© Sputnik / Лола Ђорђевић

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш рекао је да у изјави министра одбране БиХ Зукана Хелеза, који је позвао међународну заједницу да повуче потпис са Дејтонског споразума, уз поруку „да Бошњаци знају шта им је чинити после тога“, нема предизборне реторике, већ се отворено позива на рат, док Европа на то ћути.

„Сетимо се и оних речи Алије Изетбеговића, који је рекао да ће жртвовати мир, па је и жртвовао мир. Тридесет и нешто година касније слушамо од маргиналног политичара из СДП-а како је спреман да поново покрене рат. А знате шта ме ту највише импресионира? То што на то ћути та иста Европа“, рекао је Врањеш за РТС.

Истакао је да се улога Србије и Републике Српске у очувању мира може егзактно доказати.

Додао је да је Београд потписник Дејтонског мировног споразума, а да се Република Српска свих 30 година позива искључиво на изворни Дејтон и подсетио да је анекс четири тог споразума дејтонски устав и данас на снази и да суштински никада није мењан.

„Замислимо сад ситуацију у којој РС на сва звона на међународном плану штити тај Устав Босне и Херцеговине, а онда чујемо политичко Сарајево које каже да Бања Лука спрема сецесију. Замислите која је то парадоксална ситуација, док у исто време они нарушавају тај устав јер им не одговара, јер се коси са њиховим визијама некакве унитарне Босне и Херцеговине“, рекао је Врањеш.

На питање да ли устав руши министар иностраних послова Елмедин Конаковић најавом повлачења дипломатског особља из Београда, Врањеш је навео да у пракси нема потврде да такве најаве могу да буду спроведене, јер спољну политику БиХ води Председништво, које једино може и да опозове амбасадора, док су дипломате државни службеници законом заштићени од мешања политичке сфере у њихов посао.

„На крају недјеље, послао је коначно некакве папире, некакву инструкцију, у којој више не опозива никога из Амбасаде Босне и Херцеговине, него позива на консултације, и то министра саветника, техничког секретара и возача. Елмедин Конаковић ће ући у историју светске дипломатије као једини шеф дипломатије који је на политичке консултације позвао возача“, истакао је амбасадор.

Објашњавајући уставну структуру у БиХ, Врањеш наводи да министар није претпостављени амбасадорима, већ помоћни орган Председништва, које именује и позива амбасадоре, те да је његов посао да већ усаглашен спољнополитички став спроведе у билатералној и мултилатералној сарадњи, а не да га креира – што, како тврди, министри из реда бошњачког народа у више наврата нису поштовали, користећи Министарство спољних послова да бошњачку политику представе као званичан став државе.

„Оног момента кад Председништво нема консензус по било којем питању, не може нико да говори о званичном ставу Босне и Херцеговине, било то ниво амбасадора, био то министар спољних послова“, истакао је Врањеш.

Како сматра, такво понашање је у вези са предизборном кампањом уочи избора 4. октобра, на којима би, према истраживањима на која се позива, Странка демократске акције требало да се врати на политичку сцену Федерације, а СДП и НИП, на чијем је челу Конаковић, да оду у опозицију, док сарајевска јавност месецима пише и о могућим кривичним пријавама.

„Покушава по сваку цену да поправи тај свој нарушени рејтинг чињеницом да заоштрава односе са Србијом, мислећи да ће на тај начин нешто да постигне. Ја сам убеђен да неће“, нагласио је Врањеш.

Говорећи о иницијативи групе посланика из политичког Сарајева, који су на више стотина адреса послали предлог да се раскину специјалне везе Србије и Републике Српске, саговорник оцењује да је реч о потпуно погрешном науму, јер су специјалне и паралелне везе саставни део Дејтонског мировног споразума, а однос две стране, како истиче, нико не може да наруши – што потврђују и заједничка војна вежба на Пештеру и заједничко обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Бањалуци.

„Какве везе има неки посланик из, рецимо, Литваније, који је то писмо добио од тих парламентараца из Сарајева? Какве он везе има са Дејтонским мировним споразумом? То је један вид политичког очаја, где су они зарад неких ситних поена у стању да се на међународном плану брукају“, навео је Врањеш.

Чланак Амбасадор БиХ: Хелез позива на рат док Европа ћути се појављује прво на ИСКРА.

©in4s.net

Бриселски Центар за европску политику (ЕПЦ) оцијенио је да Европска унија тренутно није спремна за пријем нових чланица, чак и у случају да водећи кандидат, Црна Гора, испуни све услове за чланство до 2028. године.

У двије упоредне анализе ЕПЦ указује на дубоке унутрашње проблеме Европске уније, али и на могућност другачијег модела европских интеграција, без непосредног пуноправног чланства.

У анализи коју је сачинио Ендрју Даф, бивши представник Европског парламента у процесу израде Лисабонског уговора, наводи се да су, упркос декларативној подршци проширењу, лидери држава чланица ЕУ и даље подијељени око тог питања.

Због тога се са посебном пажњом очекује шта ће Европска комисија на јесен предложити у новој стратегији проширења.

ЕПЦ оцјењује да је сада „пресудан тренутак“ за Европску унију, која се истовремено суочава са два велика изазова – пријемом нових чланица и неопходном реформом сопствених институција.

Даф упозорава да би, без демократског и институционалног преуређења, проширена Унија могла постати нефункционална.

Посебно је занимљив примјер Исланда и Норвешке. Иако су грађани Исланда на референдуму одбацили улазак у пуно чланство ЕУ, те двије државе су дубоко интегрисане у европски систем кроз Европски економски простор, односно јединствено тржиште, примјену великог дијела правила и тековина ЕУ, као и кроз шенгенски простор.

ЕПЦ зато закључује да пуноправно чланство никада није било једини могући модел европске интеграције.

„То не значи да је геополитика без значаја за проширење, али указује да геополитичко сврставање и институционална интеграција не морају увијек бити једини пут ка истом циљу“, наводи се у анализи.

Ипак, геополитички фактор остаје изузетно важан.

Даф сматра да су Европској унији, имајући у виду, како наводи, „империјалистичко понашање САД, Русије и Кине“, потребне снажне и постојане границе. Уз јачање европске одбране, проширење, према његовом ставу, представља и важно средство спољне и безбједносне политике.

Он очекује да би временом могло доћи до слабљења отпора проширењу у појединим државама чланицама, нарочито уколико би дошло до крупних геополитичких промјена у вези са ратом у Украјини.

Када је ријеч о Црној Гори, Даф оцјењује да њено брзо напредовање и могућност испуњавања свих мјерила за чланство до 2028. године неће сами по себи бити довољни да Европску унију извуку из садашњег застоја.

„Како сада стоје ствари, Унија није спремна за проширење“, закључује Даф.

Према његовој оцјени, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лејен истовремено покушава да погура два велика процеса – проширење Уније и реформу њених унутрашњих институција.

Проблем је, међутим, што би за такав подухват морале да постигну сагласност све државе чланице – и оне које желе да успоре проширење, али и оне које се противе дубљој интеграцији саме Европске уније.

Све то долази у тренутку када десничарски национализам јача у бројним државама чланицама, што додатно компликује политички договор о будућности Европске уније, преноси ДАН.

Порука анализе је, стога, прилично јасна: чак и ако Црна Гора настави да испуњава услове и буде спремна за чланство до 2028. године, коначна одлука неће зависити само од Подгорице. Велики дио одговора лежи у самој Европској унији и њеној способности да реформише сопствени систем и постигне договор о новом проширењу.

Чланак ЕУ није спремна за проширење: Ни Црна Гора до 2028. не може Унију извући из застоја се појављује прво на ИСКРА.

Патријарх Вартоломеј ©in4s.net

Патријарх Вартоломеј не жели да врати нешто из прошлости, већ да створи нешто ново. Повратка у прошлост у православној цркви нема, не можете да бирате шта вам се хоће, већ је оно што називамо бићем Цркве један непрекидни историјски ток. Институције које су некад постојале – данас нису такве. Ово је трик! Покушај преврата, скока у НАТО будућност.

Овако за Спутњик теолог и публициста, протојереј ставрофор о. Дарко Р. Ђого коментарише покушај цариградског патријарха Вартоломеја да оживи пентархију, историјски црквени поредак заснован на пет великих помесних патријаршија у ранохришћанској Цркви:
„То је трик коме се прибегло и када су поништили свој сопствени акт из 1686. године којим су уступили Кијевску митрополију Московској патријаршији. Ово је покушај контроле свих православних и њихово потчињавање Риму“.
Цариградски патријарх Вартоломеј позвао је патријархе Александрије, Антиохије и Јерусалима да 30. новембра у Истанбулу разговарају о повратку на стари модел управљања Црквом у којем су кључну улогу имали поглавари пет великих хришћанских центара, Римска, Цариградска, Александријска, Антиохијска и Јерусалимска патријаршија.
Он је истовремено поновио наду у обнову пуног заједништва са Римокатоличком црквом, како би пентархија поново постала јединствена, а „петоструна лира васељенске Цркве поново зазвучала у пуноћи своје древне хармоније“.

Пентархија више не постоји

Ђого, који је професор и декан Богословског факултета у Фочи, пре свега подсећа да је ова лира свирала пре готово хиљаду година, до 1054. када ју је, због својих политичких амбиција, Рим напустио.
Он додаје да се не може тек тако нешто „вратити чаробним штапићем“. Ствари напросто не стоје више онако како неко замишља:
„Дакле, пентархију немамо, зато што црква Рима, која је била у том старом систему прва црква – више није ту. Важно је рећи, када је Московска патријаршија крајем 16. века добила статус патријаршије, она је и добила пето место у поретку зато што су, на неки начин, јерарси старих источних цркава, Антиохије, Јерусалима, Александрије и Цариграда, хтели Московску патријаршију као једну од пет великих цркава. Што је, наравно, природно место које јој припада.
Цркве првог и другог степена
Ђого додаје да Вартоломејев предлог открива још једну важну чињеницу, још једну ствар која се овим предлогом саопштава православним.
Како каже, у грчкој теологији одавно постоји схватање према коме су само такозване старе или источне патријаршије, дакле Александрија, Антиохија, Јерусалим и Цариград, у правом смислу аутокефалне и у правом смислу патријаршије:
„А све такозване нове цркве или нове аутокефалије, српска, руска, бугарска, грузијска, македонска и друге, по њима су једна врста другостепених цркава којима ове првостепене цркве треба, наводно, да управљају. Суштина је оно што Цариград стално ради, да се кроз форму нечега древног провуче нешто хиперново. Трик који се стално понавља и којим заправо треба установити неку унутрашњу хијерархију православне цркве“.
Наш саговоник додаје да створити цркву за, како каже, НАТО будућност, немогуће из једног врло простог разлога. Све цркве о којима патријарх Вартоломеј говори су заправо хеленофоне. У њима грчко монаштво и свештенство играју главну улогу, па чак и у Антиохијској патријаршији, у којој је убедљиво највећи број верника православних Арапа.
„Ипак, на неки начин, главну улогу и тамо, и у Александрији, и делимично у Јерусалиму воде кадрови које је школовао Фанар. У извесном смислу Фанар се и према тим патријаршијама односи као према својим канцеларијама и филијалама. То није увек случај, не треба потцењивати ни отпор који према Цариграду постоји у Јерусалиму, Антиохији и делимично Александрији, али чињеница је да Фанар те цркве третира као кулисе којима ће они сада да владају, и другим помесним црквама“.

