Запад изазвао „савршену олују“: Какав енергетски шок чека планету и како ће проћи Србија

© AFP 2022 / BEHROUZ MEHRI

Сценарио „савршене олује“ која би ове зиме због ситуације са енергентима могла да погоди, пре свих Европу, врло je реалан и није последица само украјинске кризе, већ дешавања у протеклој деценији када су политичари превише почели да се мешају у енергетику, сматра енергетичар Милош Здравковић. Хоће ли се и Србија наћи у средишту те ветрометине?

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у наредних недељу дана до детаља представити шта се све предузима како би се на време припремили за предстојећу зиму у којој нас, с обзиром на ситуацију са енергентима у свету, по његовој оцени, чека – „савршена олуја“.

Са његовом оценом, да све иде у лошем смеру, сагласан је и Здравковић, истичући да до тога није дошло преко ноћи и са украјинском кризом. Терен надолазећем „невремену“ су, по његовом мишљењу, подастрли политичари, јер енергетика је, како како каже за Спутњик, највећи бизнис на планети.

Политичари припремали терен за олују

Наш саговорник истиче да се, када су политичари пре десет година почели да доносе законе и стратегије, видело да то иде у лошем смеру.

„Пре свега када су доносили стратегије да Европа почиње да се снабдева течним гасом да смањи зависност од руских енергената, нарочито гаса. Једна ствар је списак лепих жеља, а друга ствар су реалне могућности. Нас не чека само „савршена олуја“ што се тиче гаса, нафте, већ и електричне енергије“, упозорава Здравковић.

Он подсећа да је пре 12 година Европа кренула у развој капацитета за ширење терминала за течни природни гас (ЛНГ) , али се врло брзо показало да је ЛНГ неупоредиво скупљи него гас из цевовода. Течни гас произведен методом фракинга у Америци, како због скупље технике производње, тако и због тога што је због транспорта два пута требало мењати његово агрегатно стање, био је тотално неисплатив за велики капитал који је због тога успевао да одложи одлуке политичара.

Нису слушали струку
Потом је, наставља он, уследила зелена агенда Европе која је због загревања Земље одлучила да смањи употребу нафте и угља. Реалне могућности да се то постигне биле су у већој употреби гаса и нуклеарне енергије.
„Нажалост, европски политичари нису слушали струку, него су стопирали развој нуклеарне енергије, а на рачун гаса почели су да се баве обновљивим изворима енергије који су на енергетском тржишту присутни са неких 20 одсто, али више од тога не могу. Разлог је што нису поуздани, што електрична енергија тако добијена не може да се складишти и све то је крајем прошле године резултирало никад већом енергетском кризом у Европи од Другог светског рата“, каже наш саговорник.
Тако се, како додаје, испоставило да Европа не може без термоелектрана, да не може без руског гаса, ни без нуклеарних електрана. Немачка као водећа привреда Европе, која се одрекла угља и нуклеарних електрана, ову 2022. годину ће, према подацима Међународне агенције за енергетику , први пут да заврши као нето увозник електричне енергије.

Европа без јединствене политике

С друге стране, Француска која у овом тренутку има 54 нуклеарна реактора и више од 80 одсто својих потреба за електричном енергијом задовољава из нуклеарки, форсира њихову изградњу и најављује подизање 20 нових реактора. То, каже он, јасно говори да Европа нема јединствену енергетску политику.

Када је реч о гасу, неке државе су схватиле да ЛНГ не може да замени гас из цевовода и покушали су да капаришу нове количине гаса, док су неке друге мислиле да ће оне профитирати ако Европа одустане од руског гаса. Гасна криза управо због недостајућих гасовода ескалирала је први пут прошле године у новембру када је у Европи цена гаса прескочила магичну цифру од 1000 долара за хиљаду кубних метара, у односу на 400 долара колико је просечно била у претходним годинама, објашњава стручњак за енергетику.

