ДЕЛА И РЕЧИ РУСКИХ НОВОМУЧЕНИКА: НА АРАНЂЕЛОВДАН, ДАН ВОЈСКЕ ГОСПОДЊЕ ( ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ )

УМЕСТО УВОДА

Данас је сабор Светог архангела Михаила и свих небеских сила. Свети арнхагел је војвода војске Господње. Она се се састоји од небеских сила и људи, међу којима су, уз Мајку Божју, на првом месту свети мученици, који су својом крвљу посведочили Христа. Читав 20. век је био век новомученика, а страдања православних на Украјини и Блиском Истоку настављају, и данас, овај свети низ. Зато је вреддно сестити се њихових речи и дела, баш на Аранђеловдан, дан војске Господње.

Kомунистичка револуција која је вођена у име скока из ‘царства нужности у царство слободе’, како је говорио Енгелс, и код нас и у Русији и у другим земљама однела је огроман број жртава. Грађански рат у Русији који је почео 1917. и трајао до 1922. однео је око седам милиона људских живота. Ако се томе додају жртве Архипелага Гулаг, система концентрационих логора, непрестани прогони људи, пре свега верника, све је јасно. Званични податак руске државне комисије из 1995. истиче да је само лица у мантији, значи, свештеника, монаха, монахиња, епископа у Русији страдало око две стотине хиљада. Под Москвом се налази храм Новомученика земље руске, на полигону Бутово, где је 1936. и 1937. године преко четрдесет хиљада људи стрељано од стране тројки НКВД-а које су судиле, доносиле и извршавале пресуду пуцајући људима у потиљак, и ту је огроман број свештених, монашких лица и верника који су страдали.

Па ипак, комунизам није победио. Кроз Новомученике, победио је Господ Исус Христос. Русија се враћа православној вери. Учи кроз страдања да је земно пролазно, а небеско вечно. Ово су неке од прича о онима који су крв лили да би се Русија опетвобратила Богу.

ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ У КОНЦЛОГОРУ

Чак и у најтежим условима новомученици су славили Бога. Тако је било и на Соловкама, у манастиру на леденом Северу Русије који су комунисти претворили у логор.

Ево како описује такав један догађај свештеник Павле Чехранов, који је, у недовршеној логорској пекари, служио са владикама Иларионом ( свештеномучеником ) и Нектаријем:

“Нашавши се унутар зграде, изабрали смо зид који нас је више скривао од погледа пролазника и чврсто смо се прибили уз њега; с лева владика Нектарије, у средини владика Иларион, а ја с десна.

– Почињите – проговори владика Нектарије.

– Јутрење? упита владика Иларион.

– Не, све по поретку, од полуноћнице – одговори владика Нектарије.

– Благословен Бог наш… – тихо изговори владика Иларион.

– Волноју морскоју… – запевасмо ми полуноћницу.

И чудно, чудно су одјекивале у нашим срцима те речи које дубоко дирају душу: „Гонитеља, мучитеља под земљом сакривши…“ И сва трагедија фараона прогонитеља у тим нарочитим приликама урезивала су се у наша срца дубоко као никада до тада. Бело море с белим леденим покровом, подне греде на којима смо стајали као за певницом, страх да нас стражари не примете. А срце је дисало радошћу што се пасхална служба одржава, упркос строгом наређењу команданта.

Отпевасмо полуноћницу. Архиепископ Иларион благослови јутрење.

– Да васкрсне Бог и развеју се непријатељи Његови… – не рече, већ прошапта, загледајући се у ноћну маглу, владика Иларион.

Запевасмо ‘Христос васкрсе!’ Да ли да плачем или да се смејем од радости, мислио сам. И тако сам хтео да отпевам дивне ирмосе гласно! Али опрезност нас је обуздавала. Завршили смо јутрење.

– Христос васкрсе! – рече владика Иларион и ми се сва тројица целивасмо.“

БОЖИЋНО ПИСМО, ОПЕТ ИЗ ЛОГОРА

Свештеномученик Јован ( Стебљин – Каменски ) писао је из Соловјецког логора, манастира кога су сатанине слуге комунисти у логор претворили:„Христос се рађа, славите!

Драги моји и у Христу вољени, радујте се! Радујте се великом празнику који усред зимске студени наговештава долазак пролећа.