Притисак на Москву продубио раскол

Овај теолог додаје да се православни свет претерано не узбуђује због Вартоломејевог предлога који датира из 2011. године, а пуни замах добио је почетком рата у Украјини и притиском на Московску патријаршију.
Ђого каже да је Цариграду јасно да је својим одлукама блокирао међуправославно разумевање на глобалном нивоу.
„Цркве попут наше настоје да ситуација даље не ескалира, а Московска патријаршија, која је директно гажена неканонским деловањем Фанара је узвратила мисијским продором у Африку. Све остале цркве, изузев пар хеленофоних које су под контролом Фанара, покушавају да даље не ескалирају ситуацију, али очигледно да међусобног разумевања и функционисања тренутно недостаје“.

Повратак Рима на мала врата

Ђого је убеђен да је свима у православном свету кристално јасно шта се заправо дешава, јер Цариградска патријаршија ствари поставља тако као да је Рим већ практично једна православна црква с којом успостављају односе:
Читава иницијатива је, сматра, отварање на мала врата повратка Рима у јединство, односно повратка обједињавања православних и Рима са потпуним игнорисањем догматских, културолошких, теолошких, литургијских и свих осталих разлика које нису ни мале ни занемарљиве. Немогући повратак у прошлост:
„С једне стране треба Цариграду дати прво место како би контролисао све православне, а с друге стране да све православне, у извесном смислу, потпуно бесмислено покуша потчинити Риму као некој првој катедри у том систему пентархије или пет патријаршија“.
Наш саговорник додаје да је јасно и ко заправо вуче све конце ове иницијативе и подсећа на речи чувеног теолога Христоса Јанараса:
„Јасно је реако да се овим деловањем покушава продрети у меки трбух Русије на геополитичком плану. Нико, ни у грчкој теологији, ни црквеној пракси у самом Цариграду нема никакву илузију да заправо ово нису неки аутономни потези самог Фанара. Он покушава да у црквеном плану профитира од геополитичке агресије према Русији и православљу. Да заузме што више простора и моћи док геополитичка моћ Запада може да му помогне да се наметне као колективни шеф свих православних цркава“.

НАТО – ЛГБТ – Воук православље – нема будућност

Ђого је сиугран да ће ова иницијатива јењавати како јењава једнопларни свет. Отпор ће у читавом православном свету бити све већи. Не само у словенском свету. О њему сведоче и промене на самом западу:
„Ни тамо нико више не жели ту врсту пропраног НАТО, ЛГБТ, Воук православља. Људи и тамо хоће једну истинску, древну Цркву која се не мења, а не нешто што се мења како ветрови дувају. Тако да сам сигуран да овај предлог патријарха Вартоломеја нема будућност“.

Чланак Опасан трик: Покушај историјског преврата у православљу – циљ је да се сви гурну у НАТО „васељену“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Pierre Crom/Getty Images

На скуп у Приштини који је јуче организован у знак подршке Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, лидерима тзв. ОВК оптуженим за ратни злочин, те најмање 102 убиства, пред изрицање првостепене пресуде у Хагу, за сада нема реакција међународних представника и организација.

Они који се редом јављали после сахране генерала Републике Српске Ратка Младића да замере Србији што је генерал испраћен уз војне почасти, сада ћуте на парадирање учесника скупа у униформама терориста и величање оптужених за убиство Срба, неалбанаца и „нелојалних“ Албанаца. 

Европска унија огласила се јуче поводом предстојеће пресуде која треба да буде прочитана 16. септембра. Одговарајући на питање медија из Приштине, ЕУ је позвала „сведржаве и стране укључене у поступак“ да поштују судске процедуре Специјализованих већа и одлуку коју ће суд донети.

Али, реакције на скуп подршке није било.

Оптужница у 10 тачака терети „четворку“ за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци. Тужилаштво је тражило по 45 година за сваког од четворице оптужених. 

Чланак Лицемерје Запада: Критике због Младића, нема реакција на скуп подршке Тачију у Приштини се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Икона сестре Марије, монахиње манастира Јасеновац

Српска православна црква данас, 13. септембра, прославља Свете новомученике јасеновачке, у знак сећања на Србе и друге жртве страдале у систему усташких логора Јасеновац током Другог светског рата.

Јасеновачки новомученици су међу најбројнијим страдалницима које Српска православна црква литургијски прославља. Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао их је 2010. године, а њихов празник установљен је за 31. август по јулијанском календару, односно грегоријанском 13. септембра.

Централна прослава празника одржава се у манастиру Јасеновац, где се служи Света архијерејска литургија и одржава помен жртвама.

Систем усташких логора Јасеновац постојао је на подручју тадашње Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. У њему су заточени и убијани Срби, Јевреји, Роми и припадници других народа и група, као и политички противници усташког режима.

Празник Светих новомученика јасеновачких уједно је дан молитвеног сећања на страдале и позив да се њихово страдање не заборави.

Чланак Српска православна црква данас прославља Свете новомученике јасеновачке се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Samir Jordamovic/Anadolu

Официри Оружаних снага БиХ упутили су отворено писмо јавности где истичу да је Зукан Хелез довео Министарство одбране у Савету министара и Оружане снаге до врхунца националне нетрпељивости. Упозоравају на катастрофално међунационално стање у Оружаним снагама БиХ, које морају бити изнад сваког министра и политичке странке.

„Мандат Зукана Хелеза на функцији министра одбране мора бити предмет озбиљне, објективне и институционално засноване анализе, јер његово деловање у периоду од 2022. до 2026. године више није могуће посматрати искључиво кроз призму дневнополитичких несугласица. Низ његових јавних иступа, политичких порука, одлука и сукоба с представницима других конститутивних народа, замеником министра, професионалним војним руководством постепено је стварао атмосферу политичке и националне поларизације која се прелила и на Министарство одбране и Оружане снаге БиХ“, наводе у писму, преноси РТРС.

Наводе да су Оружане снаге БиХ наставиле да извршавају своје законом прописане задатке, међународне обавезе, али да је током Хелезовог мандата озбиљно нарушено политичко поверење у систем одбране, као и међунационални и међуљудски односи унутар њега.

„То представља много опаснији процес од формалне поделе институције. Оружане снаге БиХ дошле су до свог врхунца националне подељености, због чега им прети колапс, а могуће и потпуни међунационални распад, а све због једног човека који урушава овај један од основних сегмената мира у БиХ“, истичу официри.

Наглашавају да министар одбране није обични политички функционер, већ да представља цивилни ауторитет у систему одбране, налази се у ланцу командовања и контроле и има законом дефинисане надлежности над кључним аспектима функционисања Министарства одбране и Оружаних снага БиХ.

„Када министар одбране говори о укидању ентитета, промени њихових назива, преуређењу Републике Српске, политичким представницима једног конститутивног народа, ратним догађајима или судбини припадника одређене заједнице, такве изјаве не могу се посматрати само као уобичајени политички коментари, јер оне нужно имају последице на перцепцију институције којом руководи, посебно међу припадницима мултинационалних Оружаних снага БиХ“, навели су они.

Чак су таксативно навели све Хелезове јавне иступе у којима је говорио о наводном постојању руских кампова на подручју Републике Српске, затим укидању ентитета и реорганизацији Републике Српске.

„Кулминација проблема уследила је у мају 2025. године, када су четири генерала српске националности, међу њима и начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ, јавно изразила озбиљну забринутост због деловања министра одбране и његовог односа према професионалном војном систему. Само неколико дана касније, 12. маја 2025. године, догодио се инцидент у касарни „Козара“, када је министар одбране покушао спречити улазакфункционера Републике Српске Милорада Додика, Ненада Стевандића и Радована Вишковића у објект Оружаних снага БиХ, док су они ипак ушли у објект. На лицу места били су и начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ и заменик министра Александар Гогановић“, подсећају у писму.

Указали су и посебно питање представља начин на који се током Хелезовог мандата управљало људским ресурсима у Министарству одбране. Наводе да према јавно објављеним подацима, Министарство је у периоду од 2022. до 2025. године примило укупно 189 новозапослених, од којих су 101 Бошњак, 57 Хрвата, 29 Срба и два припадника категорије „остали“.

„Потребно је утврдити каква је била национална структура свих кандидата који су се пријављивали на конкурсе, колико их је испуњавало услове, како су бодовани, какве су биле ранг-листе, ко је седео у комисијама, ко је доносио коначне одлуке, колико је било жалби и какав је био њихов исход. На основу таквих података могуће је утврђивати постојање евентуалне националне дискриминације. Без тих података, међутим, не може се ни потврдити ни искључити могућност да је национална припадност утицала на процес запошљавања“, стоји у писму.

Указују и да озбиљно питање подношење пријава против 37 припадника Оружаних снага БиХ због величање и глорификацију правоснажно осуђеног Ратка Младића, док је 10 предмета већ квалификовано као кривичне пријаве и упућено Тужилаштву БиХ.

„Не може се занемарити политички контекст у којем су ове пријаве поднесене, јер оне долазе непосредно након јавних иступа министра у којима је Републику Српску описивао крајње погрдним и политички делегитимирајућим изразима, као и након његових ранијих изјава о потреби промене уставног уређења БиХ. Нико у Оружаним снагама БиХ не смије бити изнад закона, али ни министар одбране не смије бити изнад законских стандарда једнаког поступања“, изричити су официри.

Указали су и на Хелез коментаре Младићеве смрти где је јавно написао: „Креп’о је Ратко Младић“, називајући га „осуђеним геноцидашем и доживотним робијашем“, а своју објаву завршио ироничном опаском: „ПС: Продаја Памперса би након његове смрти могла нагло пасти“.

„Питање је да ли је примерено да министар одбране једне државе, чији су припадници различитих националности и чије институције требају градити поверење и професионалну кохезију, смрт човека коментарише језиком ликовања, погрдних израза и јавне ироније. Министар одбране мора имати право на лични став, али функција коју обавља захтева виши ниво одговорности од обичног корисника друштвених мрежа или страначког активисте“, наводе они.

Сматрају да је посебно је проблематично то што се такве изјава појављује након година изразито оштре национално-политичке реторике.

Чланак Официри у БиХ упозоравају: Хелез довео Оружане снаге до врхунца националне нетрпељивости се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Laura Lezza/Getty Images

Ни пуних годину дана од ломљења и рушења 60 крстова и споменика на православном гробљу Печуј у Зеници одговорни нису пронађени, саопштио је Одбор за помоћ Србима у Федерацији БиХ.

Вандализам на православном гробљу Печуј у Зеници је почињен на данашњи дан пре годину дана, а из Одбора кажу да, колико је њима познато, нема ухапшених ни осумњичених, а не води се ниједан кривични поступак.

„Позивамо бошњачке муслиманске верске и политичке лидере, с обзиром да су потписали да је њихова војска чувала и очувала верске објекте других народа, нека нам кажу је ли и ово гробље у Зеници чувано и очувано као и оних 125 цркава капела и парохијских домова које је уништила тзв. Армија БиХ„, саопштено је из Одбора за помоћ Србима у Федерацији БиХ.

Подсетимо, на православном гробљу у месту Печуј оштећено је око 60 надгробних споменика. Одбор за међурелигијску сарадњу у Зеници саопштио је тада да ово гробље није било рушено током рата, а да у миру сведочи вандализму.

Чланак Годину дана ћутања: Нико није кажњен за рушење споменика на православном гробљу у Зеници се појављује прво на ИСКРА.

Тишину над српским стратиштем прекинули су звук сирена и трубе возила са ратним заставама тзв. Армије БиХ, док су Возућани, 31 годину након прогона са својих огњишта, одавали помен страдалима.

„Стазама егзодуса“ и ове године прошли су Возућани, подсјећајући на један од најтежих прогона српског народа током рата у БиХ. Прије 31 годину, у офанзиви тзв. Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, са подручја Возуће и околине протјерано је више од 7.600 Срба.

У офанзиви је спаљено 30 српских села, док је живот изгубило 459 цивила и припадника Војске Републике Српске. Ни данас нису пронађени сви нестали – за посмртним остацима 129 лица још се трага.

