<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Регион Архиве - ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://iskra.co/rubrike/region/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://iskra.co/rubrike/region/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Sat, 01 Aug 2026 16:46:31 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.0.2</generator>
	<item>
		<title>Србија по други пут проглашена окупатором, против гласали само посланици ДНП-а и Уједињене</title>
		<link>https://iskra.co/region/srbija-po-drugi-put-proglasena-okupatorom-protiv-glasali-samo-poslanici-dnp-a-i-ujedinjene/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 01 Aug 2026 16:46:31 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188781</guid>

					<description><![CDATA[<p>Скупштина Црне Горе синоћ је поново усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о статусу потомака династије Петровић-Његош. Гласало је 48 посланика – 43 била су за, два уздржана, док против гласали само посланици Демократске народне партије и Уједињене Црне Горе. Скупштина је тај закон првобитно донијела 1. јуна. Међутим, седам дана касније га је...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/srbija-po-drugi-put-proglasena-okupatorom-protiv-glasali-samo-poslanici-dnp-a-i-ujedinjene/">Србија по други пут проглашена окупатором, против гласали само посланици ДНП-а и Уједињене</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-vijest wp-image-188782 aligncenter" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-750x563.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-1024x768.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-768x576.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48-219x165.jpg 219w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/photo_2026-08-01_09-57-48.jpg 1280w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /></p>
<p><strong>Скупштина Црне Горе синоћ је поново усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о статусу потомака династије Петровић-Његош. Гласало је 48 посланика – 43 била су за, два уздржана, док против гласали само посланици Демократске народне партије и Уједињене Црне Горе.</strong></p>
<p>Скупштина је тај закон првобитно донијела 1. јуна. Међутим, седам дана касније га је предсједник државе Јаков Милатовић вратио посланицима на поновно одлучивање.</p>
<p>Подсјећамо, тај предлог измјена Закона о статусу потомака династије Петровић Његош је у процедуру упутио Покрет Европа сад.</p>
<p>Предлог садржи формулацију да је Црна Гора 1918. била жртва насилне анексије, која је изазвала бурне реакције и расправе у медијима и политичкој јавности, уз оптужбе да се Србија тим актом означава као окупаторска држава. Та политичка порука ударила је директно на трећину грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби.</p>
<p><strong>Представници СНП-а раније су повукли амандман да се брише или измијени овај члан, а лидер ДНП-а Милан Кнежевић тада је, у оштрој полемици, упозорио да је закон антисрпски и да га неће гласати.</strong></p>
<p>“Кроз ове измјене и допуне само се додатно оснажава и потврђује гдје се Србија означава као окупаторска држава, злокрвна земља како ју је назвао Мило Ђукановић, и гдје Срби, којих има 33 одсто по последњем попису, бивају још једном означени као антидржавни елементи и непријатељи”, навео је Кнежевић.</p>
<p>Он је подсјетио на жртве српског народа у Колубари, на Церску битку, албанску голготу и Плаву гробницу, наглашавајући да Црна Гора једина на свијету свој нестанак из 1916. слави као слободу, а ослобођење из 1918. проглашава окупацијом од стране братске Србије.</p>
<p>Кнежевић је рекао и да су потомци Петровића у Краљевини СХС добили данашњих 100 милиона еура, куповали виле на Азурној обали и возили Бугатије, преноси Адриа.</p>
<p>“Ето каква је била та мрска и окупаторска Србија, која је у Скупштини Краљевине СХС додијелила данашњих 100 милиона еура потомцима династије Петровић”, иронично је закључио.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/srbija-po-drugi-put-proglasena-okupatorom-protiv-glasali-samo-poslanici-dnp-a-i-ujedinjene/">Србија по други пут проглашена окупатором, против гласали само посланици ДНП-а и Уједињене</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Додик о шетњи Елфете Весели по Илиџи: То је порука да је пожељно убијати српску децу</title>
		<link>https://iskra.co/region/dodik-o-setnji-elfete-veseli-po-ilidzi-to-je-poruka-da-je-pozeljno-ubijati-srpsku-decu/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 01 Aug 2026 06:01:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188756</guid>

					<description><![CDATA[<p>Елфета Весели, жена монструм, која је убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића, требало би да је на неком другом свету, а не да шета по Илиџи, поручио је данас председник СНСД Милорад Додик. Додик истиче да је њено слободно ходање показатељ да је пожељно убијати српску децу. &#8222;Ово је огледало односа такозваних правосудних институција под контролом политичког...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dodik-o-setnji-elfete-veseli-po-ilidzi-to-je-poruka-da-je-pozeljno-ubijati-srpsku-decu/">Додик о шетњи Елфете Весели по Илиџи: То је порука да је пожељно убијати српску децу</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188757" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188757" class="size-large wp-image-188757" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cb2a09e843b286f0e1b0b.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188757" class="wp-caption-text">Getty © Alexandr Kryazhev/RIA Novosti/Pool/Anadolu via Getty Images</p></div>
<p>Елфета Весели, жена монструм, која је убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића, требало би да је на неком другом свету, а не да шета по Илиџи, поручио је данас председник СНСД Милорад Додик.</p>
<p>Додик истиче да је њено слободно ходање показатељ да је пожељно убијати српску децу.</p>
<p>&#8222;Ово је огледало односа такозваних правосудних институција под контролом политичког Сарајева према српским жртвама. Пресуда од 13 година је увреда за сав наш народ &#8222;, навео је Додик у објави на друштвеној мрежи Икс.</p>
<p>Он додаје да начин на који се годинама глорификују убице Срба јасно показује шта би наш народ могао да очекује без јаке и стабилне Републике Српске.</p>
<p>&#8222;Подржавам премијера Саву Минића и све институције које траже санкционисање одговорних. Правда није привилегија, него обавеза&#8220;, поручује Додик.</p>
<p>Додик наглашава да је дечак Слободан Стојановић један од темеља српског идентитета и да је страдао јер је волео своје и није тражио туђе.</p>
<p>&#8222;Његовој жртви дугујемо истину, правду и непоколебљиву Републику Српску&#8220;,  поручио је Додик.</p>
<p>Подсетимо, недавно јепредседник ДНС <strong>Ненад Нешић</strong> пренео да осуђени ратни злочинац и бивша припадница Армије БиХ <strong>Елфета Весели</strong> ужива бројне привилегије током служења затворске казне у Тузли, као и да неколико дана месечно проводи на слободи.</p>
<p>Она је виђена на Илиџи, у близини куће Стојановића, казао је Нешић, додајући да су га о томе обавестили узнемирени грађани.</p>
<p>Елфета Весели служи казну од само 13 година за свирепо убиство српског дечака Слободана Стојановића (12). Она је, као припадница тзв. Армије БиХ под управом Насера Орића најпре заробила дечака који се вратио кући по пса, потом му наживо одсекла уво, пререзала врат, а након тога плесала око тела мученог детета.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dodik-o-setnji-elfete-veseli-po-ilidzi-to-je-poruka-da-je-pozeljno-ubijati-srpsku-decu/">Додик о шетњи Елфете Весели по Илиџи: То је порука да је пожељно убијати српску децу</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Српске жртве чекају правду: У Хрватској се не процесуира ниједан злочин почињен у &#8222;Олуји&#8220; и &#8222;Бљеску&#8220;</title>
		<link>https://iskra.co/region/srpske-zrtve-cekaju-pravdu-u-hrvatskoj-se-ne-procesuira-nijedan-zlocin-pocinjen-u-oluji-i-bljesku/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 01 Aug 2026 05:59:30 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188754</guid>

					<description><![CDATA[<p>Од прикључења Европској унији, у Хрватској стагнира ефикасност процесуирања ратних злочина, наводи се у Извештају Документе &#8211; Центра за суочавање с прошлошћу и истиче да се злочини почињени над српским цивилима и ратним заробљеницима готово ни не истражују. &#8222;Број поступака је у паду. Евидентирали смо 33 кривична поступка у фази расправе, који су у надлежности...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/srpske-zrtve-cekaju-pravdu-u-hrvatskoj-se-ne-procesuira-nijedan-zlocin-pocinjen-u-oluji-i-bljesku/">Српске жртве чекају правду: У Хрватској се не процесуира ниједан злочин почињен у &#8222;Олуји&#8220; и &#8222;Бљеску&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img decoding="async" class="size-large wp-image-188755" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/08/6a6cc3837b7aa2c40c0690c1.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p>Од прикључења Европској унији, у Хрватској стагнира ефикасност процесуирања ратних злочина, наводи се у Извештају Документе &#8211; Центра за суочавање с прошлошћу и истиче да се злочини почињени над српским цивилима и ратним заробљеницима готово ни не истражују.</p>
<p>&#8222;Број поступака је у паду. Евидентирали смо 33 кривична поступка у фази расправе, који су у надлежности жупанијских судова, против укупно 91 окривљеника&#8220;, рекла је шефица Документе Весна Тершелич на конференцији за медије, на којој је представљен Извештај о мониторингу кривичних поступака за кривична дела ратног злочина за 2025. годину.</p>
<p>Поређења ради, у 2024. години било је 54 кривичних поступака, у години пре 64, а у 2022. години 61 поступак.</p>
<p>Од 91 окривљених против којих су у 2025. вођени кривични поступци, њих 87 били су припадници српских паравојних и параполицијских снага. Међу преосталим окривљенима били су припадници Хрватске војске (3) и Хрватског већа одбране (1).</p>
<p>Тершелич каже да у ДОРХ-у, полицији, судовима и Министарству хрватских бранитеља ради велики број часних и мотивисаних професионалаца, али надлежним жупанијским државним тужилаштвима недостају капацитети за истрагу нерешених предмета ратних злочина.</p>
<p>Према извештају Документе, у Хрватској се готово не истражују кривична дела ратног злочина почињена на штету српских цивила и ратних заробљеника, а предмети се годинама налазе у правној празнини, преноси Хина.</p>
<p>&#8222;Данас нажалост немамо ниједан активни поступак који би се водио за злочине почињене у Олуји и Бљеску. Нико не спори право хрватској војсци и полицији да ослободе део <em>окупиране Хрватске</em> и успоставе власт на том подручју, али нико им не даје право да након тога све забрљају злочином. И не можемо рећи да се то није догодило, знамо сви у Хрватској да се догодило, само неки пред тиме спуштају главу&#8220;, изјавила је правна саветница у Центру за мир, ненасиља и људска права Осијек Веселинка Кастратовић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/srpske-zrtve-cekaju-pravdu-u-hrvatskoj-se-ne-procesuira-nijedan-zlocin-pocinjen-u-oluji-i-bljesku/">Српске жртве чекају правду: У Хрватској се не процесуира ниједан злочин почињен у &#8222;Олуји&#8220; и &#8222;Бљеску&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Још се трага за убијеним крајишким Србима: Кад ће казна стићи до хрватских злочинаца из &#8222;Олује&#8220;</title>
		<link>https://iskra.co/region/jos-se-traga-za-ubijenim-krajiskim-srbima-kad-ce-kazna-stici-do-hrvatskih-zlocinaca-iz-oluje/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 31 Jul 2026 15:18:33 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188742</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ни три деценије након егзодуса више од 220.000 крајишких Срба у хрватској војној акцији &#8222;Олуја&#8220; нема правде за 1.904 погинула и нестала, нити одговорности за почињене злочине, саопштио је Документационо-информативни центар &#8222;Веритас&#8220;. У &#8222;Веритасу&#8220; истичу да је изостанак суштинске правде, отворио врата радикалном ревизионизму и промоцији неофашизма у Хрватској, на шта ЕУ и даље реагује...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/jos-se-traga-za-ubijenim-krajiskim-srbima-kad-ce-kazna-stici-do-hrvatskih-zlocinaca-iz-oluje/">Још се трага за убијеним крајишким Србима: Кад ће казна стићи до хрватских злочинаца из &#8222;Олује&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188743" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188743" class="size-large wp-image-188743" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6c5ab817e8cd8dbd03a5a8.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188743" class="wp-caption-text">Getty © Peter Turnley/Corbis/VCG</p></div>
<p>Ни три деценије након егзодуса више од 220.000 крајишких Срба у хрватској војној акцији &#8222;Олуја&#8220; нема правде за 1.904 погинула и нестала, нити одговорности за почињене злочине, саопштио је Документационо-информативни центар &#8222;Веритас&#8220;.</p>
<p>У &#8222;Веритасу&#8220; истичу да је изостанак суштинске правде, отворио врата радикалном ревизионизму и промоцији неофашизма у Хрватској, на шта ЕУ и даље реагује млако и са недопустивим закашњењем. Поводом предстојећег обележавања 31 године од злочиначке акције &#8222;Олуја&#8220;, &#8222;Веритас&#8220; напомиње да су већина убијених у овој акцији били цивили и жене, те указује и на изостанак међународне правде и хрватско селективно правосуђе, преноси Срна.</p>
<p>Подсећа се да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, <strong>извршиле агресију на зоне под заштитом УН – Северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију.</strong></p>
<p>&#8222;Напад је извршен иако су дан раније представници Републике Српске Крајине у Женеви прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба. Против 30.000 крајишких војника, агресор је ангажовао снаге које су премашиле укупан број становника САО Крајине, сломивши отпор у изразито неравноправној борби за свега неколико дана. <strong>Страдали су немоћни људи који нису могли напустити вековна огњишта, као и они у избегличким колонама ка Уни и дубоко на територији Републике Српске</strong>&#8222;, наводи се у саопштењу &#8222;Веритаса&#8220;.</p>
<p>Међу жртвама је чак 1.250 цивила, 65 одсто, од којих су три четвртине биле старије од 60 година.</p>
<blockquote><p>&#8222;У овој операцији убијено је десеторо деце и чак 566 жена, 30 одсто, што представља посебан црни рекорд грађанског рата на просторима бивше Југославије. До данас се на евиденцији несталих води још 612 лица, 32 одсто, међу којима је 76 одсто цивила и 238 жена, чија судбина ни након три деценије није расветљена&#8220;, подсећа се.</p></blockquote>
<p>Иако је <strong>Међународни суд правде у пресуди из 2015. године &#8222;Олују&#8220; недвосмислено оквалификовао као акцију етничког чишћења са циљем уклањања српске већине,</strong> правосудни систем је, како се оцењује у саопштењу, потпуно затајио.</p>
<p>&#8222;Жалбено веће Хашког трибунала је под политичким притисцима ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, преиначивши првостепену једногласну пресуду о удруженом злочиначком подухвату. За ратне злочине над Србима, хрватски судови су правоснажно осудили само две особе и то Божу Бачелића и Рајка Кричковића, док су истовремено преживели крајишки војници масовно осуђивани на дугогодишње робије, а хиљаде немоћних цивила интернирани у логоре&#8220;, указује се.</p>
<p>Значајан заокрет у борби за правду догодио се <strong>пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, додаје се, где се води поступак против четворице високих хрватских официра и пилота због свирепог ракетирања избегличке колоне 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести.</strong></p>
<blockquote><p>&#8222;Упркос дугогодишњим административним опструкцијама и одбијању званичног Загреба да призна оптужницу, донета је правоснажна одлука да се оптуженима суди у одсуству, а након десетак одржаних рочишта и саслушања више десетина сведока, наредни главни претрес у овом историјском процесу заказан је за 25. септембар ове године&#8220;, истичу из &#8222;Веритаса&#8220;.</p></blockquote>
<p><a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/192828-vucic-oluja-obelezavanje/">Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године, биће обележен у Мркоњић Граду 4. августа. </a>Обележавање организују заједнички владе Републике Српске и Србије.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/jos-se-traga-za-ubijenim-krajiskim-srbima-kad-ce-kazna-stici-do-hrvatskih-zlocinaca-iz-oluje/">Још се трага за убијеним крајишким Србима: Кад ће казна стићи до хрватских злочинаца из &#8222;Олује&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Лош положај ћирилице у дигиталном простору: Национално писмо протерано из онлајн продавница</title>
		<link>https://iskra.co/region/los-polozaj-cirilice-u-digitalnom-prostoru-nacionalno-pismo-proterano-iz-onlajn-prodavnica/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 31 Jul 2026 15:17:41 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188740</guid>