Нека још јачају мразеви, нека зомске мећаве сакривају од наших очију сунце – ми ипак знамо да природа ради свој посао и да ће после фебруарских мразева сигурно испловити пролећно сунце. Нека и у историји човечанства још увек влада морална студен, нека народи безглаво јуре у безумној егоистичној тежњи према материјалном и личном благостању дело божанског градитељства се врши; Сунце Правде и даље загрева све оно што је позвано у живот; мир је од земље неодвојив, не онај мир који не може да се одржи пред првом баченом коском, пред првнм сукобом материјалних интереса, већ онај мир којим се испуњава душа гладнога човека када подели свој последњи залогај с њему непознатим сиромахом. Тај мир је непобедив зато што је то мир љубави, а не компромиса. Негда јалова тежња најбољих људи да учврсте своју вољу у чињењу добра, појавом на земљи Бога Логоса добија обилну благодатну помоћ и благовољење према људима, ваплоти се у живот. Али да бисмо се и ми испунили празничном радошћу, да бисмо се и ми поклонили рођеном Сунцу Правде, сетивши се благовести анђела пођимо мислено у град Давидов, испунимо се духовним расположењем псалмопојца, цара, пастира и пророка.“

Чак ни у најтежим тренуцима, на ивци смрти, Новомученици се нису одрицали вере у Христа и вечни живот. То је права поука за нас данас.

НОВОМУЧЕНИЦИ И ДАРВИНОВА МАЈМУНОЛОГИЈА

Комунисти су тврдили да Бог није сторио човека, него да је човек настао од мајмуна. Новомученици су, до крви, бранили веру у Бога Творца.

Преподобномученику Варлааму (Никољском) (+1937) у време испитивања, иследник је поставио овакво питање: „Ви сте међу децом, ученицима, покушавали да водите религиозну пропаганду? Пре свега говорили сте о томе да у школама лажно објашњавају настанак човека?“ На ово је Свети Отац одговорио: „Прошле године, када сам пролазио поред школе, обратио ми се ученик са питањем како је настао човек, рекавши да је учитељ на часу говорио о томе да је човек настао од мајмуна, и питао ме је, шта ја мислим, а ја сам на то одговорио да је настао од Бога“.

У то исто време други светилник Христове вере, свештеномученик Николај (Покровски) (+1937) такође је на ислеђивању одговорио: „Ја сам човек религиозан, никада се нисам одрекао, нити ћу се одрећи својих убеђења, без обзира на то што се религија разилази са науком. Да узмемо питање чак и о настанку човека; ја доказујем вернима и убеђен сам у то да је човека створио Бог, а наука говори супротно.“

Преподобноисповедник Гаврил (Игошкин) (+1959) за време испитивања по оптужби да игнорише науку, одговорио је: „То није истина, ја науку волим и цео живот учим, а и другима саветујем да уче, јер је учење – светлост, а неучење – тама… (Али) о стварању живота и човека на земљи ја сам говорио, како је написано у Светом Писму, а другачије и не могу рећи.“

У то исто време, сведок који је седео у истој ћелији са свештеномучеником Павлом (Андрејевим) (+1937) говорио је да је „свештеник Андрејев… говорио да совјетска власт проповеда Дарвиново учење, да је човек настао од мајмуна, а то је богохулство и лаж.“

Још пре поменутих Новомученика, то исто је говорио свештеномученик Владимир (Кијевски) (+1918): „Тек у данашње време је себи нашла место таква дрска философија, која обара људско достојанство и труди се да свом лажном учењу обезбеди широко распрострањивање. То учење говори да човек није настао из Божјих руку. У бесконачном и постепеном преласку од несавршеног ка савршеном, он се развио из животињског царства. И као што животиња има мало душе, тако исто и човек… Колико неизмерно дубоко све то унижава и жалости човека! Са највишег степена у реду створења, човек се спушта на једнаки ниво са животињама… Нема потребе да се такво учење оповргава на научним основама, иако је то лако учинити, јер неверје уопште није доказало своје претпоставке.“

За вреу у Христа, а против комунистичке мајмунологије, људи су били спремни да дају живот.

ПРЕПОДОБНОИСПОВЕДНИК СЕРГИЈЕ ПОМАЖЕ МОЛИТВОМ

Преподобноисповедник Сергије ( Серебрјански ), који је био духовник Свете Јелисавете, сестре последње руске царица Александре, многе је године био гоњен и затварану логоре, али веру није изгубио. После Другог светског рата, живео је повучено у једном селу и молио се Богу. За исповеднички подвиг, за праведни живот и дубоко смирење Господ је наградио оца Сергија даровима прозорљивости и исцелења.

Са смирењем отац Сергије је причао једном Н. Соколовој да га људи сматрају прозорљивим, али „то делује благодат свештенства“ – говорио је он. – „Ето, на пример, тако ми је летос дошао млади чобанин. Плаче, удара се у груди. Три краве из стада су му нестале.