Посебно потресан тренутак овогодишњег обиљежавања било је узнемиравање учесника марша у тренутку када су одавали пошту страдалима. Док су породице и потомци жртава стајали на мјесту гдје је откривена масовна гробница са 21 тијелом, од којих је 19 било обезглављено, поред стратишта су пролазила возила са ратним заставама тзв. Армије БиХ, уз трубе и сирене.

Слика је тим упечатљивија ако се има у виду да је управо на том мјесту подигнута капела у којој је служен помен за настрадале. Док су једни дошли да се помоле за душе страдалих, други су својим понашањем нарушавали тишину и пијетет над мјестом страдања.

Ипак, породице Возућана и данас инсистирају на миру, истини и проналаску несталих.

Међу онима који још чекају посмртне остатке најмилијих је и Предраг Црнић из Лакташа, чији је отац нестао на Возући. Његови остаци пронађени су тек годинама касније, али само дјелимично.

„2014. су нађене само три кости доњег дијела. Мајка, брат и ја смо одлучили да то узмемо и сахранимо, јер ко зна кад ће пронаћи све посмртне остатке“, испричао је Црнић.

Миленко Пејић још увијек трага за својим оцем. Каже да од потраге неће одустати, а да са братом сваке године учествује у маршу.

„То нас испуњава, то нам је жеља и воља и док будем могао пјешачићу“, поручио је Пејић, преноси РТРС.

Посебно боли чињеница да се ни након више од три деценије не зна судбина 129 несталих. Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица указују да постоје сазнања да су посмртни остаци појединих страдалих били пронађени непосредно након рата, али да су потом, како наводе, прикривани.

Породице додатно погађа и однос правосуђа према злочинима почињеним над Србима, јер бројни случајеви ни након толико година нису добили свој судски епилог.

Марш дуг око 22 километра, од Тумара на Озрену до насеља Стог код Возуће, и ове године био је подсјећање на егзодус, али и на обавезу да се памте они који су остали на вјечној стражи.

На крају марша, у новосаграђеној капели, подигнутој на мјесту масовне гробнице, служен је помен за страдале, након чега су положени вијенци.

И док породице годинама трагају за несталима и покушавају да сачувају сјећање на своје најмилије, остаје и питање каква је порука када се на мјесту масовног страдања, током помена, пијетет нарушава сиренама, трубама и ратним обиљежјима.

Праштање и помирење могу бити циљ само ако се поштује и туђа бол. А Возућани, након 31 године, још увијек траже оно најосновније – право да достојанствено оплакују своје мртве и пронађу своје нестале.

Чланак 31 година од прогона, а ни данас им не дају мира: Трубама и ратним заставама на помен српским жртвама се појављује прво на ИСКРА.

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 90

Српска православна црква обиљежава данас празник Усековање главе Светог Јована Крститеља.

У хришћанском свијету се обиљежава као дан када је освештана црква, коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Тада се подсјећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, одсјечена глава и донесена пред његову пасторку, играчицу Салому.

Свети Јован се назива Крститељ, јер је крстио Исуса Христа и у њему препознао Сина Божијег.

Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обиљежавају сви православни хришћани а Српска православна црква овај празник сврстава и међу славе.

Свети Јован је, по предању, примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је живио у гријеху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Иродијада је захтјевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тијела, у страху да Свети Јован не васкрсне. Дан Усјековања вјерници проводе у молитви и строгом посту.

Свети Јован се слави и 20. јануара (по грегоријанском календару), као знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.

Чланак Данас је Усековање главе Светог Јована Крститеља се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ПРЕДСЕДНИК Милорад Додик поручио је данас да Република Српска има најспецијалније везе са Србијом и да никаквим актом, камоли иницијативом из Сарајева, не могу бити срушене.

Коментаришући иницијативу федералних посланика упућену на међународне адресе, Додик је рекао да специјалне везе са Србијом не могу бити срушене и да ће тако натерати на само још јаче повезивање.

– Чуј, молим те. Он ће срушити специјалне везе. Па ми имамо најспецијалније везе са Србијом, које не може никаквим актом да буду срушене, а камоли неком иницијативом. Па то ће нас само натерати још више да се повежемо. Видећете само како то изгледа – рекао је Додик.

Када је реч о изјавама министра иностраних послова у Савету министара Елмедина Конаковића, Додик је рекао да БиХ не би постојала да има правде, али је то било дио нечега што су направили мештари из иностранства.

– У тој земљи не би било ни министара, поготово таквих шерета и таквих карикатура – рекао је Додик.

Он је „позвао српски народ да не изговара пуним именом БиХ“.

– А следећа фаза ће бити, оно, БХ. Позивам да не, да никада не зову БиХ државом, јер она то није – истакао је Додик.

Рекао је да Срби православци кроз векове поштују обред сахране, а да се министар одбране у Савјету министара Зукан Хелез само уткрује да покаже мржњу према српском народу.

Додик је поручио да неће Хелез да говори Србима шта смеју, а шта не смеју.

– То је његова пијана глава измислила, па он мисли да што више лаје, да би могао да буде примећен. А успут желе да кажу да се они боре за БиХ. За коју БиХ? – упитао је Додик.

Он је додао да Хелез не доприноси стабилности и миру нити било чему што би могло очувати БиХ и да се увек укаже и утркује када је реч о мржњи према Србима и Србији.

Додик истиче да Хелез нема никаква овлаштења, да он није БиХ, а кад проговори у своје име онда покаже да је, како је рекао, „обична будалетина“ која не може ништа смислено да говори, осим да вређа Србе.

Додик је рекао да се БиХ дели и „распада као леш који је немогуће саставити“.

– Кад сте у стању леша, онда је готово. Следећа фаза је распад. Е, то је БиХ. А они могу својим намештеним судовима шта год хоће да прогањају, видећемо докле – рекао је Додик.

Нагласио је да је сахрана генерала Војске Републике Српске Ратка Младића била верски, православни обред који Срби кроз векове поштују.

– Он мора да зна, пошто не зна, да ми палимо свеће и за живе и за мртве. И да се у нашим храмовима молимо једнако и за живе и за мртве. Мене не занимају њихови обреди. Поштујем свакога. Али ова хистерија што се дешава није само прича како они то желе да сведу на Младића већ је то прича о БиХ – рекао је Додик.

Чланак Додик позвао Србе да никад не кажу да је БиХ држава и да је не зову Босном и Хрцеговином већ – БеХа се појављује прво на ИСКРА.

Getty

Сарајево не престаје са тужакањем Београда што код куће што „преко гране“. На челу са коловођом министром спољних послова Босне и Херцеговине Елмедином Конаковићем, траже да се Србија санкционише због „величања Ратка Младића“, а друга иницијатива иде у правцу суспензије Споразума о специјалним везама Србије и Републике Српске. Уз ове позиве стижу и претње министра одбране Зукана Хелеза о укидању Републике Српске, који је назвао  „парадржавном геноцидном творевином“.

Посланици у Представничком дому, њих 14 из Федерације БиХ, упутили су на више од 800 адреса у Европи, САД, Великој Британији иницијативу за хитно преиспитивање и привремену суспензију Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између Србије и Републике Српске. Као разлог наводе, „угрожавање суверенитета и политичке независности БиХ, као и негирање пресуда међународних судова“.

Истовремено, након што је најавио да српске дипломате у БиХ прогласи непожљеним, што је изазвало оштре реакције званичника Републике Српске, Конаковић је одлучио да жалбено писмо у ком тражи санкције за званичнике Београда, пошаље и на адресу лидера ЕУ и представника држава чланица Уједињених нација.

У потказивању Србије, Конаковић позива на „хитну реакцију због институционалног величања Ратка Младића“.

Европску комисију позива да осуди појављивање „фашистичке и геноцидно-негаторске реторике у Србији те да размотри увођење циљаних санкција и других одговарајућих правних мера против званичника и институција“, наводећи имена свих званичника који су присуствовали сахрани.

Конаковић посебно замера што су Младићеви посмртни остаци враћени у Србију државним авионом, што је ковчег био прекривен заставом Србије, као и што су га носили припадници Војске Србије, а сахрањен уз војне почасти.

„Младић је правоснажно осуђен за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине пред Хашким трибуналом“, навео је Конаковић у писму правећи паралелу са „одавањем почасти високим нацистичким званичницима осуђеним у Нинбергу“.

Конаковић тврди како ово није „приписивање кривице српском народу“, наводећи како је „међународна кривична одговорност индивидуална“.

Конаковић је, после сахране Ратка Младића, рекао ће повући особље Федерације БиХ из амбасаде у Београду. Он је изјавио да би прекинуо све дипломатске односе са Србијом и најавио да ће из Амбасаде БиХ у Србији бити повучено готово целокупно дипломатско особље, а као одговор на поступке званичника Србије након смрти и сахране Младића.

Поводом изјаве Конаковића председник СНСД-аМилорад Додик је рекао да БиХ не би постојала да има правде, већ да је она резултат нечега што су направили „мештари из иностранства“.

„У тој земљи не би било ни министара, поготово таквих шерета и таквих карикатура“, рекао је Додик.

Он је позвао српски народ да не изговара пуним именом БиХ.

„А следећа фаза ће бити, оно, БХ. Позивам да никада не зову БиХ државом, јер она то није“, истакао је Додик.

Додик је коментарисао и иницијативу федералних посланика упућену на међународне адресе, поричивши да никаквим актом, а камоли иницијативом из Сарајева, не могу бити срушене специјалне везе Српске са Србијом.

„Чуј, молим те. Он ће срушити специјалне везе. Па ми имамо најспецијалније везе са Србијом, које не може никаквим актом да буду срушене, а камоли неком иницијативом. Па то ће нас само натерати још више да се повежемо. Видећете само како то изгледа“, рекао је Додик.

Реагујући на захтеве о раскиду споразума о везама Српске и Србије, клуб посланика СНСД-a у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ најоштрије је одбацио иницијативу за суспензију специјалних и паралелних односа Републике Српске и Србије, те поручио да неће прекидати, нити смањивати своје односе са Србијом зато што то некоме у Сарајеву смета.

„Ово је још један јалов покушај сарајевских политичара да уз помоћ странаца ограничавају уставна права Републике Српске и прекрајају Дејтонски споразум“, речено је из СНСД-а за Срну.

Подсетили су да Устав БиХ изричито омогућава ентитетима успостављање посебних паралелних односа са суседним државама.

„Према томе, они данас траже од странаца да суспендују нешто што је дозвољено управо Уставом БиХ. Ако им је до Устава и Дејтона, нека их прво почну поштовати“, истичу из овог клуба.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да Србија чврсто брани Дејтонски мировни споразум у целини, упозоривши да изјаве Хелеза о укидању Републике Српске, представљају озбиљну претњу уставном поретку и стабилности.

„Србија чврсто брани Дејтонски мировни споразум у целини“, навео је Ђурић на Иксу.

Коментаришући потезе Сарајева, политиколог Александар Павић оцењује да је ово још један показатељ колико им Република Српска смета.

„Никад се неће помирити са постојањем Републике Српској. Митом о Младићу као злочинцу бране себе, лажну историју да је над њима начињена агресија и геноцид. А истина је да је због Алије Изетбеговића избио рат у БиХ. Зато што истина њима уопште не одговара. Не пропуштају прилику за нападе на Републику Српску, а ово им је најбоља прилика која им се понудила у последње време„, објашњава Павић за РТ Балкан.

Република Српска, подсећа Павић, има права по Дејтону на специјалне везе са Србијом и она их користи.

„Из Беле куће нисам чуо никакве осуде, док не бих искључио могућност да ЕУ покуша да уведе санкције неком у Републици Српској. Од Урсуле фон дер Лајен, Марте Кос, Каје Калас, очекујем да покушају да прогурају неке санкције, не бих се изненадио. Не видим то на помолу, али не бих се изненадио“, наглашава Павић.

