Наводни Милановић: Скандалозна порука Хрватске – није злочин кад се убију српска деца

© AP Photo

Срамна изјава хрватског председника Зорана Милановића у којој је негирао да су на Петровачкој цести убијена српска деца, вређа не само породице жртава, већ и све Србе. Употреба речи „наводно“ или „можда“, за један потпуно евидентан злочин у коме су погинули цивили и деца, у најмању руку подразумева, не само моралну, већ и кривичну одговорност.
Овако за Спутњик изјаву Милановића, који прети и подизањем оптужнице против српског председника Александра Вучића, коментарише добар познавалац прилика у Хрватској Петар Лађевић и додаје:
Мешање председника Милановића у судски процес, који још није ни почео, је у најмању руку скандалозно“.

Два дана пакла – убијана деца, трудница, цивили…

Хрватска авијација ракетирала је колону избеглица из Хрватске, на територији Босне и Херцеговине, два дана заредом. Првог, 7. августа 1995. године колону која се кретала путем Босански Петровац – Кључ, у месту Бравско, када је погинуло десеторо људи, од којих четворо деце и једна трудница. Њих 15 преживело је повреде, а међу рањенима је било петоро деце.
Следећег дана, нападнута је колона цивила која се кретала путем Босански Нови – Приједор. Код места Сводна погинуло је троје људи, а рањено деветоро, укључујући и четворо деце.

“Наводни” Милановић брани оптужене генерале

Поводом оптужнице подигнуте у Србији за овај злочин Милановић је рекао да „хрватски команданти неће одговарати за наводна дела у којима су погинула наводна деца“.
Он је додао да „Србија нема право да подиже такве оптужнице“ и да ће „Хрватска сутра оптужити њиховог актуелног председника, ако буде лоше воље, зато што је дивљао на територији Хрватске ’95. године“.
Лађевић, који се деценијама бави људским и мањинским правима у оквиру владиног и невладиног сектора, каже да заправо није изненађен оваквом реакцијом на тужбу, управо због чињенице да ју је изрекао Зоран Милановић.
„Он у последње две године показује континуитет потпуно ирационалних иступа када је у питању, било српска заједница у Хрватској, било односи Србије и Хрватске, а ово што је направио са овом изјавом о будућем процесу за злочине на Петровачкој цести је ипак преседан. Мимо закона Републике Хрватске преузима у своје руке нешто за шта није овлашћен“, каже Лађевић.

Моралне и кривичне последице

Он додаје да је такво понашање једног државника катастрофално и да би требало да има своје последице, моралне, али и кривичне.
„Ако би смо хтели да останемо на паланачком нивоу, могли би смо рећи да председник Милановић лупета, али не може председник државе да лупета. Онај ко је на тој функцији, ако и потпуно неодговорно говори, говори као власт, а то је у најмању руку у овом случају грозно. То је нешто што је недопустиво по било ком цивилизацијском критеријуму“, каже Лађевић.

Важно је да се докаже злочин

Он додаје да у овом тренутку не треба поклањати превелику пажњу изјавама Милановића, већ се сконцентрисати да се процес води потпуно у складу са законима.
„Важно је да докажемо да је на Петровачкој цести извршен нечувен злочин“, истиче.
Коментаришући изјаву Милановића, који је најавио и седницу Савета за националну безбедност, јер, како тврди, оптужницу против одговорних за убиства цивила на Петровачкој цести није подигло незванично тужилаштво, већ политички Београд, Лађевић каже да је очигледно да правно питање у Хрватској подиже на политички ниво, али без великог успеха.
„Држава Србија у овом тренутку не политизује овај случај, а то је јако важно, треба препустити судским органима да овај случај заврши. Политизација долази искључиво са друге стране. Али и у Хрватској, ако пратите њихову сцену, можете да видите да део веома кредибилних правника сматра да ту ствар треба вратити на правни терен, а избегавати оно чему Милановић пре свих, толико доприноси“, каже Лађевић.
Овај професор социологије и филозофије за Спутњик додаје да подизање оптужнице, 27 година после стравичног догађаја, не касни, не само због правде, која је увек достижна, већ пре свега због будућности.
„Суочавање са злочином, сваким, катарзично је, верујте, у односу на било коју заједницу. Без суочавања са таквим стварима готово је немогуће успоставити искрену комуникацију између Срба и Хрвата“.
sputnikportal.rs, Сенка Милош
?>