					<description><![CDATA[<p>Ћирилица, као идентитетско писмо српског народа потиснута је из јавног простора. Истраживања су показала да је сведена на свега 10 одсто. У дигиталној сфери ситуација је још лошија. Техничке препреке за коришћење ћирилице одавно не постоје, али њена заступљеност на интернету је веома мала. Аутор апликације &#8222;Учимо Азбуку&#8220; Вељко Миљанић каже да слаба заступљеност ћирилице...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/los-polozaj-cirilice-u-digitalnom-prostoru-nacionalno-pismo-proterano-iz-onlajn-prodavnica/">Лош положај ћирилице у дигиталном простору: Национално писмо протерано из онлајн продавница</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188741" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188741" class="size-large wp-image-188741" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b9e91a418def14b06231a.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188741" class="wp-caption-text">Getty © Royalty-free</p></div>
<p>Ћирилица, као идентитетско писмо српског народа потиснута је из јавног простора. Истраживања су показала да је сведена на свега 10 одсто. У дигиталној сфери ситуација је још лошија. Техничке препреке за коришћење ћирилице одавно не постоје, али <strong>њена заступљеност на интернету је веома мала.</strong></p>
<p>Аутор апликације &#8222;Учимо Азбуку&#8220; Вељко Миљанић каже да слаба заступљеност ћирилице на интернету није последица навика или недовољне заинтересованости грађана, већ директне блокаде на бројним српским сајтовима.</p>
<h2>Зашто бројни српски сајтови не прихватају ћирилицу</h2>
<p>&#8222;Звучи парадоксално, али онемогућавање ћирилице<strong>карактеристично је само за српски интернет</strong>. Са друге стране, кинеске продавнице Тему и Али-експрес, као и бројне друштвене мреже, потпуно подржавају ћирилицу. Овакав систем латиницу агресивно намеће као друштвени и пословни стандард, док се употреба ћирилице прећутно своди на нешто што је у дигиталном простору дозвољено само у приватне сврхе: објаве на друштвеним мрежама, е-пошту&#8220;, рекао је Миљанић за РТ Балкан.</p>
<p>Каже да је покушавао да наручи производе у једној домаћој интернет продавници, да је формулар са именом , презименом и адресом попунио ћириличним писмом, али да му није прихваћена наруџбеница уз образложење да мора да користи &#8222;само слова и бројеве&#8220;. Када је формулар попунио латиничним писмом, све је прошло без проблема.</p>
<blockquote><p>&#8222;За оне који нису у ИТ струци, важно је напоменути да рачунарски стандарди већ тридесет година омогућавају унос текста на било ком светском писму. Блокада ћирилице потиче искључиво од програма који је аутор веб странице додао како би преконтролисао исправност формулара и који у овом случају дозвољава искључиво употребу латиничних слова. Овакви проблеми су чести на домаћим сајтовима и најчешће потичу од нестручности или лењости програмера&#8220;, прича Миљанић који је по струци софтверски инжењер.</p></blockquote>
<p>Писао је сајту, а није му било тешко да прегледа њихов програм, чак је направио исправку која омогућава унос података на ћириличном писму и послао им, али његову сугестију нису уважили.</p>
<p>Одлучио је и да <strong>пошаље притужбу Тржишној инспекцији, а касније и Управној инспекциј</strong>и.</p>
<p>&#8222;Моја логика је била једноставна, с обзиром на то да је ћирилица службено писмо по Уставу Србије, а такође је наведена као &#8216;прво и основно писмо&#8217; српског језика у правопису, онда спречавање странке да у пословању користи ћирилицу мора бити противзаконито&#8220;, навео је он.</p>
<p>Тржишна инспекција обавила је ванредну контролу трговца, али је закључак изненадио Миљанића да &#8222;немогућност уношења ћириличних карактера на интернет страници трговца не представља повреду прописа из надлежности тржишне инспекције&#8220;.</p>
<p>Жалио се и Заштитнику грађана и Повереника за равноправност, али је стигао сличан одговор.</p>
<p>&#8222;Изненадио ме одговор Повереника који каже &#8216;у конкретном случају очигледно нема повреде права у смислу Закона о забрани дискриминације, јер недостаје један од суштинских и конститутивних елемената дискриминације &#8211; основ дискриминације, имајући у виду да писмо (ћириличко или латиничко) не представља лично својство у смислу одредби Закона о забрани дискриминације&#8217;. Дакле, Повереник сматра да је &#8216;прављење разлике или неједнако поступање&#8217; законито, уколико је основ за такав поступак писмо које појединац или група људи користи&#8220;, прича Миљанић.</p>
<h2>Закон штити ћирилицу, али се у пракси често не примењује</h2>
<p>Ћирилица је заштићена <strong data-sfc-cp="" data-sfc-root="ep" data-complete="true" data-copy-service-computed-style="font-family: &quot;Google Sans&quot;, Arial, sans-serif; font-size: 16px; font-weight: 700; margin: 0px; text-decoration: none; border-bottom: 0px rgb(10, 10, 10);">Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма<!--TgQPHd|||[]--></strong>, који је усвојен пре пет година. Ћирилице је законом обавезна у раду државних органа, јавних предузећа, образовних и културних установа, као и у медијима чији је оснивач држава. Међутим, ни ту се често не примењује.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/los-polozaj-cirilice-u-digitalnom-prostoru-nacionalno-pismo-proterano-iz-onlajn-prodavnica/">Лош положај ћирилице у дигиталном простору: Национално писмо протерано из онлајн продавница</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Осуђена за свирепо убиство српског дечака: Директор КПЗ Тузла одобрио Елфети Весели шетњу по Илиџи?</title>
		<link>https://iskra.co/region/osudjena-za-svirepo-ubistvo-srpskog-decaka-direktor-kpz-tuzla-odobrio-elfeti-veseli-setnju-po-ilidzi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 31 Jul 2026 07:25:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188721</guid>

					<description><![CDATA[<p>Министарство правде Федерације БиХ нема надлежност да одлучује о одобравању ванзаводског допуста Елфети Весели, осуђеној за свирепо убиство дечака Слободана Стојановића (12), већ одлуку о томе искључиво доноси директор Казнено-поправног завода Тузла, изјавио је министар Ведран Шкобић. Шкобић је навео да одобравање допуста није право осуђеног лица, већ могућност предвиђена Законом о извршењу кривичних санкција,...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/osudjena-za-svirepo-ubistvo-srpskog-decaka-direktor-kpz-tuzla-odobrio-elfeti-veseli-setnju-po-ilidzi/">Осуђена за свирепо убиство српског дечака: Директор КПЗ Тузла одобрио Елфети Весели шетњу по Илиџи?</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188722" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188722" class="size-large wp-image-188722" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6b709a92b8c2da7e07c574.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188722" class="wp-caption-text">© Срна</p></div>
<p>Министарство правде Федерације БиХ нема надлежност да одлучује о одобравању ванзаводског допуста Елфети Весели, осуђеној за <a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/42529-slobodan-stojanovic-ubistvo-kamenica-bih-bosna-i-hercegovina/">свирепо убиство дечака Слободана Стојановића (12)</a>, већ одлуку о томе искључиво доноси директор Казнено-поправног завода Тузла, изјавио је министар Ведран Шкобић.</p>
<p>Шкобић је навео да одобравање допуста није право осуђеног лица, већ могућност предвиђена Законом о извршењу кривичних санкција, те да директор КПЗ-а самостално одлучује да ли ће такву погодност одобрити.</p>
<p>&#8222;То није њено право, то је њена могућност. Сва питања о томе зашто је пуштена на допуст и по којим критеријумима упутите директору. Ми не можемо ни у ком случају утицати на његов рад. Можемо препоручити да води рачуна и о аспекту јавности, али није дужан да то узме у обзир&#8220;, рекао је Шкобић, пренео је Танјуг.</p>
<p>Појаснио је да се на Елфету Весели примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција БиХ, а не ФБиХ, јер је Суд БиХ осудио за ратни злочин.</p>
<p>Шкобић је додао да ће директор КПЗ Тузла сутра ујутро добити сагласност федералног Министарства правде да говори о овом случају.</p>
<p>Из Казнено-поправног завода Тузла раније су одговорили да, у складу са важећим прописима, информације о овом случају не могу доставити без претходне сагласности Федералног Министарства правде.</p>
<p>Елфета Весели, после 10 година бежања од правде, налази се на издржавању казне затвора у трајању од 13 година у Тузли због свирепог убиства дечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника 1992. године.  Она је, као припадница тзв. Армије БиХ под управом Насера Орића најпре заробила дечака који се вратио кући по пса, потом му наживо одсекла уво, пререзала врат, а након тога плесала око тела мученог детета. Елфета Весели &#8222;Косовка&#8220; је Албанка из Урошевца са Косова и Метохије. Заједно са породицом се преселила у Доњу Каменицу, где је живела са оцем Рахманом који је био шумар.</p>
<p>Премијер Саво Минић затражио је јуче од надлежних да испитају на основу чијих одлука је затвореници Елфети Весели омогућено да слободно шета Илиџом.</p>
<p>Према речима <a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/193969-nesic-o-pogodnostima-koje-uziva-zena-ubica-decaka/">председника ДНС Ненада Нешића, она је виђена и у близини куће породице Стојановић, а њега су о томе обавестили узнемирени грађани</a>.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/osudjena-za-svirepo-ubistvo-srpskog-decaka-direktor-kpz-tuzla-odobrio-elfeti-veseli-setnju-po-ilidzi/">Осуђена за свирепо убиство српског дечака: Директор КПЗ Тузла одобрио Елфети Весели шетњу по Илиџи?</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Правосудни „трофеј“ уочи годишњице „Олује“: Срби осуђени на 94 године за наводне ратне злочине</title>
		<link>https://iskra.co/region/pravosudni-trofej-uoci-godisnjice-oluje-srbi-osudjeni-na-94-godine-za-navodne-ratne-zlocine/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 30 Jul 2026 13:56:21 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188711</guid>

					<description><![CDATA[<p>Пресуда хрватског суда на укупно 94 године затвора бившем генералу ЈНА Бориславу Ђукићу и још шесторици крајишких Срба за наводне ратне злочине над хрватским цивилима на шибенском подручју, представља правосудни „трофеј“ уочи годишњице хрватске војне акције „Олуја“, саопштено је данас из Документационо-информативног центра „Веритас“. „Веритас“ у саопштењу указује на кључне процесне мањкавости и аномалије овог...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/pravosudni-trofej-uoci-godisnjice-oluje-srbi-osudjeni-na-94-godine-za-navodne-ratne-zlocine/">Правосудни „трофеј“ уочи годишњице „Олује“: Срби осуђени на 94 године за наводне ратне злочине</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188712" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188712" class="size-large wp-image-188712" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1-1024x746.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1-1024x746.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1-300x218.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1-768x559.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1-750x546.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1193378073_0020001456_1440x900_80_0_1_ee4bd4e6cfc06072457cc4ea5cbffd78-1.jpg 1236w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188712" class="wp-caption-text">© AP Photo / AP PHOTO/STR / Етничко чишћење Срба са простора Хрватске у злочиначкој акцији ,,Олуја&#8220; 1995. године.</p></div>
<p><b>Пресуда хрватског суда на укупно 94 године затвора бившем генералу ЈНА Бориславу Ђукићу и још шесторици крајишких Срба за наводне ратне злочине над хрватским цивилима на шибенском подручју, представља правосудни „трофеј“ уочи годишњице хрватске војне акције „Олуја“, саопштено је данас из Документационо-информативног центра „Веритас“.</b></p>
<p>„Веритас“ у саопштењу указује на кључне процесне мањкавости и аномалије овог случаја, међу којима је и политички тајминг, јер је пресуда изречена усред „мртве сезоне“ и колективних годишњих одмора у правосуђу.</p>
<p>Истичу да је сврха овог хитног изрицања казни искључиво политичка, и да има за циљ да обезбеди звучан политичко-правосудни „трофеј“ неколико дана пре 5. августа, двоструког хрватског државног празника, како би се у медијима подгрејала ратна реторика .</p>
<p>„Веритас“ указује и на процесну илегалу и кршење одбране, пошто је поступак у последње две године вођен у потпуној тајности, а рочишта уопште нису најављивана на јавном рочишнику суда.</p>
<p>Пресуда се, указује се у саопштењу, заснива на такозваним неконфронтираним исказима сведока, чије су раније изјаве само прочитане, док је одбрани ускраћено уставно право да их унакрсно испита пред већем.</p>
<p>Судско вијеће Жупанијског суда у Сплиту неправоснажно је јуче осудило Ђукића и шесторицу бивших војних и полицијских функционера Републике Српске Крајине на укупно 94 године затвора, док је поступак против Драгана Харамбашића обустављен због смрти.</p>
<p>Овај поступак, вођен за наводне ратне злочине на подручју шибенског залеђа од 1991. до 1995. године, представља класичан пример политички мотивисаног правосудног инжењеринга и темпираног притиска на српски народ уочи предстојеће годишњице акције „Олуја“.</p>
<p>Првооптужени генерал-мајор Борислав Ђукић (77) осуђен је на 16 година затвора, а исту казну затвора добили су Јован Грубић, Милан Радић и Петар Андрић.</p>
<p>Посебан правосудни парадокс, истиче у саопштењу у „Веритаса“, чини кажњавање за такозвано нечињење, односно непроцесуирање починилаца, на основу чега су на по 10 година затвора осуђени Владимир Давидовић (командант 75. механизоване бригаде милиције САО Крајине), те Илија Пријић и Слободан Вујко, тадашњи секретари СУП-а Книн.</p>
<p>Напомиње се да су суђења у одсуству постала матрица у Хрватској, и да се чак 87 одсто свих процеса за ратне злочине против Срба у Хрватској води у одсуству.</p>
<p>У овом предмету, генерал Ђукић је послужио као физички талац сплитског правосуђа, пошто се једини налази у притвору и то већ 11 година, а на његовим леђима је, оцењује „Веритас“, пресуђено целом систему бивше Републике Српске Крајине.</p>
<p>„Веритас“ истиче да ова пресуда у потпуности потврђује сурову статистику коју деценијама води, односно да више од 4.000 процесуираних особа у Хрватској, чак 97 одсто чине Срби, којима се изричу вишеструко веће казне него припадницима хрватских снага за иста дела.</p>
<p>„Примарни циљ овог модела је стварање трајне правне несигурности која спречава повратак избеглица и заштиту њихових имовинских права“, наводи се у саопштењу.</p>
<p>Указује се да, иако ова казна тренутно неће бити спајана са предметом „Перућа“, где је Ђукић осуђен неправоснажно на десет година, она служи као директан психолошки притисак на Високи кривични суд у Загребу, који 9. септембра одлучује о жалби у том првом предмету.</p>
<p>Из „Веритаса“ истичу да ће наставити да обавештавају домаћу и међународну јавност о овом непрекидном кршењу основних процесних и људских права Срба из Хрватске, без обзира на тренутно држављанство и боравиште.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/pravosudni-trofej-uoci-godisnjice-oluje-srbi-osudjeni-na-94-godine-za-navodne-ratne-zlocine/">Правосудни „трофеј“ уочи годишњице „Олује“: Срби осуђени на 94 године за наводне ратне злочине</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ни после смрти не дају мира мученом дечаку Слободану: Ко је допустио да Елфета Весели шета по Илиџи</title>
		<link>https://iskra.co/region/ni-posle-smrti-ne-daju-mira-mucenom-decaku-slobodanu-ko-je-dopustio-da-elfeta-veseli-seta-po-ilidzi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 30 Jul 2026 07:21:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188678</guid>

					<description><![CDATA[<p>Уколико је тачна информација да осуђени ратни злочинац и бивша припадница Армије БиХ Елфета Весели ужива бројне привилегије током служења затворске казне у Тузли, онда је то недвосмислена порука да свирепо убиство српског детета за бошњачке политичке елите није злочин. Елфета Весели, подсетимо, служи казну од само 13 година за свирепо убиство српског дечака Слободана Стојановића...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ni-posle-smrti-ne-daju-mira-mucenom-decaku-slobodanu-ko-je-dopustio-da-elfeta-veseli-seta-po-ilidzi/">Ни после смрти не дају мира мученом дечаку Слободану: Ко је допустио да Елфета Весели шета по Илиџи</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188679" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188679" class="size-large wp-image-188679" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6a0cc64d274031870fbcc6.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188679" class="wp-caption-text">© Срна</p></div>
<p>Уколико је тачна информација да осуђени ратни злочинац и бивша припадница Армије БиХ <strong>Елфета Весели</strong> ужива бројне привилегије током служења затворске казне у Тузли, онда је то недвосмислена порука да свирепо убиство српског детета за бошњачке политичке елите није злочин.</p>
<p>Елфета Весели, подсетимо, служи казну од само 13 година за свирепо убиство српског дечака Слободана Стојановића (12). Она је, као припадница тзв. Армије БиХ под управом Насера Орића најпре заробила дечака који се вратио кући по пса, потом му наживо одсекла уво, пререзала врат, а након тога плесала око тела мученог детета.</p>
<p>Ова особа, <a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/193969-nesic-o-pogodnostima-koje-uziva-zena-ubica-decaka/">затворске дане прекраћује тако што се бави хортикултуром, а сваког месеца неколико дана проводи на слободи. Да ситуација буде још монструознија, мештани Илиџе, како је саопштио председник ДНС-а Ненад Нешић, видели су је у близини куће убијеног Стојановића</a>.</p>
<p><strong>Нешић</strong> је изјавио да га је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини. Казао је да су га контактирали и честити радници КПЗ Тузла који тврде да њено понашање у затвору није примерено, али да ужива заштиту појединих стражара и васпитача који јој омогућавају погодности и толеришу малтретирање Срба и Хрвата у затвору.</p>
<p>Овако нешто би се дало очекивати, оцењује за РТ Балкан адвокат <strong>Бранко</strong> <strong>Лукић</strong>, јер за Федерацију БиХ Елфета Весели није злочинац, него херој.</p>
<p>Оцењује да наведене погодности имају они који су осуђени за саобраћајно кривично дело, који су у саобраћају некога повредили или усмртили, али нису криминалци, служе своју казну, али се гледа да им се олакша.</p>
<blockquote><p>&#8222;Зна се које категорије затвореника могу да имају такав статус. Такав статус сигурно не може да има ратни злочинац, поготово не ратни злочинац као што је Елфета Весели, која је заклала дете. Дете није само убијено, дете је мучено, затварано, изгладњиван. Прво су покушавали да намаме родитеље и сестру како би и са њима трговали, а на крају је мучки убијен&#8220;, наводи адвокат за РТ Балкан.</p></blockquote>
<p>Истиче да је давање таквог статуса у њеном случају непримерено и неприхватљиво.</p>
<p>Лукић оцењује да би требало извршити неки вид притиска и да не би требало допустити да се овакве ствари дешавају.</p>
<p>Поводом овог случаја, реаговало је и премијер Републике Српске <strong>Саво</strong> <strong>Минић</strong>, захтевајући од надлежних институција да хитно провере све околности и утврде на основу којих критеријума је то могуће.</p>
<p>&#8222;За овако свиреп злочин добила је казну која је већ понизила српске жртве, све додатне повластице су још једно рoварење по отвореној рани мог народа&#8220;, навео је Минић.</p>
<p>Огласио се и министар правде у Влади БиХ <strong>Ведран Шкодрић,</strong> поручивши да ће инспектори испитати да ли Елфете Весели има погодности које не припадају њеним статусом, а уколико се потврде неправилности, предвиђена је реакција кроз инспекцијски налог.</p>
<blockquote><p>О томе колико је бесмислено говорити о привилегијама које се у њеном случају добијају статусом најбоље говори (зло)дело за које је осуђена.</p></blockquote>
<p>Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић свирепо је убијен у лето 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село. Претходно је заробљен и мучен, а његово тело је пронађено у масовној гробници.</p>
<p>Ситуација око села Доња Каменица ескалирала је 29. маја 1992. године, а породица Стојановић се нашла на страни коју су контролисали муслимани. Били су у кућном притвору до 4. јуна, све док нису замењени са телима три погинула српска борца за шест живих припадника тзв. Армије БиХ. Стојановићи су напустили свој дом и отишли код кума у засеок Џенарике.</p>
<p>Дечак је тражио да се врати по пса који му је остао код куће, а родитељи су га одвраћали од те идеје. Он је, међутим, 27. јула отишао, успео да прође кроз барикаде и запутио се ка родној кући.</p>
<p>Од локалне команде српске војске његов отац сазнаје да му је син нестао. Почела је потрага за дечаком, а његов отац је, како се наводи, из више извора добио информацију да је Слободна убила Елфета Весели &#8222;Косовка&#8220;.</p>
<p>Потрагу, ипак, нису обустављали, већ су покушавали да преговарају о размени. Тело дечака је пронађено 13. јуна 1993. године у масовној гробници на брду Ждријепци код Јошанице.</p>
<p>Патолог Зоран Станковић навео је у обдукционом извештају да је дечаково тело умотано у плави раднички мантил.</p>
<p>Констатовао је бројне смртоносне повреде на лобањи и телу нанесене током живота и после смрти. Детету је било одсечено уво док је био жив, оштрим предметом нанесене су му посекотине у облику крста у пределу стомака. Све ово је указивало да је дечак подвргнут тешкој тортури и да је умро у тешким мукама. У слепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак.</p>
<p>Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.</p>
<p>На суђењу Елфети Весели изјаву је дао сведок под шифром &#8222;С1&#8220;, који је у то време као припадник такозване Армије БиХ био очевидац убиства, сведочећи о томе како је нож, који је извадила из црних корица, повукла дечаку испод врата, а потом извадила пиштољ, дугу деветку, који му је прислонила на главу и пуцала.</p>
<p>Српска православна црква (СПЦ) прогласила је Слободана Стојановића светим новомучеником.</p>
<p>Почива на месном гробљу у Дрињачи, где су поред њега, нешто касније, сахрањени су његови родитељи.</p>
<p>Елфета Весељи &#8222;Косовка&#8220; је Албанка из Урошевца са Косова и Метохије. Заједно са породицом се преселила у Доњу Каменицу, где је живела са оцем Рахманом који је био шумар.</p>
<p>Током рата у БиХ, како се наводи, придружила се тзв. Армији БиХ, а према неким наводима, постала је и &#8222;Алахов ратник&#8220;. Након окончања рата, побегла је у Швајцарску код брата. Дуги низ година је измицала правди.</p>
<p>Изручена је БиХ 2017. године, a две године касније, суд у БиХ јој је за свирепо убиство дечака изрекао казну у трајању од 10 година затвора, а Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом повећало јој је затворску казну са <strong>десет</strong> на 13 година.</p>
<blockquote><p>У казну је урачунато време које је провела у притвору од 24. марта 2017. године, као и време које је провела у екстрадиционом притвору.</p></blockquote>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ni-posle-smrti-ne-daju-mira-mucenom-decaku-slobodanu-ko-je-dopustio-da-elfeta-veseli-seta-po-ilidzi/">Ни после смрти не дају мира мученом дечаку Слободану: Ко је допустио да Елфета Весели шета по Илиџи</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Професор Стаматовић: Вучедолски ратници нису гинули за данашњу антисрпску Црну Гору</title>
		<link>https://iskra.co/region/profesor-stamatovic-vucedolski-ratnici-nisu-ginuli-za-danasnju-antisrpsku-crnu-goru/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 14:16:20 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188670</guid>

