кланове. „Нијесмо успјели да срушимо, у политичком смислу, два засеока из околине Котора који овдје владају криминалом и подземљем“, рекао је Антић, оцијенивши да тек након тога – уз стварање сталних фондова – Србија може да помаже.

На то је Копривица примијетио да то нијесу идентитетска, него „кривичноправна питања“.

Антић се сложио да јесте тако, али је остао при ставу да Србија прво мора да буде матица да би могла да поставља услове.

Као примјер рјешавања сличних ситуација навео је Бошњаке у Новом Пазару, који су, како је рекао, одустали од отцјепљења, али се и даље боре за свој регион.

Према његовим ријечима, захваљујући присуству у власти данас „70.000 Срба ради“, па је упозорио да не треба рушити оно што је постигнуто.

„Помоћ из Србије је добродошла, али не смије да буде условљавана“

Копривица је поручио да су црногорски Срби довољно политички свјесни да их нико из Београда не мора координисати.

„Помоћ из Србије је добродошла, али не тако што ће се условљавати подршком актуелним властима“, рекао је Копривица, додајући да не би смјело да буде размимоилажења око базичних питања, макар се по неким појединачним питањима ставови Београда и Срба из Црне Горе разликовали.

Копривица је оспорио легитимитет саме државности Црне Горе. „Црна Гора је 2006. године добила државност која заправо није државност, на покраденом референдуму“, рекао је Копривица.

Иако је признао да је положај Срба послије 2020. осјетно бољи, упозорио је да из тога не слиједи да треба да одустану од темељних националних интереса. „То што је сада доста боље него некада не значи да је добро“, закључио је Копривица.

Чланак Српски језик у Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Марија Савић

Већином гласова Скупштина Црне Горе изгласала је покретање процедуре за измене Устава везане за Судски и Тужилачки савет и Централну банку, док је питање српског као службеног језика прескочено. Ако не буде уставних измена око употребе језика званично ће у ЕУ ће бити признат црногорски, а остали језици у Црној Гори па и српски неће имати значаја.

Ово за Спутњик каже историчар Богдан Живковић, објашњавајући шта се конкретно, према изгласаном предлогу, мења у Уставу Црне Горе .

Измене у складу са ЕУ захтевима

Како истиче, промене везане за Судски и Тужилачки савет и Централну банку Црне Горе у суштини су исто оно што је својевремено спроведено и у Србији на захтев Европске уније, чиме се у суштини даје већу независност судству како би се уклопило са правилима у ЕУ и то су главне измене у Уставу по овим питањима.

„Оно што се заправо закомпликовало ван тог јасног пута где је Црна Гора близу Европске уније, где европски функционери могу да окупе све црногорске партије и дају им директиву да промене Устав је јасно. Али оно што је било проблематично јесте да ли је било време да се још нешто у том Уставу промени осим онога што је тражила Европска унија. И ту је дошло до спорења између српских страна. Дакле, са једне стране Милан Кнежевић, који представља Демократску народну партију, дакле српску странку коју је у опозицији, сматрао је да је време да се измени и квалификација језика у Уставу. Да се подсетимо, у Уставу Црне Горе стоји да је црногорски службени језик, а да су у службеној употреби српски, босански, албански и хрватски језик. Он је сматрао да је време да се то промени. Његово тумачење је да је за то довољна само двотрећинска већина, јер је то допуна Устава, дакле двотрећинска већина у парламенту. Друга тумачења сматрају да то ипак није тако, већ да је то измена Устава, и да по том члану није довољна само двотрећинска већина, већ да је мора и да 60 одсто свих бирача на референдуму то потврди,“ објашњава Живковић.

Без договора око језика

С друге стране, додаје он, други део српских странака које су у власти, пре свега Андрија Мандић, пошто немају довољну подршку других странака да реше питање промене тог дела Устава о језику и да српски језик постане званични језик Црне Горе, гласале су за ове техничке измене које је тражила Европска унија.

„Нису покретале питање језика, сматрају да није време сада за то и да нема довољно политичке воље за то и рекли су да ће сачекати улазак Црне Горе у Европску унију да се то покрене. То нам поставља два питања: прво је који ће онда бити званични језик Црне Горе у Европској унији – вероватно ће бити црногорски ако Црна Гора уђе у Европску унију. Са друге стране, то поставља веће питање – шта да раде Срби у Црној Гори. Дакле, имамо ту две опције, једну оличава Мандић, а то је – хајде да будемо власт, хајде да утичемо на власт, хајде да запошљавамо наше људе, хајде да утичемо на институције културе, науке, економије… Али то значи многе компромисе, као што је, на пример, овај где се не може изменити чак ни овај део Устава о језику, иако највећи број грађана Црне Горе по последњем попису говори српским језиком. Са друге стране, солуција коју представља Кнежевић то је да се не улази у труле компромисе, да се остане у опозицији, да се чувају неке идентитетске црвене линије, али онда остаје питање да ли она има икакав плод, осим да будете у опозицији и да мислите да сте у праву. То је једна велика дебата а оно што је за нас у Београду највећа вест јесте та подељеност српског политичког корпуса у Црној Гори,“ каже он.

Црногорски језик ће бити признат у ЕУ

Што се тиче употребе језика, српски или црногорски се по новом разликује и по словима, дакле, не може бити исто, а како ће се водити и користити у службеној употреби, Живковић каже да та дилема остаје.

„За сада у суштини мислим да то је само питање како ће именовати у Црној Гори тај језик који користимо. Црногорски језик по њиховим правилима може да се пише и без та два додатна знака тако да је то више политичка ујдурма која нема везе са лингвистиком. Дакле, и даље ће у Црној Гори остати у суштини да ће се тај језик службено пре свега називати црногорским али свако има право да га назове и српским, ако жели. Али оно што је битно заправо и где ће бити једина важност ако Црна Гора уђе у ЕУ што ће званични језик Црне Горе бити црногорски језик и он ће добити међународно признање. Неће бити, дакле, свих ових других језика који се помињу у Уставу Црне Горе да су у оптицају већ само црногорски језик. То је једино што је овде важно. Али са друге стране морамо рећи, и ја лично сам склон тумачењу, да ако ми погледамо Устав Црне Горе, да би се променио језик где је потребно и 60 одсто подршке на референдум, мислим да је то сада тешко оствариво, тако да је питање да ли се уопште сад може нешто учинити по том питању,“ констатује наш саговорник.

Хоће ли Срби с преводиоцем пред суд

Живковић објашњава да, другим речима, ако дође до Уласка Црне горе у ЕУ тешко да ће се тада моћи покренути питање промене Устава по питању српског језика.

Из свега наведеног намеће се закључак да, како ствари стоје, ако Црна Гора уђе у Европску унију са званичним црногорским језиком Срби у Црној Гори који буду имали некаквог посла на суду ће, по свему судећи, морати да имају и преводиоца за српски језик, што је модел већ примењен у Хрватској.

За иницијативу за измене Устава у Скупштини Црне Горе гласала су 74 посланика, док су против била три. Након одлуке о покретању процедуре за промене Устава, за шта је потребна подршка 54 посланика, скупштински Уставни одбор припрема нацрт амандмана, о којем се потом поново гласа.

Након тога следи јавна расправа, која ће трајати најмање месец дана, а тек потом припрема се коначан текст амандмана, о којем Скупштина још једном одлучује.

Чланак Хоће ли Срби у Црној Гори пред суд са преводиоцима за српски – по моделу Хрватске се појављује прво на ИСКРА.

© Срна

Одбрана демократски изабраних институција и враћање дејтонских надлежности Републике Српске, покретање процедуре за поништење одлука високих представника донетих на основу тзв. бонских овлашћења, престанак мандата ОХР-а, заштита од страног интервенционизма, чување културног наслеђа, као и продубљивање сарадње са Србијом, најважније су правци деловања садржани у Декларацији о заштити виталног националног интереса српског народа у БиХ за коју су „зелено светло“ једногласно дали посланици Скупштине Републике Српске.

Овим документом и једногласном одлуком, циљ је да се покаже, сматрају познаваоци тамошњих политичких прилика, да српски народ неће пристајати на понижења која му се упорно сервирају из одређених центара у БиХ и иностранству.

Како се истиче у Декларацији, неопходно је враћање дејтонских надлежности Републике Српске, а које су јој мимо воље, али и устава и закона, одузете уз свесрдну подршку дела међународне заједнице и унитаристичких снага у БиХ.