Подсећа да је у БиХ почела кампања и напомиње да ће новонастала ситуација да подигне температуру пред октобарске изборе.

„Док год су овакви људи на власти у Сарајеву, Република Српска је нешто што је њима неприхватљиво, њима је циљ БиХ без ентитета и са што мање Срба“, сматра Павић.

Чланак Отровне стреле Конаковића и Хелеза: Сарајево не престаје са тужакањем Београда због Младића се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Маријана Колаковић

Четрнаест посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) упутило је, на преко осам стотина адреса у Европи, САД, Уједињеном Краљевству, иницијативу за хитно преиспитивање и привремену суспензију Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске.

„Тај споразум се користи у сврху угрожавања суверенитета БиХ и политичке независности БиХ, негирања пресуда међународних судова“, саопштено је из Кабинета заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дениса Звиздића.

Како се истиче у иницијативи, ово није реакција на један догађај, већ на континуитет политике који је сублимиран у Декларацији са тзв. Свесрпског сабора у Београду, која је садржавала низ политичких ставова којима се задире у уставни поредак Босне и Херцеговине – укључујући негирање геноцида у Сребреници, афирмацију неуставног 9. јануара, оспоравање институција БиХ и функције високог представника.

Потписници иницијативе позивају високог представника, Веће за имплементацију мира, Европску унију, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и друге државе сведоке Дејтонског споразума да хитно преиспитају спровођење Споразума о специјалним и паралелним односима Србије и Републике Српске и подрже његову привремену суспензију до окончања правног и политичког преиспитивања и потпуног поштовања територијалног интегритета и суверенитета БиХ и судских одлука међународних судова од стране Србије.

У иницијативи се тражи и осуда институционалне глорификације ратних злочинаца, разматрање санкција одговорним званичницима и укључивање ових поступака у оцену европског пута Републике Србије, преносе босански медији.

Минић: Писмо служи у предизборне сврхе

Председник Владе Републике Српске Саво Минић оценио је да је писмо појединих парламентараца из Федерације БиХ са захтевом да се суспендују паралелни односи Републике Српске и Србије харанга која тим људима служи у дневнополитичке и предизборне сврхе.

„Ово је покушај харанге која им сад одговара у ФБиХ пред изборе, јер мисле да ће тиме добити гласове. Ништа нису урадили на економском плану“, рекао је Минић, те указао на економске показатеље у Српској који су бољи него у ФБиХ.

Република Српска, како је навео, има показатеље и прича о њима, док у ФБиХ причају о томе да желе да суспендују односе са првим комшијом, а то раде они који величају своје сународнике и пуцају из ватреног оружја на прославама.

„Не треба да се обазиремо на њих, док год се те њихове изјаве своде на тог /министра одбране у Савету министара Хелеза/ Зукана и сличне небитне ликове“, додао је Минић.

Чланак Скандалозна иницијатива из Сарајева: Траже од Запада да прекине везу Србије и Српске се појављује прво на ИСКРА.

ИН4С

Десетог септембра 1995. године почео је егзодус српског становништва из Возуће, долине Криваје и јужних дијелова Озрена, у једном од најтежих страдања српског народа током рата у БиХ.

Током акције тзв. Армије БиХ и одреда „Ел муџахид“, од 10. до 24. септембра 1995. године, из долине ријеке Криваје протјерано је 1.920 српских породица. Страдало је 459 бораца и цивила, док се за 129 несталих и данас трага.

Они који су преживјели морали су да напусте своја огњишта и крену путем којим су покушавали да спасу голи живот. И данас се, пјешачењем „Стазом егзодуса“, чува сјећање на колоне прогнаних и све оне који се никада нису вратили својим кућама.

Посебно тешко свједочанство о страдању остаје масовна гробница код цркве у Стогу, гдје су пронађена тијела 21 жртве, од којих је, према свједочењу учесника обиљежавања, 17 било обезглављено.

За породице несталих, међутим, 10. септембар није само датум у календару. То је дан који и данас враћа успомене на домове који су остали празни, на најмилије који се никада нису вратили и на године проведене у трагању за њиховим гробовима.

Сјећање на Возућу зато није само поглед у прошлост. Оно је обавеза да се имена страдалих не забораве, да се о њиховој судбини говори и да злочини над српским народом не остану ван историјског памћења.

Чланак Да се не заборави: На данашњи дан почео егзодус 1.920 српских породица из Возуће се појављује прво на ИСКРА.

Сокол, Фото: Стандард

Хрватски европосланик Томислав Сокол поново је узео Црну Гору и Србију као мету својих политичких лекција, овога пута уз поруку да европски пут Подгорице треба да буде условљен „раскидом“ са политиком „српског свијета“. Али Соколове ријечи откривају да његов проблем, по свему судећи, није само са конкретном политиком или одређеним политичарима — већ са чињеницом да српске политичке идеје и даље имају снагу у региону.

Сокол је, коментаришући ситуацију у Србији, отворено поручио да „Србија има већи проблем од Вучића“, јер је, како тврди, ријеч о „затрованом друштву у којем великосрпске идеје и даље живе и имају политичку тежину“. А онда је исту причу преселио преко границе и поручио да исто важи и за Црну Гору.

Према његовим ријечима, Европска унија снажно подржава европски пут Црне Горе, али уз „јасан захтјев“ да Подгорица раскине са политиком „српског свијета“, коју, како тврди, неки актери у Влади покушавају да „прошверцују испод ЕУ заставе“.

Није проблем само Вучић — проблем су Срби који мисле другачије?

У овој Соколовој изјави посебно је упадљиво што је граница између критике једне политике и квалификације читавог друштва практично нестала.

Јер једно је критиковати Александра Вучића, његову политику или одређену идеологију. То је легитимна политичка расправа. Сасвим друго је рећи да је проблем „затровано друштво“ зато што одређене националне и политичке идеје и даље имају подршку грађана.

Тиме се, суштински, шаље порука да проблем није само политичка власт — проблем су људи који не мисле онако како би Сокол желио.

Иста матрица сада се примјењује и на Црну Гору.

Не каже Сокол само да Подгорица треба да испуни европске стандарде, већ поставља „јасан захтјев“ да се раскине са политиком која се у његовом тумачењу везује за „српски свет“. Другим ријечима, европски пут Црне Горе добија и један политички предуслов: да се из власти и јавног простора потисне оно што Загреб и дио европске политичке елите препознају као непожељан српски утицај.

Ко одређује шта је дозвољена политика у Црној Гори?

Соколова изјава отвара и много шире питање — ко ће убудуће одређивати које политичке идеје имају право да буду дио демократског живота Црне Горе?

Грађани на изборима?

Или европосланици из сусједних држава?

Ако нека политичка опција поштује Устав, учествује на изборима и има подршку грађана, онда је њено постојање дио демократског процеса. Неко може да се не слаже са њом, да је критикује или да јој се политички супротставља. Али када се европски пут једне државе условљава елиминисањем политике која има српски предзнак, онда то више није само политичка критика.

То је покушај да се унапријед одреди шта је прихватљива политичка понуда у једној сувереној држави.

„Испод ЕУ заставе“ — шта Сокол заправо поручује?

Посебно је занимљив израз да се политика „српског света“ наводно покушава „прошверцовати испод ЕУ заставе“.

Таква формулација већ сама по себи носи политичку поруку. Испада да су Срби у Црној Гори нека врста сумњивог елемента који се мора контролисати како случајно не би „прошверцовали“ нешто што се не допада Загребу или Бриселу.

А шта је са чињеницом да у Црној Гори живи велики број грађана који се национално изјашњавају као Срби и који имају право да њихов политички став буде заступљен?

Да ли и они треба да „раскину“ са својим политичким и националним идентитетом да би Црна Гора била прихватљива за ЕУ?

То Сокол не објашњава.

Европа као награда за политичку послушност?

Сокол истовремено тражи да ЕУ преиспита политику према Београду, тврдећи да је годинама било превише толеранције према Вучићу како би Србија остала на европском путу и удаљила се од Русије и Кине.

И ту је, можда, најискренији дио његове поруке.

Јер се европска политика према Србији очигледно посматра кроз призму геополитичког избора — ко је ближи Бриселу, а ко Москви и Пекингу.

А онда се и Црној Гори шаље слична порука: европски пут је пожељан, али само ако се политички простор уреди тако да одговара одређеним очекивањима.

То није европска демократија какву грађани желе да виде. То је политика условљавања.

Сокол поново „дијагностикује“ Србе

Није ово први пут да Сокол говори језиком колективних квалификација када је ријеч о Србима. Недавно је отишао још даље, говорећи да је „српско друштво“ у Србији и Црној Гори „дубоко болесно“ и да живи у митовима и националистичким идејама.

Сада ту исту тезу само пакује у европски речник — „европски пут“, „вриједности“, „раскид са политиком српског света“.

Али суштина остаје иста.

Србима се објашњава шта треба да мисле. Српским политичким представницима шта смију да заступају. А Црној Гори шта мора да уради ако жели да напредује ка Европској унији.

И онда се све то назове европским вриједностима.

Црна Гора свакако треба да иде ка Европској унији ако је то политички избор њених грађана. Али европска будућност не може значити да јој други одређују ко има право да буде дио њеног политичког живота.

Јер ако је демократија заиста европска вриједност, онда би и српски глас у Црној Гори морао бити дио те Европе — без обзира на то што се то некоме у Загребу не допада.

Чланак Сокол поставио услов Црној Гори: За ЕУ морате да раскинете са „српским свијетом“! се појављује прво на ИСКРА.

© Епархија бихаћко-петровачка, Фејсбук

Без намере да Ратка Младића чиним већим него што јесте, јер ће суд о његовом лику и делу дати народ, време и историографија, не могу, истине ради, прећутати на слово осуде које је патријарху српском Порфирију изнео одлазећи поглавар Исламске верске заједнице у БиХ уважени ефендија Хусеин Кавазовић, написао је у ауторском тексту епископ бихаћко-петровачки Сергије.

Реис је критиковаобеседу патријарха Порфирија, који је служио опело генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу пре два дана у Београду.

„Тешко је наћи праве речи којима би се описала сарајевска грозница изазвана свенародним испраћајем генерала Ратка Младића, човека који је у најтежим временима стао на чело Војске Републике Српске, захваљујући којој српски народ није завршио у Јасеновцу, Јадовну, Старој Градишки, Јастребарском, Гаравицама, Пребиловцима и Шушњару, као што се то десило неколико деценија раније. Да није било Војске Републике Српске сасвим сигурно не бисмо били овде где јесмо, већ бисмо прошли као Срби у Хрватској – били бисмо статистичка грешка у земљи својих дедова и прадедова“, истакао је.

Како је додао, храбри борци, сиромашни синови жељни слободе, дали су четири године живота да бисмо уживали слободу без које је све једно велико ништа.

„Патријарх Порфирије, као што вели уважени реис, није отворио старе ране, већ управо супротно.Опелом генерала Младића затворена је једна велика историјска страница, а покојни генерал, са свим својим врлинама и манама, био је и остао персонификација војске којој су најбољи синови дали своју младост„, навео је.

Како је додао, „тешко је разумети, а још теже прихватити наметнуту тезу да нам судови пишу историју, која је, без сумње, била трагична“.

„Искрено жалим за сваком жртвом, за сваком проливеном сузом, за сваком уцвељеном мајком, али не могу и не можемо допустити да нам судске одлуке креирају поглед на живот и заједничку прошлост и садашњост. Да је тако ми данас не бисмо смели поменути Гаврила Принципа, кога је судска одлука коштала тамнице и живота, а он, као што је свима познато, није био терориста, већ сиромашни граховски младић занесен идејом о слободи. Злочине никада не смемо оправдати, без обзира на име починиоца, али треба да се уздигнемо изнад политиканства нашег века, у којем су, сведоци смо, са земљом сравњене државе и народи због лажних осуда и измишљених повода„, наставио је.