Украјинска криза тек на крају

Тек на крају је дошла и украјинска криза и шест пакета санкција Запада уведених Русији због специјалне операције у Украјини само су продубиле енергетску кризу, истиче Здравковић. Тако је, подсећа он, почетком марта цена гаса изашла на највећу у историји – 3600 долара за хиљаду кубних метара. Потом је пала, али је и даље много већа од хиљаду долара за хиљаду кубика гаса.

„Передвиђања стручњака кажу да ће гас у Европи бити око 3000 долара за хиљаду метара кубних. Норвешки стратези, а Норвешка је други највећи снабдевач Европе и гасом и нафтом, предвиђају да ће гас коштати ове зиме чак 3500 долара. Када све то узмемо у обзир и да економска моћ Америке и њихово благостање почива на вредним Американцима и јефтиним енергентима јасно је да ће САД да не би порасла цена енергената ограничити извоз у Европу и на друга тржишта“, оцена је нашег саговорника.

Он уз то напомиње да, с друге стране, имамо брзорастуће економије Кине и југоисточне Азије, тако да је Кина претекла САД као држава која највише троши енергије и енергената. Европа и САД укупно користе 35 одсто светског енергетског колача, напомиње овај инжењер електротехнике.

Курентна роба увек нађе купца

„Једноставно, друга тржишта расту. Извозници, односно произвођачи енергената имају могућност да их продају на другим тржиштима и кад имате робу која је курентна, цене расту. То ће проузроковати, пре свега у Европи, драстичан скок цена енергије, пре свега гаса и електричне енергије. Нафта је већ берзанска роба, али опет, растуће економије су довеле до тога да је цена нафте опет скочила и Европа и свет морају да забораве на еру јефтине енергије и енергената“, изричит је наш саговорник.

И Србија са другима дели судбину светског тржишта енергената, каже он. С једне стране је, кака истиче, лоша ситуација са Електропривредом Србије која је на коленима и требаће времена да стане на ноге, али је, с друге стране, добро то што смо земља на транзитној гасној рути и имамо сигуран начин снабдевања гасом преко крака гасовода Турски ток, уз додатну могућност добијања гаса преко Мађарске.

Што се нафте тиче добро је што смо изузети из четвртог пакета санкција Русији који се односи на бизнис руских фирми у европским земљама које нису у ЕУ, с обзиром на то да је Нафтна индустрија Србије већински у власништву руског Гаспрома. Тако и даље нафтом можемо да се снабдевамо преко нафтовода Јанаф. Могао би нас евентуално погодити шести пакет санкција који се односи на нафту која се допрема бродовима, али опет и ту, сматра наш саговорник, има излаза.

Он истиче да се Јанаф кроз Хрватску рачва у више праваца од којих један иде у Мађарску и повезан је са нафтоводом Дружба. Одатле би опет могли да допремамо руску нафту која није под санкцијама. Увек постоји и могућност куповине и ирачке, казахстанске, норвешке нафте и када је нафта у питању нећемо бити угрожени. Може да нас угрожава само цена нафте јер ће она бити већа него претходних година, али ту делимо судбину свих остали.

Где је Србија

Када је гас у питању недостају нам складишта, али је, каже, добар потез што смо ушли у аранжман са Мађарском да користимо њихово складиште. По том споразуму три милиона кубика гаса дневно можемо да повучемо у октобру и новембру. У децембру и јануару бисмо могли да повлачимо шест милиона дневно, а у фебруару и марту три. Са гасним складиштем који имамо заједно са Русима у Банатском двору из кога можемо да повлачимо око пет милиона кубика дневно, Србија може да задовољи већину својих потреба, оцена је Здравковића. Он напомиње да су наше потребе лети до 4,5 милиона кубика дневно, а зимске, зависно од спољашње температуре, између 10 и 15 милиона кубика.

По речима Вучића, Србија не би требало да има проблема у снабдевању енергентима, осим ако се нешто не догоди па да гас буде и до 5.000 долара за хиљаду кубних метара или да нафта поскупи на 170 долара по барелу. Судећи по оцени Здравковића, али и европских стручњака за енергетику, то је ипак мање вероватан сценарио па би Србија ипак могла да се нада да се баш неће наћи у средишту енергетске олује.

rs.sputniknews.com
?>