„То на крају подразумева и престанак мандата ОХР-а и високог представника и окретање дијалогу и политичком договору свих релевантних политичких субјеката о будућности БиХ. Подсећа се на важност спречавања свих покушаја да се одузме имовина Републике Српске, тако што би се власништво над њом као и њеним коришћењем пренело на ниво БиХ. У том смислу, потребно је пооштравање законских прописа и кажњавање свих злоупотреба који се односе на ово витално национално питање, те употребити сва средства његове заштите од било ког облика наметања и интервенционизма, а у складу са правом народа на самоопредељење из Повеље Уједињених нација“, наводи се у Декларацији.

Осим тога, инсистира се на заштити споменика националне културе, језика, писма, православних храмова, српских гробаља од њиховог негирања, присвајања, као и ревизије историјских чињеница.

Посебно се истиче продубљивање сарадње са Србијом у „економском, културном, образовном, инфраструктурном и безбедносном секторима“.

„Ова сарадња ни у ком погледу није усмерена против друга два народа у БиХ нити против било које суседне земље, него доприноси миру и стабилности у БиХ. Њен циљ је да се још више ојача и учврсти српски национални идентитет и да Република Српска и Република Србија остану сигурни гаранти опстанка српског народа на овим одувек турбулентним балканским просторима“, наведено је у Декларацији.

Ова декларација доноси се непосредно, пошто је нелегитимни високи представник Кристијан Шмит поднео оставку, а услед немогућности да се САД и европски представници договоре око имена његовог наследника и инсистирају на својим кандидатима, а привремену функцију в.д. преузео Луис Кришок. Истовремено, Русија и Српска сагласне су да је дошло време за затварање Канцеларије високог представника.

Коментаришући усвајање Декларације, министар рада и орачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић поручио је да је Српска најважнији витални национални интерес с обзиром на почињене злочине над српским народом кроз историју.

„Ако немамо перцепцију да Републику Српску морамо по сваку цену да очувамо, онда сигурно не можемо ни опстати“, рекао је Остојић, преноси Срна.

Он је истакао да очување Републике Српске у многоме зависи од дефинисања онога шта представља виталне националне интересе, а што је важно једногласно усвојити у НСРС, јер се онда то шири на цели народ и ствара јединство које је неопходно за очување Српске.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић нагласио је да је неопходно стати на крај прекрајању историје и историјском ревизионизму, као и показати да српски народ више неће пристајати на понижења. Нуждић је нагласио да је било важно показати да Република Српска има заштитне механизме.

„Tи механизми се могу активирати ако постоји опште српско јединство и да се донесе једногласна одлука као што је то, на задовољство свих, јуче и учињено у Народној скупштини Републике Српске“, рекао је Нуждић.

Он је истакао да су Срби поносан, херојски и страдалнички народ, док их наметнутим наративима о Одбрамбено-отаџбинском рату, који су успостављени и раније у систему међународне заједнице, упорно покушавају да их представе као кривце.

Политички аналитичар Стевица Деђански оценио је да се Декларација указује на све болести садашњег система у БиХ, те да овај, како каже, „веома добро срочени документ треба упутити Русији, САД и Кини“. Он сматра да је Декларација примерена, али да ће „вероватно бити дочекана на нож од Сарајева зато што они не желе да се спроводи Дејтонски мировни споразум и немају намеру да сарађују“.

„Ово ми треба да упутимо на адресе које то добро разумеју, а то су Русија, САД и Кина, за разлику од оних који не желе да ствари у БиХ функционишу у складу са Дејтонским споразумом као што су Немачка, Велика Британија или Брисел“, навео је Деђански.

Председник Председништва Борачке организације Републике Српске Милован Гагић поручио је да је важно да се одлуке које се односе на виталне интересе Српске доносе једногласно.

„БОРС и Асоцијација ствараоца поднела је иницијативу за усвајање Декларације само с једним циљем – да свима кажемо да је Република Српска важнија од било чега другог на овом свету. Борци коју су дали живот, нису размишљали ни о чему другом осим о свом народу, овом парчету земље на којем живимо и били су спремни да дају живот, а велики број је и дао“, преноси РТРС.

Декларацију је предложио председник Народне скупштинеНенад Стевандић на захтев Борачке организације Републике Српске и Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“.

То је прилика да се покаже политичарима, истиче Гагић, да и они морају да имају црвене линије када је у питању интерес Републике Српске испод којих не могу ићи„.

Чланак Испод којих „црвених линија“ се не иде: На шта обавезује Декларација о заштити српског народа у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Stipe Majic/Anadolu Agency via Getty Images

Тужилац Жупанијског тужилаштва у Сплиту надлежан за истрагу о убиству седам српских цивила у Уздољу код Книна у злочиначкој акцији „Олуја“ 6. августа 1995. године мора да саслуша контроверзног хрватског певача Марка Перковића Томпсона и његовог брата Дражена о том ратном злочину, тврди директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Он је објаснио да то произилази из наредбе Уставног суда Хрватске, који је недавно оценио да је истрага о злочину у Уздољу, која је отворена пре 31 годину, била неефикасна, као и из сведочења Босе Шаре и Мире Берић, које су преживеле масакр код Книна. Према његовим речима, оне су су својим исказима браћу Перковић довеле у непосредну везу са злочином.

Штрбац је навео да је Боса Шаре, која је рањена 6. августа 1995. године, испричала да су групу житеља Уздоља, који су покушали да се домогну кампа Унпрофора у Книну, пресрела и заробила тројица војника у маскирним униформама. Један од њих је, према тврдњама сведока, био упадљив, јер је имао дугу црну косу, закрвављене очи, мајицу са натписом „За дом спремни“ и био је најагресивнији од свих. Како се касније прича одвијала, испоставило се да је у питању Томпсон или његов брат Дражен.

Према сведочењу Босе Шаре, тај човек је остао са осам заробљених стараца из Уздоља под храстом где су заробљеници седели, јер су друга двојица одлучила да извуку професорку Миру Берић и њену млађу сестру, која је тада била студенткиња и њих две су спасене.

Међутим, како је истакао Штрбац, војник у мајици са усташким натписом, оставши сам са осморо стараца, одлучио је да се на бескрупулозан начин обрачуна са недужним цивилима.

Према сведочењу Босе Шаре, погледао је на сат и рекао: „Нема више шта да се чека, охладиће се јагњетина“, мислећи на јагњетину коју су пекли војници на ражњу у оближњој фабрици гипса, која им је била база.

Потом је, како је посведочила Шаре, мртав-хладан из аутоматског оружја покосио осморо цивила, који су седели двадесетак метара од пута на месту где им је наређено да се скупе.

„Боса Шаре је била тешко рањена, али је успела да преживи, јер јој је супруг Крстан, који је био у самртном ропцу, викнуо да покуша да бежи што даље у шуму, што је и учинила тако што се извукла испод лешева и у шуми пронашла спас“, испричао је Штрбац.

Боса Шаре и Мира Берић сведочиле су о масакру у Уздољу пред српским, хрватским и хашким правосудним органима.

Берић је 2011. године у исказу хрватским истражитељима рекла да јој је војник који ју је извукао, а представио се као „Загрепчанин“, експлицитно рекао да је убица седам српских стараца у Уздољу брат певача Марка Перковића Томпсона.

„Видиш оног чупавог? Јеси чула за Томпсона? Оног певача што пева наше усташке песме? Ово је његов брат“, испричала је Берићева.

Како је нагласио Штрбац, хрватским органима је требало пуних десет година да се усуде да питају Томпсоновог брата Дражена где је био 6. августа 1995. године, на шта је одговорио да није био у Уздољу.

На томе се, како се чинило, све завршило, иако се зна да су и Томпсон и његов брат у то време били у јединици која је била распоређена на путу Дрниш-Книн, где се налази и Уздоље.

Штрбац је у недавном разговору са Миром Берић сазнао још једну важну ствар.

„Она ми је испричала да је у време када је била у кампу Унпрофора у Книну у августу 1995. године у хрватским новинама видела најаву доласка Фрање Туђмана на книнску тврђаву, где је писало да наступа и Томпсон, а објављена је и његова фотографија. Када је угледала Томпсонову слику, Мира се скаменила, јер је певач који пева усташке песме невероватно личио на оног војника који је стрељао старце под храстом у Уздољу„, рекао је Штрбац.

Када јој је, како каже, пренeо да Дражен Перковић има алиби у истрази и да је рекао да није био тамо, она му је одговорила да је или он или његов брат Томпсон био под храстом у Уздољу и стрељао њене рођаке и комшије, али да није сигурна који је од њих двојице, јер невероватно личе, пише РТРС.