Према његовим речима, „то би боље од мене требало да знају наша муслиманска браћа, јер знају како су прошли Ирак, Либија, Сирија…“.

„Исти геополитички ваљак прегазио је истину, оскврнуо правду, угрозио мир…С друге стране, не могу дозволити да се заборави како су исламски фундаменталисти, доведени у Босну и Херцеговину ко зна одакле, одсецали српске главе, о чему постоје фотографије и снимци. Нисмо их ми позвали у ову нашу заједничку земљу, већ неко други, али о томе уважени реис Кавазовић не проговара ни реч. Довољно је погледати снимке из Јасенице код Босанске Крупе, павидети како се трактором вуче тело старца Недимовића, како се пуца у иконе и како се скрнави православни храм, па се уверити да је Војска Републике Српске била наш одбрамбени рефлекс, наш штит и наша сигурност„, подвукао је Сергије.

Ћути се, наставио је, и о томе како је мучки убијен Раде Рогић из Санског Моста, а снимак његовог малтретирања и ударања пре убиства изазива мучнину код сваког нормалног човека.

„Можда је убицама халалио уважени реис, али ми нисмо, јер како разумети да се један злочин уздиже, а други скрива. Да није било Војске Републике Српске, плашим се да би многи од нас доживели Рогићеву судбу. Хвала Богу па нисмо, јер јаме наше наивности одавно је затрпао страх и жеља да нам се не понови четрдесет прва. Када то буде схватио уважени реис, можда ће халалити патријарху и нама, као и ми њему“, закључио је.

Чланак Епископ Сергије: Сарајевска грозница о Младићу без којег би Срби били статистичка грешка се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић састао се у Бечу, током своје званичне посјете Републици Аустрији, са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Валтером Розенкранцом, оцијенивши да се односи Црне Горе и Аустрије темеље на пријатељству, међусобном поштовању и заједничком интересу за стабилну, безбједну и европску будућност Западног Балкана.

Предсједник Мандић поручио је да Црна Гора данас има историјску прилику да заврши оно што је давно започела – да постане чланица Европске уније.

„Наш циљ више није само да напредујемо – наш циљ је да завршимо преговоре и да Црна Гора постане наредна чланица Европске уније. Желимо да наша земља буде најбоља вијест политике проширења“, казао је Мандић.

Посебан дио разговора био је посвећен додатном повезивању Црне Горе и Аустрије у свим областима од обостраног интереса.

Осврнувши се на трећу по реду опозициону иницијативу за његову смјену, посебно у контексту стабилности неопходне за завршетак процеса приступања ЕУ, предсједник Мандић је истакао да су овакве ствари природне и саставни дио демократије.

Међутим, како је додао предсједник, као што ни претходна два пута нису имали довољну подршку за свој наум, тако ће се иницијатори и овога пута суочити са чињеницом да немају неопходну подршку за остварење својих намјера.

Чланак Мандић: Нема већине за смјену предсједника Скупштине Црне Горе – саучешће злоупотребљено за кампању неистина се појављује прво на ИСКРА.

Независна политика Београда не да мира Бриселу, изјавила је на конференцији за новинаре Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације, говорећи о реакцији ЕУ на сахрану генерала Ратка Младића.

На питање новинара РТ Балкан шта ЕУ жели да постигне притисцима у вези са сахраном генерала Ратка Младића и зашто српском народу желе да наметну осећај колективне кривице, Захарова је одговорила да се независна политика Београда не уклапа у оквире евроатлантске „не дисциплине, него режима“.

„Не дају мира Бриселу. Управо због тога Запад чини све да добије од Срба, у суштини, некакво општенационално кајање. Срби немају због чега да се кају. Али управо тако желе да савију Србе и Србију, укључујући и због трагичних догађаја времена распада Југославије, за који део кривице припада и крвавим западним престоницама. Отуда толика крвожедност и људождерски однос према Ратку Младићу, недавно преминулом у зидовима затвора УН“, истакла је Захарова.

Како додаје, озлоглашени дупли стандарди одавно су постали заштитни знак западног „поретка на правилима“. Они се, према њеним речима, не показују само у непристрасном односу према Србима у догађајима 1990-их година, „већ и данас леже у основи политике Европске уније према Србији“.

„Још један пример је ситуација око АП Косово и Метохија, у ком косовске власти уз прећутно одобравање ЕУ, која се позиционира као посредник у дијалогу међу Београдом и Приштином, настављају да истискују аутохтоно српско становништво, одобравају, а често и сами провоцирају насиље према Србима на КиМ, задирање у њихову имовину, чак и објекте Српске православне цркве“, рекла је Захарова.

Она је подсетила да, упркос споразуму који је закључен још 2013. и 2015. године, уз писане гаранције Брисела за београдско-приштинске договоре, и даље није формирана Заједница српских општина, која би требало да, како наводи, „барем минимално“ заштити права и законске интересе Срба који живе у покрајини.

„Тој деструктивној, апсолутно подлој политици сведочи и коментар европског комесара за проширење Марте Кос, који је дала у вези са одлуком власти да сахране Ратка Младића уз војне и државне почасти“, додала је она.

Како подсећа, Марта Кос је изјавила да је „глорификација ратних злочинаца у супротности са основним вредностима и не припада ни Европској унији, ни земљама које теже да постану њен члан“.

„Ово је предиван цитат, али није упућен на праву адресу. У Кијев, мадам, молим Вас. Тамо се ствара цео пантеон нацистичке копилади. Тамо се поново сахрањују колаборационисти, које су проклео народ, државе и закони, а проглашени управо ратним злочинцима – и ништа. Уверена сам да, ако тај пантеон у Украјини буде подигнут, тамо ће да долазе у званичници ЕУ, да клече и љубе ковчеге и споменике, као што умеју када им је то потребно, без обзира на историјски контекст“, поручила је Захарова.

Према њеним речима, разбацујући се сличним изјавама, европски званичници демонстративно не примећују одавање почасти нацистичким колаборационистима Другог светског рата. Како је подсетила, од Марте Кос нити било ког другог европског званичника није уследила апсолутно никаква реакција на враћање у Кијев и свечану церемонију поновног сахрањивања оснивача и вође пронацистичке Организације украјинских националиста, Мељника и Коноваљца.

„То што кијевски режим званично прославља нацистичке сараднике у свести европских званичника никако није у супротности са европским вредностима? Рећи ћу вам и више од тога. То и јесу европске вредности“, поручила је она.

Зато, како је оценила, такви поступци и приступи лишавају ЕУ моралног права да дискутују на тему величања , сахрањивања злочинаца и слично.

„Они нису видели оно најважније. Нису видели како одају почаст онима који су убијали њихове претке на њиховој сопственој територији. Нека ћуте“, закључила је руска званичница.

Чланак Захарова за РТ Балкан о Ратку Младићу: Срби немају због чега да се кају се појављује прво на ИСКРА.

@ in4s.net

Министарство спољних послова Црне Горе на чијем је челу Ервин Ибрахимовић огласило се на Иксу, након што је јуче у Београду, сахрањен генерал Републике Српске Ратко Младић, поруком да је „он правоснажно осуђен за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања на доживотну казну затвора“.

„Његова смрт враћа болна сећања на најмрачније поглавље историје коју деле народи и државе региона. Пресудама међународног кривичног суда утврђена је истина о почињеним злочинима и стварању основе за суочавање с прошлошћу, одговорност и трајни мир и помирење. Наша је обавеза да сачувамо достојанство и сећање на жртве, да чувамо истину о злочинима и индивидуалној одговорности за њих, те да се одлучно супротставимо сваком покушају негирања геноцида, ратних злочина и других тешких кршења међународног хуманитарног права. Црна Гора остаје привржена вредностима правде, одговорности, суочавања с прошлошћу и поштовања жртава“, стоји у објави ресора спољних послова Црне Горе који, иначе, не хаје за 14 убијених војника никшићко шавничке групе у хрватском логору „Лора“.

Тиме је Подгорица усагласила тонове са Сарајевом, које је јуче критиковало ЕУ да је блага према Београду.

„Да ли сте уопште свесни шта говорите? Да ли су то европске вредности о којима стално причате? Пет министара из Владе Србије седело је у првом реду на сахрани, осуђеном ратном злочинцу одате су војне почасти, а његово тело је допремљено авионом Владе Србије. Чега се плашите? Зашто нисте спремни да ово назовете оним што јесте? Ваш став о сахрани осуђеног ратног злочинца је срамота за целу Европску унију!“, стоји у објави Министарства спољних послова БиХ, а након изјаве портпарола ЕК Пауле Пињо да нема места величању ратних злочинаца, те да је „чињеница је да смо чули да је планирана сахрана са државним почастима, а то се није догодило“.

Но, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен огласила се касније рекавши да је „шокирана сликама са сахране Ратка Младића“, те је прецизирала став ЕУ.

Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић је, поводом сахране Ратка Младића, изјавио да би прекинуо све дипломатске односе са Србијом.

Конаковић је најавио да ће из Амбасаде БиХ у Србији бити повучено готово целокупно дипломатско особље, а као одговор на поступке званичника Србије након смрти и сахране Младића.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас да су министар спољних послова Босне и Херцеговине и њему слични највећи противници сваког правог помирења и да Србија неће прихватити ни селективну правду ни лекције о моралу од оних који сопствену прошлост упорно одбијају да погледају у очи.

„Оно што се догодило у Београду био је један покушај званичне власти да тамо не буде формално, мислим на председника, премијера и председницу Скупштине, али ако гледате број министара који су тамо били, који су део естаблишмента, тај покушај да буде, а не буде, нама је јасан“, рекао је Пленковић новинарима у Загребу.

О томе хоће ли Хрватска тражити санкције за Милорада Додика, Пленковић је одговорио да ће се та тема отворити на нивоу међународне заједнице, али и поновио оцену да је Додик откад је одступио са својих функција, прихваћенији у међународној заједници. Он је навео да ће после одавања почасти Младићу, министар спољних послова и други ту тему подићи на виши ниво.

Подсетимо, Хрвати све своје генерале дижу на пиједестал. Међу њима су Анте Готовина, осуђен првостепено пред Хашким судом на 24 године затвора због ратних злочина против српског становништва почињеног у операцији „Олуја“ у августу 1995. године и Младен Маркач осуђен на 18 година затвора. Но, трибунал који је махом пресуђивао Србима, у другостепеном поступку их је ослободио.

Сарајево је команданта 3. корпуса тзв. Армије БиХ Расима Делића, који је извршио бројне злочине (Хаг га је осудио на само три године), сахранило уз највише државне почасти.

Чланак Ударају у исте бубњеве: Загреб, Сарајево и Подгорица идентично о сахрани генерала Младића се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Ми ћемо да сахрањујемо наше хероје како ми хоћемо. Уз све војне почасти сахрањен је генерал Ратко Младић, јер српски народ сматра да је тако заслужио, с обзиром на његову историјску улогу коју је имао у одбрани српског народа и стварању српске државе западно од Дрине. Не треба уопште да нас занима шта регион или Европа мисле о томе.

Овако историчар Александар Раковић коментарише лавину негативних, а неретко и морбидних, коментара који непрекидно пристижу из Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине, али и Европске уније.

Хрватска , која је недавно на државној церемонији и уз све почасти свечано сахранила ексхумирана тела 500 усташких војника убијених у Другом светском рату на тлу Словеније, данима не престаје да са самододељене моралне висине коментарише сахрану Ратка Младића. Држави која је прогласила тродневну жалост након сахране Фрања Туђмана, на највишем државном нивоу, смета како Република Србија сахрањује своје генерале. Из земље у којој пола милиона људи на концерту урличе усташке пароле о клању и логорима непрекидно стижу изјаве људи који православну сахрану називају ,,највећим фашистичким скупом у новијој историји“.

