Жељко Перовић: Споменик Стефану Немањи и анархистичка хистерија у Србији

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: RuSerbia.com

Биће то мртва гомила скупоценог железа ако споменик Стефана Немање не постане наш будилник и покретач, урбана Студеница која моли и опомиње 

Пре неколико дана ми је у сандуче доспео нови текст Марка Видојковића „Ђаволов споменик Стефану Немањи“. Послао је мој драги пријатељ из детињства, убеђени атеиста који је ваљда желео да ме, бруталном истином, раздрма и разбуди из мог православног сна. Успео је једино да ме растужи.

Марко Видојковић се у свом тексту идентификује са самим Богом, и попут Великог инквизитора у Карамазовима, изводи Немању пред свој страшни анархистички суд на коме га, као хуманистички бог бескрајних слобода, осуђује на вечне муке и шаље право у пакао зато што је, у своје време, злостављао и прогонио богумиле.У овој лепршавој панк оперети прећутано је да су у немањићким државама сасвим безбрижно живели Јевреји, католици, чак и мухамедански ратници које је Милутин, као своју плаћеничку војску насељавао у пустим крајевима Србије, и да се Немања обрачунава једино са богумилима зато што је њихова делатност била разорна по државу коју је стварао, по друштвено-породичне вредности на којима је темељио своју реформу, а која је Србију винула из паганског мрака у сам врх светске цивилизације која се у то доба простирала око Средоземља.[1]

Јер у Крмчији Светог Саве пише да су српски богумили били носиоци масалијанске јереси из 4. века и деловали као анархистичка секта која није прихватала никакву власт и никакав ауторитет, која је брак сматрала демонском креацијом, баш као и самог човека и читав свет, и која је након строге аскезе благосиљала разврат, бигамију и инцест, позивала вернике на бојкот социјалних давања, на нечовечан став ка сиромасима, удовицама и богаљима, чак и ка својим родитељима и рођеној деци.

Савремена наука је доказала и да српски богумили немају ничег заједничког са босанским крстјанима који су поштовали часни крст, мошти, иконе и црквену јерархију, који су подизали храмове и у њима вршили своја богослужења, славили свеце и празнике, ступали у брак и крштавали децу, примали свето причешће – све што су богумили с презиром одбацивали, сматрајући и материју и сваки поредак, обред и служење ђаволским изумом, верујући да се чак и у Христовим чудима пројављује демонска енергија, држећи се свог мистичног причешћа које су поистовећивали са оргазмом жене, хулећи на Богородицу и светитеље, нарочито старозаветне које су сматрали проклетим, Јована Крститеља за самог Антихриста. Трансформација српских богумила у босанске крстјане подразумевала би не само њихово одрицање од анархизма и целокупног верског учења, већ и њихово активно учешће у Косовском боју на страни цара Лазара, у одбрани државе коју су порицали, која их је прогањала и проклињала у својим законицима до саме битке…

Маштовити Марко је Немањин сукоб са богумилима телепортовао у 21. век што је и ненаучно и непоштено. Немања је са богумилима поступао у складу са суровим законским мерама своје епохе и то може једино да значи да би се данас обрачунавао са антидржавним, антинародним и антипородичним делатницима у складу са уставом и у оквирима законодавства савремене Србије. Ако већ маштамо, то би могло да значи да би Немања данас протерао из Србије многе невладине организације, укинуо националне фреквенције многим медијима, распустио многа министарства, високе државнике који га једино на уснама и у бронзаним одливцима следе и поштују.На страшном Марковом суду Стефан Немања нема право чак ни на своје монашко име Симеон, на свест о својој нишчети, грешности и пролазности, због којих се одриче свог престола, својих владалачких привилегија, моћи и комфора, и одлучује да остатак живота проживи као строги испосник, убоги калуђер који умире на тврдој земљаној постељи, са молитвом на уснама. Све је то фолирање и пренемагање за српске анархисте. Нема покајања и божанске благодати која човека умива, преображава и освећује, нема Бога који је постао човек да би га учинио узвишенијим од анђела, вечнијим од звезда. Човек је тек само једна мислећа животиња коју нико нема право да спутава, каже анархистичко јеванђеље по Марку. А живот – окретни богумилски плес са демонима који нико не сме да ремети и раставља.

Србија већ стотину година клизи у бездан свог преднемањићког мрака, свог урођеничког дивљаштва, личне и колективне неурачунљивости и егоизма због којих је постајала лак плен за моћне империјалисте. То доказује и робовски положај данашње Србије у новом светском поретку и паганска хистерија међу српским анархистима и необољшевицима, уочи подизања Немањине статуе на платоу испред београдске железничке станице.

Биће то мртва гомила скупоценог железа и још једно мегаломанско трошење државног новца на рачун српске сиротиње, ако споменик Стефана Немање не постане наш будилник и покретач, урбана Студеница која непрестано шапуће, моли и опомиње да треба што пре отпочети са обновом своје изворне културе засноване на изворном хришћанству. Јер само она, по речима владике Данила Крстића, представља бедем против дивљаштва оног у нама самима, и оног који је нам је долазио са турског Истока, и оног које нам данас стиже са материјалистичког Запада. Да што пре треба обнављати светињу брака и породице у којој честити родитељи, као своју најдрагоценију задужбину подижу своју лепо васпитану децу која ће, као анђео Растко и првовенчани Стефан, синови страшног ратника Немање и тихе му жене Ане, коначно препородити Србију, постати понос нације, радост свим нашим суседима и светлост целоме свету.

Опрема: Стање ствари

(Знамење, 27. 8. 2020)

stanjestvari.com

1 коментар

  1. Neko каже:

    Umesto sto trosi reci i slova sta Marko Vidojkovic misli o spomeniku, Zeljko Perovic je trebao napisati – zasto se NJEMU spomenik svidja!
    Ne procitah nijednu rec o tome. Cime je to spomenik ocarao Zeljka Perovica?
    Kakve veze ima bilo koji na svetu Vidojkovic, bogumili, anarhisti, boljsevici sa umetnickim delom?
    Hoce li se sutra Zeljko Perovic prepirati po novinama sa Markom Vidojkovicem kada bude slusao recimo neku pesmu Zeljka Joksimovica, pa ce napisati.. eeee… zasto Marko Vidojkovic ne voli istu pesmu kao ja?
    Isti Stefan Nemanjic je u filmskoj seriji prikazan kao neobrijani odrpanac, covek koji je ostavio tolike zaduzbine, vladar.. a zivi u drvenoj kolibi(?), covek srednjeg veka, cija deca pricaju sansrski jezik sa Dorcola???
    To Zeljku Perovicu ne smeta kod Nemanjica? Ta bruka mu ne smeta?
    Zasto?
    Pa zato sto komentar o seriji nije napisao Marko Vidojkovic!
    Da smeta, napisao bi nesto.
    Ili je to mozda neki drugi Nemanjic od ovog na spomeniku?
    Problem je Zeljku Marko Vidojkovic licno. Ocito se politicki razilaze. Problem je ko nesto pise, a ne sta neko pise!
    Ja nisam anarhista, nisam liberal, ne interesuju me Bogumili…ali mislim licno da je spomenik urbani kic i cir medju okolinom! Tacka.
    Ne dozvoljavam da se etiketiram kao neoboljsevik zbog svog misljenja o ruznom spomeniku! O BILO kojem spomeniku! Moji su svi stradali od boljsevika, a otetu imovinu mi neoboljsevici jos ne vracaju!
    Neoboljseviici su upravo oni koji ne dozvoljavaju drukcije misljenje, kao sto je Zeljko Perovic!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.