Маркуш: Увреда је части и интелигенције тражити од Срба да забораве најнерегуларнији изборни процес у Европи

Јован Маркуш (Фото: ин4с)

Историчар, публициста и бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш рекао је да је 21. мај политички, а не државни празник и да је прави празник независности Црне Горе 13. јул 1878. године када су на Берлинском конгресу државе Црна Гора и Србија стекле међународно признату независност, пише Борба.

Маркуш наглашава да је увреда части и интелигенције тражити од Срба да забораве овај најнерегуларнији изборни процес у Европи и да га прихвате као политички празник. Он свакако сматра да је нормално да је Црна Гора и њихова држава јер су је стварали њихови преци, али и да је не осјећају као своју, не би ни учествовали на референдуму.

Маркуш сматра и да је све оно што су радили на изградњи новог идентитета а што је било засновано на фалсификатима, мора кад тад пропасти, јер „што се грбо роди вријеме не исправи“.

БОРБА: 16 година је прошло од обнове независности. Знамо на какав се начин дошло до тога. Како Вам сад, са ове дистанце изгледа сав тај процес? Шта је „независна“ Црна Гора?

Пуно се приче и пуно прашине подигне сваког политичког празника 21. маја.

Да смо јасни, за мене је ово политички а не државни празник. Политички празник због тога јер служи за дневно политичке потребе оних партија које су наводно тада побиједиле на референдуму а прави државни празник независности је 13. јул 1878.г. када су на Берлинском конгресу државе Црна Гора и Србија стекле међунаародно признату незвисност.

Иако је премало времена прошло, слике ипак почињу да блиједе, а историографске чињенице се заборављају али што је рекао наш највећи правник Валтазар Богишић: ,, што се грбо роди вријеме не исправи“. Наравно, неколицина упорних, међу којима смо и сами, одбија да прихвати нормативне моделе и наметнуте представе о прошлости без преиспитивања и уз покорну сагласност. Опростити да, али заборавити не.

Не заборављамо да је монахињи Сергији из Манастира Дуга одбијен упис у бирачки списак иако је задовољавала резиденцијални услов, да је и протојереју Велибору Џомићу забрањено да гласа, као и Гојковић Добрили, Српкињи из Подгорице, и њеним пунољетним ћеркама Гордани и Милени, иако су држављанке Црне Горе, или Војиновић Слађани, Српкињи из Херцеговине, која је од 1992. становник Црне Горе, удата за Пљевљака и има двоје дјеце рођене у Црној Гори. Сјећамо се и како је самовољом власти из бирачког списка избрисан и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сјећамо се и Бијеле књиге која је оваквих незаконитих, а добро документованих, примјера прибиљежила — неколико хиљада! А опет, исто се тако сјећамо Дукаја Л. из Тузи, који је, презименима, Дукај, Ђокај и Ђукић, са три личне карте гласао ни три различита мјеста. Сјећамо се и не заборављамо, подсјећаћемо до смрти, да је за независност гласао Гојчај Н. (преминуо 2003), како је Ц. Прељи додијељен ЈМБГ преминулог Б. Рајка, Е. Еливиру је одређен ЈМБГ преминуле Радовић М., како је М. Атељевић додијељен ЈМБГ преминуле Ђ. Фикрете, и како је оваквих примјера, преминулих који гласају, прибиљежено — неколико хиљада!

Опет, сјећамо се како је 133 (!) лица која се налазе у бирачком списку града Сарајева гласало у Црној Гори, како је М. Марина из Никшића уписана на шест различитих бирачких мјеста, како је из бирачког списка у Беранама противзаконито избрисано 47 лица, да је у Будви из бирачког списка противзаконито избрисано 189 грађана (по режим неподобих), да је оваквих примјера било — неколико хиљада! Памтимо, и не заборављамо, да је, иако су били Васркшњи празници, само у општини Плав током тих нерадних дана уписано 376 бирача (а који се сви налазе у бирачком списку Аутономне покрајине Косова и Метохије). Сјећамо се и како је гласао фантом Шаљанин Емил (на три различита мјеста!) иако према евиденцији пребивалишта и личних карти у Црној Гори ово лице НЕ ПОСТОЈИ, сјећамо се како је и оваквих примјера било — неколико стотина! Памтимо и како је спрјечаван увид у службену документацију, како су куповали личне карте, како су директно пријетили физичким насиљем, како су уцјењивали послом, и сјећамо се како је имао право гласа сваки Албанац из Торонта, а није ниједан Црногорац из Србије!

БОРБА: Ви сте аутор Бијеле књиге, зборника докумената који указује на бројне малверзације током референдумског процеса од стране припадника блока за независност. Можете ли нам рећи шта Вас је мотивисало да напишете Бијелу књигу и какав је ефекат она произвела кад је објављена? Колика је њена вриједност као историјски документ?

Све учеснике у приређивању Бијеле књиге мотивисала је очигледна крађа коју само слијепи и малоумни није примијетио.

Када је 2007.г. објављен овај волуминозни зборник докумената од 1292 странице тадашња власт се потрудила свим силама да је прећути или или да поквари промоције чак и ван граница Црне Горе. Протекло вријеме је дало одговор колика је њена вредност као исторјског документа, јер од преко 1000 званичних докумената до данас за ових 15 година нико ни један није оспорио.

Нажалост Бијела књига је штампана у 700 примјерака, који нијесу продавани већ поклањани, тако да је мали број и од оних који су учествовали у референдуму упознат са овим драгоцјеним документима.

БОРБА: Како се Срби осјећају у данашњој Црној Гори? Да ли је она и њихова држава?

Тражити од Срба да забораве најнерегуларнији изборни процес у Европи и да га прихвате као политички празник , то је увреда части и интелигенције. Па нормално је да је Црна Гора њихова држава јер су је стварали њихови преци. Да је не осјећају као своју не би ни учествовали у референдуму.

У сваком случају у већој мјери је њихова држава за све поштене људе, независно од националне припадности, него за лоповчине и њихове помагача који је из својих себичних интереса растурају.

БОРБА: Може ли се данас након 16 година утврдити колико је власт у Црној Гори успјела да изгради нови идентитет? Видимо да је српско име и даље јако у Црној Гори и да је креирање новог идентитета Црногораца ипак пројекат који није у потпуности заживио…

Све оно што су радили на изградњи новог идентитета а било је засновано је на фалсификатима мора кад тад пропасти. Скоро ми је објављен зборник докумената ,, Црна Гора кроз историјска документа: народ, језик, црква,држава“ па коме је нејасно ко су били наши преци нека погледа.

Мислим да је њихов пројекат изазвао само контра ефекат јер млади људи су почели да постављају логичка питања и видјели да су их старији лагали а власт неуморно обмањивала фалсификатима.

БОРБА: Како видите будућност Црне Горе?

Не знам да ли они који одлучују о нашој будућности довољно јасно виде овај ужас на многим пољима у који су нас довели референдумски ,, побједници“ ? Коме је нејасно нека само погледа стање у правосуђу, у економији,….., гдје год ,,загребете“ само лоповлук референдумских ,,побједника“.

Када се поређају неспорне чињенице ја не видим слијетлу будућност, посебно када се погледа одлив младих и способних људи, који би могли да размонтирају овај чудовишни управљачки механизан. Уласком у ЕУ тај одлив ће се само наставити.

(ин4с, 23. 05. 2022)

pokretzaodbranukosovaimetohije