					<description><![CDATA[<p>Историчар и професор Универзитета Црне Горе поручио на свечаној академији у Никшићу да су Црногорци, Херцеговци и Брђани 1876. године у бој ушли као српска војска, оцењујући да се историјски смисао њихове победе данас брани очувањем српског идентитета, ћирилице, Српске православне цркве и косовског завета НИКШИЋ – Битка на Вучјем долу није била само једна...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/profesor-stamatovic-vucedolski-ratnici-nisu-ginuli-za-danasnju-antisrpsku-crnu-goru/">Професор Стаматовић: Вучедолски ратници нису гинули за данашњу антисрпску Црну Гору</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188671" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188671" class="size-vijest wp-image-188671" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/904z509_Screenshot-2026-07-29-131017-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/904z509_Screenshot-2026-07-29-131017-750x422.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/904z509_Screenshot-2026-07-29-131017-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/904z509_Screenshot-2026-07-29-131017-768x432.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/904z509_Screenshot-2026-07-29-131017.jpg 904w" sizes="(max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-188671" class="wp-caption-text">Александар Стаматовић, професор Универзитета Црне Горе</p></div>
<p>Историчар и професор Универзитета Црне Горе поручио на свечаној академији у Никшићу да су Црногорци, Херцеговци и Брђани 1876. године у бој ушли као српска војска, оцењујући да се историјски смисао њихове победе данас брани очувањем српског идентитета, ћирилице, Српске православне цркве и косовског завета</p>
<p>НИКШИЋ – Битка на Вучјем долу није била само једна од највећих победа над Османским царством, већ битка српског интегрализма, у којој су Црногорци, Херцеговци и Брђани наступали као делови једног народа и једне војске, поручио је историчар др Александар Стаматовић, професор Универзитета Црне Горе, на свечаној академији одржаној 28. јула пред Саборним храмом Светог Василија Острошког у Никшићу, поводом 150 година од Вучедолске битке.</p>
<p>Стаматовић је говор започео стиховима о сабору књаза Николе под Острогом и његовом обраћању Црногорцима и Херцеговцима, којима је поручено да „и у вољи и невољи” једни од других немају ближих и већих.</p>
<p>Обраћајући се Херцеговцима који су дошли на свечаност, нагласио је да у Никшићу нису дошли ни на туђу земљу ни у суседство.</p>
<p>„Потомци вучедолских ратника, ово је земља херцега Шћепана до манастира Острога. Ово није земља Дукљанија”, рекао је Стаматовић.</p>
<p>Према његовим речима, током протеклог века и по бројни потомци Херцеговаца и Брђана прихватили су црногорско регионално и национално име, док се обрнути процес није догодио.</p>
<p>Позивајући се на сопствено порекло из Катунске нахије и на претка који је као један од четворице барјактара био у гарди војводе Петра Вукотића, Стаматовић је казао да има и лично и научно право да утврди природу рата вођеног 1876. године.</p>
<p>„Вучедолска битка била је битка српског интегрализма”, нагласио је он.</p>
<p>Како је објаснио, ондашња Црна Гора своје историјске и националне тежње није завршавала код манастира Острога, већ је настојала да српска граница буде померена до слива Неретве и Јадранског мора. Та тежња, према његовој оцени, сведочи да су ослободилачки ратови Црне Горе посматрани као део ширег процеса српског националног ослобођења и уједињења.</p>
<p>Стаматовић је своје тврдње поткрепио текстовима објављеним непосредно после битке у „Гласу Црногорца”, тада једином листу у Црној Гори. Подсетио је да је у три наставка објављена песма Јована Поповића Липовца о боју на Вучјем долу, у којој су Црногорци приказани како предвођени књазом Николом одлазе у бој „да Косово свете”.</p>
<p>У наставку песме, како је навео, војска књаза Николе недвосмислено је названа српском, а њена борба представљена као борба „за слободу српском роду”.</p>
<p>„Војска према војсци стоји, српска стоји према турској”, цитирао је Стаматовић, додајући да је у истом тексту поновљено да Црногорци у бој одлазе како би осветили Косово.</p>
<p>У истом броју „Гласа Црногорца”, подсетио је, објављен је и текст поводом помена књазу Данилу Петровићу, у којем је књаз Никола представљен као његов „светли потомак и зорни наследник” који у братском савезу са Србијом наставља започето дело.</p>
<p>Текст је, како је казао Стаматовић, завршен речима: „Слава спомену великога књаза и Србина.”</p>
<p>Он је оценио да ти извори непосредно показују како су савременици Вучедолске битке разумели сопствени идентитет, војску и политичке циљеве, без накнадних тумачења која су се појавила у каснијим раздобљима.</p>
<p>Осврћући се на недавне полемике због истицања тробојке у Беранама, у Дипломатској академији која носи име Гавра Вуковића, Стаматовић је подсетио да је управо Вуковић био учесник Вучедолске битке.</p>
<p>У његовим мемоарима, казао је, описано је како је гатачким пољем „први пут од Косова” марширала српска војска од 15.000 Црногораца и Херцеговаца.</p>
<p>Та војска, према Вуковићевом сведочењу које је Стаматовић прочитао, била је окићена црногорским крсташима, док су испред ње ношена два алај-барјака са белим орлом на црвеном пољу.</p>
<p>Стаматовић је затим симболично призвао Јовицу Зиројевића, алај-барјактара херцеговачке војске, позивајући га да види колико се у савременој Црној Гори „ради и прича против Србије и против свега онога што је српско”.</p>
<p>„Бој на Вучјем долу био је несумњиво, по овим историјским доказима, освета Косова”, закључио је Стаматовић.</p>
<p>Обраћајући се Никшићу као „перјаници” и „српском лицу”, позвао је град да остане доследан историјском наслеђу вучедолских ратника и косовском завету.</p>
<p>Он је затражио да се пружи подршка поништавању одлуке којом је Црна Гора признала такозвано Косово, оценивши да је тим признањем учињена историјска неправда према Србији и сопственој традицији.</p>
<p>„Србија никада није издала Црну Гору, а Црна Гора јесте у новијем времену”, рекао је Стаматовић, позивајући да се, како је казао, „срамна одлука новог доба” поништи.</p>
<p>Говорећи о политичкој традицији Црне Горе, подсетио је на институцију Општег црногорског збора, формирану испред Цетињског манастира пре готово пет векова, у време када су други делови српског народа били под османском или млетачком влашћу.</p>
<p>Та традиција, према његовим речима, изграђена је на непосредном учешћу народа у доношењу одлука и на непрекинутој свести о припадности српском историјском и духовном простору.</p>
<p>Као историјски низ у којем се препознаје исти одговор народа, Стаматовић је навео Косовски бој, Мартиниће, Крусе, ратове против Омер-паше Латаса, Граховац, Вучји до, Фундину, Скадар, Брегалницу, Гласинац и Мојковац.</p>
<p>„Наш је одговор увек био, у име оног земљописа Књажевине и Краљевине Црне Горе, да у Црној Гори живе све сами и чисти Срби”, казао је он.</p>
<p>Посебно је указао на пример бјелопавлићких учитеља из 1916. године, који су се за време аустроугарске окупације успротивили намери да деца буду подучавана латиничним уместо ћириличним писмом.</p>
<p>Тај догађај, према Стаматовићевом тумачењу, сведочи да ћирилица у Црној Гори није била само средство писања већ једно од темељних обележја идентитета и културног отпора.</p>
<p>Позивајући Никшић да не „изда” Голубовце и Пљевља, у којима су већ покренуте или усвојене иницијативе против признања такозваног Косова, изразио је очекивање да ће исти пут следити и Херцег Нови.</p>
<p>„Никшићу, перјанице, да ти видимо сада српско лице. Не издај Голубовце, не издај Пљевља, не издај, ако Бог да, Херцег Нови. Дај подршку отпризнању лажне државе Косово у име онога за шта су гинули вучедолски ратници”, поручио је Стаматовић.</p>
<p>У делу говора посвећеном положају Српске православне цркве у Црној Гори, цитирао је излагање председника црногорске владе др Лазара Томановића из 1910. године.</p>
<p>Томановић је тада, подсетио је Стаматовић, казао да је Митрополија цетињска „једина светосавска епископска столица” и да је, као таква, законита наследница и следбеница српске Патријаршије.</p>
<p>„Нема никакве православне цркве у Црној Гори поред, изнад и испод Српске православне цркве”, нагласио је Стаматовић.</p>
<p>Осврћући се на непосредне последице победе из 1876. године, рекао је да су вучедолски ратници добили чинове, медаље, звања, наклоност књаза Николе и земљу у Никшићком пољу која је раније припадала агама и беговима.</p>
<p>Ипак, оценио је да њихов крајњи идеал није у потпуности остварен.</p>
<p>„Добили сте десетине рала земље у овом Никшићком пољу. Али нисте остварили своје идеале у коначном”, рекао је Стаматовић, обраћајући се симболично погинулим и преживелим учесницима битке.</p>
<p>Према његовој оцени, граница утврђена 1878. године одлукама великих сила, а потврђена после Другог светског рата, остала је препрека идеји националног јединства којој су тежили учесници ослободилачких ратова.</p>
<p>Због тога је поручио да српски народ има право да преиспитује историјске поделе које су раздвојиле његове крајеве.</p>
<p>„Земља Србинова нема граница на Шћепан Пољу, нема граница на Црквицама, на Крсцу, на Враћеновићима, на Клобуку. Нема граница на Дрини”, казао је Стаматовић.</p>
<p>Говор је завршио оценом да Срби, у име вучедолских победника и идеје српског интегрализма, имају и „божје и људско право” да живе у једној држави.</p>
<p>„Ми Срби имамо, у име вучедолских победника и интегралистичке српске идеје, свако право, и божје и људско, да живимо у једној држави”, закључио је Стаматовић</p>
<div style="padding: 56.25% 0 0 0; position: relative;"><iframe style="position: absolute; top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%;" title="Говор Александра Стаматовића на свечаној академији у Никшићу поводом јубилеја 150 година од Вучедолске битке, 28.7.2026. Љ. Г." src="https://player.vimeo.com/video/1213881932?badge=0&amp;autopause=0&amp;player_id=0&amp;app_id=58479" frameborder="0"></iframe></div>
<p><script src="https://player.vimeo.com/api/player.js"></script></p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/profesor-stamatovic-vucedolski-ratnici-nisu-ginuli-za-danasnju-antisrpsku-crnu-goru/">Професор Стаматовић: Вучедолски ратници нису гинули за данашњу антисрпску Црну Гору</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Којић: Графити у Зворнику показују да се србофобија проширила на цијелу БиХ</title>
		<link>https://iskra.co/region/kojic-grafiti-u-zvorniku-pokazuju-da-se-srbofobija-prosirila-na-cijelu-bih/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 14:11:26 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188666</guid>

					<description><![CDATA[<p>Цртање графита ратне заставе такозване Армије БиХ на Зворничкој тврђави показује да србофобија није присутна само у Федерацији БиХ, гдје су скрнављени православни вјерски објекти и нападани повратници, већ се проширила на територију цијеле БиХ, сматра посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић. Којић је изјавио Срни да је ово исписивање графита...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/kojic-grafiti-u-zvorniku-pokazuju-da-se-srbofobija-prosirila-na-cijelu-bih/">Којић: Графити у Зворнику показују да се србофобија проширила на цијелу БиХ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img decoding="async" class="size-full wp-image-188667 aligncenter" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/308972.jpg" alt="" width="658" height="493" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/308972.jpg 658w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/308972-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/308972-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/308972-219x165.jpg 219w" sizes="(max-width: 658px) 100vw, 658px" /></p>
<p>Цртање графита ратне заставе такозване Армије БиХ на Зворничкој тврђави показује да србофобија није присутна само у Федерацији БиХ, гдје су скрнављени православни вјерски објекти и нападани повратници, већ се проширила на територију цијеле БиХ, сматра посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић.</p>
<p>Којић је изјавио Срни да је ово исписивање графита одраз индоктринације Бошњака која траје годинама од стране њихових политичких представника и медија, а која говори да Срби нису добродошли у ову БиХ, да не могу да живе у њој и да БиХ треба искључиво да буде бошњачка.</p>
<p>&#8211; Ово су пријетеће поруке Србима да неке нове генерације Бошњака имају намјеру спровођења одређених идеја &#8211; нагласио је Којић.</p>
<p>Према његовим ријечима важно је да је Полиција Републике Српске идентификовала лица која су исписивала графите, истичући да је њихово санкционисање од стране надлежних правосудних институција најбоље рјешење да се овакве ствари не понављају.</p>
<p>&#8211; И то је једини начин да се народи у БиХ спасе од потенцијалних сукоба, који никоме овдје не требају &#8211; навео је он.</p>
<p>Полиција је у Зворнику данас идентификовала два лица чији су иницијали А.С. и М.С. оба из Француске, која се доводе у везу са исписивањем графита и исцртавањем симбола на зидинама националног споменика тврђаве Ђурђев град у Зворнику.</p>
<p>Полицијској станици Зворник јуче око 18.30 часова пријављено је да су на зидинама тврђаве исцртани графити у виду ратне заставе БиХ из периода 1992–1998. године, као и исписани натписи &#8222;АЦАБ&#8220;, &#8222;Анти Срби&#8220; и &#8222;Хорде зла&#8220;, саопштено је раније данас из Полицијске управе Зворник.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/kojic-grafiti-u-zvorniku-pokazuju-da-se-srbofobija-prosirila-na-cijelu-bih/">Којић: Графити у Зворнику показују да се србофобија проширила на цијелу БиХ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Кнежевић: Црна Гора је званично капитулирала, договорено да брод &#8222;Јадран&#8220; припадне Хрватској</title>
		<link>https://iskra.co/region/knezevic-crna-gora-je-zvanicno-kapitulirala-dogovoreno-da-brod-jadran-pripadne-hrvatskoj/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 14:06:57 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188656</guid>

					<description><![CDATA[<p>Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић изјавио је да има информације да су се Хрватска и Црна Гора договориле о питању брода &#8222;Јадран&#8220;. &#8222;Договор је следећи – ми Хрватима враћамо брод &#8216;Јадран&#8217;. Пловиће под хрватском заставом и биће у луци у Сплиту. Повремено, моћи ћемо да га користимо као тренажни брод&#8220;, рекао је Кнежевић на данашњој...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/knezevic-crna-gora-je-zvanicno-kapitulirala-dogovoreno-da-brod-jadran-pripadne-hrvatskoj/">Кнежевић: Црна Гора је званично капитулирала, договорено да брод &#8222;Јадран&#8220; припадне Хрватској</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188657" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188657" class="size-large wp-image-188657" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a69f3448729868317043a4b.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188657" class="wp-caption-text">Getty © UCG / Contributor</p></div>
<p>Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић изјавио је да има информације да су се Хрватска и Црна Гора договориле о питању брода &#8222;Јадран&#8220;.</p>
<blockquote><p>&#8222;Договор је следећи – ми Хрватима враћамо брод &#8216;Јадран&#8217;. Пловиће под хрватском заставом и биће у луци у Сплиту. Повремено, моћи ћемо да га користимо као тренажни брод&#8220;, рекао је Кнежевић на данашњој седници парламента.</p></blockquote>
<p>Он је изјавио да је Црна Гора &#8222;званично капитулирала&#8220;.</p>
<blockquote><p>&#8222;Ово даље значи да је следећа Превлака, 17 милиона за одштету логорашима у Морињу, враћање имовине у Боки, и то значи да постајемо протекторат Хрватске&#8220;, додао је челник ДНП-а.</p></blockquote>
<p><a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/193301-hrvatska-zahtevi-crna-gora-ministrastvo-spoljnih-poslova-/" target="_blank" rel="noopener noreferrer">Загреб је недавно &#8222;упозорио&#8220; Подгорицу</a> да неће ући у Европску унију ако не реши питања &#8222;обештећења <em>логораша</em>, наставак рада на проналаску 14 несталих из &#8216;домовинског рата&#8217;, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју, очување спомен-плоче у Морињу и нужност промене имена базена у Котору, наставак разговора о граници на мору, те &#8216;поврат&#8217; школског брода Јадран&#8220;.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/knezevic-crna-gora-je-zvanicno-kapitulirala-dogovoreno-da-brod-jadran-pripadne-hrvatskoj/">Кнежевић: Црна Гора је званично капитулирала, договорено да брод &#8222;Јадран&#8220; припадне Хрватској</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ругање жртвама: Жена која је зверски убила Слободана Стојановића шета у близини куће убијеног дечака</title>
		<link>https://iskra.co/region/ruganje-zrtvama-zena-koja-je-zverski-ubila-slobodana-stojanovica-seta-u-blizini-kuce-ubijenog-decaka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 07:40:41 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188654</guid>