Из Федерације Босне и Херцеговине непрекидно слушамо жалопојке и тужбалице о ,,монструозности“ и за њих непојмљивом чину сахране човека којег је Хашки трибунал оптужио и осудио. Чак је и министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић најавио повлачење нижег дипломатског особља из амбасаде у Србији. Међутим, изгледа да Сарајево не признаје баш у потпуности ни хашке пресуде, ни сопствено виђење правде, будући да су пресуђеног ратног злочинца, коме је такође Хаг судио, свечано сахранили. Расим Делић, чији су војници одсецали српске главе да са њима играју фудбал, који је довео муслиманске јединице из земаља Блиског и Средњег истока, формирао одред Ел Муџахедин и придружио га 3. корпусу злочиначке Армије БиХ, сахрањен је на највишем државном нивоу – упркос хашкој пресуди.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта оштро су критиковали сахрану Младићу, док је портпарол ЕУ рекао да се испраћај генерала коси са вредностима ЕУ, те да у њој за тако нешто, односно нас, нема места. Данима се говори о „сахрани европског пута Србије“, а кроз изјаве у којима се дебело изражава забринутост, чак и више него кад украјински дронови гађају руску децу, или израелске ракете палестинску, провејава јак осећај згрожености „цивилизоване Европе“ над некаквом „дивљачком“ Србијом, каквом покушавају већ неколико деценија да нас представе.

Ипак, генерал Ратко Младић је у понедељак 7. септембра достојно сахрањен тамо где је желео, а српски народ га је на вечни починак испратио како доликује . Србија је поново учинила оно што је сматрала исправним, читав западни свет са својим регионалним сателитима јој то поново замера и све је као и обично, баш онако како треба и мора да буде.

Не занима нас туђе мишљење

Историчар Александар Раковић каже да је оно шта долази из Загреба, Сарајева или Брисела сасвим логично, с обзиром на то да су сви заједно били на истој страни и насупрот нама у ратовима деведесетих.

С обзиром на то да су Загреб и Сарајево извршили агресију на Југославију и разбили нашу државу, да је агресију извршио и НАТО, односно Западна Европа и Северна Америка, да су нам уз то уводили санкције и на све остале начине притискали нашу земљу, јасно је да смо се налазили на две различите стране, а да се то, нажалост, и данас наставља, рекао је Раковић за Спутњик.

Они тумаче ратну прошлост деведесетих на југословенском простору како они мисле да треба, а ми ћемо да тумачимо како ми мислимо да треба и уопште не треба да водимо рачуна о томе да ли ћемо неког од њих да испровоцирамо , па да нам они испостављају неке нове уцене, ултиматуме или захтеве, каже наш саговорник. Шта год да раде, то је њихов проблем, подвлачи он.

Започели рат па сад упиру прстом

Логично је да се Загреб, Сарајево и Брисел подржавају и даље, будући да код њих постоји исти наратив о Србима као кривцима за распад Југославије, као и за све остало што је произишло из тога, каже Раковић.

То је перверзија заправо, јер су једино Срби у свим својим парламентима – и у Београду, и у Подгорици, и на Палама, и у Книну – доносили одлуке у свим српским земљама да се Југославија сачува. Данас сведочимо лудилу када неко говори да су Срби разбили Југославију, јер су је заправо разбили сепаратисти у Словенији, Хрватској и Босни својим референдумом. Само то је довољно да се уверимо колико је њихово виђење искривљено, перверзно, колико је гротескно и бедно.

У складу с тим фалсификовањем квази-истине долази и тумачење око лика и дела Ратка Младића, објашњава Раковић. О ужареној атмосфери у „комшијским“ медијама сведочи и лично, јер каже да приликом његовог гостовања на једној локалној телевизији нису били у стању да му оповргну став аргументима, већ су прибегавали личним дисквалификацијама.

Ратко Младић је сахрањен са свим војним почастима које је заслужио. Имао је и државне почасти, јер је авион Владе Србије одлетео да преузме његово тело и да га врати у његову српску земљу. Радићемо то и даље и кад год буде прилика. У сваком случају, све тековине нашег Одбрамбено-отаџбинског рата и одбране Косова и Метохије с краја прошлог века у Србији биће глорификоване, баш као и у Републици Српској. Ми ћемо то да глорификујемо. Ето тако. А сад, ако они виде неки проблем у томе, то је њихова ствар.

Он апелује да се једино мора предузети одлучнија мера у заштити нашег народа који у тим земљама живи и проживљава апартхејд , те да држава Србија мора учинити све што може по том питању. Мора се пронаћи адекватан одговор, не само око читаве ситуације са сахраном генерала, већ и са свеукупним догађајима који су јој претходили и који ће, нажалост, тек уследити.

Није ревизија него глупост

Ревизија историје постала је малтене „мејнстрим“ тактика западних земаља у покушају доминације наративом, па тако долазимо до тога да се у ЕУ јавно хвале нацистичким прецима и да их представљају као хероје које су „зли Руси“ убили. Исто се и овде дешава, па се тако ослобођење Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске након Првог светског рата назива окупацијом, или се усташки кољачи убијени у Блајбургу називају жртвама.

Ипак, наш саговорник не сматра да „комшилук“ покушава да изврши ревизију историје када је Ратко Младић у питању. Они једноставно беспоговорно верују иностраном суду измишљеном са специфичном намером да прогања Србе или ономе шта им њихови западни патрони кажу или напишу у уџбенику. Мало је незгодно када исти тај суд пресуди некоме од њихових људи, али се то толико ретко дешавало да су, изгледа, у могућности да пресуду пренебрегну, потисну или само на њу забораве уколико им не одговара.

Они не сматрају да врше било какву ревизију. Они полазе од тога да је Хашки казамат донео ту и ту пресуду и баш их брига за све остало. Дакле, они хоће да ставе стигму колективне кривице српском народу. То је суштина – колективна кривица. Користе наше државно и војно руководство осуђено у Хагу да нам се та кривица наметне и, наравно, неће стати с тим.

Истовремено, „комшилук“ и „цивилизована Европа“ не могу да верују да Срби нису поклекли и да нас сви њихови заједнички напади нису сломили, ни после деценија малтретирања, истиче Раковић. Они једноставно не могу да поверују у то, каже он.

Хајка против Срба наставиће се и у Хрватској, и у Федерацији Босне и Херцеговине, и у Црној Гори, и на Косову и Метохији, а, наравно, и у Европској унији и ми на то треба да будемо спремни. Међутим, после величанствене сахране генерала Ратка Младића, сасвим сам сигуран да сваки притисак на Србе само још додатно јача наш слободарски дух. Тако да нека само наставе да провоцирају, закључује Раковић.

Чланак Сахрана генерала покренула лудило: Европа и регион не могу да верују да Срби нису – поклекли се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ FOTO SRNA/ NEMANJA VUKOJEVIĆ

Сваки календар има датуме које бисмо радо заборавили, али историја памти и онда када ми, суочени са тежином прошлости, пожелимо да се ти датуми и догађаји који се везују за њих никада нису ни десили, а један од таквих је, нажалост, и сећање на српске жртве НАТО агресије на Републику Српску, истакао је председник СНСД-а Милорад Додик.

„Сећање на тешке тренутке, црне датуме и огромну српску жртву током наше историје је најболније, али и најгласнија врста тишине. За мене, као некога ко воли свој народ и своју Републику Српску, сећање на српске жртве је најдубљи чин патриотизма. Бити патриота не значи само славити успехе, већ неговати културу сећања и чувати од заборава оне који су платили највећу цену за Републику Српску и њену слободу“, истакао је Додик.

Поводом обележавања Дана сећања на жртве НАТО агресије на Републику Српску 1994. и 1995. године које ће бити одржано сутра у Источном Сарајеву, Додик је у изјави за Медијски систем Републике Српске – Срна подсетио да су НАТО авиони 10. априла 1994. године почели бомбардовање војних и цивилних српских циљева у околини Горажда, а у злочиначким операцијама названим „Намерна сила“ и „Мртво око“ од 31. августа до 14. септембра 1995. бомбардовали су српске циљеве широм Републике Српске.

„Када говоримо о овим данима, увек размишљам о недужним цивилима, о онима који су тог дана само желели да живе и преживе рат, изгубљеним младостима и о породицама којима је тих дана стало време, а туга и бол постали вечни сапутници. Такође, размишљам и о онима који су донели одлуку о бомбардовању српских цивила, али и пилотима који су немилосрдно избацивали смртоносни терет на цивиле, међу којима су и сестра и брат Радмила иРаденко Галинац чији су животи угашени 9. септембра 1995. године на локалитету Семизовца од бомби бачених у име војне силе која себе назива ‘чуваром мира'“, истакао је Додик.

Он је рекао да та бомба није погодила војни циљ, нити је зауставила грађански рат у БиХ, већ је погодила срце и душу једне породице, уништила свет њихових родитеља и оставила неизбрисив ожиљак и рану на души целог Источног Сарајева и Републике Српске.

„Да трагедија буде још већа, њихов брат Радован, Раденков брат близанац, погинуо је само две седмице раније. То је злочин који се не може ничим правдати. А данас, кажу, да НАТО бомбардовање није била агресија!? Јесте, класични пример агресије, као што је и 1999. године била агресија на Србију“, рекао је Додик за Срну.

Он је нагласио дапоследице НАТО агресије трају и данас и ко зна колико ће још трајати, јер смртоносни терет који су пилоти НАТО савеза избацили са неба изнад Републике Српске била је муниција пуњена осиромашеним уранијумом.

„Не само да су убијали људе током операција које су цинично називали ‘Намерна сила’ и ‘Мртво око’, већ су затровали и земљу и воду и ваздух што само по себи говори о злокобној природи ових напада, а чије последице трпимо и данас док нам деца и становништво масовно оболева од карцинома најтежих врста“, истакао је Додик.

Он је навео да је НАТО бомбардовање било злочин без преседана, злочин против човечности са јасном геноцидном намером да се уништи Република Српска и све што је српско на овим просторима.

„Зато је наша обавеза да не дозволимо да време обрише лица недужних српских жртава из нашег колективног сећања, јер ако заборавимо њихову патњу и њихову жртву коју су поднели, губимо део себе и своје будућности“, истакао је Додик.

Он је рекао да сваки становник Републике Српске мора да осећа одговорност према онима којих више нема и који су своје животе уградили у темеље Српске, а да њихова имена изговарамо са огромним поштовањем.

„Република Српска памти и памтиће немилосрдне звукове НАТО авиона и тугу која нас је тада ујединила због жртве која је постала део темеља на којем данас градимо своје животе у слободној Републици Српској. Сећање на жртве НАТО агресије је сећање на неправду, али и подсетник на снагу народа који је, упркос свему, преживео и опстао, јер многи не би издржали све оно што је издржао српски народ и Република Српска током грађанског рата у БиХ. И зато је наш циљ и циљ наших институција, да је чувамо и сачувамо, да је градимо, да буде још боља, модернија, снажнија и лепша за живот наших становника и генерација које долазе са жељом да се зло које смо ми преживели више никада не понови“, поручио је Додик.

Чланак Додик о последицама НАТО агресије: Многи не би издржали све оно што је издржао српски народ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић оштро је реаговала на одлуку министра спољних послова у Савету министара Елмедина Конаковића да двојицу дипломата Амбасаде Србије прогласи непожељним особама и остави им рок од 48 сати да напусте БиХ.

Конаковић је данас саопштио да је донео одлуку о протеривању војног аташеа Амбасаде Србије Милана Дулановића и саветника, представника Безбедносно-информативне агенције (БИА) Данка Максимовића.

Цвијановићева тврди да је једном од њих мандат већ истекао и да је напустио БиХ, док о статусу војног аташеа, како истиче, Конаковић не може самостално да одлучује.