Штрбац тврди да је због тога неопходно саслушати и Томпсона и његовог брата и да то, сходно наређењу Уставног суда Хрватске, мора да обави тужилац.

„Уставни суд Хрватске је истрагу, која је давно отворена, прогласио неефикасном управо зато што нису саслушали ни једног, ни другог брата Перковића. До сада су се задовољили тиме да питају Томпсоновог брата преко полиције да ли је био тамо, а он је рекао ‘не, не, нисам’. Певача, који се помиње, нико ни толико није питао“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да наређење Уставног суда Хрватске мора да се испуни и да то не може да се пориче, што значи да је директно тужилац који води истрагу дужан да у званичној форми саслуша и Марка и Дражена Перковића. Појаснио је да је Уставни суд Хрватске наредио надлежном тужилаштву у Сплиту да спроведе ефикасну истрагу на основу тужбе браће Слободана и Милана Берића, чији су родитељи убијени у Уздољу.

Они су се жалили Уставном суду да редовни судови и хрватска држава нису учинили довољно напора да се открију и казне починиоци злочина над њиховим родитељима, што је Уставни суд прихватио и наложио тужилаштву у Сплиту да спроведе делотворну истрагу.

Чланак Штрбац о улози Томпсона у убиствима Срба: Певач мора бити саслушан се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Miodrag Lakic/Anadolu

Посланици Народне Скупштине Републике Српске усвојили су Декларацију о заштити виталног националног интереса српског народа у БиХ, коју су предложили Борачка организација и Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“. У њој је сажето све оно што Републици Српској по Дејтону припада и указано на изазове са којима се годинама суочавала и са којима се још суочава. Тражи се враћање уставних надлежности, затварање ОХР-а, дијалог и договор политичких представника три конститутивна народа.

Такође, Декларацијом се позива на економски развој и стабилност Српске, што подразумева најоштрији обрачун са криминалном и корупцијом, посебно у јавним предузећима и институцијама.

Декларацијом о заштити виталног националног интереса српског народа у БиХ указано је на неопходност да се кроз парламентарне процедуре на нивоу БиХ врате дејтонске надлежности Републике Српске, што укључује и поништење низа одлука високих представника и нелегитимног Кристијана Шмита, преноси РТРС.

„Ја желим да гледамо у сутра, да покушамо да сачувамо ово што сада имамо, и ако Бог да, да враћамо полако нашом слогом, одлучношћу и свим оним што можемо, оно што смо изгубили у међувремену“, навео је председник Председништва БОРС-а Милован Гагић.

„Дејтонски споразум не сме бити у фиокама него на столовима“

Председник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ Стеван Медић је истакао да Дејтонски мировни споразум не сме бити у фиокама него на столовима.

„Мора се примењивати. Ако се примењује онда неће бити угрожени национални интереси ни једног ни другог народа“,  истакао је Медић.

Наглашена је важност спречавања свих покушаја да се одузме имовина Републике Српске и да се власништво пренесе на ниво БиХ. Истакнуто је да је у том смислу потребно пооштравање законских прописа и кажњавање свих злоупотреба које се односе на ово витално национално питање.

У тексту Декларације се наглашава да један од циљева треба да буде и економски одржива и социјално стабилна Српска у којој ће се сви њени делови равноправно развијати.

„Очување институција исто као и враћање нивоа одлучивања на ентитет и оно што ентитетима припада, ствара добру подлогу за креирање оптималних услова живота за будуће генерације и младе нараштаје у Републици Српској“, истакла је посланик СНСД-а Ранка Перић Ромић.

Подршку Декларацији дала и опозиција

Представници опозиције дали су подршку Декларацији. Ипак, упозоравају да су сличне декларације и закони и раније усвајани у Народној скупштини, али да представници власти то нису поштовали.

„Користим ову прилику да подржимо Декларацију, али да то не буде само церемонијално, него нешто што нас обавезује“, изјавио је посланик ПСС-а Миланко Михајлица.

Опозиција је оптужила власт да и овом Декларацијом злоупотребљава борачке организације у предизборне сврхе. Премијер Саво Минић такве наводе је демантовао и указао на важност јединства приликом усвајања Декларације.

„У овој Декларацији је наведено све оно што Републици Српској треба. Она жели да то уради преко Народне скупштине. Као што је то радила Скупштина 9. јануара“,  навео је Минић.

Српски члан ПредседништваЖељка Цвијановић сматра да се Декларацијом намерава подићи свест о томе шта су позиција и права српског народа, као и капацитети којима се та права могу одбранити.

„Шта је нормалније него да имате позицију у којој немате прегласавање? Шта је нормалније него да имате пуни капацитет уставни да га можете примењивати на начин како то треба да примењујете? Шта је то да имате иста права као сви други, шта је то да седите, договарате, правите аранжмане са другима који би били добри за све“, нагласлила је Цвијановићева.

У Декларацији се позива и на унапређење сарадње са Србијом на основу Споразума о успостављању специјалних паралелних односа како би се ојачао и учврстио српски национални идентитет, и да Српска и Србија остану сигурни гаранти опстанка српског народа на овим просторима.

Чланак Усвојена Декларација о заштити виталног националног интереса српског народа у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Michel Porro/Getty Images

Председник Међународног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је захтев адвоката Владимира Петровића за превремено пуштање на слободу генерала Радислава Крстића.

У одлуци у вези са захтевом, у којем је Петровић навео да генерал Крстић испуњава услове да се размотри његово пуштање на слободу, Сантана је истакла да сматра да захтев треба да буде одбијен, упркос томе што је признала да је Крстић показао „одређене знакове рехабилитације“.

Сантана тврди да тежина наводних злочина „говори против Крстића“ у овом случају, те да она „нема доказе о томе да постоје хуманитарне основе за његово ослобађање“.

Генерал Крстић казну затвора од 35 година издржава у Пољској и у више наврата је тражио да буде пуштен јер је издржао две трећине казне.

Он је ухапшен 2. децембра 1998. године, а дан касније је пребачен у Хашки трибунал. Жалбено веће осудило га је 19. априла 2004. године на 35 година затвора за ратне злочине.

Генерал Крстић је од децембра 2004. до јула 2013. године казну издржавао у Великој Британији, а потом је пребачен у Пољску.

Имајући у виду да му казна истиче 23. новембра 2033. године, а да је у затвору у Пољској могао да буде задржан до 27. новембар 2023. године, генерал Крстић је у октобру пре две године враћен у притворску јединицу УН у Хагу.

Након што је Естонија обавестила Механизам да је вољна да преузме извршење остатка казне на коју је генерала Крстића осудио Хашки трибинал, председник Механизма је донела одлуку о томе.

Чланак Нема правде за Србе: Одбијен захтев за пуштање на слободу генерала Крстића се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ПОСЛАНИЦИ су на 40. посебној седници Народне скупштине Републике Српске подржали вето српског члана Председништва Жељке Цвијановић, на одлуку Дениса Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ.

Посланици су данас двотрећинском већином подржали вето српског члана.

Од 64 присутна посланика, гласао је 61, од којих је 59 гласао за, док су два посланика гласала против.

Председник Скупштине  Ненад Стевандић је пред почетак расправе упозорио:

„Вето српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић на одлуку Дениса Бећировића о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ је црвена линија.  Онај ко га не подржи, исписао се из српског корпуса“.

А сама Цвијановић је истакла да крајње место одлучивања није Председништво, већ Народна скупштина Републике Српске.

Одговарајући посланику Листе за правду и ред Небојши Вукановићу, рекла је да многи политичари попут њега не препознају и не разумеју актуелне политичке процесе, па ни ствари које се дешавају у Председништву БиХ.

– Господине Вукановићу, Ви причате ствари које не стоје и које не разумете. Како год, важно је рећи да Република Српска не толерише и неће толерисати никакво прегласавање на своју штету. А требало би да знате да никада у животу нисам ништа учинила да би нешто одузела неком Бошњаку или Хрвату, иако члан Председништва Денис Бећировић ради све да би одузео Србину, па и Вама – рекла је Цвијановића током расправе о вету који је уложила.

– Господине Вукановићу, причате да је неко срушио цркву. Не знам о чему говорите. Ја сам градила цркву и приватно и свакако помагала. Дакле, смањите гас када причате о било чему, јер нисте препознали ни чему служи вето српског члана Председништва. То није, како причате, никаква предизборна кампања, већ заштита интереса Српске и српског народа – нагласила је Цвијановићева.