					<description><![CDATA[<p>Председника ДНС-а Ненад Нешић је изјавио да га је јуче контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини, јер жена монструм Елфета Весели, која је свирепо убила једанаестогодишњег дечака Слободана Стојановића из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности. &#8222;Тражим од федералног министра правде, као и од министра правде у Савету министара да...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ruganje-zrtvama-zena-koja-je-zverski-ubila-slobodana-stojanovica-seta-u-blizini-kuce-ubijenog-decaka/">Ругање жртвама: Жена која је зверски убила Слободана Стојановића шета у близини куће убијеног дечака</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188655" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188655" class="size-large wp-image-188655" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a6998bb22a40cf39c063834.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188655" class="wp-caption-text">© TANJUG/ FOTO SRNA/ MILORAD GUTALJ</p></div>
<p>Председника ДНС-а <strong>Ненад Нешић</strong> је изјавио да га је јуче контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини, јер жена монструм <strong>Елфета Весели</strong>, која је свирепо убила једанаестогодишњег дечака <strong>Слободана Стојановића</strong> из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности.</p>
<p>&#8222;Тражим од федералног министра правде, као и од министра правде у Савету министара да зауставе ово бешчашће и скрнављење жртава и глорификовање злочинца. Како је могуће да особа која је 10 година била у бекству, потом осуђена за свирепо убиство детета, <strong>сваки месец слободно шета Илиџом, у непосредној близини пребивалишта породице дечака</strong>? Како би се осећала његова сестра да улици сретне жену монструма?&#8220;, пита Нешић.</p>
<h2>Малтретира Србе и у затвору</h2>
<p>Како је могуће, додаје он, да јој се дозвољава боравак од пет до седам дана на адреси која није адреса њеног пребивалишта?</p>
<p>&#8222;Малом Слободану је ускраћено детињство, одрастање и све животне радости, а жена монструм добија привилегију годишњег одмора, као и сваки месец пет до седам слободних дана на Илиџи која није њено пребивалиште и пет слободних сати месечно за шетњу Тузлом! Као да је на годишњем одмору, а не у затвору због убиства детета&#8220;, каже Нешић.</p>
<blockquote><p>Истиче да су га контактирали и честити радници КПЗ Тузла који тврде да понашање Елфете Весели у затвору није примерено, али да ужива заштиту појединих стражара и васпитача који јој омогућавају погодности и толеришу малтретирање Срба и Хрвата у затвору.</p></blockquote>
<p>&#8222;Измишљено јој је радно место да се бави хортикултуром, како би имала право на годишњи одмор. Друге затворенице које су биле у том затвору, само због друге националности, биле су мета њеног малтретирања и терора, а када би то пријавиле онда би се оне нашле у самици, јер Елфета ужива заштиту појединих стражара и васпитача. Због Елфете се у КПЗ Тузла није смео обележити ни православни Божић и често је другим затвореницама говорила да се зарати да би опет ишла у рат. Је ли то понашање које заслужује ванзатворске погодности&#8220;, само је део оног што је пренето председнику ДНС-а Ненаду Нешићу.</p>
<p>Стога, председник ДНС-а тражи систематично испитивање свих ових навода и заустављање ванзатворских погодности за жену монструма која је била у стању убити невино дете.</p>
<p><a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/193711-obelezavanje-34-godine-ubistva-decaka/">Слободан Стојановић убијен је у Каменици код Зворника након што се, пошто је са родитељима избегао из села, вратио у свој дом како би пронашао пса</a>. Наживо су му одсекли уво, па пререзали врат.</p>
<p>Његово тело пронађено је у Новом Селу код Зворника, а идентитет је потврђен ДНК анализом. Након тога је сахрањен у Дрињачи.</p>
<blockquote><p>За убиство је правоснажно осуђена Елфета Весели, припадница такозване Армије БиХ, којој је 2019. године изречена казна од само 13 година затвора.</p></blockquote>
<p>Српска православна црква прогласила је Слободана Стојановића светим новомучеником.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ruganje-zrtvama-zena-koja-je-zverski-ubila-slobodana-stojanovica-seta-u-blizini-kuce-ubijenog-decaka/">Ругање жртвама: Жена која је зверски убила Слободана Стојановића шета у близини куће убијеног дечака</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Нешић: Провјерити наводе о непримјереним погодностима жене монструма Елфете Весели</title>
		<link>https://iskra.co/region/nesic-provjeriti-navode-o-neprimjerenim-pogodnostima-zene-monstruma-elfete-veseli/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 07:39:17 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188652</guid>

					<description><![CDATA[<p>&#8211; Тражим од федералног министра правде, као и од министра правде у Савјету министара да зауставе ово бешчашће и скрнављење жртава и глорификовање злочинца. Како је могуће да особа која је 10 година била у бјекству, потом осуђена за свирепо убиство дјетета, сваки мјесец слободно шета Илиџом, у непосредној близини пребивалишта породице дјечака? Како би...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/nesic-provjeriti-navode-o-neprimjerenim-pogodnostima-zene-monstruma-elfete-veseli/">Нешић: Провјерити наводе о непримјереним погодностима жене монструма Елфете Весели</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188653" style="width: 668px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188653" class="size-full wp-image-188653" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/262773.jpg" alt="" width="658" height="494" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/262773.jpg 658w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/262773-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/262773-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/262773-219x165.jpg 219w" sizes="auto, (max-width: 658px) 100vw, 658px" /><p id="caption-attachment-188653" class="wp-caption-text">Ненад Нешић, Фото: РТРС</p></div>
<article>
<div class="nwzbody">
<p>&#8211; Тражим од федералног министра правде, као и од министра правде у Савјету министара да зауставе ово бешчашће и скрнављење жртава и глорификовање злочинца. Како је могуће да особа која је 10 година била у бјекству, потом осуђена за свирепо убиство дјетета, сваки мјесец слободно шета Илиџом, у непосредној близини пребивалишта породице дјечака? Како би се осјећала његова сестра да улици сретне жену монструма? &#8211; пита Нешић.</p>
<p>Како је могуће, додаје он, да јој се дозвољава боравак од пет до седам дана на адреси која није адреса њеног пребивалишта?</p>
<p>&#8211; Малом Слободану је ускраћено дјетињство, одрастање и све животне радости, а жена монструм добија привилегију годишњег одмора, као и сваки мјесец пет до седам слободних дана на Илиџи која није њено пребивалиште и пет слободних сати мјесечно за шетњу Тузлом! Као да је на годишњем одмору а не у затвору због убиства дјетета &#8211; каже Нешић.</p>
<p>Истиче да су га контактирали и честити радници КПЗ Тузла који тврде да понашање Елфете Весели у затвору није примјерено, али да ужива заштиту појединих стражара и васпитача који јој омогућавају погодности и толеришу малтретирање Срба и Хрвата у затвору.</p>
<p>&#8211; Измишљено јој је радно мјесто да се бави хортикултуром, како би имала право на годишњи одмор. Друге затворенице које су биле у том затвору, само због друге националности, биле су мета њеног малтретирања и терора, а када би то пријавиле онда би се оне нашле у самици јер Елфета ужива заштиту појединих стражара и васпитача. Због Елфете се у КПЗ Тузла није смио обиљежити ни православни Божић и често је другим затвореницама говорила да се зарати да би опет ишла у рат. Је ли то понашање које заслужује ванзатворске погодности? &#8211; само је дио оног што је пренијето предсједнику ДНС-а Ненаду Нешићу.</p>
<p>Стога, предсједник ДНС-а тражи систематично испитивање свих ових навода и заустављање ванзатворских погодности за жену монструма која је била у стању убити невино дијете.</p>
</div>
<div class="clearfix"></div>
</article>
<aside>
<div class="row">
<section>
<div class="col-md-12">
<div class="vijest-sa-najnovije">
<header>
<div class="vijest-ticker">
<div class="vijesti-ticker-naslov"><a href="https://www.rtrs.tv/vijesti/index.php?id=10">Вијести из исте рубрике</a></div>
</div>
</header>
</div>
</div>
</section>
</div>
</aside>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/nesic-provjeriti-navode-o-neprimjerenim-pogodnostima-zene-monstruma-elfete-veseli/">Нешић: Провјерити наводе о непримјереним погодностима жене монструма Елфете Весели</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Директор Меморијалног центра Републике Српске: Српске жртве не траже привилегије, већ право да буду признате</title>
		<link>https://iskra.co/region/direktor-memorijalnog-centra-republike-srpske-srpske-zrtve-ne-traze-privilegije-vec-pravo-da-budu-priznate/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 07:32:02 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188644</guid>

					<description><![CDATA[<p>Док се на српским стратиштима обележавају годишњице злочина над Србима, без присуства међународних делегација и готово без пажње светских медија, Република Српска покренула је кампању „Упознајте српско страдање“ како би истина о српским жртвама стигла до међународне јавности. Прва станица био је Менхетн, где су пролазници по први пут могли да виде сведочанства, фотографије и...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/direktor-memorijalnog-centra-republike-srpske-srpske-zrtve-ne-traze-privilegije-vec-pravo-da-budu-priznate/">Директор Меморијалног центра Републике Српске: Српске жртве не траже привилегије, већ право да буду признате</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-large wp-image-188645" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-1024x768.webp" alt="" width="1024" height="768" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-1024x768.webp 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-300x225.webp 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-768x576.webp 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-750x563.webp 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-150x113.webp 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod-219x165.webp 219w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/stbrod.webp 1200w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p>Док се на српским стратиштима обележавају годишњице злочина над Србима, без присуства међународних делегација и готово без пажње светских медија, Република Српска покренула је кампању „Упознајте српско страдање“ како би истина о српским жртвама стигла до међународне јавности. Прва станица био је Менхетн, где су пролазници по први пут могли да виде сведочанства, фотографије и документа о страдању Срба током 20. века.</p>
<p>Гостујући у емисији „Данас на РТ“, директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић поручио је да је то тек почетак дугорочне борбе против заборава.</p>
<p>„Сведоци смо да када се обележавају најважнији датуми везани за српско страдање, ту нема међународних званичника, страних делегација ни страних медија. Једино ми Срби оплакујемо своје жртве. Управо због те диспропорције и неправде настала је потреба да српско страдање буде приказано широм света“, рекао је Бојић.</p>
<p>Он је нагласио да је кампања започета у срцу Њујорка почетак озбиљне и дугорочне политике памћења.</p>
<p>„Ово је почетак једне озбиљне, дугорочне политике памћења Републике Српске и њених институција, наше жеље да српско страдање буде у фокусу међународне јавности и међународних институција, али и обичних људи“, истакао је.</p>
<p>Према његовим речима, циљ није само исправљање историјске неправде, већ и супротстављање све чешћим покушајима ревизије историјских чињеница.</p>
<p>„Константно смо сведоци ревизије историјских чињеница, негирања српских жртава и покушаја да се читав један део историје прекроји. Наш одговор мора бити институционалан и дугорочан“, поручио је директор Меморијалног центра.</p>
<p>Бојић сматра да је излазак институција изван националног простора неопходан и због српске дијаспоре.</p>
<p>„Наши људи широм света свакодневно се сусрећу са различитим облицима дискриминације. Потребни су им аргументи о нашем праву на постојање, праву да говоримо о својој боли и да тражимо равноправност када је реч о жртвама“, нагласио је.</p>
<p>Он је истакао да просечан становник Сједињених Америчких Држава или Западне Европе мало зна о историји Балкана, али да разуме универзални језик људске патње.</p>
<p>„Он можда не зна историју српског народа, али зна шта значе мајчина суза, погинуло дете и запаљена кућа. Управо су документи, фотографије и сведочанства били комуникацијски канал који свако живо биће може да разуме“, рекао је Бојић.</p>
<p>Кампања је, како је навео, представила српско страдање у последњих сто година – од огромних губитака у Првом светском рату и геноцида над Србима у НДХ, преко страдања у ратовима деведесетих, прогона Срба са Косова и Метохије и из Хрватске, НАТО бомбардовања…</p>
<p>Посебно је указао на реакције које је кампања изазвала у региону:</p>
<p>„Не можемо да схватимо да некоме смета када неко жели да представи патњу свог народа. То нам је показало да је овај простор далеко од истинског помирења, јер и даље постоје они који нису спремни да признају и разумеју туђу бол. Неко и даље не жели да види српску сузу и српску трагедију“, оценио је.</p>
<p>Бојић је нагласио да кампања није усмерена против било чијих жртава.</p>
<p>„Ова кампања није оспоравала ничије жртве. Инсистирамо искључиво на чињеницама“, поручио је.</p>
<p>Говорећи о плановима Меморијалног центра Републике Српске, Бојић је рекао да је неопходно изградити меморијални центар посвећен жртвама рата деведестих година прошлог века, али да се истовремено морају користити модерни канали комуникације како би се историјско наслеђе пренело и свету, али и нашим генерацијама које долазе.</p>
<p>„‘Упознајте српско страдање’ није кампања ограничена на неколико дана. То је процес који ће трајати деценијама“, закључио је Бојић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/direktor-memorijalnog-centra-republike-srpske-srpske-zrtve-ne-traze-privilegije-vec-pravo-da-budu-priznate/">Директор Меморијалног центра Републике Српске: Српске жртве не траже привилегије, већ право да буду признате</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Амбасада РФ: Црна Гора ће платити цену увођења виза руским држављанима</title>
		<link>https://iskra.co/region/ambasada-rf-crna-gora-ce-platiti-cenu-uvodjenja-viza-ruskim-drzavljanima/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2026 07:29:41 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188642</guid>

					<description><![CDATA[<p>Увођење виза за држављане Русије од 1. новембра представља доказ зависности званичне Подгорице од &#8222;страних покровитеља&#8220; који настоје да наруше односе Црне Горе и Русије, што ће нанети штету самој Црној Гори, саопштила је Амбасада Русије у Црној Гори. &#8222;Амбасада Руске Федерације у Црној Гори увођење визног режима за руске држављане сматра још једним доказом...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ambasada-rf-crna-gora-ce-platiti-cenu-uvodjenja-viza-ruskim-drzavljanima/">Амбасада РФ: Црна Гора ће платити цену увођења виза руским држављанима</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188643" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188643" class="size-large wp-image-188643" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a68de39973263762e035e93.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188643" class="wp-caption-text">Getty © alexis84</p></div>
<p>Увођење виза за држављане Русије од 1. новембра представља доказ зависности званичне Подгорице од &#8222;страних покровитеља&#8220; који настоје да наруше односе Црне Горе и Русије, што ће нанети штету самој Црној Гори, саопштила је Амбасада Русије у Црној Гори.</p>
<blockquote><p>&#8222;Амбасада Руске Федерације у Црној Гори увођење визног режима за руске држављане сматра још једним доказом крајње зависности спољнополитичког курса Подгорице од утицаја њених страних покровитеља, којима интереси Црне Горе нису приоритет, већ им је пре свега стало до додатног нарушавања руско-црногорских односа&#8220;, наводи се у саопштењу објављеном на Телеграму.</p></blockquote>
<p>У саопштењу се додаје да страни савезници Подгорице занемарују чињеницу да туризам чини око 30 одсто бруто домаћег производа Црне Горе, као и да су руски туристи прошле године остварили 16,4 одсто свих ноћења у земљи.</p>
<p>&#8222;Лако је претпоставити да ће увођење визног режима значајно смањити тај број&#8220;, наводе из амбасаде и додају да ће озбиљан ударац претрпети бројни пројекти важни за Црну Гору у којима учествује руски капитал.</p>
<blockquote><p>&#8222;Треба претпоставити да ова мера неће наићи ни на разумевање ни на подршку грађана Црне Горе који желе развој сарадње са Русијом. Амбасада је уверена да би, уз добру вољу, питање очувања безвизног режима могло бити решено чак и у условима приступања државе-кандидата Европској унији. Нажалост, са црногорске стране не видимо интересовање за такво решење&#8220;, нагласили су из амбасаде.</p></blockquote>
<p>Руске дипломате су поручиле да је Москва и даље отворена за разматрање свих предлога који би могли да помогну у превазилажењу кризе у билатералним односима, за коју, како истичу, Русија не сноси одговорност.</p>
<p>&#8222;Истовремено, задржавамо право да адекватно реагујемо на непријатељске потезе&#8220;, закључује се у саопштењу Амбасаде Русије у Црној Гори.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/ambasada-rf-crna-gora-ce-platiti-cenu-uvodjenja-viza-ruskim-drzavljanima/">Амбасада РФ: Црна Гора ће платити цену увођења виза руским држављанима</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Црна Гора од 1. новембра уводи визе Русији, Белорусији, Турској, Кини &#8230;</title>
		<link>https://iskra.co/region/crna-gora-od-1-novembra-uvodi-vize-rusiji-belorusiji-turskoj-kini/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Jul 2026 19:00:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188601</guid>

					<description><![CDATA[<p>Влада Црне Горе донела је уредбу према којој ће држављанима земаља које су представљале неусклађеност између визног режима Црне Горе и Европске уније – Белорусије, Кине, Русије, Саудијске Арабије и Турске – од 1. новембра 2026. године бити неопходна виза за улазак у Црну Гору. Ово је данас саопштило Министарство спољних послова Црне Горе, након...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/crna-gora-od-1-novembra-uvodi-vize-rusiji-belorusiji-turskoj-kini/">Црна Гора од 1. новембра уводи визе Русији, Белорусији, Турској, Кини &#8230;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188602" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188602" class="size-large wp-image-188602" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21-1024x696.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21-1024x696.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21-300x204.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21-768x522.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21-750x509.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1191826738_0030152048_1440x900_80_0_1_a3be0e8f4049188a75b1f406f4bffd21.jpg 1325w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188602" class="wp-caption-text">© AP Photo / Risto Bozovic</p></div>
<p><b>Влада Црне Горе донела је уредбу према којој ће држављанима земаља које су представљале неусклађеност између визног режима Црне Горе и Европске уније – Белорусије, Кине, Русије, Саудијске Арабије и Турске – од 1. новембра 2026. године бити неопходна виза за улазак у Црну Гору.</b></p>
<p>Ово је данас саопштило Министарство спољних послова Црне Горе, након што је Влада те земље 23. јула 2026. године донела Уредбу о изменама и допунама Уредбе о визном режиму.</p>
<p>Министарство даље наводи да је Црна Гора у потпуности ускладила своју визну политику са визном политиком Европске уније, чиме је грађанима бројних земаља омогућено једноставније подношење захтева за црногорску визу.</p>
<p>„Црна Гора је у потпуности ускладила своју визну политику са визном политиком Европске уније, чиме је испунила једно од завршних мерила за затварање Преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност, као и једну од кључних обавеза из Реформске агенде. Тиме је потврђена посвећеност наше државе европским интеграцијама, а створени су и услови за повлачење око четири милиона евра у оквиру европског Плана раста за Западни Балкан, пренсосе црногорски медији.</p>
<h2>Шта стоји у Уредби Владе</h2>
<p>Како се наводи, иако усклађивање визног режима подразумева да ће држављанима појединих земаља за улазак у Црну Гору убудуће бити потребна виза, Министарство спољних послова је интензивно и систематски предузимало активности које ће ублажити могуће негативне ефекте ових промена, истовремено предузимајући мере како би поступак добијања црногорске визе био што једноставнији и доступнији.</p>
<p>„Најважнија новина за грађане земаља којима је потребна црногорска виза јесте да захтев више не морају да подносе искључиво у дипломатско-конзуларним представништвима Црне Горе. Захваљујући сарадњи са компанијом VFS Global, водећим светским партнером за пружање визних услуга, захтеви за издавање црногорске визе већ сада могу да се поднесу у VFSапликационим центрима у Индији, Бангладешу, Киргистану, Азербејџану, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и Русији.</p>
<p>У наредном периоду биће отворени и центри у Пакистану, Кини, Јерменији, Казахстану, Филипинима, Катару, Саудијској Арабији, Бахреину, Белорусији, Непалу и Узбекистану, док је планирано даље ширење мреже и на Јордан, Кувајт, Тајланд и Индонезију“, наводи се у саопштењу.</p>
<h3>Објављено шта је крајњи циљ</h3>
<p>На овај начин, истичу у Министарству, страни држављани ће моћи да поднесу захтев за црногорску визу у најближем VFS апликационом центру, без потребе да путују до амбасада или конзулата Црне Горе, што ће значајно поједноставити процедуру и учинити је бржом и приступачнијом.</p>
<p>„Истовремено, Министарство спољних послова реализује један од најзначајнијих пројеката у области управљања визном политиком – успостављање новог, модерног Визног информационог система, који ће бити у потпуности компатибилан са информационим системима Европске уније и усклађен са шенгенским безбедносним стандардима“, наводи се у саопштењу.</p>
<p>Истакнуто је да је крајњи циљ овог пројекта увођење система електронских виза (e-Visa), који ће омогућити да се захтеви за визу подносе електронским путем, уз бржу обраду захтева и ефикаснију услугу за стране држављане.</p>
<p>„Усклађивањем визне политике са Европском унијом Црна Гора испуњава једну од важних обавеза на путу ка чланству у Европској унији, док истовремено модернизује визни систем и олакшава приступ нашој земљи грађанима бројних емитивних тржишта. На тај начин јачају се безбедност, дигитализација јавне управе и конкурентност Црне Горе као туристичке и инвестиционе дестинације“, наводи се у саопштењу.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/crna-gora-od-1-novembra-uvodi-vize-rusiji-belorusiji-turskoj-kini/">Црна Гора од 1. новембра уводи визе Русији, Белорусији, Турској, Кини &#8230;</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Обележено 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама</title>
		<link>https://iskra.co/region/obelezeno-85-godina-od-ustaskog-zlocina-nad-12-000-srba-u-garavicama/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Jul 2026 14:55:15 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188585</guid>

