Владимир Варава: ШПЕНГЛЕР НАС ВРАЋА НА НАШЕ РУСКО МЕСТО

Наши патриотски настројени грађани, претежно политолози, често воле да назив познате Шпенглерове књиге „Пропаст Европе“ избаце као аргумент у потврду своје политичке позиције о неизбежној погибији савремене Европе. Па ево, још пре сто година Шпенглер је говорио… и тако даље, и тако даље.

Али овде, као што се каже, постоји нијанса, и то не једна.

У оригиналном називу дела Шпенглера „Der Untergang des Abendlandes“ нема речи „Европа“. Књигу би требало прецизније превести с немачког, како се понекад дешава, као „Пропаст Западног света“, „Залазак Западног света“, „Опадање Запада“, „Пад Запада“.

У самој књизи се каже: „Исток и Запад су појмови испуњени истинским историјским садржајем. ‘Европа’ је празан звук“. А ако затражите да се наведе место где и шта конкретно Шпенглер говори о заласку Европе, онај ко отвори овај двотомни хиљадустранични опус у ужасу ће га затворити, једва се пробивши кроз прве странице, у којима се прича о бројевима, светском страху, физиогномији, музици, принципу каузалности и сличним стварима „мутне метафизике“, а ни речи о томе зашто би требало да нестане Урсула фон дер Лајен са целом својом русофобском камарилом.

Па шта ћемо онда са заласком Европе? О чему уопште Шпенглер говори? Очигледно је једно: у политичкој борби са Европом аргумент руског назива Шпенглерове књиге тешко да се може искористити. 

Међутим, Шпенглерова књига је за нас изузетно важна, јер се са становишта јасне и дубоке немачке филозофије виде многе ствари које нам нису сасвим очигледне, а које су нам крајње потребне у савременом процесу разјашњавања сопственог идентитета и стицања сопствене суверености.

Као прво, Шпенглер у корену убија вирус европејства, тако својствен многим Русима, кад каже да су „руском мишљењу подједнако стране категорије западног мишљења као што су последњем – категорије кинеског или грчког“. Шпенглер нас враћа на наше руско место, и у томе је наследник и чак ученик Ничеа, чије је разумевање особености руске душе, заправо његова љубав према Русима, без преседана за западног мислиоца.

Друго, Шпенглер је веома прецизно уловио апсолутну супротност између Руса и Енглеза, кад је открио да „основне представе дарвинизма за правог Руса делују апсолутно смешно“. По Шпенглеру, дарвинизам је производ енглеског ума и енглеске политике, која је у природу уклопила своје пљачкашке законе природне селекције.

То је погодак право у срж. Давно пре њега, разобличавајући лажно учење дарвинизма, Н.Ј. Данилевски је говорио буквално исту ствар, о томе да је дарвинизам чисто енглеска грешка, по моралним основама потпуно неприхватљива руском духу.

И треће, Шпенглер је тачно предвидео историјско-филозофску судбину Русије, повезавши је са Достојевским. Рекао је: „Хришћанство Достојевског припада будућем миленијуму“.

Наравно, код Шпенглера је много више речено и о Русији, и о Немцима, и о Енглезима, и о Достојевском, и о Толстоју, али горе наведени ставови су веома важни за наше самоспознање, и не дозвољавају коришћење назива његове књиге баш тако произвољно.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)