Скупштина Српске није просто стала иза вета. Усвојила је и закључке у којима се наводи:

„Народна скупштина Републике Српске одбацује било какве покушаје наметања некаквог босанског идентитетског, културног, историјског, верског и етничког квалификатива, те захтева поштовање културног, историјског, верског и етничког наслеђа српског народа у БиХ, у складу са чланом шест Анекса осам Дејтонског споразума“.

У десет усвојених закључака уграђена је и оцена да су приликом одлучивања у Председништву БиХ о именовању чланова Комисије за очување националних споменика флагрантно прекршене одредбе Устава БиХ, као и да су чланови Председништва БиХ из реда бошњачког и хрватског народа прекршили Пословник о раду Предсједништва.

У једном од закључака се наводи да Народна скупштина – у случају наставка бесправног деловања чланова Председништва БиХ из реда бошњачког и хрватског народа – неће прихватити легитимитет тако формиране Комисије, те да ће захтевати од надлежних институција Српске да, у оквиру својих надлежности, предузму све расположиве правне и институционалне мере ради спречавања последица незаконитог деловања тако формиране Комисије.

У закључцима се наглашава и да Народна скупштина одбацује било какве покушаје редефинисања, присвајања или оспоравања права српског народа и Српске православне цркве на очување, заштиту, коришћење, представљање и аутентично тумачење сопственог материјалног и нематеријалног културно-историјског наслеђа на овом подручју.

Скупштина је позвала УНЕСКО да остане доследан својој мисији заштите светске културне баштине и да не дозволи да буде укључен у политичке процесе и једностране активности којима се нарушавају уставни поредак БиХ, одредбе Анекса осам Дејтонског споразума и равноправност конститутивних народа.

Скупштина је затражила и да се поступак именовања чланова Комисије за очување националних споменика врати у легалне оквире, као и да будући састав Комисије одражава реализовани принцип трансфера одговорности по овом питању на домаће институције, у складу са чланом девет Анекса осам Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Такође: и напуштање праксе увођења појмова, категорија, процедура и активности које у том анексу немају правно упориште.

Закључке су подржали посланички клубови СНСД-а, СДС-а, ПДП-а, СП-а, НПС-ДНС-а, Уједињене Српске и СПС-а.

Чланак Скупштина Српске стопирала покушај да српски споменици у БиХ постану „национални споменици БиХ“ се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Снимак са екрана/Јутјуб/Војска Републике Српске

Група америчких тужилаца би требало да овог месеца дође у Дервенту и да са службеницима Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ узме изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић на територији тог града током пролећа 1992. године.

У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Истовремено, у граду су формирани логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније било у Дому војске и на локацији Рабић.

У логору Рабић, формираном у априлу 1992, било је заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.

Због убистава и мучења затвореника су вођени и процеси пред правосуђем те су појединци и осуђени на затворске казне, од годину и више, а о свему томе би требало да буду упознати и тужиоци из Америке већ овог месеца.

То је за бањалучки Глас Српске потврдио председник Удружења дервентских логораша Драго Кнежевић који је и сам проживео тортуру у тамошњим логорима почетком деведесетих година.

„Четворица, петорица тужилаца из Америке би, услед претходне сарадње са овдашњим тужилаштвом, требало да дођу и саслушају логораше у вези са логором Рабић. То би требало да буде обављено од 20. јула па кроз наредних неколико дана“, рекао је Кнежевић који ће, уз још двојицу бивших логораша, бити саслушан првог дана посете.

У овом моменту, каже, не зна шта ће се даље одвијати.

„Претпоставка је да се траже информације о одређеним лицима која су била у Рабићу, а налазе се данас у Америци како би тамо могли да предузму своје даље мере као што су протеривање или изручивање нашем правосуђу“, сматра Кнежевић.

Због злостављања цивила 2024. године је на годину затвора осуђен Харис Скерлић, а у оптужници је наведено да је у томе учествовао и брат близанац оптуженог Мурис, који у моменту те пресуде није био доступан правосуђу у Добоју.

„Видећемо за кога ће се све Американци распитивати. Углавном ради се и о близанцу, односно о обојици јер су били или су још у Америци. Да ли ће ишта даље предузимати америчко тужилаштво и за њега, не знам, али знам да сам био један од њихових пацијената. Један ме је изводио напоље, наредио ми да клекнем и дао пиштољ да се убијем. Ставио сам га на слепоочницу, повучем, али опали напразно и он мени опсује мајку четничку…Како сам клечао, ударао ме оним војничким чизмама по грудном кошу и лицу“, испричао је Кнежевић и додао да је и након тога остао у хангару на Рабићу, укопаном под земљом, још неко време.

По свирепости злочина на дервентским цивилима најпознатија је била Азра Башић која је правоснажно осуђена 2018. на 14 година затвора.

А о страхотама логора у Дервенти је причао и Илија Ћук, чије сведочење је записано у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату током 1992. Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Чланак Амерички истражитељи стижу у Дервенту: Под лупом злочини над Србима у логору Рабић се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Српска православна црква и верници данас, 7. јула, славе Ивањдан (Јовањдан), рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на реци Јордан и почетак хришћанске проповеди.

Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као од Бога измољено дете, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете.

Јован Крститељ вршио је обредна купања на реци Јордан и проповедао крштење ради опраштања грехова.

Он је крстио сина Божјег у реци Јордан.

Празник, изузетно поштован у српском народу, а установљен је у четвртом веку, након успостављања Божића.

Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји.

Обичај је да се бере лековито биље, а од ивањског цвећа плету венци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вере.

Ивањдан се може назвати и девојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са девојкама.

У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника девојке пале ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.

Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се верује да се сунце, када тог јутра изађе, игра на небу.

Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. септембра, на дан његове упокојења – Усековање главе светог Јована Крститеља.

Чланак СПЦ и верници славе Ивањдан – празник рођења Светог Јована Претече се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Alexandr Kryazhev/RIA Novosti/Pool/Anadolu via Getty Images

Шеф Делегације ЕУ у БиХ Луиђи Сорека је тешки импровизатор и манипулатор. Дејтонски споразум и европски пут немају ништа заједничко. Дејтон предвиђа помоћ високог представника у имплементацији цивилног дела споразума, а европски пут је питање унутрашњег договора, рекао је председник СНСД-а Милорад Додик.

Додик је подсетио да је Венецијанска комисија још 2005. године дала мишљење да је високи представник сметња европским интеграцијама.

„Да је ОХР угашен када је изгубио сваки смисао, многи договори би били постигнути и БиХ не би била на слепом колосеку. Сорека очигледно има друге планове, не да граде, већ да разграђују.Да манипулише и обмањује тако што наметање закона од стране Шмита сматра владавином права„,  написао је Додик на Иксу.

Чланак Додик поручио амбасадору ЕУ да је манипулатор: Шта је рекао о Дејтону и европском путу се појављује прво на ИСКРА.

© ТANJUG/ FOTO HINA/ Srpsko narodno vijeće

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упутио је апел међународним организацијама у Загребу да инсистирају да Влада Хрватске најоштрије осуди исписивање графити са говором мржње према Србима широм те земље и да се заложи да надлежни органи хитно пронађу наредбодавце и починиоце.

Линта је навео да би они који су наручили и исписали те графите требало да буду најстроже кажњени у складу са одредбама Кривичног закона јер се ради, како је навео, о злочину из мржње.

„Најновији усташки графити широм Хрватске су одавно постали уобичајена појава и представљају наставак константног подстицања мржње и насиља према Србима и свему што је српско. Ради се једном од многих доказа да Хрватска живи заробљена у својој усташкој, геноцидној и злочиначкој прошлости. У Хрватској се не поштују истински темељне европске вредности као што су антифашизам, људска и мањинска права и владавина права. Због тога Хрватска све више постаје фактор нестабилности на подручју Западног Балкана“, навео је Линта, саопштио је Савез Срба из региона.

Додао је да је у Славонском Броду је на објекту једног грађевинског предузећа исписано „Убиј Србина и извади му органе јер су мачке гладне“, а да је слово „у“ стилизовано „у“ с уметнутим крстом, што је симбол усташког покрета.

Такође, антисрпски графити су исписани и на подручју Фунтане код Пореча у Истри, као и у Биљанима Доњим код Бенковца.

У Футани је починилац оштетио возило српских регистарских ознака тако што је на предњим и стражњим десним вратима оштрим предметом исписао „Убиј Србина“.

