Грлић Радман: Високи представник остатак прошлости

ИСКРА на Фејсбуку

ордан Грлић Радман (фото:HINA/ Edvard ŠUŠAK)

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић-Радман назвао је функцију високог представника у БиХ остатком прошлости и поручио да БиХ није мјесто за експерименте.

Грлић-Радман је рекао да је, као реликт непосредног послијератног времена, функција високог представника манифестација недостатка демократије у политичком животу БиХ.

Он је за њемачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ одбацио идеје о промјени Устава БиХ декретима, јер декретима проводити уставне моделе није рјешење, као што то није ни централистичке тенденције неких политичара из редова Бошњака.

– Централистички приступ би у БиХ могао водити ка нестабилности – навео је Грлић-Радман.

Он тврди да „одређене снаге“ вјерују да Федерацију БиХ могу претворити у „централистички и унитаристички организовани бошњачки ентитет“.

Хрватски министар је потврдио да Загреб већ годинама посматра „отворену праксу“ искључивања Хрвата из процеса доношења политичких одлука.

– То се манифестује и тиме што један дио Бошњака при избору трочланог Предсједништва БиХ бира кандидата који је само привидно хрватски кандидат, али у стварности заступа бошњачке интересе – рекао је Грлић-Радман, додајући да бројчана надмоћ Бошњака води томе да кандидат којег подржава већина Хрвата нема изгледа.

Он је напоменуо да се Хрватска већ годинама залаже за реформу Изборног закона који би кроз реорганизацију изборних јединица онемогућио да Хрвати у БиХ буду прегласани при избору Предсједништва и парламента БиХ.

Према његовим ријечима, није ријеч о томе да се, поред Републике Српске и ФБиХ формира и трећи ентитет, него само о томе да Хрвати изаберу властитог представника и да више не буду прегласавани, нагласивши да унутар ЕУ „расте подршка“ оваквом приступу.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.