Васиљ Јововић: Литије – пастирски рад митрополита Амфилохија

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Литије су производ пастирског рада Митрополита Амфилохија. Кроз литије се одиграо процес ослобођења од страха, мржње, прогона

Литије су производ пастирског рада Митрополита Амфилохија. Кроз литије се одиграо процес ослобођења од страха, мржње, прогона, или како је блаженопочивши митрополит Амфилохије говорио: „Овај народ, који је због страха и невоља био „пучина, стока једна грдна“, сада, наједанпут је постао прави народ, који се ослободио од страха, чак и од страха да ће дјеца изгубити парче хлеба“. Све оно што нас је митрополит годинама учио, претворено је у живот и исказано кроз литије. Његовим пастирским радом пробудио је у народу Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Светог Стефана Пиперског и Симеона Дајбабског, онај „жар вјере“ потиснут деценијама од стране комунистичког режима. И кад су том „пробуђеном народу“ дирнули у цркве и светиње народ је реаговао, али не кроз хаос и братоубиство, већ на миран и Божији начин – кроз литије које су „благослов Божији и позив на љубав“.

Поводом доношења тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорској Скупштини 26. децембра 2019. године, чиме се директно кршила слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе, група професора из Никшића и Београда (др Васиљ Јововић, проф. др Милош Ковић и проф. др Часлав Копривица), уз благослов Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Радовића) и Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија (Мићовића) покренули су Апел за заштиту СПЦ у Црној Гори. Апел је наишао на велику подршку и до Божића 2020. године потписало га је преко 13.000 људи. Осим архијереја, Апел је потписало преко 700 академика, професора универзитета, научних радника и осталих носиоца звања доктора наука, затим велики број личности из јавног и културног живота, као и многобројни вјерни народ из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Русије, САД, Канаде, Аустралије, земаља западне Европе и осталих мјеста. На тај начин афирмисало се у домаћој и међународној јавности питање доношења спорног „Закона“ и одбрана православних светиња.

Упоредо са Апелом (30. 12. 2019), покренуте су и литије (31. 12. 2019) у скоро свим градовима Црне Горе. Литанија или литија представља богослужење које се обавља у црквеној припрати или изван храма, како би у молитви могао учествовати што већи број вјерника. Крсни ход је врста литије која се врши да би се измолила Божија Милост за подарење неке друге милости или благодати, или да би се отклонила каква општа несрећа, опасност, непогода или невоља. У борби против спорног „Закона“ и за одбрану светиња примјењиван је овај вид литија. При крсном ходу носе се црквене заставе, Часни крстови, Свето Јеванђеље и свете иконе, поју се духовне пјесме и Богу упућују усрдне молитве. Приликом ових литија застаје се на одређеним мјестима, на којима се обавља кратко мољење и чита Свето Јеванђеље. Литија се завршава чином освештавања воде на за то унапријед одређеном мјесту. Крсни ход показује да се може Богу молити на сваком мјесту. У црквама СПЦ служени су и молебни Пресветој Богородици за спас православног народа.

Литије су настале, што је и у Апелу наглашено, као одговор на то што се спорним „Законом“ предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе, чиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата. И прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада противправно било одузето. Ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Литије су настале и као револт што су се од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шириле заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића, упркос чињеници да је 1918. године Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије. Расправослављења Црне Горе, оспоравање данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, оспоравање епархијама Српске православне цркве у Црној Гори многовјековне државине на свим храмовима, прогон свештенства и монаштва, су били разлози да се народ устане и стане у одбрану права СПЦ у Црној Гори.

Према томе, литије су настале као одраз воље вјерног народа против спорног „Закона“. Предводила их је СПЦ и оне су имале изразито вјерски карактер. У том циљу формиран је Епископски савјет који су сачињавали његово преосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, преосвештенства: Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ милешевски г. Атанасије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије. По градовима су формирани Одбори за одбрану светиња. Литије су одржаване по градовима Црне Горе свакодневно до Божића, а послије Божићних празника два пута недељно, четвртком и недељом, уз присуство десетина и десетина хиљада народа. У једном моменту на литијама је учествовала трећина становника Црне Горе (преко 200.000). На крсном ходу бесједили су предводници литија (архијереји, свештеници, монаси). Осим Црне Горе, литије су одржаване и у градовима Србије, Републике Српске, и другим земљама гдје живи српски народ. Крсни ход је организован и између појединих градова и мјеста. Временски, литије су трајале од 31. децембра 2019. до 13. марта 2020. године, када су прекинуте због пандемије корона вируса, да би се опет наставиле од краја прољећа до краја августа мјесеца 2020. године. Главни слогани литија били су „Не дамо светиње“ и „До Христове побједе“. Пјесма „Не дамо светиње“, ауторке Драгане Мирковић, постала је незванична химна литија, и за то је од стране Митрополита Амфилохија одликована Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Литије су изњедриле и многе хероје, који су стали у одбрану светиња. Литије које су се одржавале током 2020. године у Црној Гори су по свом карактеру, бројности, молитвеном ходу, биле библијских размијера, у којима је се, по ријечима блаженопочившег митрополита Амфилохија: „појавио народ хришћански, изворни народ који брани своје биће, своје достојанство, своју вјеру, своје најдубље, оно на чему је саграђено све што је часно и честито, и свето и културно у историји“. У својој љубави према Богу и Цркви, свом народу и одбрани светиња, блаженопочивши митрополит Амфилохије се несебично давао, и како је сам говорио, био спреман да пође путем митрополита Јоаникија, Арсенија и Данила „До Христове побједе!“.

Вјечна му памјат и царство небеско!

Опрема: Стање ствари

(Свевиђе, новембар 2020, бр. 123, стр. 54-55)

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.