Натпис „Биљане Доње“ на табли на улазу у место је прецртан, а дописано је „ХОС“ и „ЗДС“. На натпису „Биљане Доње“ на табли на излазу из места је исписано рогато „у“ с уметнутим крстом и написано је „Анте Павелић“, наводи се у саопштењу.

Чланак Бујање усташтва у Хрватској: Наставља се подстицање мржње према Србима се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

КАНДИДАТИ странке за председника Републике Српске и српског члана Председништва БиХ – Саво Минић и Жељка Цвијановић – добили једногласну подршку Председништва странке и коалиционих партнера.

Ово је саопштио лидер СНСД Милорад Додик и навео да су на седници Председништва СНСД-а утврђене листе од један до девет за НСРС, од један до три за Парламентарну скупштину БиХ и 16 листа за нивое у Федерацији БиХ.

– Наша партија је предано радила на свим предлозима, постоји висок ниво усаглашености са одлуком Председништва – истакао је он.

Додик је нагласио да су Минић и Цвијановићева најбољи избор и да су то потврдиле информације које странка добија са терена.

Рекао је да се предстојећи избори одржавају уз чињеницу да он не може да се кандидује, што је нонсес имајући у виду демократију и људска права о којој говоре из ЕУ, али да тога нема у БиХ.

– Стајаћу иза ових избора, јер су Саво Минић и Жељка Цвијановић и мој избор кандидата – поручио је Додик.

Он је истакао да ће Цвијановићева и Минић „двоцифреном разликом добити изборе“.

Лидер СНСД је прокоментарисао и одлазак „немачког туристе“ Кристијана Шмита.

Прво је оценио да је био једини европски туриста на буџету туђих пореских обвезника, укључујући и грађане БиХ. Ни да је победио у свим ријалитијима света, не би добио толико дана all-inclusive смештаја. Па наставио:

– За бошњачку елиту био је њихов Кристијан Андерсен, који је шапатом Мајкла Марфија причао бајку о крају Републике Српске. У судару с Републиком Српском прошли су као вештице из правих Андерсенових бајки. За нормалне људе, за српски народ и за Републику Српску био је још један у низу Шваба који су дошли с идејом колонизације и експлоатације.

Као и сви колонизатори кроз историју, прво су покушали да отму слободу и демократију.

Напади на мене нису били лични: то је био напад на нашу имовину – шуме, ријеке, руде. Ја сам им стао на пут. Дошао је у лику оних који су раније насртали на Србе и оправдао очекивања оних према чијем лику ми овде познајемо Швабе. А прошао је као и они. Ко српска врата обија ногом, биће поражен, посрамљен и испраћен. Тако је било и биће.

За оне који су поверовали у његове бајке о уништењу Републике Српске остаје једина утеха: опијен пуним пансионом и огромном платом, доказао је бар један део сваке бајке: да зликовци постоје. Путуј, Кристијане. Буди искрен бар једном: напиши како си успео да узмеш и потрошиш милионе, а и да правиш комбинације за још, а све на рачун поштених пореских обвезника широм света. Нема преваранта света који неће купити тај урадак.

Остајем у слободној и непокореној Републици Српској. У лепоти наших шума нећу те заборавити. За оно што си покушао да урадиш мени и српском народу, преврнућу сваки камен да осветлим тебе и твоју срамоту. Неред који си направио неко ће морати да почисти. Штету коју си учинио неко ће морати да исправи. Ако БиХ жели да настави даље. У нереду не желимо да живимо. Немамо ниједан разлог за то.

Чланак Додик: Шмит је дошао као Шваба, а и прошао је као они које ми овде познајемо као Швабе се појављује прво на ИСКРА.

Ми морамо да размишљамо на који начин ћемо градити будућност, јер страдање нашег народа готово да нико није приметио осим нас самих, рекао је председник СНСД-а Милорад Додик на комеморацији у Братунцу.

„Хвала вам свима који сте овде на месту страдања нашег народа. А страдали су само зато што су хришћани, и то су били до задњег даха на својим кућним праговима. Сваке године све нас је више на овом месту“, рекао је Додик.

Он је нагласио да му је жао свакога невиног настрадалога, али најгоре је кад страда истина, а она каже да је овде страдало 3.267 Срба.

„Лажи које се пласирају у континуитету не могу вечно остати. Имамо савезнике, пре свих у Србији, која је тежња нашег народа. Немци су пре 30 година ујединили две државе. Њихова парола је била „један народ, једна држава“. Када ми то желимо, онда не може“, истакао је Додик.

Председник СНСД-а навео је да се из Братунца шаље порука мира, саборности, окупљања и памћења, али и да не будемо наивни.
„Уништавање Срба на овим просторима је било пројекат“, рекао је Додик и додао да је све учињено да Срби престану да памте.

„Све је учињено да престанемо да памтимо. Овде су истински непријатељи били Муслимани који су такође страдали, али је страдање било пропорцијално и адекватно броју становника. Странци то никада нису прихватили“, рекао је Додик и нагласио да је покренута прича о страдању муслимана у Сребреници како се страдања Срба не би помињала.

Додик је указао да је Дејтонски мировни споразум дошао у време највећих лажи.

„Америчка политика је говорила о 300.000 људи које су убили Срби, што се показало да није истина. Страдало је око 65.000 муслимана. Убијено је и више од 40.000 Срба. Пропорцијалан је број погинулих у односу на број становника“, рекао је Додик и запитао се ко руши БиХ.

Он је рекао да „све што радимо зависи од народа“.

„Све што радимо зависи од народа. Ако народ има вољу, Република Српска ће постајати. Сада је мало лакше јер америчка администрација размишља мало другачије“, рекао је Додик.

Извор: Спутник

Чланак Додик: Како градити заједничку будућност када страдање нашег народа није нико приметио осим нас се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ FOTO SRNA/ Aleksandar Antonić/ bg

На братуначком гробљу данас је служен парастос за 3.267 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом рату, а код Спомен-крста положени су венци и цвеће.

У име Републике Српске венац су положили председник Републике Српске Синиша Каран, председник Народне скупштине Ненад Стевандић, премијер Саво Минић и председник СНСД Милорад Додик.

Цвеће је на Спомен-крст положио амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, који редовно сваке године долази на помен страдалим Србима из овог подручја, као и саветник за духовна питања америчког председника Доналда Трампа пастор Марк Бернс, објавила је агенција Срна. Западни представници, по правилу, не долазе да одају пошту страдалим Србима из средњег Подриња, па је овогодишњи долазак Трамповог саветника на неки начин преседан.

Венац је положила и делегација Србије у којој је било више министара.

Парастос на братуначком гробљу служио је патријарх српски Порфирије.

У Републици Српској данас је Дан жалости поводом обележавања више од три деценије од страдања 3.267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.

Овогодишње обележавање одржава се под слоганом „У Братунац се не зове, у Братунац се иде“.

Додик: Лажи не могу вечно опстати

Морамо да размишљамо на који начин ћемо градити будућност, јер страдање нашег народа готово да нико није приметио осим нас самих, рекао је председник СНСД-а Милорад Додик на комеморацији у Братунцу.

„Хвала вам свима који сте овде на месту страдања нашег народа. А страдали су само зато што су хришћани, и то су били до задњег даха на својим кућним праговима. Сваке године све нас је више на овом месту“, рекао је Додик.

Он је нагласио да му је жао свакога невиног настрадалога, али најгоре је кад страда истина, а она каже да је овде страдало 3.267 Срба.

Веома је важно што данас пастор Марк Бернс, савјетник за духовна питања америчког предсједника Доналда Трампа, присуствује у Братунцу централној комеморацији поводом обиљежавања 34 године од српског страдања у средњем Подрињу и Бирчу.
Истина кад-тад дође на видјело и не може се… pic.twitter.com/6GnVpigS82

— Милорад Додик (@MiloradDodik) July 4, 2026

„Лажи које се пласирају у континуитету не могу вечно остати. Имамо савезнике, пре свих у Србији, која је тежња нашег народа. Немци су пре 30 година ујединили две државе. Њихова парола је била ‘један народ, једна држава’. Када ми то желимо, онда не може'“, истакао је Додик.

Он је истакао је да је веома важно то што данас пастор Марк Бернс, саветник за духовна питања америчког председника Доналда Трампа, присуствује комеморацији.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да се из Подриња данас шаље порука саборности којој циљ није мржња.