					<description><![CDATA[<p>Поводом обележавања 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама положени су венци и цвеће код споменика у Спомен-парку у Гаравицама. Претходно је служена литургија у Храму силаска Светог духа на апостоле у Бихаћу. Венце су положили председник Владе Републике Српске Саво Минић, изасланик српског члана Председништва Маја Гачић, министар унутрашњих послова Републике...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/obelezeno-85-godina-od-ustaskog-zlocina-nad-12-000-srba-u-garavicama/">Обележено 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188586" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188586" class="size-large wp-image-188586" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89-1024x577.png" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89-1024x577.png 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89-300x169.png 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89-768x433.png 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89-750x423.png 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a67405223a7ce914905eb89.png 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188586" class="wp-caption-text">© Влада Републике Српске</p></div>
<p>Поводом обележавања 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама положени су венци и цвеће код споменика у Спомен-парку у Гаравицама. Претходно је служена литургија у Храму силаска Светог духа на апостоле у Бихаћу.</p>
<p>Венце су положили председник Владе Републике Српске Саво Минић, изасланик српског члана Председништва Маја Гачић, министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.</p>
<blockquote><p>&#8222;Ово је једно од места на које се мора доћи и поклонити како каже наш народ &#8216;до црне земље&#8217;. Концепт НДХ је био такав да је у себи садржавао брзо и системско уништавање српског народа, до те мере да се нису могли организовати, ко ће више и ко пре и на којем месту ликвидирати српски, а и јеврејски народ&#8220;, поручио је премијер Српске Саво Минић.</p></blockquote>
<p>Он је подсетио да је Београд бомбардован 6. априла 1941. године, а већ у јуну је на Гаравицама побијено је 12.000 Срба, што само показује да је све било спремано и организовано.</p>
<p>&#8222;Историју не можемо променити, она је таква каква јесте и морамо је знати, како нам се овакве ствари не би поновиле. У сваком сукобу где нисмо као народ имали организацију, завршавао би се на овако трагичан начин&#8220;, додао је Минић.</p>
<p>Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије служио је литургију у Храму силаска Светог духа на апостоле у Бихаћу и у беседи поручио да ће мртви данас из својих гробова проговорити шта је то истина и куда ми то идемо.</p>
<blockquote><p>&#8222;Сви ћемо умирати и Срби и Хрвати и муслимани. Доћи ће нови Срби, Хрвати и муслимани, а да ли ће они бити у љубави и миру међусобно, то од нас зависи&#8220;, рекао је епископ Сергије.</p></blockquote>
<p>У име Републике Србије венац је положио генерални конзул у Генералном конзулату Србије у Мостару Васо Гујић. Цвеће су положили представници Амбасаде Руске Федерације у БиХ, удружења која баштине сећање на усташке злочине током Другог светског рата, СУБНОР-а Републике Српске, организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, представници више општина и градова Републике Српске, преноси РТРС.</p>
<blockquote class="twitter-tweet">
<p dir="ltr" lang="sr">Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић положио је данас вијенац на спомен обиљежје у Гаравицама и присуствовао програму обиљежавања злочина НДХ над Србима у Гаравицама код Бихаћа 1941. године.<br />
Премијер Минић рекао је да је у Гаравицама Независна Држава Хрватска извршила… <a href="https://t.co/cOP1kSJWDj">pic.twitter.com/cOP1kSJWDj</a></p>
<p>— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) <a href="https://x.com/Vlada_Srpske/status/2081693220010909877?ref_src=twsrc%5Etfw">July 27, 2026</a></p></blockquote>
<p><script async src="https://platform.x.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></p>
<p>Гаравице, место удаљено два и по километра од центра Бихаћа, једно је од највећих стратишта српског народа у НДХ. Почетком Другог светског рата 1941. године усташе су ту побиле 12.000 српских цивила, а међу жртвама је био и велики број деце.</p>
<p>Обележавање овог догађаја организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/obelezeno-85-godina-od-ustaskog-zlocina-nad-12-000-srba-u-garavicama/">Обележено 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Годишњица свирепог злочина тзв. Армије БиХ: Дан кад је убијен дечак Слободан Стојановић</title>
		<link>https://iskra.co/region/godisnjica-svirepog-zlocina-tzv-armije-bih-dan-kad-je-ubijen-decak-slobodan-stojanovic/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Jul 2026 07:24:15 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188580</guid>

					<description><![CDATA[<p>У присуству чланова породице, представника власти Републике Српске, Србије, борачких организација, општина Зворник, Шековићи, Власеница и града Бањалука у Дрињачи су положени венци на гроб дванаестогодишњег Слободана Стојановића, којег је пре 34 године свирепо убила Елфете Весели, припаднице тзв. Армије БиХ. Слободан Стојановић убијен је у Каменици код Зворника након што се, пошто је са...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/godisnjica-svirepog-zlocina-tzv-armije-bih-dan-kad-je-ubijen-decak-slobodan-stojanovic/">Годишњица свирепог злочина тзв. Армије БиХ: Дан кад је убијен дечак Слободан Стојановић</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img decoding="async" class="size-large wp-image-188581" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a66f017e06bab5d44033e64.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p>У присуству чланова породице, представника власти Републике Српске, Србије, борачких организација, општина Зворник, Шековићи, Власеница и града Бањалука у Дрињачи су положени венци на гроб дванаестогодишњег <strong>Слободана Стојановића</strong>, којег је пре 34 године свирепо убила <strong>Елфете Весели</strong>, припаднице тзв. Армије БиХ.</p>
<p>Слободан Стојановић убијен је у Каменици код Зворника након што се, пошто је са родитељима избегао из села, вратио у свој дом како би пронашао пса, преноси РТРС. Наживо су му одсекли уво, па пререзали врат.</p>
<p>Његово тело пронађено је у Новом Селу код Зворника, а идентитет је потврђен ДНК анализом. Након тога је сахрањен у Дрињачи.</p>
<p>За убиство је правоснажно осуђена <strong>Елфета Весели</strong>, припадница такозване Армије БиХ, којој је 2019. године изречена казна од 13 година затвора.</p>
<p>Српска православна црква прогласила је Слободана Стојановића светим новомучеником.</p>
<p>У присуству чланова породице, представника власти Републике Српске, Србије, борачких организација, општина Зворник, Шековићи, Власеница и града Бањалука у Дрињачи су положени венци на гроб дванаестогодишњег Слободана Стојановића.</p>
<p>Литургију у Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи служи митрополит Фотије.</p>
<p>Делегацију Српске предводио је потпредседник НСРС Драгомир Васић, те Бошко Томић, изасланик српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић, као и представници Владе и Народне скупштине.</p>
<p>Делегацију Србије на помену дечаку Слободану Стојановићу предводио је министар друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству у Влади Републике Србије Ненад Поповић, саветник председника Владе Републике Србије Бранко Јовчић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Ђорђе Дабић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Никола Вукелић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/godisnjica-svirepog-zlocina-tzv-armije-bih-dan-kad-je-ubijen-decak-slobodan-stojanovic/">Годишњица свирепог злочина тзв. Армије БиХ: Дан кад је убијен дечак Слободан Стојановић</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Додик: Гаравице једно од најдуже скриваних српских стратишта – усташе убиле 12.000 Срба</title>
		<link>https://iskra.co/region/dodik-garavice-jedno-od-najduze-skrivanih-srpskih-stratista-ustase-ubile-12-000-srba/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[darkon]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Jul 2026 07:21:20 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188574</guid>

					<description><![CDATA[<p>Гаравице код Бихаћа представљају једно од највећих, али и најдуже прећуткиваних и скриваних стратишта српског народа током Другог свјетског рата, истакао је бивши предсједник Републике Српске Милорад Додик. Поводом сутрашњег обиљежавања 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце, у Гаравицама код Бихаћа, Додик је рекао за Срну...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dodik-garavice-jedno-od-najduze-skrivanih-srpskih-stratista-ustase-ubile-12-000-srba/">Додик: Гаравице једно од најдуже скриваних српских стратишта – усташе убиле 12.000 Срба</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188575" style="width: 668px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188575" class="size-full wp-image-188575" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/dodik-3.jpg" alt="" width="658" height="493" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/dodik-3.jpg 658w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/dodik-3-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/dodik-3-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/dodik-3-219x165.jpg 219w" sizes="auto, (max-width: 658px) 100vw, 658px" /><p id="caption-attachment-188575" class="wp-caption-text">Фото: Predsjednikrs.rs/Борислав Здриња</p></div>
<p>Гаравице код Бихаћа представљају једно од највећих, али и најдуже прећуткиваних и скриваних стратишта српског народа током Другог свјетског рата, истакао је бивши предсједник Републике Српске Милорад Додик.</p>
<p>Поводом сутрашњег обиљежавања 85 година од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце, у Гаравицама код Бихаћа, Додик је рекао за Срну да је овај злочин над српским живљем, који су извршиле усташке снаге Независне Државе Хрватске (НДХ), дио њиховог системског монструозног плана о потпуном истребљењу или протјеривању Срба са овог простора.</p>
<p>– О каквом злочину је ријеч најбоље говоре историјски подаци према којима су уништена цијела српска села у и око Бихаћа, а комплетне породице брисане из књига рођених да би се сакрио сваки траг српског постојања.</p>
<p>О бруталности и масовности овог стравичног злочина над Србима у Гаравицама говори и податак да је комплетан крај за само пар седмица остао без српског становништва – нагласио је Додик, додавши да су и њемачки војници били згрожени бруталношћу усташа и њиховом спремношћу на разна звјерска мучења и убиства недужних српских цивила, посебно дјеце.</p>
<p>Он је додао да су џелати тјерали своје жртве да прије погубљења сами себи копају гробнице, мучили и клали дјецу пред мајкама, родитеље пред дјецом што потврђује да крвницима ништа није било свето, чак су уживали у масовном мучењу и убијању српске нејачи, жена и стараца.</p>
<p>– Након Другог свјетског рата прошле су деценије и деценије ћутања и прикривања овог злочина. Размјере ове страшне трагедије над српским народом су скриване у име наводног ‘братства и јединства’, југословенске идеологије која је скривала и минимизирала српске жртве – рекао је Додик.</p>
<p>И опет су, каже он, Срби били наивни и ћутали, прихватајући историју коју су писали комунисти, а у којој се није јасно говорило ко су жртве, а ко џелати, него се све квалификовало као „жртве фашистичког терора“, „страдали у Народноослободилачкој борби“, „страдали за слободу“…</p>
<p>Ти страдали, каже Додик, били су Срби, а њихов идентитет се крио, а управо због свог идентитета су и убијани, мучени, заклани, живи спаљивани.</p>
<p>– Права истина се прећуткивала, историја фалсификовала, а српске жртве занемаривале. И то није био случај само у Гаравицама, већ на свим мјестима гдје су жртве биле ко други него Срби – и у Јасеновцу, и Старом Броду, Јадовну, Пребиловцима… Сва та мјеста која смо данас оживјели и отргли од заборава су српске гробнице невиности, мјеста тешких и најстрашнијих свједочанстава страдања нашег народа и то само због идентитета. Ни за шта нису били криви, осим за то што су хришћани, православни Срби – истакао је Додик.</p>
<p>Он је нагласио да ниједан Србин нема право на заборав својих страдалих предака, јер заборавити значи поново убити и пристати на то да злочин побјеђује живот.</p>
<p>– Ми морамо очувати сјећање, морамо обилазити мјеста страдања и чувати успомену. Хришћански је праштати, али није заборавити. Српски народ је кроз вијекове много пропатио, много изгубио и зато морамо и можемо њихову жртву да сачувамо од заборава. Не смијемо их поново убијати, јер су они наша вјечна опомена да чувамо своју Републику Српску која је гарант наше будућности.</p>
<p>Кад год Срби нису имали своју државу, били су лака мета и плијен за злочинце. Не смијемо бити наивни, јер та наивност нас је много пута коштала како у ранијој, тако и у скоријој прошлости. Зато данас морамо да знамо да само јаки и јединствени можемо да се одупремо сваком злу и морамо чувати своју отаџбину Републику Српску и њене институције, те његовати културу сјећања да би градили свијетлу будућност за све нас и генерације које тек долазе да би били достојни жртве која је положена за слободу – поручио је Додик, преноси Срна.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dodik-garavice-jedno-od-najduze-skrivanih-srpskih-stratista-ustase-ubile-12-000-srba/">Додик: Гаравице једно од најдуже скриваних српских стратишта – усташе убиле 12.000 Срба</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Путин: Подела српског народа била је противна принципима УН, тада је пуштен дух из боце</title>
		<link>https://iskra.co/region/putin-podela-srpskog-naroda-bila-je-protivna-principima-un-tada-je-pusten-duh-iz-boce/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2026 18:11:39 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188558</guid>

					<description><![CDATA[<p>Одлука да се подели српски народ у више различитих држава биле су супротне принципима УН, изјавио је руски председник Владимир Путин. &#8222;Сада нећу давати оцене, јер је то сложен процес, али одлуке о подели српског народа у различите националне државе донете су на начин који никако није био у складу са принципима на којима су...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/putin-podela-srpskog-naroda-bila-je-protivna-principima-un-tada-je-pusten-duh-iz-boce/">Путин: Подела српског народа била је противна принципима УН, тада је пуштен дух из боце</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188559" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188559" class="size-large wp-image-188559" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a662d146a64ad340c0a1123.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188559" class="wp-caption-text">© Anadolu / Contributor</p></div>
<p>Одлука да се подели српски народ у више различитих држава биле су супротне принципима УН, изјавио је руски председник Владимир Путин.</p>
<blockquote><p>&#8222;Сада нећу давати оцене, јер је то сложен процес, али одлуке о подели српског народа у различите националне државе донете су на начин који никако није био у складу са принципима на којима су се заснивале УН. Једноставно су пустили духа из боце&#8220;, истакао је Путин.</p></blockquote>
<p>Председник Руске Федерације је подсетио да су, својевремено, за време Михаила Горбачова, Русији обећали да се НАТО неће ширити.</p>
<p>&#8222;А онда је уследило једно проширење за другим. Упркос нашим бројним протестима и свему осталом, нису ни најмање марили за своја обећања нити за интересе безбедности Руске Федерације. Наставили су да се шире и на крају су стигли до Украјине&#8220;, рекао је Путин.</p>
<p>Подсетио је и да се тадашњи председник Украјине залагао се за приступање Европској унији, али је био против уласка у НАТО.</p>
<p>&#8222;Шта су урадили? Извршили су државни удар&#8220;, закључио је.</p>
<blockquote><p>Путин је казао и да ће Украјина изгубити своје западне територије, које је Стаљин поклонио Кијеву.</p></blockquote>
<p>&#8222;Русија је била једини гарант територијалног интегритета Украјине, али је Кијев Москву прогласио непријатељем&#8220;, истакао је председник Русије Владимир Путин.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/putin-podela-srpskog-naroda-bila-je-protivna-principima-un-tada-je-pusten-duh-iz-boce/">Путин: Подела српског народа била је противна принципима УН, тада је пуштен дух из боце</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Чува је још само Бог! Српска царска задужбина која две и по деценије после рата и даље пропада</title>
		<link>https://iskra.co/region/cuva-je-jos-samo-bog-srpska-carska-zaduzbina-koja-dve-i-po-decenije-posle-rata-i-dalje-propada/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2026 15:01:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188550</guid>

