ВЕДРАНА РУДАН ВАКЦИНИСАЛА СЕ У БЕОГРАДУ: У Србији шведски стол цјепива, а Хрватска чека милост

ИСКРА на Фејсбуку

(Ведрана Рудан) Фото: intermagazin.rs

Хрватска књижевница и новинарка Ведрана Рудан објавила је да се у Београду, заједно са супругом, вакцинисала против вируса корона. Она је тим поводом објавила колумну у којој је изнела своје виђење какав однос према вакцинацији има Србија, а какав Хрватска.

Колумну под називом „Европљанка у Београду“, коју је Ведрана Рудан објавила на свом блогу, преносимо у целости:

„Закључана сам већ мјесецима, ово мало дана што ми је преостало трошила сам на чекање цјепива. Унука не смијем пољубити ни преко маске. Чекала сам, чекала и чекала.

Назвала је наша београдска пријатељица Тања. Рекла ми је да ја као ‘уметница’ којој се игра представа у Београду и ауторица многих књига објављених у Србији имам право на цјепиво против короне. ‘Кад долазите?’ Луђи приједлог у животу нисам чула. Ипак, захвалила сам Тањи као да је жена нормална.

Како јој може пасти на памет да Европљанима нуди цјепиво на Балкану? У земљи коју један од наших најпознатијих колумниста зове ‘пословично добро организираном’ с нагласком на наводницима? Еј, Тања? Хрватска је Европа, ми нисмо ‘пословично добро организирани’, ми смо пословично, добро организирани. Волим Тању иако је, сиротица, слијепа поред здравих очију.

Кад… Нема цјепива за Европу. Њени су вође открили нешто невјеројатно. Цјепиво је роба која живот значи, добит ће је тко да више. На примјер Израел. На примјер Америка. И Мађарска. А Мађарска у ЕУ?!

Скужила сам. Моћи ћу бирати између смрти од короне и доживотног затвора. ‘Љубави’, рекла сам мужу, некако стидљиво и некако с нелагодом, ‘а да назовеш Тању…’

Отишли смо на тестирање, добили потврду да нисмо болесни, сјели у ауто и кренули у авантуру. У хотел смо ушли с маском на лицу, сви око нас су је носили. Ноћ је била кошмар. Хоћемо ли заиста добити цјепиво? Назвала сам пријатељицу, рођену Ријечанку која годинама живи у Београду. Објаснила нам је да се цијепила и она и сви око ње. Може се цијепити тко год хоће, људима преко мобитела јављају термин и мјесто цијепљења.

Идућег јутра смо у пратњи госпође која нас је пратила на цијепљење сазнали да у Србији имају предност старији људи, лијечници, војска, полиција, новинари и умјетници. Зашто умјетници? Зато јер је умјетност храна за душу или тако некако. Додуше, рекла нам је онако успут, већ је цијепљено четиристо тисућа људи, може се и бирати цјепиво. Кинеско, руско, Фајзер и још неко, заборавила сам му име.

Шутјели смо. Што је ово? У Србији шведски стол крцат цјепива?

Одлучили смо се за Синофарм, кинеско цјепиво. Свјетски генетичар Мирослав Радман недавно је изјавио да вјерује у ‘стара’ цјепива, и он би се за њега одлучио. У тијело ти увале мртви вирус. Бочицу не треба чувати у фрижидеру на минус седамдесет или осамдесет.

Цијепили смо се на Сајмишту (Сајму). Видјели смо стотине маскираних људи како чекају у реду. Стекла сам дојам да сви мисле како је то нормално. Открити раме, примити иглу у тијело, сачекати петнаест минута, за случај, не дај боже, и отићи дома. Лијечници и лијечнице љубазни, сестре стрпљиве. Убод једва да сам осјетила. На повратку у хотел направили смо тест на корону без кога нам улазак у Хрватску не би био једноставан. Налаз смо добили на мобител у року од два сата.

Мало је рећи да смо луди од среће прошетали Кнез Михајловом. Што је ово? Кафићи? Кафићи! Отворени кафићи?! Ушли смо у један. Попили смо каву као људи након тко зна колико времена. Који осјећај! Бити са људима. У Србији нема више мртвих зато јер се кава пије тамо гдје би се требала пити.

Кнез Михајловом кретале су се хорде људи. Већина је носила маске. На прекрасној фасади угледали смо хрватско име. Изложба Влахе Буковца, ‘Сликарство непролазне лепоте’. Ушли смо након трећег покушаја, због короне је број посјетилаца ограничен. Улаз бесплатан, доживљај непоновљив. Изложбу је већ посјетило неколико тисућа људи.

Срећа, срећа, срећа, срећа. А онда те ухвати нека туга. Вратит ћемо се у закључани град, у закључану земљу, међу људе који су од својих политичара и Европе очекивали спас, а добили…

Овдје у Хрватској се за Србију каже да ‘сједи на неколико столица’, ‘шурује’, говорим о цјепиву, са Кинезима, Русима и свима од којих могу купити цјепиво. За разлику од Хрватске која не ‘шурује’ ни са ким. Хрватска не сједи ни на једној столици, Хрватска сједи на гузици и укочена буљи чекајући милост својих господара. Ових је дана запањујуће јасно, узалуд.

За три тједна крећемо по другу дозу. Опет ћемо слободни пити каву, међу незнанцима или са пријатељима. Да је Влахо Буковац жив и он би се цијепио у Београду.

Слинава сам? Баш ме брига. Ако доживим друго цјепиво, скинут ћу маску, пољубити унука и рећи му, ово ти је нонин београдски пољубац“.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.