„Циљ је да се не забораве злочини. Овде су заклане целе породице, убијана деца. То је довело до рата. Братунац постаје мера нашег самопоштовања. Наше жртве се неће избрисати. Сви рационални људи то разумеју, али нема свако храбрости да се са тим суочи. Морамо их натерати да се суоче као што су нас суочавали са лажима“, рекао је Стевандић на церемонији обележавања годишњице страдања Срба у Подрињу.

Он је рекао да је „српски народ предан истини и Богу“ и неће заборављати, поручивши да злочинци не могу да се помешају са жртвама.

„Не могу исто да се третирају они који су убијали цивиле и они који су убијали у ратном садејству. Ми туђе заставе нисмо палили као што су они наше, нити смо другима потурали туђе заставе под нос као они нама на утакмицама. То иживљавање над симболима мора да престане. Српска ради на својој историји“, рекао је Стевандић и поручио да је „српски народ издржао“.

Он је закључио да без самопоштовања нема будућности, а то се, како је истакао, најбоље показује неговањем сећања на жртве.

Каран: 3.267 разлога да не дамо Српску

Синиша Каран, председник Републике Српске, рекао је да стојимо на земљи која памти више него што речи могу да искажу.

„Братунац је земља која прича. 3.267 имена смо дужни да изговоримо, и исто толико разлога да Српску не дамо“ рекао је Каран. „Искривљивање историјских чињеница опасно је колико и страдање. Годинама је грађен наратив у коме је српски народ приказан као агресор а жртве заборављене. Највише боли што правда није стигла исто до свих. Правда је селективна. Тражимо да правда буде једнака за све а ми ћемо наставити да говоримо истину“, додао је.

„Морамо чувати сећање и истину преносити генерацијама. То је дуг који смо дужни да живимо“, нагласио је Каран.

Адријана Месаровић, изасланик председника Србије Александра Вучића, рекла је да данас стоје на мученичкој земљи, скупљеној у болу, са које опомињу да злочин не сме бити под велом заборава.

„Пљачкана су и паљена села, на мети су биле целе породице а злочини планирани на велике православне празнике. Посебан грех је страдање невине деце. Мученичка смрт невине деце која нас данас гледају са слика и питају да ли ће њихова жртва бити узалудна“, рекла је Месаровић.

Не долазимо само да бројимо жртве већ да чувамо сећања, додала је.

„Наша дужност је да преносимо њихове приче како се ова историја никоме никада не би поновила“, рекла је Месаровић.

Чланак Братунац мера нашег самопоштовања: Одржан помен страдалим Србима на братуначком гробљу се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : РТРС

У Републици Српској данас је Дан жалости поводом обележавања више од три деценије од страдања 3.267 Срба у средњем Подрињу и Бирчу. Патријарх српски Порфирије служиће литургију, а након тога ће бити одржана централна комеморација под слоганом „У Братунац се не зове, у Братунац се иде“.

Програм обележавања почеће у 9 часова дочеком патријарха српског Порфирија у порти Храма Успења Пресвете Богородице, након чега ће бити служена Света архијерејска литургија.

Литија ће потом кренути ка братуначком гробљу где ће бити служен парастос, положени венци и цвеће код Спомен-крста и одржана обраћања званичника.

Овогодишњој комеморацији ће присуствовати комплетно државно руководство Републике Српске, бројни министри, народни посланици, градоначелници и начелници општина, као и делегације из Србије, најавио је секретар Организационог одбора за обележавање страдања Срба Александар Стевић.

Он је навео да је долазак потврдио и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов. Када је реч о представницима међународне заједнице и западних амбасада, Стевић је рекао да су позиви упућени свима, али да до сада није стигла ниједна потврда њиховог доласка.

„Нажалост, очекујемо да ће, као и претходних година, представници западних амбасада изостати, иако су уредно позвани“, рекао је он. Стевић је навео да је интересовање медија ове године веће него раније, да је до сада акредитовано више од 70 медијских кућа из земље и иностранства.

У општинама регије Бирач, од пролећа 1992. године до лета 1995. године убијено је 3.267 Срба, док је само на подручју општина Сребреница и Братунац у том периоду убијено око 2.500 мушкараца, жена и деце.

Посебан фокус овогодишње кампање стављен је на фотографије убијене српске деце – међу страдалима је било више од 45 деце и малолетника, рекао је Стевић и истакао да дете од пет или десет година није могло никоме да представља претњу и да управо зато треба да њихова лица буду у средишту културе памћења.

„Велики број убијених, али и начин на који су злочини почињени, показују сам карактер злочина, а то је свирепост и хтење да српска села буду збрисана са лица места. Зато је важно да сваке године улажемо додатне напоре како би култура памћења била сачувана“, нагласио је Стевић.

Симбол овогодишњег обележавања је Ивањски цвет, односно крстолист, који представља страдање, али и васкрсење Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.

„У Братунац се не зове, у Братунац се иде“

У Источном Сарајеву поводом обележавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу постављени су билборди са фотографијама страдале српске деце из Подриња и поруком „У Братунац се не зове, у Братунац се иде“.

Порука је упућена грађанима Републике Српске и путницима који пролазе кроз Источно Сарајево да присуствују помену за 3.267 погинулих српских бораца и цивила са подручја средњег Подриња и Бирча, који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Бљечево, Гниона, Осмаче, Поточари, Карно, Вијогор, Осредак, Чумавичје, Залазје, Ратковићи, Брежани, Загони, Крњичи, Сасе, Залазје, Магашиће, Јежештица, Подравање, Факовићи, Бољевићи, Бјеловац, Сикирић, Кравица, Метаљка, Рупово брдо, Брацан, Ванџићи, Доња и Горња Каменица, Глођанско брдо, Козјак, Маскалића поток, Широки пут и Трешњица само су део листе стратишта на подручју Средњег Подриња и Бирча на којима су пре више од три деценије на најсвирепији начин побијене хиљаде недужних православних Срба, наведено је раније из Српске православне цркве.

Влада Републике Српске је на телефонској седници одржаној крајем јуна прогласила 4. јул 2026. године Даном жалости у Републици Српској, поводом обележавања страдања Срба у Средњем Подрињу и Бирчу у периоду од 1992. до 1995. године.

Чланак Братунац – обележавање 34. годишњице од страдања 3.627 Срба; литургију служи патријарх Порфирије се појављује прво на ИСКРА.

© Срна

У Братунац се не зове, у Братунац се иде – под тим слоганом сутра ће бити одржано централно обележавање и помен за 3.267 убијених српских цивила и бораца у Средњем Подрињу и Бирчу. У Републици Српској 4. јул је Дан жалости.

Слободан Стојановић био је дванаестогодишњи дечак када је са породицом избегао у суседно село, како би се склонили од припадника такозване Армије БиХ.

Дечак је туговао за својим псом и данима тражио од родитеља да се врате по њега.

Несвестан опасности и не схватајући објашњења родитеља, Слободан се искрао из куће, прошао све барикаде и кренуо кући по пса. Заробљен је, мучен и убијен.

Дечаково тело пронађено је у масовној гробници. Имао је одсечено ухо, распорен стомак и прострелну рану на глави. Слободана је убила жена, Елфета Весели, припадница диверзантског вода, и то је један од ретких случајева са правосудним епилогом.

Елфета Весели осуђена је на 13 година затвора.

„Осуђена је на тако мизерну казну да је то срамота. Можда ће ускоро да изађе ако је одслужила две трећине казне“, истиче Стака Петровић из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Зворник.

Страдање деце

У Скеланима, 16. јануара 1993. године, Милица Димитријевић са двоје деце покушала је да побегне у Србију, преко моста ка Бајиној Башти. Снајперским метком убијена су јој оба сина. Александар је имао пет, а Радислав 12 година.

„Малог од пет година, који је седео позади, убили су директно у главу, а старијег, од 12 година, када је излазио“, прича Милица Димитријевић, мајка убијене деце.

Брано Вучетић у рату је изгубио целу породицу. Тог дана у његовом селу Бјеловац убијено је 68 Срба. Брано је тешко рањен и одведен у логор у Сребреницу.

Имао је само девет година, а размењен је након 56 дана. Међу фотографијама страдалих, које су уочи обележавања постављене поред пута Братунац–Сребреница, налазе се и фотографије његовог оца, мајке и брата.

„Порука међународној заједници и целом свету је да су гинули не само муслимани већ и Срби. На тај дан су ми убили оца Радована и брата Миленка, који је имао само 17 година. Мајка је изгубила живот 16. септембра 1992. године. У року од три месеца изгубио сам целу породицу“, сећа се Вучетић.