					<description><![CDATA[<p>Српски средњовековни манастири на тлу данашње Северне Македоније нису само сведоци великог историјског раздобља, већ део заједничког културног наслеђа које је данас озбиљно угрожено. Један од најупечатљивијих примера је манастир Матејич код Куманова, последња царска задужбина Немањића, која убрзано пропада. Српска баштина у Северној Македонији без довољне заштите Историчарка уметности Јасмина Ћирић у разговору за...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/cuva-je-jos-samo-bog-srpska-carska-zaduzbina-koja-dve-i-po-decenije-posle-rata-i-dalje-propada/">Чува је још само Бог! Српска царска задужбина која две и по деценије после рата и даље пропада</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188551" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188551" class="size-large wp-image-188551" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-1024x768.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-1024x768.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-768x576.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-750x563.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918-219x165.jpg 219w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1201657081_001280960_1440x900_80_0_1_4f0d0096edb7f405294f4ff3dd8d2918.jpg 1200w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188551" class="wp-caption-text">© Фото : Јасмина Ћирић</p></div>
<p><b>Српски средњовековни манастири на тлу данашње Северне Македоније нису само сведоци великог историјског раздобља, већ део заједничког културног наслеђа које је данас озбиљно угрожено. Један од најупечатљивијих примера је манастир Матејич код Куманова, последња царска задужбина Немањића, која убрзано пропада.</b></p>
<h3>Српска баштина у Северној Македонији без довољне заштите</h3>
<p>Историчарка уметности Јасмина Ћирић у разговору за Спутњик истиче да је заједнички проблем за целокупно српско наслеђе на подручју Северне Македоније, које поред цркава и манастира обухвата и ратне меморијале из Балканских ратова и Првог светског рата &#8211; недовољан број конзерватора и недовољно развијена институционална сарадња.</p>
<p>Наша саговорница, која се годинама бави проучавањем српске духовне и културне баштине у Северној Македонији, каже да је, иако су српске средњовековне задужбине на том подручју темељно истражене још у периоду између два светска рата, последњи већи заједнички конзерваторски подухват био обнова охридске Свете Софије, између 1952. и 1955. године, када су на терену радили Александар Дероко, Ђурђе Бошковић, Радивоје Љубинковић и други истакнути стручњаци.</p>
<p>„После 1955. године наших стручњака више практично нема на терену. Појављују се тек повремено, углавном кроз извештаје с југословенских конзерваторских когреса. У међувремену Филозофски факултет у Скопљу наставља рад, али тамо више практично нема српских професора. Сарадња постоји, али је повремена и недовољна“, наглашава Јасмина Ћирић.</p>
<h3>Зашто је Матејич један од најзначајнијих споменика српске средњовековне уметности</h3>
<p>Једну од најзначајнијих задужбина из времена цара Душана представља манатир Матејич, који је током оружаних сукоба 2001. године био озбиљно оштећен. Иако је живопис у манастиру рестауриран, сам објекат, као и целокупно уметничко благо у њему нису у довољној мери заштићени и пропадају.</p>
<p>„Када говоримо о времену цара Душана, често се све своди на остатке Светих архангела код Призрена, као да је то једина његова задужбина. Заборављамо читав низ споменика у Македонији – од Светог Николе Болничког у Охриду, преко Светог Ђорђа у Полошком и Леснова, па до петокуполне цркве у Матејичу. Управо у Матејичу кроз архитектуру и оно што је сачувано од живописа можемо да видимо наставак владарске идеологије цара Душана. То је пример на којем се најбоље може показати зашто је такав храм подигнут“, напомиње Јасмина Ћирић.</p>
<p>Према њеним речима, вредност Матејича није само у томе што је реч о последњој царској задужбини Немањића, већ и у чињеници да је на њему могуће пратити развој српске средњовековне архитектуре и сликарства у време највећег успона српске државе.</p>
<p>„Када уђете у простор Матејича, са свих страна видите мотив тријумфалног лука. Просторна концепција ослања се на задужбине краља Милутина, пре свега на Светог Ђорђа у Старом Нагоричину и Светог Никиту у Чучеру. А када изађете и погледате јужну фасаду, видите да је она заправо увећана фасада Светог Никите, али и да постоје ослонци на Дечане. То је црква која је, упркос страдањима, сачувана у целини. Недостајао је кровни покривач, али су њени зидови остали очувани“, наводи историчарка уметности.</p>
<p>Она додаје да се некадашњи изглед манастира, у којем је живопис највише оштећен тек током последње две деценије, може поуздано реконструисати захваљујући обимној архивској грађи, насталој у првој половини 20. века.</p>
<p>„У Паризу, на Collège de France, чувају се фотографије наших споменика у Македонији с белешкама чувеног византолога Габријела Мијеа, ког је на терену пратио Ђурђе Бошковић. Ти људи су пре једног века педантно бележили стање споменика, датуме, боје преслика, оставили су фотографије и слајдове. Један део тог материјала чува се у Народном музеју у Београду, други у легату Ђурђа Бошковића. То је целина која нам показује како је Матејич изгледао пре само једног века“, каже Јасмина Ћирић.</p>
<p>Посебну вредност манастира представљају фреске које непосредно сведоче о његовом ктитору и месту које заузима у српској државној и црквеној историји, каже наша саговорница, али додаје да је Матејич деценијама био предмет различитих тумачења, па и покушаја да му се оспори српски карактер.</p>
<p>„У историографији су постојале неосноване тезе да је реч о бугарском споменику или гробној цркви царице Јелене. Међутим, када погледате сам храм и ктиторску композицију, видите нешто сасвим друго. Цар Душан је приказан испред царице Јелене и младог Уроша. Заједно држе модел храма, а царева фигура је наглашена и постављена тако да је прва коју посетилац угледа када уђе у цркву. То није случајно. То је у складу с писаним изворима у којима се Јелена увек помиње као други ктитор“, наводи историчарка уметности.</p>
<h3>Погром 2001. године</h3>
<p>За Јасмину Ћирић, догађаји из 2001. године, када су први на удару били управо детаљи живописа повезани с владарском идеологијом Душановог доба, не могу се описати само као оштећење једног споменика културе.</p>
<p>„ Када се 2001. године догодио погром – важно је употребити управо ту реч – дошло је до присилног исељавања српског и македонског становништва из села Матејич. Ти људи су привремено били смештени у Куманову, али се до данас нико није вратио у своје село. Када данас идете према манастиру, видите напуштена домаћинства. То је једна потресна слика “, сведочи наша саговорница.</p>
<p>Током сукоба манастир је претворен у војно упориште, а унутрашњост је претрпела велика оштећења. На зидовима су исписани графити, фреске су оштећене, а део инвентара уништен.</p>
<p>„ Фреска Светог Петра била је потпуно оштећена. Преко ње су били исписани натписи &#8216;Куп УЕФА&#8217;, &#8216;УЧК&#8217; и други графити. Та фотографија касније је постала готово амблематска, јер се нашла и у публикацијама које се баве заштитом споменика у конфликтним зонама. Чак су је НАТО снаге користиле у приручницима за обуку војника као пример културног добра које је оштећено током оружаних сукоба “, каже Јасмина Ћирић.</p>
<p>Она додаје да су поједина оштећења у међувремену санирана, да су фреске очишћене и да им је, колико је то било могуће, враћен првобитни изглед, али да чишћење није исто што и конзервација, која подразумева да се духовно и културно благо трајно штити од пропадања.</p>
<h3>Манастир данас – без монаштва, без сталне заштите</h3>
<p>Иако више нема опасности од ратних дејстава, Матејич се данас суочава с другим проблемом – практично је препуштен сам себи. У манастиру нема монаштва, нема сталне службе заштите, а до њега је тешко доћи чак и теренским возилом.</p>
<p>„ Манастир нема ко да чува. Локација је веома неприступачна. И конзерватори су осамдесетих и деведесетих година имали проблем како уопште да стигну до њега. Данас су једини који повремено обилазе манастир људи из ловачког удружења из Матејича. Они одржавају порту, покосе траву и обиђу цркву, али то је само повремено. Сви остали дани су, како је писао Милан Ракић, слика напуштене цркве “, наводи Јасмина Ћирић.</p>
<p>Поред тога, манастир је, иако формално заштићено културно добро, остао изван појединих међународних програма праћења стања споменика.</p>
<p>„После 2022. године у Северној Македонији је покренут мониторинг православног културног наслеђа. Пописано је више од седам стотина цркава, али у том мониторингу нема манастира Матејич. То је тешко разумљиво. Још је веће изненађење што није обухваћена ни црква Светог Николе Болничког у Охриду. Заједничко за оба споменика јесте што чувају представе цара Душана“, каже наша саговорница.</p>
<h3>Заборављени део српског културног простора</h3>
<p>Јасмина Ћирић сматра да је један од највећих проблема то што је српско средњовековно наслеђе у Северној Македонији готово нестало из јавне свести у Србији.</p>
<p>Она подсећа да се управо у Македонији налази велики број представа цара Душана, Светог Саве и лозе Немањића, али да је то мало познато чак и људима који се интересују за националну историју.</p>
<p>„ Када питате где се налази највећи број сачуваних портрета цара Душана, већина ће рећи Дечани. А то није тачно. Највећи број тих представа налази се управо у Македонији. У Охриду постоји јединствена црква у којој су заједно приказани цар Душан, Јелена, Урош, Свети Сава и Свети Симеон Немања. То је део српског културног хоризонта који је заборављен “, наводи Јасмина Ћирић.</p>
<h3>Црквени раскол као дугогодишња препрека</h3>
<p>Један од разлога због којег је велики број српских задужбина остао ван домашаја истраживача, према речима наше саговорнице, био је и дугогодишњи раскол Српске православне цркве и Македонске православне цркве, који је утицао на приступ споменицима.</p>
<p>„Увек се некако спотицало о проблем црквеног раскола, о којем се недовољно говорило. Обично се помињала само друга половина шездесетих година и односи Српске православне цркве и Македонсјке православне цркве, али се ретко говорило о последицама које је то оставило на саме споменике. А директна последица су били закључани храмови и недостатак њихове адекватне заштите“, упозорава историчарка уметности.</p>
<p>Наша саговорница, међутим, каже да није све било препуштено пропадању и да оснивањем Центра за конзервацију у Скопљу поједине цркве јесу конзервиране.</p>
<h3>Без сарадње институција нема трајног решења</h3>
<p>Као најважнији корак ка очувању Матејича, Јасмина Ћирић види успостављање институционалне сарадње Србије и Северне Македоније, подсећајући на то да су обе државе чланице Унеска.</p>
<p>„На основу Париске декларације из 1972. године постоји право на међународну сарадњу у заштити споменика културе. Постоји и могућност онога што се у историји уметности назива транснационална номинација споменика културе. То значи да би стручњаци Србије и Северне Македоније могли заједно да кандидују читаве споменичке целине, на пример, Скопску Црну Гору с мрежом манастира, за Унескову листу. Да је то било урађено на време, данас вероватно не бисмо били сведоци вишеструких оштећења бројних цркава“, оцењује историчарка уметности и додаје да таква сарадња ни после више деценија није успостављена у мери која би дала конкретне резултате.</p>
<p>На црквеном плану, како оцењује Јасмина Ћирић, статус древних немањићких храмова је решен. Оно што остаје спорно јесте питање конзерваторске надлежности и дипломатских корака, јер управо ту, како каже, постоји највећи проблем бирократије.</p>
<p>Указујући на неопходност чвршће сарадње ресорних министарстава две државе, пре свега културе и спољних послова, наша саговорница каже да би следећи корак требало да буде израда заједничког номинационог досијеа за Унеско и додаје да би цео процес био снажнији уколико би се у њега укључила и Грчка, с обзиром на то да су многе српске задужбине подигнуте или обновљене на старијим византијским храмовима.</p>
<p>„ Пред нашим очима нестају материјални трагови српске средњовековне културе. Ако се не предузму конкретни кораци, неће нестати само једна грађевина. Нестајаће и сведочанства о култури, државности и идентитету која су на тим зидовима сачувана више од шест векова “, закључује Јасмина Ћирић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/cuva-je-jos-samo-bog-srpska-carska-zaduzbina-koja-dve-i-po-decenije-posle-rata-i-dalje-propada/">Чува је још само Бог! Српска царска задужбина која две и по деценије после рата и даље пропада</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НАТО агресија и последице употребе осиромашеног уранијума: Да ли је почело време одговорности</title>
		<link>https://iskra.co/region/nato-agresija-i-posledice-upotrebe-osiromasenog-uranijuma-da-li-je-pocelo-vreme-odgovornosti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2026 07:05:03 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188542</guid>

					<description><![CDATA[<p>Италијански суд досудио је бившем официру Нунцију Сантучију 300.000 евра одштете, утврдивши да је његов рак желуца повезан са изложеношћу контаминираној средини и остацима муниције са осиромашеним уранијумом током мисије на Косову и Метохији 1999. године. Ова вест поново је скренула пажњу јавности на штетне последице употребе осиромашеног уранијума и питање одговорности за његово коришћење. Правоснажна...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/nato-agresija-i-posledice-upotrebe-osiromasenog-uranijuma-da-li-je-pocelo-vreme-odgovornosti/">НАТО агресија и последице употребе осиромашеног уранијума: Да ли је почело време одговорности</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img decoding="async" class="aligncenter lazy loaded" src="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/07/6a63b9ac63958c681a07e7e3-1024x577.jpg" alt="" /></p>
<p>Италијански суд досудио је бившем официру Нунцију Сантучију 300.000 евра одштете, утврдивши да је његов рак желуца повезан са изложеношћу контаминираној средини и остацима муниције са осиромашеним уранијумом током мисије на Косову и Метохији 1999. године.</p>
<p>Ова вест поново је скренула пажњу јавности на штетне последице употребе осиромашеног уранијума и питање одговорности за његово коришћење.</p>
<p>Правоснажна пресуда италијанског суда потврђује да је канцер, од ког је оболео официр Сантучи, последица услова са којима се суочавао током мисије на Балкану, на територијама контаминираним азбестом, наночестицама тешких метала и остацима муниције која садржи осиромашени уранијум.</p>
<p>“То је једна у низу пресуда коју су италијански војници и официри који су у италијанском контингенту боравили на КиМ после бомбардовања ’99. године, када је један велики део КиМ, па и Србије, о чему се наравно и у НАТО-у и код нас ћути – контаминиран осиромашеним уранијумом”, рекао је адвокат <strong>Горан Петронијевић</strong>, преноси РТРС.</p>
<p>У Италији постоји више стотина пресуда у корист оболелих војника и њихових породица, у којима је заузет јасан правни став о вези између обољевања и изложености осиромашеном уранијуму, каже адвокат <strong>Анђело Тартаља</strong>, који годинама ради на таквим случајевима.</p>
<p>“Бројни су заправо докази изведени и потврђени, а то јесте да постоји изузетно ратно загађење, загађење услед ратних дејстава на Балкану, као што је и у Авганистану, и самим тим то је потврђено као чињенична датост”, рекао је <strong>Анђело Фјоре Тартаља</strong>, италијански адвокат.</p>
<p>Правници сматрају да би ове пресуде могле да утичу и на исход тужби пред српским судовима, иако су војници у Италији тужили Министарство одбране своје земље, а у Србији је реч о тужбама против НАТО-а.</p>
<p>Међу њима је и она коју је прошлог месеца поднела породица генерала Небојше Павковића.</p>
<p>Стручњаци истичу да ће НАТО сигурно покушати да избегне одговорност, али сматрају да не може да се позива на имунитет.</p>
<p>“По мени, одговорност НАТО-пакта апсолутно постоји, апсолутно тај осиромашени уранијум је довео до оболевања великог броја људи и сматрам да на страни НАТО-пакта постоји одговорност. Ја сам чак предлагао да се тужи у Њујорку”, каже адвокат <strong>Бранко Лукић</strong>.</p>
<p>Адвокат <strong>Срђан Алексић</strong> на овим случајевима сарађује са италијанским колегом Тартаљом. Каже да су у припреми нове тужбе, а можда ће се обратити и међународним адресама због загађења животне средине.</p>
<p>“Размишљамо и да обавестимо Европски парламент, европске државе и да видимо пред неким од међународних судова да затражимо правду пре свега за наше грађане, али и да тражимо правду – то јест употребом муниције са осиромашеним уранијумом извршен је екоцид”, рекао је он, пренео је РТРС.</p>
<p>И у Републици Српској је након НАТО-бомбардовања 1995. године на најмање три локације пронађена контаминација осиромашеним уранијумом.</p>
<p>“До сада никад није успео неко да добије било какву тужбу против НАТО-а и они на такав начин се и постављају – овде се ради да су италијански војници ишли тужбом према своме Министарству одбране и према самој држави Италији и на такав начин добили одштете. Наравно, то не значи да не треба покушавати”, рекао је <strong>Виктор Нуждић</strong> в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.</p>
<p>Нуждић сматра да НАТО никад неће прихватити било какву одговорност за ове злочине, али нас то, каже, не треба спречити да то доказујемо.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/nato-agresija-i-posledice-upotrebe-osiromasenog-uranijuma-da-li-je-pocelo-vreme-odgovornosti/">НАТО агресија и последице употребе осиромашеног уранијума: Да ли је почело време одговорности</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СПЦ слави празник Сабора светог архангела Гаврила — летњи Аранђеловдан</title>
		<link>https://iskra.co/region/spc-slavi-praznik-sabora-svetog-arhangela-gavrila-letnji-arandjelovdan/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2026 06:29:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188540</guid>

					<description><![CDATA[<p>Српска православна црква данас слави Сабор Светог архангела Гаврила, који се у народу назива летњи Аранђеловдан. Празник Сабора светог архангела Гаврила није обележен црвеним словом у календару Српске православне цркве, која му ипак даје велики значај и слави га као Благовесника који је учествовао и најављивао све значајније догађаје везане за настајање хришћанства. Архангел Гаврило,...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/spc-slavi-praznik-sabora-svetog-arhangela-gavrila-letnji-arandjelovdan/">СПЦ слави празник Сабора светог архангела Гаврила — летњи Аранђеловдан</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188541" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188541" class="size-large wp-image-188541" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae-1024x700.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae-1024x700.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae-300x205.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae-768x525.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae-750x513.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1180941146_0029952047_1440x900_80_0_1_7f8289a0446989e806ee6f25ca546fae.jpg 1317w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188541" class="wp-caption-text">© Sputnik / Лола Ђорђевић</p></div>
<p><b>Српска православна црква данас слави Сабор Светог архангела Гаврила, који се у народу назива летњи Аранђеловдан.</b></p>
<p>Празник Сабора светог архангела Гаврила није обележен црвеним словом у календару Српске православне цркве, која му ипак даје велики значај и слави га као Благовесника који је учествовао и најављивао све значајније догађаје везане за настајање хришћанства.</p>
<p>Архангел Гаврило, један од седам великих ангела серафима, жива је сила бестелесна и један од најближих престолу Господа који су учествовали у Божијем стварању света. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против &#8222;палих&#8220; анђела, предвођених самим злом &#8211; Сатаном.</p>
<p>Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, испричао му све о постанку света, стварању првог човека Адама.</p>
<p>Као што је благовестио светом свештенику Захарији да ће добити сина &#8211; светог Јована Претечу Господњег, тако је и Архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити Сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.</p>
<p>Витлејемским пастирима објавио је рођење Спаситеља, а годинама касније био је и Благовесник његовог Васкрсења. Фреска у средњовековном манастиру Милешева, позната као Бели анђео, једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.</p>
<p>За овог свеца су везни многобројни обичаји. Према народном обичајном календару, на овај дан требало би да се сетимо наших ближњих, а посебно сиромашних.</p>
<p>Сви послови, осим добротворних, строго су забрањени. Није добро да на данашњи дан девојке узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Али, у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.</p>
<p>Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси благе и лепе вести.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/spc-slavi-praznik-sabora-svetog-arhangela-gavrila-letnji-arandjelovdan/">СПЦ слави празник Сабора светог архангела Гаврила — летњи Аранђеловдан</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Злочиначка акција &#8222;Љето 95&#8220;: Како је почео прогон Срба из Грахова и Гламоча</title>
		<link>https://iskra.co/region/zlocinacka-akcija-ljeto-95-kako-je-poceo-progon-srba-iz-grahova-i-glamoca/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2026 06:20:51 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188532</guid>

