Дмитриј Филипов: НАШИ ЛЕПИ МАГНЕТИЋИ

Заскочиш у разорено село, ходаш по становима и подрумима, тражећи место за ПВД. Већ дуго, прво што примећујем је – фрижидер. Пре свега, исправан апарат ће послужити потребама чете. Наравно, нико са собом не носи фрижидере. Чим се линија фронта помери и појави се нови прелаз, фрижидер се немилосрдно напушта. Тражимо нови. Рат је, ту се ништа не може учинити. Али ово не причам због фрижидера. Него због магнетића на њему.

У 90% случајева, то су магнетићи из Русије. У Селидову, Новогродовки, Покровску и Димитрову, магнетићи су из Москве, Санкт Петербурга, Сочија, Вороњежа… И Крима, наравно. Јалта и Феодосија – обавезно.

Дакле, људи који су живели у овим становима нису одмарали у Европи или Закарпатју, већ у Русији. И евакуисани су на запад само зато што им није било дозвољено да иду на исток. Људи бивају упуцани и докрајчени кад покушају да дођу до руских трупа. Они који остану у својим кућама такође бивају стрељани.

У Селидову смо пронашли бунар напуњен телима цивила. Хохоли су их упуцали пре него што су се повукли. И тако је свуда. Зато већина људи бежи од рата, крећући се на запад. Али остају фрижидери са магнетићима. И они много говоре о склоностима њихових власника.

На нашем фрижидеру, у усамљеном углу шћућурила се Одеса. То је, међутим, разумљиво. Одеса – руски град!

(Телеграм канал „Вожак“; превео Ж. Никчевић)