– Мене ће – каже – осудити ( краве су биле „колхозне“, државне, нап.прир. ), а ја имам породицу.

– Па где си их тражио? – питам.

– Два дана и ја и рођаци и другови цео крај смо обишли и нема те три краве! Пропао сам сада!

Он и ја смо пошли према остацима срушене цркве који су се налазили око двеста метара од моје куће. Тамо је хрпа разбијених цигала на месту светог престола. А пред Богом је то место ипак свето. Тамо где је био олтар. Тамо се вршила Света Тајна, тамо је силазила благодат. И тамо смо се пастир и ја помолили Спаситељу и замолили Га да нам помогне да нађемо краве. Рекох пастиру:

– Ти иди сада с вером на то и то брдо, седи и свирај у своју фрулу, и оне ће ти на звук фруле доћи.

– Ох, оче, па тамо смо ја и браћа сваки жбун претресли!

И тако је и било. Седео је пастир и свирао на својој фрули и њему су се у року од пола сата појавиле све три краве. Гледам – каже – риђа из грмља излази, а за њом ускоро и бела… Мало касније, и трећа се појавила! Као из земље да су израсле!’“

ЈУРОДИВИ КОГА СУ КОМУНИСТИ УБИЛИ

Блажени Алексеј Јуродиви, прозорљивац и чудотворц, био је родом из Костромског краја. За време комуниста, неустрашиво је сведочио и бранио веру. Ником није на сенку стао, али је безбожницима само његово постојање сметало.

Због тога је био ухапшен.

Алексеја Ивановича су сместили с криминалцима. Те ћелије су биле сличне вавилонском ропству, китовој утроби, и блажени се молио сада и дању и ноћу. Нико није знао када је спавао и када је јео, а своју оскудну порцију је готово целу давао.

– Ти, деда, сигурно хоћеш да једеш? – питали су га затвореници из ћелије.

– Једите, једите, то је све за вас одговарао је Алексеј Иванович. Блаженог нису имали за шта да оптуже и иследници су, да би себе оклеветао, прибегавали мучењима – стављали су га босоногог на ужарену плочу.

Ускоро је глас о чудном затворенику облетео затвор и начелник је дошао за време саслушања да погледа блаженог.

– Сви кажу да си ти светац – рече он – шта ти кажеш?

– Ма какав светац, ја сам грешан и убог човек.

То је тачно. Код нас се свеци не трпају у затвор. Свеци не чине преступе, а ако су те стрпали у затвор значи да има разлога за то. Због чега су тебе ухапсили?

– Тако је Богу угодно – кротко одговори блажени. Настаде ћутање које сам Алексеј Иванович прекиде:

– Што са мном разговараш, када ти је у кући несрећа! Начелник затвора се изненади, али не пође одмах кући, а када је дошао, угледао је да му се жена обесила. Од тада је почео да тражи повод да пусти блаженог на слободу.

Али Господу би угодно другачије. Након мучења, проборавивши нешто више од месец дана у истражној ћелији, бл. Алексеј је доспео у затворску болницу и тамо умро. Господ га је примио у рај коме је целог живота тежио.

ВЛАДИКА КИНЕШЕМСКИ ВАСИЛИЈЕ СЕ НИЈЕ УБОЈАО

Испитивали су епископа Василија је ли истина да сматра совјетску власт краткотрајном. Владика је одговорио:

– По мом убеђењу, совјетска власт је привремена власт и зато у идеју коју спроводе совјетска власт и Комунистичка партија о изградњи социјализма-комунизма ја не верујем… то се неће остварити. Комунизам може бити остварен само делимично. Потпуно остварење је немогуће услед унутрашњих противречности…

Занимали су се за епископов однос према совјетским установама. Владика је одговорио:

– Колхозе, синдикате и слично ја сматрам само као облике организације рада који су с религиозне тачке гледишта сасвим допустиви, барем у садашњим приликама. Борба против религије која постоји у тим организацијама допуштена је вољом Божијом, ради испробавања морално-религиозног живота народа. У овом периоду испробавања народа несумњиво ће доћи до раскола у народу на вернике и невернике. При томе се верници могу наћи у мањини. Али упркос томе Црква ће победити и врата паклена је неће надвладати.

Иследник се занимао када ће то бити. Епископ је одговорио:

– Победа Цркве Христове ће уследити тек после завршног периода светске историје.

Такав какав је био, пролио је крв за Господа и прибројан је Христу и Његовим светима.

Свети руски новомученици, са Светим војводом небеским Михаилом и свима његовима, молите Бога за нас!

 

 

 

Владимир Димитријевић
?>