ЗАГРЕБ: Колинда одликовала Готовину и Маркача, одликовања примају на дан погрома Срба

ИСКРА на Фејсбуку

Колинда Грабар Китаровић (Фото: Sputnik/ Tanjug / FOTO HINA – ADMIR BULJUBASIC)

Председница Хрватске и врховни командант Оружаних снага Колинда Грабар Китаровић на властиту иницијативу поводом Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља одликовала је „Велередом краља Петра Крешимира IV с лентом и Даницом“ пензионисане генерал-пуковнике Анту Готовину и Младена Маркача, саопштио је кабинет председнице.

Китаровићева је на предлог потпредседника Владе и министра одбране донела одлуке о одликовањима, унапређењу и похвалама за један број припадница и припадника ОСРХ, пренела је Хина.

Хрватска председница ће 5. августа, поводом 23. годишњице војно-полицијске операције „Олуја“, у којој су протерани крајишки Срби, у Книну уручити одликовања генералима, иначе, бившим хрватским оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу.

Готовина је, наиме, у првостепеном поступку 15. априла 2011. у Хашком трибуналу осуђен на 24 године затвора, Маркач на 18 година, док је преостали члан хрватске „тројке“, генерал Иван Чермак ослобођен кривице и Тужилаштво на ту одлуку није уложило жалбу.

Хрватске генерале Трибунал у Хагу је новембра 2012. на волшебан начин ослободио кривице по свим тачкама оптужнице и предложио њихово моментално пуштање на слободу.

Готовина и Маркач су ослобођени кривице по свим тачкама на основу налаза Жалбеног већа хашког трибунала да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе.

Председавајући Већа, судија Теодор Мерон рекао је тада да је да Жалбено веће делимично прихвата жалбу Готовине и Маркача и одбацује закључак да су нападни на та четири града — Книн, Обровац, Грачац и Бенковац — били противправни.

Веће је сматрало и да одлазак цивила током артиљеријских напада не може да се окарактерише као депортација.

Уочи изрицања пресуде, Координација ветеранских удружења града Загреба прогласила је Готовину и Маркача јунацима Домовинског рата.
Првостепене пресуде Готовини и Маркачу на 24 године и 18 година затвора изречене су за ратни злочин почињен током и после акције „Олуја“ 1995. године.

Према првостепеној пресуди, Готовина, који је командовао „Олујом“, и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање спрског становништва из самопроглашене Републике Српске Крајине, што је био навод оптужнице.

Готовина и Маркач проглашени су кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва, од почетка августа до краја септембра 1995. године.

Готовина и Маркач на првостепену пресуду уложили су жалбе, тврдећи да је судско веће погрешно утврдило и интерпретирало чињенице о догађајима током и после „Олује“.

У жалбама одбране су тражиле да Готовина и Маркач буду ослобођени, тврдећи да је „Олуја“ била легитимна војна операција за реинтегрисање окупираног подручја у састав Хрватске, а да је српско становништво напустило територију у оквиру евакуације коју је организовало њихово вођство на челу са Миланом Мартићем.

Према наводима оптужнице, Готовина је одговоран за убиство најмање 150 и прогон више од 150.000 Срба.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.