„Прво, што се тиче оних наводно протераних чланова Амбасаде Србије у БиХ, једном је истекао мандат и, колико знамо, већ је напустио БиХ. Што се тиче војних аташеа, сагласност за њихов долазак не даје министар иностраних послова, већ Савет министара, а исто тако и када је реч о ускраћивању боравка„, навела је Цвијановићева.

Kонаковић не може одређивати ни каква је БиХ, а камоли да нешто диктира Србији. Прво што се тиче оних наводно протјераних чланова амбасаде Србије у БиХ, једном је истекао мандат и колико знамо већ је напустио БиХ.
Што се тиче војних аташеа, сагласност за њихов долазак не даје…

— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) September 8, 2026

Она је истакла и да је за ускраћивање гостопримства потребно имати доказе којима се таква одлука може поткрепити.

„Затражићу од надлежних институција информацију да ли за то постоје разлози, или је у Конаковића, из немоћи, ударило беснило“, поручила је Цвијановић.

Подсетила је и да министар спољних послова не може да разрешава амбасадоре БиХ у другим државама, јер је то у надлежности Председништва БиХ.

Коментаришући Конаковићеву најаву смањења броја запослених у Амбасади БиХ у Београду, Цвијановићева је оценила да би такав потез могао да буде само на штету држављана оба ентитета.

Нагласила је и да Конаковићеви потези не представљају став читаве Босне и Херцеговине, будући да Република Српска у њима не учествује.

„Република Српска и Србија имају потписан Споразум о специјалним и паралелним везама, предвиђен Дејтонским споразумом, и наша сарадња ће се у свим областима одвијати несметано“, поручила је.

Цвијановићева је потом упутила и посебно оштру поруку Конаковићу, рекавши да би му „боље било да пази да ли бошњачки кадрови у ДКП мрежи дилују дрогу него што се бави Србијом“.

На крају је директно позвала српског војног аташеа да не напушта Републику Српску.

„Позивам војног аташеа Србије да остане у Републици Српској, где ће му бити настављено пружање гостопримства и заштите“, навела је Цвијановић.

Чланак Цвијановић одржала лекцију Конаковићу: Министра ударило беснило се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да је судбина генерала Ратка Младића трагична и да је његова смрт у Хагу открила антисрпско лице такозваног западног правосуђа.

„Његова судбина и смрт су трагични, јер му ни у последњим данима живота такозвано ‘западно правосуђе’ није омогућило да види своје родно огњиште и врати се у отаџбину. То показује злу намеру и открива право, у овом случају антисрпско лице такозваног западног правосуђа“, нагласио је руски амбасадор.

Он је оценио да велики број људи који су дошли да одају почаст генералу Ратку Младићу најбоље показује став српског народа према њему.

Амбасадор је за руске медије рекао да је имао прилику да се са генералом Младићем сретне више пута током рата у Босни и Херцеговини, када је пратио тадашњег специјалног изасланика руског председника за бившу Југославију Виталија Чуркина и Игора Иванова у њиховим настојањима да се пронађе решење за босанску и југословенску кризу.

„Могу рећи да су генерал и његови војници увек показивали најљубазнији однос и пажњу, осигуравали безбедност и, када је реч о војним и војнополитичким питањима, настојали да олакшају дипломатске напоре“, рекао је руски амбасадор.

Чланак Боцан-Харченко: Смрт генерала Младића открила антисрпско лице такозваног западног правосуђа се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Маријана Колаковић

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић је објавио да су две особе из Амбасаде Србије у БиХ протеране.

Конаковић је, цитирајући и позивајући се на одлуку Председништва БиХ из 2014. године (Правилник о начину проглашавања непожељне и неприхватљиве особе), протерао двоје запослених у Амбасади Србије.

Према овој одлуци, Председништво БиХ има право да протерује амбасадоре и конзуле, али и да министар спољних послова БиХ има право да непожељним прогласи друго дипломатско и недипломатско особље у представништвима страних држава у нашој земљи, преносе сарајевски медији.

„Данас сам донео одлуку о проглашењу непожељним војног аташеа у Амбасади Србије Милана Дулановића и саветника представника БИА-е Дарка Максимовића у Амбасади Србије. Имају рок од 48 сати да напусте Босну и Херцеговину“, рекао је Конаковић.

Он је најавио да ће БиХ напустити и неколико споразума због чињенице да их је потписала и Србија.

Конаковић је јуче, после сахране генерала Ратка Младића, рекао да ће повући особље Федерације БиХ из амбасаде у Београду. Он је изјавио да би прекинуо све дипломатске односе са Србијо и најавио да ће из Амбасаде БиХ у Србији бити повучено готово целокупно дипломатско особље, а као одговор на поступке званичника Србије након смрти и сахране Младића.

Чланак Из Амбасаде Србије у БиХ протерана двојица дипломата се појављује прво на ИСКРА.

Генерал Војске Републике Српске Ратко Младић сахрањен је у породичној гробници на Топчидерском гробљу у Београду, уз војне почасти.

Током ноћи и раног јутра река људи сливала се ка цркви Светог Луке, где су у у мимоходу одавали почаст Младићу, који је 27. августа преминуо у затворској болници суда у Хагу, у 84. години. Из гужве се чула реченица:“У Републици Српској данас није остао нико“.  И скоро да није, јер, захваљујући Младићу и Војсци Републике Српске, Срби су остали на својим огњиштима, па је стража који су његови војници држали деведесетих, данас била поред Младићевог одра.

Питају се многи колико је људи било. Јасно је из преноса, снимака и фотографија да су у питању десетине хиљада. Али, важније од тога је да је сахрана генерала Младића, била народна и да су они који су дошли ту били, јер су тако желели. Тако се овај догађај, као мало који у нашој земљи, може уписати у спонтано окупљање. Зато, процене колико је људи било по квадрату или шта су избројали софтвери нису толико ни важни.

На испраћају Младићу су били људи разних генерација. Његови саборци, они који су га познавали, они које је спасио, али и млађе генерације. Многи нису ни успели да уђу у цркву. Опело је служио патријарх Српске православне цркве Порфирије.

„Име генерала Ратка Младића ће остати дубоко уткано у памћење и молитве највећег дела српског православног народа, који према њему осећа и негује дубоку захвалност, јер га види као војника и команданта који је у једном тешком и трагичном времену стајао на челу војске свога народа, носио велику одговорност и терет, поднео жртву и положио живот за слободу, одбрану и опстанак свога рода“, истакао је поглавар у цркви Светог Луке на Видиковцу.

Како је додао „данас стојимо пред животом који није могуће одвојити од једног страшног времена, од ужасног рата, великих страдања, дубоких рана и траума, изгубљених домова, живота и гробова“.

„Последња реч о човеку не припада смрти, не припада ни гробу, ни пролазности, ни ништавилу већ васкрслом Христу. И свети апостол Павле нас на то подсећа када каже: ‘Ко си ти који судиш туђем слузи?’ Постоје наша разумевања људска, постоје људски судови, људска правда, и они имају своје домете и свој значај, али они су баш као што је и природа човекова условљена и пролазна, и сами условљени многим знаним и незнаним, видљивим и невидљивим, објективним и варљивим факторима. Постоји и искуство читавих народа да земаљски суд и земаљска правда нису увек свима мерила истом мером„, навео је Порфирије.

Како је додао,“не поричући одговорност човека за своја дела, знамо да ниједан земаљски суд није непогрешив нити његова пресуда може исцрпети истину о било ком животу, нити и о једном људском животу и зато је последњи суд Божији једини коначан и једини у потпуности праведан, јер правда је његова, правда је вечна и реч је његова истина“.

Он је истакао и да гроб није наша последња станица и додао да последња реч о човеку не припада ни смрти, не припада ни гробу, ни пролазности, ни ништавилу, већ Господу нашем.

„То је разлог због којег црква православна, ни о коме не доноси коначну пресуду у односу на вечност, него се за сваког непрестано моли. Она се моли, нада се милости Божијој и све препушта суду, онога који једини познаје срце свакога човека и чији је суд једни праведан„, поручио је патријарх Порфирије.

Међу онима који су одали почаст Младићу били су српски политичари из Републике Српске Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Синиша Каран, Драшко Станивуковић, министри из Владе Србије Дарко Глишић, Милица Ђурђевић Стаменковски, Братислав Гашић, Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, председник Покрета социјалиста Александар Вулин…

Ковчег је био прекривен заставама Србије и Републике Српске, преко којих је била његова капа и сабља, а испред је било постављено ордење, као и венац у бојама српске заставе.

На путу од цркве до гробнице, Младића је пратила колона људи, а медији су објавили да је сахрани присуствовало најмање 150.000 људи.

Син генерала Ратка Младића Дарко Младић захвалио је свима који су дошли на сахрану истакавши да је „генерал у својој смрти по други пут ујединио српски народ – први пут када је отишао да га брани и данас на испраћају“.

„Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те одвезао у Книн, рекао си: ‘Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част.’ Сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша. Увек си био борац и победник“, рекао је. 

Подсетио је да је генерал три пута био рањаван, да су многи пробали да га купе, али нису успели.

„Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје.Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац„, поручио је Дарко.

Отприлике када се чула почасна паљба и песма „Тамо далеко“, уз који је генерал послат на вечни починак, из Европске уније стигла је критика.

„Било какво величање ратних злочинаца, негирање геноцида и ревизионизам противрече најосновнијим европским вредностима и за њих нема места ни у Европској унији, ни у земљама кандидатима за чланство у том блоку“, изјавио је портпарол Европске комисије Кристијан Виганд.

За Младића нису важила европска правила о достојанству које мора постојати и у казни. Његова казна, према Хагу који га је осудио на доживотну за наводни геноцид у Сребреници, важила је за живота, на самрти, а и после ње. Није му дозвољено да последње дане проведе „тамо далеко“.

Но, Ратку Младићу судиће историја.  Једна епизода у тој пресуди биће и испраћај у Београду.

Рата, јасно је, нема без жртава и свака, како год се звала и које год вере била, требало би да буде једнака. Такође, за рат је потребно најмање двоје. У нашем случају биле су званично три стране. И немогуће је, како каже хашка (не)правда, да су кривци само са једне стране.

По сопственој жељи, генерал Младић сахрањен је поред ћерке Ане у чије наводно самоубиство никада није поверовао.

Чланак Дан када је испраћен генерал Младић: На стражи Српска и Србија, колона до бескраја уз „Тамо далеко“ се појављује прво на ИСКРА.

Син генерала Ратка Младића Дарко Младић захвалио је присутнима на величанственом испраћају свога оца и истакао да је генерал у својој смрти по други пут ујединио српски народ – први пут када је отишао да га брани и данас на испраћају.

„Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те одвезао у Книн, рекао си: ‘Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част.’ Сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша. Увек си био борац и победник. Од дана кад си се родио, у сред вихора рата 1943, на чисти понедељак, у нашу кућу дошао је тифус. Имао си 40 дана, преживео си, победио си. Остао си без оца на крају рата, у операцији за ослобођење Сарајева. Твој отац, мој деда Неђо Младић, смртно је рањен у борби против усташа, у селу Суња. Пре тога је стигао да те крсти. Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника и заједно су те крстили. То је била твоја снага. Још ниси ни био свестан, а већ си мирио Србе„, рекао је генералов син током сахране.

Дарко је истакао да је генерал Младић растао са мајком, сестром Милицом и браћом Миливојем, Богданом и Марком.

„Сањао си да будеш доктор. Фалило је 21 динар општини да ти да стипендију и зато си постао војник. Касније си ми говорио: ‘Један хирург на столу, ако је добар, спаси један живот, а официр у борби, ако је добар, може да спаси хиљаде’. Ти си спасао народ“, рекао је Дарко Младић.