У Средњем Подрињу и Бирчу убијено је 3.267 српских цивила и бораца. Страдало је 47 деце.

Чланак Судбине које не бледе – приче породица страдалих у Средњем Подрињу и Бирчу се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да је његова партија пристала да учествује на предстојећим изборима у неравноправним околностима, али да ће у тој утакмици однијети озбиљну побједу против међународне заједнице.

– Ми не побјеђујемо своје опоненте овдје, ми побјеђујемо међународну намјеру да још једном оскрнави Републику Српску – рекао је Додик.

Упозорио је да ће током предстојећег изборног процеса бити покушаја изборног инжењеринга и намјештања резултата путем електронских система гласања.

Према његовим ријечима, крајњи циљ таквих активности јесте вјештачко стварање што већег броја слабих и нејаких политичких партија, чиме би се произвело стање расцјепканости какво тренутно постоји унутар домаће опозиције.

Додик је подсјетио да је чак и Уставни суд Њемачке укинуо електронски начин гласања због мањка јавности и сигурности, док се у БиХ тај модел намеће под притиском иностраних фактора.

– То су нама овдје опет подвалили странци да би се све усложило и нама смањила снага. Они савршено добро знају да су само државотворни народи они који имају јаке лидере и јаке политичке партије које имају подршку народа – рекао је Додик.

Нагласио је да су сви досадашњи притисци ишли у правцу политичког уклањања предсједника Републике Српске, а да се сада кроз нови систем гласања покушава увести додатна смутња међу бираче.

Појаснио је да грађани на листићима више неће имати јасно исписане листе са именима, већ шифре и бројеве које треба запамтити, што представља тежак прелаз за народ који се тек навикава на дигитални начин живота.

– И они нама то уваљују, а то нема у пет држава у свијету. Када је то тако добро, зашто нема у Великој Британији, Француској, Аустрији, Њемачкој, Италији? Циљ увођења ових измјена је искључиво слабљење институционалне снаге Републике Српске – рекао је Додик.

Бранио сам имовину, платио цијену и није ми жао, поручио је предсједник СНСД-а.

– Ми смо имали два избора и одлучили смо да се боримо. Ако оставимо атмосферу да је Кристијан Шмит свемоћан, он ће наметнути закон о имовини, Ако хоћемо да то спријечимо, онда га морамо изазвати на неком другом пољу – навео је Додик.

Каже да су га изазвали да другом пољу.

– Ја сам отишао у процес и то је та прича – јасан је Додик.

Лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је да је Уставни суд БиХ политички монтирана инквизиција, те да не очукује ништа од данашње одлуке овог суда у вези са оцјеном уставности одредаба Кривичног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит.

Додик је рекао да је захвалан посланицима СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске што су затражили оцјену уставности одредаба Кривичног закона БиХ на основу којих су му одређене озбиљне казне.

– О том захтјеву посланика СНСД-а тада нисам био ни консултован. Наши људи су реаговали импулсивно и логично. Али овдје у БиХ нема логике, као што је нема ни Уставни суд. Он није у пуном саставу и не може да функционише на прави начин. Правно гледано, све његове одлуке су у посљедње двије, три године ништавне. Њега неко и даље политички гура и одржава иако ће се једном рећи да није ништа урадио – истакао је Додик.

Он је констатовао да Уставни суд БиХ није искористио прилику да покаже да је правна институција која поштује и брани Устав.

– Законе у БиХ искључиво доноси Парламентарна скупштина, а не високи представници. Нажалост, они у Уставном суду БиХ ће данас вјероватно потврдити наложене незаконитости. Али, идемо даље. Неприхватљиво је било какво правно, политичко и друго насиље према кључним представницима у мултинационалним заједницама, па и мени у овом случају – рекао је Додик.

Он је нагласио да се Република Српска у овом случају борила против Шмита и с циљем да се он, између осталог, спријечи да наметне закон о имовини.

– Без обзира на Шмита и све што је негативно према нама урадио, живјеће Република Српска. А Уставни суд БиХ је и даље ту само да потврди волунтаризам, незаконитост и полтичке егзекуције према Србима. Не очекујем данас ништа од његове одлуке – истакао је Додик.

Чланак Додик: Уставни суд БиХ је политички мотивисана инквизиција се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom/

Након што је иста иницијатива пре два месеца усвојена у општини Зета у Црној Гори, Демократска народна партија предала је данас иницијативу за заказивање посебне седнице Скупштине општине Пљевља, на којој би се „поништила одлука о признању такозване државе Kосово“.

Одбор ДНП у Пљевљима саопштио је да је иницијативу потписало деветнаест одборника, што је већина у пљеваљском парламенту.

„Због тога немамо дилему да ће се ова одлука и у Пљевљима бити донети већ током овог месеца“, саопштио је одбор ДНП-а.

Према објављеном факсимилу документа, иницијативу за поништење одлука о признању тзв. Косова  потписали су одборници ДНП-а Драгиша Kљајевић и Татјана Чавић, одборници Нове српске демократије – Марко Потпарић, Божидар Јеловац, Слободан Радовић, Вујо Грбовић, Мирослав Газдић, Ана Лацмановић, Бориша Kанкараш, Драшко Пивљанин, Марко Гачевић и Снежана Мацановић, троје од четворо одборника Демократа – Јована Тошић, Божица Цвијетић и Игор Јоксовић, оба одборника Покрета за Пљевља – Божидар Бајић и Ана Досковић Цмиљанић, одборница Уједињене Црне Горе Дејана Петрић и независни одборник Ратко Пејовић.

Констатује се и да потпис на документ није ставило шест одборника – Милојица Тешовић из Демократа, троје одборника Покрета Европа сад – Радоман Андесилић, Тамара Росић и Жарко Пејатовић, као ни независни одборник Миломир Дробњак.

„Нажалост, принуђени смо да обавестимо јавност да и поред тога што их је гласао велики број грађана који су се противили и противе се најсрамнијој одлуци ДПС режима који је признао такозвану државу Kосово, одборници Покрета Европа сад нису ставили свој потпис на нашу иницијативу“, пише у саопштењу ДНП-а.

Иначе, одборници Скупштине општине Зета усвојили су 12. маја ове године декларацију о поништењу одлуке о признању такозваног Косова на територији те општине.

За декларацију је гласало 19 одборника, без гласова против и уздржаних. Одборници ДПС-а нису присуствовали седници а пре гласања салу су напустили одборници Демократа Алексе Бечића, Александра Петричевић и Лука Крстовић.

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић изјавио је тада да је реч о одлуци од историјског значаја.

„Зета је поништила одлуку о признању тзв. Косова. Улазак у историју почиње малим кораком, а завршава маршем вечности. Ни корак назад”, навео је Кнежевић на друштвеној мрежи Икс.

Чланак Част и брука: После Зете и у Пљевљима захтев за поништење одлуке о признању тзв. Косова се појављује прво на ИСКРА.

Сведоци смо прекрајања српске историје. Приштина упркос рушењу српских споменика одједном тврди да је Пећка патријаршија албанско наслеђе, Загреб присваја крсну славу, док је у Албанији тај процес окончан у 20. веку, јер готово да не постоје трагови српског наслеђа јер су избрисани или присвојени.

Тренутно се у Северној Македонији одвија сличан процес ревизије историје и присвајања српског наслеђа. И док су поједине српске средњевековне задужбине тек 2004. уписане у Унеско, на истој нема споменика српске средњевековне културе у Северној Македонији.

О томе да ли српску баштину чека иста судбина као у појединим деловима региона или и даље постоји трачак наде да се неће угасити трагови српског постојања у Северној Македонији, у емисији Данас на РТ Балкан говорили су историчарка уметности др Јасмина Ћирић и Милутин Станчић који је један од оснивача српског културно-информативног центра „Спона“ у Скопљу.

Предавање у  центру „Спона“ о монументалним споменицима српске архитектуре 14. века о свим знаменитостима и српском наслеђу, изазвало је негодовање. Неки медији су објавили да је то удар на македонско културно наслеђе.

„Буру је изазвао наслов јер је био везан за фасаде монументалних српских споменика на простору Повардарја, на храмовима на Скопској Црној Гори. Ту нема ничег спорног због тога што на основу ктиторског записа, историјских портрета, врло добро знамо да говоримо о српском краљу, владару или о српској властели. Међутим, тај епитет српски је засметао, и то није први пут. Нешто слично се догодило и 2021. када смо организовали научни скуп поводом 700 година од упокојења српског краља Милутина“, указује Ћирић.