					<description><![CDATA[<p>Обавеза је да се никада не забораве српске жртве злочиначке акције &#8222;Љето 95&#8220; које су на данашњи дан пре 31 годину покренуле хрватске снаге с циљем протеривања српског народа са подручја општина Грахово и Гламоч, изјавио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и навео је да је зато од посебне важности да Србија оснује Меморијални центар...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/zlocinacka-akcija-ljeto-95-kako-je-poceo-progon-srba-iz-grahova-i-glamoca/">Злочиначка акција &#8222;Љето 95&#8220;: Како је почео прогон Срба из Грахова и Гламоча</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188533" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188533" class="size-large wp-image-188533" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a64d363f4c0910f20069b65.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188533" class="wp-caption-text">Getty © Kael Alford / Stringer</p></div>
<p>Обавеза је да се никада не забораве српске жртве злочиначке акције &#8222;Љето 95&#8220; које су на данашњи дан пре 31 годину покренуле хрватске снаге с циљем протеривања српског народа са подручја општина Грахово и Гламоч, изјавио је председник Савеза Срба из региона <strong>Миодраг Линта</strong> и навео је да је зато од посебне важности да Србија оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година прошлог века на подручју бивше Југославије са седиштем у Београду.</p>
<p>Линта је истакао да би меморијални центар имао задатак да води одлучну, упорну и стрпљиву борбу за признање српских жртава у међународној заједници, саопштила је Информативна служба Савеза Срба из региона.</p>
<p>Према његовим речима у злочиначкој акцији &#8222;Љето&#8220;, која је трајала од 25. до 30. јула 1995. године, јединице Хрватске војске и Хрватског већа одбране су прогнале српски народ из Грахова и Гламоча и околних српских села и починиле свирепе и масовне злочине над српским цивилима за које нико није одговарао док су стамбени и привредни објекти Срба систематски опљачкани, запаљени и уништени, као и комунална инфраструктура.</p>
<p>&#8222;Грахово, Гламоч и Дрвар су општине са српском већином и припадају Кантону 10 са седиштем у Ливну у Федерацији БиХ. Од завршетка рата до данас хрватска власт у Кантону 10 води политику цементирања етничког чишћења српског народа. Готово ништа није учињено на изградњи инфраструктуре, отварању радних места и стварању услова за нормалан живот&#8220;, рекао је Линта.</p>
<p>Истакао је да је посебно важно да Срби, без обзира на то где живе, сачувају своју земљу тј. упишу је у земљишне књиге и да прате да не би дошло до лажног књижења или узурпације.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/zlocinacka-akcija-ljeto-95-kako-je-poceo-progon-srba-iz-grahova-i-glamoca/">Злочиначка акција &#8222;Љето 95&#8220;: Како је почео прогон Срба из Грахова и Гламоча</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Вранеш: Речено ми је да је списак о забрани уласка на Косово дошао из Црне Горе</title>
		<link>https://iskra.co/region/vranes-receno-mi-je-da-je-spisak-o-zabrani-ulaska-na-kosovo-dosao-iz-crne-gore/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 25 Jul 2026 06:56:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188511</guid>

					<description><![CDATA[<p>Коментаришући то што му је забрањен улазак на Косово, предсједник Општине Пљевља Дарио Вранеш казао је да му је на граници речено да је списак о забрани уласка у ту државу дошао из Црне Горе. Он, међутим, како каже, није питао црногорске власти зашто је на том списку. Вранеш је у емисији „Добро јутро Црна...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/vranes-receno-mi-je-da-je-spisak-o-zabrani-ulaska-na-kosovo-dosao-iz-crne-gore/">Вранеш: Речено ми је да је списак о забрани уласка на Косово дошао из Црне Горе</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img decoding="async" class="aligncenter lazy loaded" src="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2026/07/dario-vranes-prtsc-rtcg.png" alt="" /></p>
<p>Коментаришући то што му је забрањен улазак на Косово, предсједник Општине Пљевља Дарио Вранеш казао је да му је на граници речено да је списак о забрани уласка у ту државу дошао из Црне Горе. Он, међутим, како каже, није питао црногорске власти зашто је на том списку. Вранеш је у емисији „Добро јутро Црна Горо“ изјавио да је коалиција у Пљевљима стабилна.</p>
<p>Предсједник Општине Пљевља је рекао да годинама и док није био у политици иде на Косово за Видовдан.</p>
<p>“Ове године су ме вратиле власти такозване државе Косово. Од господина Бајрама Колића, који је шеф граничне полиције, ја сам јако љубазно добио одговор да не могу да уђем и да су спискови о забрани дошли из Црне Горе прије два дана. Не само забрани мени, него читав списак постоји. Ја не знам је ли то тако, не могу да тврдим је ли то тако”, казао је Вранеш.</p>
<p>Истакао је да се није интересовао код црногорских власти због чега је на списку.</p>
<p>“Па нисам се интересовао код црногорских власти. Шта имам од тога што ћу да се интересујем? Искрено да вам кажем, ја вјерујем донекле у то, да је то могуће. Међутим, то неће промијенити никакав став. До године ћемо сви бити у Призрену. Косово и Метохија је било окупирано 500 година, па се српски народ вратио. Ова окупација ће трајати сигурно много, много краће”, казао је он.</p>
<p>Говорећи о односима са Покретом Европа сад у Пљевљима, Вранеш је рекао да су они дошли до власти на таласу српских гласова.</p>
<p>“Имали су четири одборника, сад имају два одборника, два су напустила Покрет Европа САД. Покушали су да оборе буџет, нису успјели да уведу принудног управника, да нам господин министар Мараш Дукај уведе принудног управника. Имали смо једну политичку кризу која је трајала пуних три мјесеца. Сад су колеге отишле у опозицију, заједно са ДПС-ом су у клупама. Међутим, оно што је специфично, не напуштају функције у општини. Главна менаџерка из Покрета Европа САД је и даље главна менаџерка и мислим да и не намјерава да напусти ту функцију”, казао је он.</p>
<p>Истакао је ипак да у Општини имају одличне односе са свим колегама и да је коалиција у Пљевљима стабилна.</p>
<p>“И то смо сад показали. И то показујемо на терену. Свака политичка партија у Пљевљима дала је неког свог представника у извршној власти. И ми одлично функционишемо, а то управо показују наши резултати на терену које имамо. Колико радимо, колико градимо, колико су људи задовољни. Ова коалиција која је тренутно и која је владајућа је јако, јако стабилна”, истакао је он.</p>
<p>Коментаришући то што је СО Пљевља усвојила одлуку о отпризнавању Косова, Вранеш је рекао да су артикулисали глас грађана Пљеваља.</p>
<p>“Велика већина, преко 95% грађана Пљеваља је подржало ту одлуку. Ја не знам колико ће сад то имати правно и формално неко дејство, али у сваком случају имаће неко историјско и морално. Ми смо подржали колеге из ДНП-а”, казао је Вранеш.</p>
<p>Он је истакао да се уввијек о одлукама консултуије са врхом партије.</p>
<p>“Оштру линију правимо између бившег режима Мила Ђукановића и нас сад овдје, зато што ми јесмо истинске демократе. Можда је то, у неку руку нанијело и неку политичку штету нашој партији и осталим партијама, али једноставно, ми имамо поштовање од наше централе, од наше странке, нашег предсједника странке, господина Мандића, и Нове Српске Демократије. И ми имамо слободу да једноставно артикулишемо глас наших грађана које ми представљамо. Што се тиче страних амбасада, ја се, вјерујте, консултујем искључиво са грађанима општине Пљевља”, казао је Вранеш.</p>
<p>Истакао је да је свакодневно међу грађанима.</p>
<p>“И грађани су ми најбитнији, јер ми морамо да знамо да смо ми овдје због грађана, а не грађани због нас. И мислим да је то права формула”, казао је он.</p>
<p>Истакао је да није тачно да је сада ближи лидеру ДНП-а Милану Кнежевићу него Андрији Мандићу што се тиче политичких идеја и смјерова.</p>
<p>“Апсолутно не. Ја долазим из Нове Српске Демократије. Ово није једноумље. Величина Нове Српске Демократије, као једне највеће партије у Црној Гори која у свом префиксу има назив “Српска”, јесте у томе што смо ми једна велика породица, гдје сви имамо право на своје мишљење и сви се поштујемо”, казао је он.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/vranes-receno-mi-je-da-je-spisak-o-zabrani-ulaska-na-kosovo-dosao-iz-crne-gore/">Вранеш: Речено ми је да је списак о забрани уласка на Косово дошао из Црне Горе</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>&#8222;Догодине сви у Призрену&#8220;: Председник Општине Пљевља о забрани уласка на КиМ</title>
		<link>https://iskra.co/region/dogodine-svi-u-prizrenu-predsednik-opstine-pljevlja-o-zabrani-ulaska-na-kim/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Jul 2026 12:19:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188488</guid>

					<description><![CDATA[<p>Председник Општине Пљевља Дарио Вранеш, коме је забрањен улазак на Kосово и Метохију, каже да му је речено да је такав налог стигао из Црне Горе, али да власти у Подгорици није питао зашто се нашао на том списку. Са забраном уласка на Kосово и Метохију, Вранеш се суочио када се ове године упутио на...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dogodine-svi-u-prizrenu-predsednik-opstine-pljevlja-o-zabrani-ulaska-na-kim/">&#8222;Догодине сви у Призрену&#8220;: Председник Општине Пљевља о забрани уласка на КиМ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188489" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188489" class="size-large wp-image-188489" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a632b947b34c687d8020e3a.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188489" class="wp-caption-text">Getty © Credit Adam Radosavljevic</p></div>
<p><a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/158441-vranes-dps-smena-pljevlja-beograd/">Председник Општине Пљевља Дарио Вранеш</a>, коме је забрањен улазак на Kосово и Метохију, каже да му је речено да је такав налог стигао из Црне Горе, али да власти у Подгорици није питао зашто се нашао на том списку.</p>
<p>Са забраном уласка на Kосово и Метохију, Вранеш се суочио када се ове године упутио на прославу Видовдана, 28. јуна.</p>
<p>&#8222;Ове године су ме вратиле власти такозване државе Kосово. Од Бајрама Kолића, који је шеф граничне полиције, добио сам одговор да не могу да уђем и да су спискови о забрани дошли из Црне Горе два дана раније. Није забрањено само мени, него читав списак постоји. Ја не знам је ли то тако, не могу да тврдим&#8220;, казао је Вранеш гостујући у Јутарњем програму ТВЦГ.</p>
<p>Каже да није питао црногорске власти због чега је на том списку и додао да верује да је тако и да је могуће.</p>
<blockquote><p>&#8222;Међутим, то неће променити никакав став. Догодине ћемо сви бити у Призрену. Kосово и Метохија је било окупирано 500 година, па се српски народ вратио. Ова окупација ће трајати сигурно много, много краће&#8220;, казао је председник општина Пљевља, чији одборници су недавно усвојили Декларацију о отпризнавању самопроглашене косовске независности.</p></blockquote>
<p>Говорећи о односима са Покретом Европа сад (ПЕС) у Пљевљима, Вранеш каже да су они на власт дошли на таласу српских гласова.</p>
<p>&#8222;Имали су четири одборника, сад имају два. Два су напустила ПЕС&#8220;, рекао је Вранеш и додао да су двојица која су изашла из покрета сада у опозицији, заједно са ДПС-ом.</p>
<p><strong>Специфично је, међутим, истиче Вранеш, да изласком из ПЕС-а нису напустили функције у Општини па је тако главна менаџерка и даље на тој функцији.</strong></p>
<p><a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/187618-kim-otpriznavanje-pljevlja-zeta/">Kоментаришући то што је СО Пљевља усвојила одлуку о отпризнавању тзв. Kосова, Вранеш каже да је артикулисан глас грађана.</a></p>
<p>&#8222;Велика већина, преко 95 одсто грађана Пљеваља је подржало ту одлуку. Ја не знам колико ће сад то имати правно и формално неко дејство, али у сваком случају имаће неко историјско и морално. Ми смо подржали колеге из ДНП-а&#8220;, казао је Вранеш.</p>
<p>Истакао је да се увек о одлукама консултује са врхом партије.</p>
<blockquote><p>&#8222;Оштру линију правимо између бившег режима Мила Ђукановића, зато што ми јесмо истинске демократе. Можда је то, у неку руку нанело и неку политичку штету нашој партији и осталим партијама, али једноставно, ми имамо поштовање од наше централе, од наше странке, нашег председника странке, господина (Андрије) Мандића, и Нове Српске Демократије&#8220;, рекао је Вранеш.</p></blockquote>
<p>То, истиче, не значи да је сада ближи лидеру ДНП-а Милану Kнежевићу него Андрији Мандићу што се тиче политичких идеја и смерова.</p>
<p>&#8222;Апсолутно не. Ја долазим из Нове српске демократије. Ово није једноумље. Величина Нове српске демократије, као једне највеће партије у Црној Гори која у свом префиксу има назив &#8216;Српска&#8217;, јесте у томе што смо ми једна велика породица, где сви имамо право на своје мишљење и сви се поштујемо&#8220;, истакао је Вранеш.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/dogodine-svi-u-prizrenu-predsednik-opstine-pljevlja-o-zabrani-ulaska-na-kim/">&#8222;Догодине сви у Призрену&#8220;: Председник Општине Пљевља о забрани уласка на КиМ</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Истина без граница: Култура памћења је предуслов опстанка Срба</title>
		<link>https://iskra.co/region/istina-bez-granica-kultura-pamcenja-je-preduslov-opstanka-srba/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Jul 2026 06:42:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188483</guid>

					<description><![CDATA[<p>Истина, уколико се заступа упорно и одговорно, може прећи границе које су јој деценијама биле наметане, поручио је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић поводом кампање „Упознајте српско страдање“, одржане средином јула у Њујорку, која је привукла велику пажњу грађана ове метрополе. „Управо тај тренутак отворио је и много шире питање – шта данас...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/istina-bez-granica-kultura-pamcenja-je-preduslov-opstanka-srba/">Истина без граница: Култура памћења је предуслов опстанка Срба</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188484" style="width: 760px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188484" class="size-vijest wp-image-188484" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1-750x423.jpg" alt="" width="750" height="423" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a623f127b34c687d8020de1.jpg 1104w" sizes="auto, (max-width: 750px) 100vw, 750px" /><p id="caption-attachment-188484" class="wp-caption-text">www.in4s.net</p></div>
<p>Истина, уколико се заступа упорно и одговорно, може прећи границе које су јој деценијама биле наметане, поручио је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић поводом кампање „Упознајте српско страдање“, одржане средином јула у Њујорку, која је привукла велику пажњу грађана ове метрополе.</p>
<p>„Управо тај тренутак отворио је и много шире питање – шта данас значи култура памћења српског народа, где су њене границе и шта је наша обавеза према жртвама и генерацијама које долазе“, каже Бојић у ауторском тексту након кампање која је у Њујорку одржана 10. и 11. јула.</p>
<p>Наводи да је најчешће питање које су Њујорчани постављали током кампање било: шта све подразумева српско страдање.</p>
<p>„Сваки пут уследио је исти осећај, јер није било лако пронаћи одговор који би стао у неколико реченица. Не зато што чињеница нема, већ зато што их има превише. Како у кратком разговору објаснити векове прогона, геноцид, ратове, логоре, егзодусе, страдање цивила, убијену децу, нестале, разрушена огњишта и породице које деценијама траже посмртне остатке својих најмилијих? Како човеку који се први пут сусреће са том темом приближити историју једног народа, а да ниједна жртва не остане заборављена? Српско страдање није један догађај, једна година или један рат. То је историјско искуство које је обликовало колективно памћење, идентитет и трајну обавезу да се истина сачува и пренесе нашој деци, али и целокупном човечанству“, указује је Бојић.</p>
<p>Такође истиче да без заједничког памћења и свести о прошлости, друштвена заједница не постоји као таква и да Република Српска не може постојати као свестан облик колективног „ми“ без памћења својих хероја и жртава.</p>
<p>„Њена улога у целокупној историји српског народа, за коју многи кажу да је највећа српска победа на крају 20. века, не може бити поука из нашег колективног искуства без континуитета свести о жртвама којима је скупо изборена и плаћена. Због тога је одговор на питање које се у јавности намеће након резултата рада Меморијалног центра Републике Српске – зашто сада и на овај начин прича о српским жртвама, или зашто само о српским жртвама – веома јасан“, навео је Бојић, преноси РТ Балкан.</p>
<p>Бојић је посебно нагласио да је „политика памћења средство преживљавања“.</p>
<p>„Уколико би нам успели ускратити право да говоримо читавом свету о нашим жртвама, то би значило престанак постојања Републике Српске. Ми имамо право, али и обавезу да о њима говоримо. У исто време, немамо претензију да преузимамо управљање културом памћења других народа и заједница, јер они говоре о својим жртвама онако како сами мисле да треба и могу“, поручује Бојић.</p>
<p>Бојић напомиње да треба бити свестан да дух времена у коме живимо, на глобалном плану, подразумева нове, савремене методе борбе за истину о жртвама које су, крајем деведесетих, а и много раније, сурово оклеветане и занемарене.</p>
<p>„Ми се боримо против настојања да се наше жртве прећуте, забораве, али и плански прогласе злочинцима, чему смо сведочили претходних деценија, а чему сведочимо и данас. Свесни смо да то није лак пут“, навео је Бојић.</p>
<p>Подсетио је да је више од деценије, као аутор документарних филмова чија је тема страдање српског народа, у центру Загреба реализовао документарни филм који је постао виралан – „Шта Јасеновац значи Хрватима данас“, у коме се јасно видело колико је многима тешко изговорити српско име кад је реч о жртвама, чак и кад је реч о Јасеновцу, једном од најсуровијих логора смрти у Другом светском рату и симболу геноцида у НДХ.</p>
<p>„У том филму били су видљиви јасни облици и обим порицања једног од највећих злочина у људској цивилизацији. Данас смо стигли до покретне изложбе на Менхетну, у срцу Њујорка, испред седишта Уједињених нација и на другим препознатљивим локацијама град“, навео је Бојић и додао да је ово први пут, да се на овај начин, координисано, институционално и на глобалној сцени износе пред светску јавност документоване чињенице о страдању Срба током Првог и Другог светског рата, о посебним логорима за децу, те о суровом континуитету који се показао и у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих“.</p>
<p>Та путања, истиче Бојић, од негирања злочина на улицама Загреба до упознавања грађана Њујорка са српским страдањем, није само прича о политици памћења, већ је то прича о достојанству, али и јасан правац нашег будућег деловања.</p>
<p>„Моменат у којем пролазници на Менхетну наглашавају потребу оваквих настојања да се говори о страдању народа Тесле, Пупина, Ђоковића и Јокића представља малу, али симболички велику институционалну победу“, навео је Бојић.</p>
<p>Директор Меморијалног центра Српске је истакао да, за разлику од памћења, заборав не тражи никакав напор. Он је природан и невољан процес.</p>
<p>„Памћење, међутим, тражи одлуку, одговорност и истрајност. Зато свака озбиљна култура памћења представља сталну борбу против природне склоности времена да избрише и догађаје и људе. Зато култура памћења не настаје сама од себе. Она се гради истраживањем, документовањем, сведочењем и образовањем. Ако то изостане, заборав ће учинити оно што увек чини – избрисаће и жртве и поуке које су нам остављене“, упозорио је Бојић.</p>
<p>Он је нагласио да зато и одговор на питање „шта све подразумева српско страдање“, како случајним пролазницима Њујорка, тако и нашој деци, никада не може бити кратак.</p>
<p>„У било којем делу планете, ма коме био упућен, он почиње нашим жртвама, наставља се нашим памћењем и завршава нашом обавезом да истину о њима сачувамо и пренесемо свету“, констатује Бојић.</p>
<p>Све док будемо имали снаге да то чинимо, поручује, српско страдање неће бити затворено у границама.</p>
<p>„Живеће у памћењу, у истини и у одговорности сваке генерације да жртвама врати оно што им историја најчешће одузима – место у сећању човечанства. Управо зато култура памћења није избор, већ предуслов нашег опстанка“, закључује директор Меморијалног центра Републике Српске.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/istina-bez-granica-kultura-pamcenja-je-preduslov-opstanka-srba/">Истина без граница: Култура памћења је предуслов опстанка Срба</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Војна помоћ под хуманитарном маском: Како је Хрватска измислила шему доставе мина Украјини</title>
		<link>https://iskra.co/region/vojna-pomoc-pod-humanitarnom-maskom-kako-je-hrvatska-izmislila-semu-dostave-mina-ukrajini/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Jul 2026 06:00:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188479</guid>

