ЦРКВЕ КЊИЖЕ НА ДРЖАВУ: Званично почела припрема за отимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Александар Милачић

Прикупљање листова непокретности за вјерске објекте у неким црногорским општинама је припрема за примјену спорног Закона о слободи вјероисповјести и отимање имовине Српској православној цркви, сматра бивши министар правдје Црне Горе Драган Шоћ.

Даниловградска, никшићка и гусињска филијала Управе за некретнине доставиле су Управи за имовину Црне Горе листове непокретности за вјерске објекте у тим општинама, потврђено је за лист “Побједа” који је у власништву црногорске Владе.

Како је саопштио директор Управе за имовину Црне Горе Блажо Шарановић, једино још није утврђено да ли су достављени уписи за сваки вјерски објекат на територији поменутих градова – а међу којима, између осталог, спадају и Манстир Острог и Ждребаоник.

“Ми смо, пошто је Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница ступио на снагу 8. јануара, сходно нашим обавезама, 27. јануара упутили допис Управи за некретнине да доставе документацију о уписима свих вјерских заједница. Сматрам да би по нашем захтјеву требало поступити у најкраћем року, али су за сада једино реаговале подручне јединице Даниловград, Никшић и Гусиње”, казао је Шарановић.

Директор црногорске Управе за имовину је такође прецизирао и да је орган на чијем је челу, формирао – централну пописну комисију која ће непосредним увидом урадити контролу прикупљене документације.

„Комисија је подијељена на три регије – сјевер, централни и јужни дио. За сваки упис за који се неспорно, на основу документације коју добијемо, утврди да је ријеч о државној имовини поднијећемо захтјев да се у складу са Законом књижи на државу. Управа за некретнине је дужна да донесе такво решење и одлуку по нашем захтјеву”, казао је Шарановић

Припрема за отимање имовине СПЦ

Коменатришући овакву акцију државних органа Црне Горе, некадашњи министар правде и члан правног тима Митрополије црногорско-приморске Драган Шоћ, за Спутњик је рекао да они у техничком смислу не раде ништа специјално што не би могао свако кога интересује имовина и ко зна њене основне податке.

Међутим, како се све одвија у кризном тренутку када се власт у Црној Гори одлучила да не чека почетак најављеног експертког дијалога између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске, овај угледни правник додаје да то највјероватније значи да је сва прича званичне Погорице о компромисима поводом закона о слободи вејроисповјести „прилично проблематична“.

„Моје мишљење је да власт врши припреме и скупља информације о свим вјерским објектима и да се припремају да крену у поступак примјене закона. Односно, у мојој интерпретацији – отимања имовине православне цркве у Црној Гори“, децидан је био Шоћ за Спутњик.

Повећава се притисак на цркву

Подсјетимо, овим чином државни органи Црне Горе су по општим оцјенама већ кренули у спровођење Закона о слободи вјероисповјести упркос све масовнијим протестним литијама које окупљају рекордан број грађана. Међу државним органима који врше пртисак на СПЦ убраја се и Пореска управа, чији је директор Миомир Мугоша прије неколико дана саопштио да је процјена да Митрополија црногорско-приморска има укупни дуг који је вишемилионски.

Он је најавио да ће дуг бити наплаћен ако буде неопходно принудно – „не од вјерских објеката већ од некретнина којима Митрополија црногорско-приморска располаже на атрактивним локацијама“.

rs.sputniknews.com, Небојша Поповић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.