На питање какво је стање српске баштине у Северној Македонији, Ћирић наводи да је различито од споменика до споменика. Као најекстремнији пример запуштености наводи манастир Матиче.

„Ми смо 18. јуна обишли споменик и затекли тужну слику. Проблематично је што је Матиче средином осамдесетих био један од боље конзервираних споменика, али је све кренуло низбрдо од 2001. године када се Матиче нашло на мети терористичких шиптарских јединица и када је храм претворен у базу оружја. Проблем је што не постоји довољан број конзерватора који о томе могу да се старају. Нажалост, манастир Матиче је страдао у протеклих 20 година више него за 600 година, фреске пропадају, суочићемо са нестанком одређених фреско-композиција“, објашњава Ћирић.

Она указује да је у лошем стању и црква Светог Николе болничког у Охриду.

„То је једина црква у којој се налазе портрети Светог Саве и Светог Симеона поред Стефана Душана и краљице Јелене. Та црква је затворена, а као последица константне затворености се појављује влага. Ми смо ситуацију пријавили нашем конзулату у Охриду и надам се да ће бити предузете мере“, истиче Ћирић.

Када је реч о споменицима српског порекла, Ћирић наглашава да је главни проблем изостанак протокола о сарадњи између Националног конзерваторског центра у Скопљу и нашег Завода за заштиту споменика културе,.

„Постојало је расположење у нашем заводу да се постигне сарадња, али га није било с друге стране“, указује Ћирић.

С друге стране, Станчић истиче да су увек болна та света идентитетска чувања, развој културног наслеђа и нова доктирна геполитичке реалности, међудржавни спорови и узлазне линије између две државе.

„Али ми морамо да останемо верни истини и правди. Из године у годину се сазнања множе али се јављају искушења и неспремности научне елите у Скопљу да сагледа, некад и да сучељи та становишта. Ми смо и на скупу о краљу Милутину позвали научну сферу из Скопља да се укључи, али се они нису одазвали. Та врста неразумевања и удаљавања трају, поготово са речником који није у сфери научне бранше. То је болно, али ми то превазилазимо и држимо се наших постулата и заштите културне баштине“, закључује Станчић.

Чланак Прекрајање историје: Да ли српску баштину у Северној Македонији чека иста судбина као у региону се појављује прво на ИСКРА.

© Срна

„У Братунац се не зове, у Братунац се иде“, стоји на билбордима са сликама побијене српске деце у Подрињу који су пре који дан осванули у Источном Сарајеву.

Билборди су постављени поводом обележавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, у знак сећања на најмање 3.267 жртава, као позив на централни меморијални догађај који ће се одржати у суботу 4. јула у Братунцу, када ће, како се очекује, патријарх српски господин Порфирије са архијерејима служити свету архијерејску литургију и парастос побијеним Србима.

Меморијални скуп у Братунцу и ове године ће, нема сумње, игнорисати западни амбасадори у Сарајеву, који сваке године, без изузетка присуствују комеморацији 11. јула у Поточарима и обележавању годишњице сребреничке трагедије.

Комеморацију Братунцу редовно игнорише и бошњачко Сарајево, чији представници и политички и правосудни не желе да знају ни да чују за српске жртве из рата 1992. – 1995. године.

Последњих година потомци побијених Срба и Организација породица заробљених и и погинули бораца и несталих цивила општина Сребреница и Братунац редовно су поред пута Братунац–Поточари постављали фотографије убијених Срба као подсећање да су у протеклом рату на овом подручју убијани и Срби да су злочини вршени и над Србима.

На бројним постављеним фотографијама били су представљени и ликови деце која су имала тек три, четири или пет година која су такође побијена у последњем рату.

„Ово су фотографије Срба цивила и војника који су бранили своје кућне прагове. Ово нису фотографије људи који су починили геноцид, како то представљају федерални медији“, изјавио је председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Сребреница Бранимира Којића.

Већ скоро три деценије, почетак јула у Подрињу је време за обележавање стравичних, тешких и тужних годишњица српских страдања. Време сећања на небројене жртве, многи од њих убијени су на најмонструозније начине што до дан данас није било довољно да их међународна заједница, бошњачко Сарајево признају, да породице добију сатисфакцију и виду правде и истине, а џелати да буду кажњени.

Међу жртвама којима ће у суботу бити служен парастос је дечачић Слободан Стојановић, 12-годишњак из Доње Каменице, који се јула 1992. године вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео. Пао је у руке Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица тзв. Армије БиХ и Елфете Весели.

„На месту злочина били су сем Орића и Саким Халиловић Кибе и Зулфо Турсуновић. Дечак је био удаљен 10-15 метара од Орића и Кибета. Пришла му је Елфета Весели и ухватила га за главу. Неко је рекао да ће она направити белај, на шта је Орић одговорио да она нема ј… за то. Са удаљености од неких осам метара видео сам како Елфета држи дете за главу, узима нож и говори: ‘Ако сам ја балинкура, он је четник!’ Након чега му повлачи нож испод браде“, испричао је на суђењу Елфети Весели на суђењу у Сарајеву сведок С-1.

Елфета Весели за убиство дечака осуђена је на 13 година робије.

У мају, јуну, јулу, августу 1992. и зиму 1993. српска села око Братунца и Сребренице нападана су, као што је то чињено и у Другом светском рату, углавном на велике православне празнике.

На Ђурђевдан 1992. године нападнути су Гниона и Бљечева, на Петровдан Залазје, убијено је 69 мештана, на Божић 1993. Кравица. У другој половини јуна 1992. у Ратковићима и Брежанима убијено је 56 мештана, 5. јула у Загонима 14, у Крњићима 24 Срба.

У Магашићима је крајем јула 1992, у нападу снага Насера Орића из Сребренице, убијена трудница и још 14 Срба, 8. августа нападнута је Јежештица, запаљено је 55 српских кућа, међу жртвама била је Савка Млађеновић која је заклана у својој кући пошто су јој претходно пред очима заклани синови Драган и Анђелко.

Крајем септембра разорено је Подравање, убијено је 35 Срба, међу њима седам жена, петоро је одведено у сребреничке приватне  затворе. Факовићи и Бољевићи попаљени су 5. октобра, Бјеловац и Сикирић 14. децембра када је убијено 68 мештана, још 41 нешто раније.

У Кравици је на Божић 1993. побијено 49 Срба, рањено 78, у Скеланима девет дана касније још 69 Срба. На подручју Скелана за три године убијен је 301 српски цивил. Тог 16. јануара Цветку Ристићу убијена је читава породица, отац, брат, сестра, нешто раније, у заседи и мајка.

Према подацима верификованим после рата, у пролеће и лето 1992. у јесен и зиму на 1993. годину муслиманске снаге из Сребренице разориле су 5.400 српских домова по Подрињу, без једног или оба родитеља остало је 800 деце.

Стани Сављевић из Кравице заклали су на њиви снаху Славку Стјепановић иза које је остало седморо сирочади, убили мужа Брану, братанца Драгана, сестрића Славка и још десет ближих сродника. Славки Матић из Бјеловца убијена је цела породица. Славки су на кућном прагу убијене обе кћерке и супруг Радивоје, а Брани Вучетићу отац, брат и мајка, док је он као деветогодишњи дечак заробљен и одведен у сребренички логор.

„У ноћи између 5. и 6. новембра 1992. године муслиманске снаге упале су у села Доња и Горња Каменица. Сви мештани који су остали у селу били су мучени и убијени на најмонструозније начине: везивани су бодљикавом жицом, разапињани су између храстова (што су злочинци звали ‘исмијавање Христа’), пекли су их на ражњу, одсијецали им главе на пању, забадали шипке и ексере у главу, одсијецали удове… На овај начин убијено је 126 цивила и војника, а највећа стратишта су била Глођанско брдо, Козјак, Трешњица, Маскалића поток и Широки пут“, стоји у једном од сведочења о догађајима из 1992. године.

У Кравици је на Божић  убијен мали Владе Гајић, имао је само 4,5 године, мало даље и 77-годишњи Неђо Ерић. Тог дана Насер Орић сликао се у Кравици.

„Имамо 3.267 разлога зашто Република Српска мора да постоји, да нам се не би поново десио геноцид“, изјавио је пре који дан  Синиша Kаран, председник Републике Српске, после припремног састанка са представницима институција и организација пред меморијални скуп у суботу у Братунцу.

Чланак Злочини за које би Сарајево да се не зна: Обележавање годишњице страдања 3.367 Срба у Подрињу се појављује прво на ИСКРА.