					<description><![CDATA[<p>Европске земље су Украјини послале више од 400 милиона долара војне помоћи коју су сакрили као &#8222;хуманитарну&#8220;, преко наводног програма разминирања, закључак је анализе података Канцеларије УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА) коју је објавио РТ на руском. Према подацима ОЦХА за 2024-2026, на програм разминирања &#8222;Mine Action&#8220; утрошено је 408 милиона долара. Убедљиво највећи донатор је тобоже неутрална...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/vojna-pomoc-pod-humanitarnom-maskom-kako-je-hrvatska-izmislila-semu-dostave-mina-ukrajini/">Војна помоћ под хуманитарном маском: Како је Хрватска измислила шему доставе мина Украјини</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188480" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188480" class="size-large wp-image-188480" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f-1024x577.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f-1024x577.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f-300x169.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f-768x433.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f-750x423.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/6a60bc13674d4f649101173f.jpg 1104w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188480" class="wp-caption-text">Getty © Danylo Dubchak/Frontliner</p></div>
<p>Европске земље су Украјини послале више од 400 милиона долара војне помоћи коју су сакрили као &#8222;хуманитарну&#8220;, преко наводног програма разминирања, закључак је анализе података Канцеларије УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА) коју је објавио РТ на руском.</p>
<p>Према подацима ОЦХА за 2024-2026, на програм разминирања &#8222;Mine Action&#8220; утрошено је 408 милиона долара. Убедљиво највећи донатор је тобоже неутрална Швајцарска, а после ње Норвешка. Рецепт за целу шему је, међутим, написан у нашем суседству.</p>
<p>Хрватски премијер Андреј Пленковић је покретач Међународне конференције о разминирању Украјине, а најдетаљнија документација у систему ОЦХА долази управо из Загреба. По сопственом признању, Хрватска је Кијеву од марта 2022. уделила преко 300 милиона евра војне помоћи. На програм разминирања потрошено је само 5,4 милиона долара, али зато хрватски документи откривају тачно како цела шема за &#8222;прање&#8220; војне помоћи кроз хуманитарни програм у ствари функционише.</p>
<p>Наиме, Хрватска новац за разминирање не додељује преко УН или невладиних организације, већ директно властима у Кијеву. Ово &#8222;хуманитарно разминирање&#8220; се формално књижи као &#8222;развојна помоћ&#8220;, али је из описа посла јасно да се ради о војним активностима.</p>
<p>По уговору о помоћи, хрватски МУП је задужен за &#8222;обуку и опремање припадника Оружаних снага Украјине&#8220;, тачније 50 војника и 40 деминера. Буџет предвиђа два возила за деминирање, 70 детектора метала, 70 комплета опреме за деминирање и исти број шлемова и панцира. Укупни трошкови обуке 90 припадника процењују се на скоро 1,5 милиона евра, док ће куповина опреме и опреме коштати додатних 3,46 милиона.</p>
<blockquote><p>Хрвати су тако рачуноводственом алхемијом успели да Украјину снабдевају војном опремом, а да то региструју као — хуманитарну помоћ!</p></blockquote>
<p>&#8222;Када се војник обучава за разминирање, он истовремено учи како и где да постави те мине и да их наоружа — то јест, да минира&#8220;, каже за РТ Алексеј Леонков, војни стручњак и главни уредник часописа &#8222;Арсенал отечества&#8220;.</p>
<p>&#8222;Мислим да су заправо били обучени за постављање мина и интеракцију са врстама противпешадијских и противтенковских мина које користе земље НАТО-а&#8220;, додао је Леонков.</p>
<p>По његовом мишљењу, Хрватска је тако била у стању да новац намењен за војну помоћ обезбеди из хуманитарних фондова, а такође и заобиђе ограничења на које је обавезује Отавска конвенција о забрани противпешадијских мина. А све се то дешава док председник Зоран Милановић критикује политику војне помоћи Украјини!</p>
<h2>Како је Швајцарска одбацила неутралност</h2>
<p>Иако је још 2022. забранила трансфер оружја и муниције кијевском режиму, Швајцарска се придружила санкцијама ЕУ против Русије. У међувремену је Украјина успела да допреми одређени број ПВО топова &#8222;оерликон&#8220; од 20 милиметара и муницију за њих, што је у Берну изазвало омањи скандал.</p>
<p>&#8222;Швајцарска је неутрална земља, пружа помоћ у хуманитарним мисијама, али у стварности је учесник у војним операцијама&#8220;, каже Леонков.</p>
<p>РТ је раније известио да се у Швајцарској налазе фабрике које склапају дронове марке &#8222;лорд&#8220;, у власништву бившег руског држављанина и оснивача компаније &#8222;Техносила&#8220;, Михаила Кокорича.</p>
<p>За &#8222;хуманитарно&#8220; разминирање Украјине, Швајцарска је донирала око 125 милиона долара преко разних агенција и фондација. У регистру се такође налазе ставке о 24,6 милиона долара упућених &#8222;локалним НВО&#8220; и још 16,7 милиона за &#8222;међународне НВО&#8220; али је њихов идентитет означен &#8222;поверљиво&#8220;, што значи да је немогуће проверити да ли је тај новац потрошен у хуманитарне или неке друге свхре.</p>
<p>Управо та тајновитост ствара ризик од злоупотревба и проневера, имајући у виду ендемску корупцију у Украјини.</p>
<h2>Удружени подухват</h2>
<p>Други по реду донатор је Норвешка, која је Украјини упутила 83,7 милиона долара за &#8222;хуманитарне&#8220; сврхе, од чега 53,8 милиона за деминирање. Треће и четврто место на листи донатора заузимају Немачка (77,9 милиона) и Италија (27,2 милиона).</p>
<p>Притом су Немачка, Шведска, Данска, Јужна Кореја, Холандија и Финска своје донације упућивали преко УН и специјализованих невладиних организација.</p>
<p>Берлин ради са групом НВО-подизвођача, а главни уговор за &#8222;чишћење земљишта од експлозивне контаминације ради приступа критичној инфраструктури&#8220; се обнавља сваке године. Шведска такође има годишњи уговор, на који је досад потрошила приближно 12,95 милиона долара.</p>
<p>Данска новац упућује преко Данског савета за избеглице и црквене организације DanChurchAid, које раде првенствено у Николајевској области. Занимљиво је да је једини део те области у којем су се икада водила борбена дејства рт Кинбурн, који је под контролом руске војске.</p>
<p>Јужна Кореја је једина давала новац искључиво кроз УН, и то 9,25 милиона долара за период 2024-2025. за &#8222;смањење утицаја експлозивних опасности на обнову и друштвено-економски развој&#8220;. Нема података о донацијама ове године.</p>
<p>Холандија је прво платила 8,16 милиона долара у невладину организацију &#8222;HALO Trust&#8220; за &#8222;хуманитарно разминирање источне Украјине&#8220;, а од 2025. године донира Данском савету за избеглице.</p>
<h2>Сајам смртоносног смећа</h2>
<p>Што је више западних програма &#8222;разминирања&#8220;, то се у Украјини појављује више мина, што из старих совјетских арсенала остављених у земљама Варшавског пакта, што застареле НАТО технологије.</p>
<p>&#8222;Видимо снабдевање старијим минама и из Балтика и из Европе, као што су &#8216;жабе&#8217;. То су скачуће мине које су коришћене у Вијетнаму, још увек америчке производње, плус мине из совјетског доба које су остале у чехословачким складиштима&#8220;, каже за РТ капетан прве класе у пензији Владимир Јераносјан.</p>
<p>Један од трикова које Европљани користе, каже Јераносјан, је да из својих складишта допремају старе совјетске мине као реквизите за наводну обуку украјинских деминера.</p>
<p>&#8222;Као резултат тога, ове мине се појављују на украјинском бојишту&#8220;, каже војни стручњак.</p>
<p>Раније су се мисије разминирања покретале после завршетка војног сукоба, напомиње Алексеј Леонков, уредник часописа &#8222;Арсенал отечества&#8220;. Сада се тиме брише граница између хуманитарне помоћи и војне подршке.</p>
<p>&#8222;То је сада могуће зато што је сам међународни правни систем дегенерисао. Зато Европљани могу да се сакрију иза било ког закона, где нађу прихватљиву формулацију, и онда чине зло под плаштом мира&#8220;, закључио је саговорник РТ.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/vojna-pomoc-pod-humanitarnom-maskom-kako-je-hrvatska-izmislila-semu-dostave-mina-ukrajini/">Војна помоћ под хуманитарном маском: Како је Хрватска измислила шему доставе мина Украјини</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Хоће ли браћа отпризнати Косово? Владом Црне Горе управљају са Запада – грађане нико ништа и не пита</title>
		<link>https://iskra.co/region/hoce-li-braca-otpriznati-kosovo-vladom-crne-gore-upravljaju-sa-zapada-gradjane-niko-nista-i-ne-pita/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 24 Jul 2026 05:58:05 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188475</guid>

					<description><![CDATA[<p>Чак и да све српске општине отпризнају такозвано Косово, то неће имати никаквог ефекта, јер Владом Црне Горе управљају споља. Управља се из Брисела, Вашингтона, Берлина, Лондона и они једноставно неће дозволити да Црна Гора повуче признање. Из истог разлога не постоји чак ни шанса за државни референдум. Овако историчар Александар Раковић коменатрише отпризнавање Косова...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/hoce-li-braca-otpriznati-kosovo-vladom-crne-gore-upravljaju-sa-zapada-gradjane-niko-nista-i-ne-pita/">Хоће ли браћа отпризнати Косово? Владом Црне Горе управљају са Запада – грађане нико ништа и не пита</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div id="attachment_188476" style="width: 1034px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" aria-describedby="caption-attachment-188476" class="size-large wp-image-188476" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-1024x768.jpg" alt="" width="1024" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-1024x768.jpg 1024w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-768x576.jpg 768w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-750x563.jpg 750w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530-219x165.jpg 219w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/1153473084_0027302048_1440x900_80_0_1_6d40adb745c38b3b29c9f508e60d6530.jpg 1200w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><p id="caption-attachment-188476" class="wp-caption-text">© Sputnik / Бобан Нововић</p></div>
<p><b>Чак и да све српске општине отпризнају такозвано Косово, то неће имати никаквог ефекта, јер Владом Црне Горе управљају споља. Управља се из Брисела, Вашингтона, Берлина, Лондона и они једноставно неће дозволити да Црна Гора повуче признање. Из истог разлога не постоји чак ни шанса за државни референдум.</b></p>
<p>Овако историчар Александар Раковић коменатрише отпризнавање Косова по црногорским општинама, које је за њега свакако позитиван политички процес.</p>
<p>После Зете и Пљеваља , општина Херцег Нови би ускоро требало да гласа, а њени становници да искажу мишљење о окупацији Косова и Метохије.</p>
<p>Колико год општина да донесе такву одлуку, извршна власт у Црној Гори, односно Влада Црне Горе, неће поступити другачије док у Влади не буде постојала већина за то. Ово су, пре свега, морални гестови локалних скупштина, али они неће утицати на промену става Владе Црне Горе, каже Раковић за Спутњик.</p>
<p>У смислу вођења државне политике Црне Горе, ове одлуке немају никаквог утицаја, тврди он.</p>
<h3>Практични и политички ефекат</h3>
<p>Политички аналитичар Владимир Добросављевић каже да је тема сама по себи незахвална. Са једне стране отпризнавање свакако има политички ефекат, али је са друге стране практични ефекат &#8211; непостојећи.</p>
<p>О практичном ефекту, наравно, не можемо говорити, из простог разлога што такво питање далеко превазилази надлежности локалних самоуправа. Поред тога, за спољнополитичка питања тог ранга потребна је једна врста ширег друштвеног консензуса унутар саме Црне Горе, а он није постојао ни у периоду када је признавана такозвана независност Косова и Метохије, нити када се, рецимо, улазило у НАТО, каже Добросављевић.</p>
<p>Наш саговорник ову ситуацију доживљава као одређену врсту политичке агенде и начина деловања, али сумња да ће имати конкретних ефеката по државну политику.</p>
<p>Не мислим да ће ту бити неких великих, драматичних разлика. Већина грађана Црне Горе ни раније није била за признање независности Косова и Метохије. Претходна власт, односно Демократска партија социјалиста, повукла је неке спољнополитичке потезе без ослушкивања већинског расположења грађана у својој држави. Нажалост, свиђало се то нама или не, то повлачи одређене последице. Те последице сада сносе власти које су дошле после 2020. године. Да ли мислим да може доћи до неког практичног дејства по питању спољне политике Црне Горе? Нисам убеђен.</p>
<p>Када је реч о политичком ефекту, они који су носиоци акције отпризнања показаће да чврсто стоје на одређеним националним принципима, што им може донети одређене предности на будућим изборима , било у истим тим локалним срединама, било на парламентарним изборима који долазе следеће године, закључује Добросављевић.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/hoce-li-braca-otpriznati-kosovo-vladom-crne-gore-upravljaju-sa-zapada-gradjane-niko-nista-i-ne-pita/">Хоће ли браћа отпризнати Косово? Владом Црне Горе управљају са Запада – грађане нико ништа и не пита</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Лазић: Одузимањем српске црквене имовине спроводи се културоцид</title>
		<link>https://iskra.co/region/lazic-oduzimanjem-srpske-crkvene-imovine-sprovodi-se-kulturocid/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Marko Plecic]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 23 Jul 2026 17:04:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=188469</guid>

					<description><![CDATA[<p>Теолог Небојша Лазић је рекао да се систематским и намјерним одузимањем црквене имовине и уништавањем српских светиња и гробаља у ФБиХ спроводи културоцид с циљем брисања историјског континуитета постојања и идентитета српског народа. Лазић је рекао да су Срби одавно у ФБиХ &#8222;статистичка грешка&#8220;, те да насртаји на њихову имовину и напади на надгробне споменике...</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/lazic-oduzimanjem-srpske-crkvene-imovine-sprovodi-se-kulturocid/">Лазић: Одузимањем српске црквене имовине спроводи се културоцид</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-188470 aligncenter" src="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/314335.jpg" alt="" width="658" height="493" srcset="https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/314335.jpg 658w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/314335-300x225.jpg 300w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/314335-150x113.jpg 150w, https://iskra.co/wp-content/uploads/2026/07/314335-219x165.jpg 219w" sizes="auto, (max-width: 658px) 100vw, 658px" /></p>
<p>Теолог Небојша Лазић је рекао да се систематским и намјерним одузимањем црквене имовине и уништавањем српских светиња и гробаља у ФБиХ спроводи културоцид с циљем брисања историјског континуитета постојања и идентитета српског народа.</p>
<p>Лазић је рекао да су Срби одавно у ФБиХ &#8222;статистичка грешка&#8220;, те да насртаји на њихову имовину и напади на надгробне споменике представљају континуитет брисања српске историје и традиције.</p>
<p>&#8211; То представља континуитет брисања свега онога што је дефинисало огњиште тих људи који су избјегли у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату и који су напустили своја огњишта &#8211; истакао је Лазић и додао да се Срби у ФБиХ окупљају око светиња посебно у дане великих и празника и годишних одмора.</p>
<p>Лазић је истакао да се систематским и намјерним одузимањем црквене имовине покушава уништити тај историјски континуитет постојања Срба, да се они, на крају крајева деморалишу, да више не обилазе, не гледају своје, нити да имају неко врсту и сјећања и памћења.</p>
<p>&#8211; Ово је покушај брисања свега српског и обрачунавања и са мртвим и са живим Србима, јер и мртви Срби су ту вијековима живјели и били су задужбинари &#8211; рекао је Лазић за Срну.</p>
<p>Он је напоменуо да се посебно отима црквено земљиште, јер је управо то земљиште припадало људима који су били задужбинари, који су поклањали црквама, да би српски народ имао гдје и око чега да се окупља.</p>
<p>Лазић је указао да је карактеристика српског идентитета слога, те да нису случајно &#8222;четири оцила&#8220; стављена око крста, јер то значи да Само слога Србина спасава, а крст представља те цркве и храмове.</p>
<p>&#8211; То је та црквена освештана земља на којој смо се скупљали, за коју су нас убијали у Првом и у Другом свјетском врату и у вријеме турског робовања, али смо опстајали ту. А сада, када су дошла нека мирна времена, времена квазидемократска, покушавају папиролошки да легализују брисање и културоцид српског народа &#8211; додао је он.</p>
<p>Према Лазићевим ријечима, све се то ради са циљем дехуманизације и етикетирање српског народа као злочиначког и &#8222;геноцидног&#8220;.</p>
<p>&#8211; Иако смо ми преживјели геноцид, они су покушали нама да ставе ту срамну етикету, а када је неко тако етикетиран, онда се налази морално и етичко оправдање за узимање имовине, отимање светња &#8211; рекао је Лазић.</p>
<p>Он је додао да то није ништа ново, те подсјетио да се и на Косову и Метохији такође отмају српске светње, храмови, руше гробља, исто као што се руше гробља у ФБиХ.</p>
<p>Чланак <a href="https://iskra.co/region/lazic-oduzimanjem-srpske-crkvene-imovine-sprovodi-se-kulturocid/">Лазић: Одузимањем српске црквене имовине спроводи се културоцид</a> се појављује прво на <a href="https://iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Object Caching 57/59 objects using Memcached
Page Caching using Disk: Enhanced 
Database Caching 10/19 queries in 2.313 seconds using Memcached

Served from: iskra.co @ 2026-08-02 13:52:27 by W3 Total Cache
-->