Шта то нуди Мерц: Украјина на клупи за резерве ЕУ, а Србија на трибинама са „правом“ да посматра
Getty © Photo by Morris MacMatzen/Getty Images
Таман што је мало спласнула идеја да земље Западног Балкана „приме“ у ЕУ као „крњи“ чланови без права гласа, нови предлог дао је немачки канцелар Фридрих Мерц. Он је у писму упућеном председнику Антонију Кошти, шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен и кипарском председнику Никосу Христодулидесу, чија земља председава ЕУ, покренуо иницијативу за убрзавање уласка Украјине у Европску унију и предложио придружено чланство за Украјину, а за државе Западног Балкана статус посматрача.
„Немамо времена за нова одлагања. Сада је време да храбро наставимо интеграцију Украјине у ЕУ кроз иновативна решења као непосредне кораке напред“, навео је канцелар у писму у које је Еуроактив имао увид.
Мерц је рекао да му је „циљ да се ускоро постигне договор“, али уз напомену да се не би радило о „олакшаном чланству“.
Нови модел би Украјини омогућио место европског комесара без ресора и права гласа, придружене посланике у Европском парламенту без права гласања, као и право обраћања на важним састанцима, док би паралелно наставила пут ка пуноправном чланству кроз спровођење реформи у областима попут владавине права и заштите мањина.
Статус „привилегованог“ посматрача за земље Западног Балкана и Молдавију предвиђа заједничке седнице Европске комисије или Европског парламента са представницима земаља Западног Балкана о питањима која се директно односе на регион.
„Могли бисмо да предвидимо и за ове земље значајне кораке на њиховом путу ка чланству, са привилегованим приступом јединственом тржишту и ближим везама са европским институцијама у свакодневном процесу доношења одлука, нпр. одобравањем статуса посматрача земљама Западног Балкана у свим релевантним институцијама ЕУ и одржавањем заједничких седница Европске комисије или Европског парламента са представницима земаља Западног Балкана у вези са питањима која су директно повезана са регионом. Постепена интеграција би се могла успоставити изградњом блокова који би могли бити основа за пуну примену одговарајућих области политике, а затим праћени повећаном подршком у процесу имплементације правних тековина. Поред тога, могли бисмо да унапредимо поменуту институционалну интеграцију на основу суштинског напретка. Све ово би могло значајно да нам приближи земље кандидате и тако подстакне нову амбицију за даље реформе потребне за постизање пуноправног чланства„, предложио је Мерц.
Недавно се у јавности појавио и предлог Аустрије, Италије, Чешке, Словеније и Словачке „корак по корак“. Модел су описале као „систематску секторску интеграцију“ који би подразумевао ширење опсега програма ЕУ у којима земље попут Црне Горе, Албаније, Северне Македоније и Србије могу да учествују док се поглавља усклађују са правилима Брисела.
„Постепена интеграција требало би да се активно и систематски спроводи када кандидат покаже висок ниво усклађености са правним тековинама ЕУ у релевантном сектору„, наводи се у документу.
И док се нижу предлози, постављају се и питања. Коју карту Мерц гледа када говори о крњем чланству и да ли на њој у саставу Србије, како би требало, стоји Косово и Метохија? Одговор је, с обзиром на то да је Берлин један од заштитника Приштине, врло лак. А отвара и ново питање: Важи ли понуда и за Приштину? Или на пример, како се може веровати у добре намере земље која је свим силама гурала резолуцију о наводном геноциду у Сребреници, са циљем стигматизације Срба, а сада Београду нуди посматрачко место са двогледом ка Бриселу? Да не идемо даље у прошлост…