Према његовим речима, Бог је чувао генерала током целог рата.

„Метак те није хтео, прошао си хеликоптер под напоном. Заједно смо пали хеликоптером у Купинову, никоме длака с главе није фалила. Три пута си рањаван, минобацачке гранате су падале на метар, неколико метара од тебе, Бог те је чувао. Бог зна, а данас видимо да цео народ зна. Непријатељи су покушали да те убију више пута, нису успели. Покушали су да те купе, нису успели. Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац“, поручио је Дарко.

Дарко је навео да је 1994. године заједно са генералом изабрао ово место за вечни починак њихове породице.

„Тада си ми рекао да желиш овде да легнеш. Ево, дошао је тај дан. Данас полазиш да се сретнеш са (ћерком) Аном, са својом мајком Станом, са братом Миливојем, са сестром Милицом и са нашим прецима. Али данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша. Погледај са чиме излазиш. Не морам ништа да набрајам. Народ нам је сведок, Бог нам је сведок“, рекао је Дарко Младић.

Он је изнео тврдњу и да су Младића покушали да убију три пута у Хагу, и да су признали да је чудом преживео.

„Почетком овог августа рекли су ми да се сада нећеш извући. Урадили су то на наше очи, на моје очи, на очи целога света. Не знам да ли ћемо успети да свету то покажемо, али Бог види и Бог зна, и мени је то довољно. Ја теби говорим, јер нема мртвих. Ти си само променио свет у коме обитујеш, у коме твоје тело већ одавно није имало ни трунке снаге да живи, али ти си живео захваљујући својој вољи. И тако си се борио и победио си. Путуј, оче, путуј, команданте. Нама остаје да се поносимо са тобом и да никада не изневеримо оно за шта си дао цео свој живот и своју породицу“, рекао је син генерала Ратка Младића.

Дарко је поручио присутнима да су они њихова победа и утеха.

„Сигуран сам да се мој отац сад радује због свих вас овде, због деце која су се родила, а неко је хтео да се не роде. Ја добијам писма од деце која ми пишу да су рођена захваљујући генералу Младићу. Ви сви знате докле је наша војска дошла, тамо где има Срба. Ми смо себи једини сведоци и снага и овакви какви смо данас, бићемо довека. Ратко је и у својој смрти поново ујединио српски народ, други пут. Први пут кад је отишао да га брани и данас кад га испраћамо. Хвала вам свима“, рекао је Дарко Младић.

Ратко Младић преминуо је у притворској болници у Хагу 27. августа, након што је Механизам у Хагу више пута одбио захтеве да буде пуштен на лечење у Србији.

Чланак Дарко Младић: Сваки Србин мора да размишља како ће пред Лазара се појављује прво на ИСКРА.

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић испраћен је данас на вечни починак у Београду. Од раних јутарњих часова грађани су му одавали последњу почаст у цркви Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку, а сахрањен је, уз све војне почасти, на Топчидерском гробљу.

Дарко Младић је одржао говор на сахрани свог оца генерала и бившег комаданта Војске Републике Српске Ратка Младића.

„Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част. Још сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша. Увек си био борац и победник“, рекао је Дарко.

Ковчег са телом генерала био је изложен у цркви на Видиковцу од седам часова до поднева, а потом је почело опело, које је служио патријарх српски Порфирије уз саслужење више епископа Српске православне цркве. У цркви су били Дарко Младић, син Ратка Младића, његова најужа породица, као и саборци генерала. На ковчегу су били положени његова капа и сабља, а испред ковчега, уз Младићеву фотографију, ордење, као и венац у бојама српске заставе. Поред ковчега почасну стражу први су држали припадници Војске Србије, који су након опела изнели ковчег са телом Ратка Младића.

Опелу у цркви присуствовали су и званичници Републике Српске, а саучешће породици изјавио је и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко, који је такође јутрос дошао у цркву Светог апостола и јеванђелисте Луке. Испраћају генерала присуствовали су и министри у Влади Србије, Ненад Вујић, Никола Селаковић, Братислав Гашић и Ненад Поповић.

Око цркве Светог Луке грађани су се окупљали од раног јутрa. Постављени су видео бимови како би грађани испред цркве могли да прате литургију и касније опело. Свету заупокојену литургију служио је јутрос протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета патријарха српског, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке.

Након опела, формирана је непрегледна погребна колона која се упутила ка Топчидерском гробљу, где је Младић бити сахрањен поред своје кћерке Ане.

Ковчег су из капеле на лафет ставили припадници Војске који су га испратили до породичне гробнице. Ковчег је био прекривен заставама Србије и Републике Српске

Младић је преминуо 27. августа у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора. Његови посмртни остаци допремљени су 3. септембра у Београд и пребачени на Војномедицинску академију, након што је породица затражила да буде обављена обдукција.

Чланак Последњи испраћај: Сахрањен генерал Ратко Младић, река људи одала пошту (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ/bs

Генерал Ратко Младић биће данас испраћен на вечни починак у Београду. Од раних јутарњих часова грађани му одају последњу почаст у цркви Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку, док ће сахрана бити обављена уз војне почасти на Топчидерском гробљу.

Ковчег са телом генерала изложен је у цркви од седам часова до поднева, а потом ће почети опело, које ће према најавама медија, служити патријарх српски Порфирије. У цркви су Дарко Младић, син Ратка Младића и саборци генерала Младића. На ковчегу су његова капа и сабља, а испред ковчега, уз Младићеву фотографију, ордење, као и венац у бојама српске заставе. Поред ковчега стоје припадници Војске Србије.

Око цркве Светог Луке од раног јутра окупљају се грађани, јавља Танјуг. Улица Кнеза Вишеслава је затворена, а полиција регулише саобраћај. Постављени су видео бимови како би грађани испред цркве могли да прате литургију и касније опело.

Након опела биће формирана погребна колона која ће се упутити ка Топчидерском гробљу, где ће Младић бити сахрањен поред своје кћерке Ане.

По доласку на гробље, посмртне остатке генерала до гробног места пратиће почасна јединица, након чега ће уследити почасна паљба и опроштајни говори.

Велики број бораца из Републике Српске кренуо је синоћ пут Београда, да одају последњу пошту свом ратном команданту. Превоз је организовала Борачка организација Републике Српске, у сарадњи са властима Српске и Србије.

Српска православна црква саопштила је да ће опело почети у 12 часова.

„Српска Православна Црква обавештава верни народ да ће опело генералу Ратку Младићу, православном хришћанину и војнику српском, бити служено у понедељак, 7. септембра 2026. године, у храму Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку са почетком у 12 часова“, наведено је у саопштењу Српске православне цркве.

Младић је преминуо 27. августа у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.

Његови посмртни остаци допремљени су 3. септембра у Београд и пребачени на Војномедицинску академију, након што је породица затражила да буде обављена обдукција.

У Дому Војске Србије у Београду у суботу је одржана комеморација генералу Младићу, којој су присуствовали и званичници Републике Српске и Србије.

Чланак Србија и Српска испраћају генерала: Последњи поздрав Ратку Младићу се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ KANCELARIJA MINISTRA BEZ PORTFELJA/ DARIO KONSTANTINOVIĆ/ nr

Патријарх српскиПорфирије служиће сутра, у 12 сати, опело генералу Ратку Младићу у Цркви светог апостола Луке на Кошутњаку, пренели су данас медији.

Српска православна црква огласила се на званичном сајту Патријаршије кратким саопштењем у вези са опелом.

„Српска православна црква обавештава верни народ да ће опело генералу Ратку Младићу, православном хришћанину и војнику српском, бити служено у понедељак, 7. септембра 2026. године, у храму Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку са почетком у 12 часова. Покој му души и мир свима нама“, наведено је у саопштењу СПЦ.

Припрема сахране генерала Ратка Младића је у завршници, а бивши командант Војске Републике Српске ће на вечни починак бити испраћен уз највише војне почасти, изјавио је раније генерал Светозар Андрић, члан тима за организацију сахране Младића, преноси РТРС.

Чланак Медији: Патријарх Порфирије служиће опело генералу Младићу се појављује прво на ИСКРА.

Getty © David Turnley / Contributor

Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ дошао је до снимака и фотографија, који су хронологија уништења српског православног храма Сабора Светог Архангела Гаврила у Јасеници код Босанске Крупе.

Црква је изграђена 1885. године, а 100 година касније, 1995. године, пришли су јој припадници предоминантно муслиманског Петог корпуса такозване Армије БиХ, што су уредно видео и тонски забележили, саопштено је данас из Одбора, пренела је РТРС.

На првом снимку се виде униформисана наоружана лица која прилазе Цркви, а на крају првог снимка се види неоштећен црквени торањ. Из одбора су навели да је снимак јасан и уредан, детаљно приказује неоштећену цркву, те да нема знакова борбених дејстава, и да на цркви нема знакова оштећења од пушчаних ни топовских пројектила.

На другом снимку иста лица као са првог снимка демолирају иконостас и пуцају на крст.

Фотографија храма из 2002. године, коју је сачинио Оперативни тим Републике Српске за тражење несталих, приказује цркву без црквеног торња. Црквени торањ је миниран.

Из Одбора тврде да је потпуно јасно да је предоминантно муслиманска такозвана Армија БиХ уништавала српске цркве, капеле и парохијске домове.

„Само није јасно како су верски и политички лидери муслимана, у изјави од 18. марта могли написати да је њихова војска очувала објекте верског и културног идентитета других народа, у овом случају српског народа“, истиче се у саопштењу.

Из Одбора су напоменули да у тој изјави, коју су потписали поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић, бивши поглавар Исламске заједнице Мустафа Церић и председник Сабора Исламске заједнице Едхем Бичакчић, пише да је њихова војска очувала кључне објекте верског и културног садржаја других народа.

За Србе најкључнији објекти су цркве, капеле и парохијски домови, додаје се у саопштењу Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Чланак Злодела тзв. Армије БиХ: Како је уништен православни храм у Јасеници (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

© Milos Tesic/ATAImages

Професор Ненад Кецмановић поручио је да одлазак генерала Ратка Младића представља и повод за понос, јер се преселио у трајно сећање српског народа, у легенду.

Он је нагласио да је Младићева борба раме уз раме са његовим борцима била оно што је пленило, те да је био у једној особи оно што су у „Црвеној армији“ били и Васиљевски и Жуков.

„Када је у амфитеатру Војне академије у Београду питомце рођене у БиХ позвао на фронт преко Дрине, сви су му се придружили. То се зове харизма, коју је Младић стекао већ првим војним успесима након што је на седници Народне скупштине Републике Српске формирана ВРС и именован командант њеног врховног штаба. И ево, сведочимо – та харизма живи и након његове смрти“, навео је Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“.

У осврту на кривичне пријаве које су подигнуте против оних који су се путем друштвених мрежа опростили од генерала, Кецмановић је упитао где мисле да нађу затворске капацитете за 60.000 људи, који су се према бошњачким евидентичарима „огрешили о закон“.

„А шта тек са новим хиљадама које ће доћи у Београд на свечану сахрану да би спонтано и јавно манифестовали жал за генералом? Шта ћемо са њиховим генералима Расимом, Мухамедом, Атифом, Сакибом, који су осуђени за ратне злочине, а нико од њих их не назива злочинцима него херојима“, упитао је он.

Кецмановић је подсетио да су чак Сакибу Махмуљину удесили да „утекне без трага“ и да га и не траже.

Он је нагласио да се смрћу генерал Младић ослободио из затвора и да се враћа својој породици, која га је тешко болесног годинама жељно ишчекивала, узалуд се надајући професионалној етици хашких лекара.

„Преселио се у њихова срца, у сећање српског народа, у легенду“, закључио је Кецмановић.

Чланак Кецмановић: Младић као Васиљевски и Жуков, у трајном је сећању српског народа се појављује прво на ИСКРА.